ICOM SRBIJA NAGRADA 20.23 PROJEKAT GODINE
Ko će se pridružiti dosadašnjim laureatima?
KANDIDATI 2023:
2022
O fabrikama i radnicima. Industrijsko nasleđe Srbije, Autori: Ada Vlajić, Jovana Nedeljković, Rifat Kulenović, Radovan Cukić, Muzej Jugoslavije / Muzej nauke i tehnike
2021
Vlaho Bukovac – slikarstvo neprolazne lepote, Igor Borozan, Galerija SANU
2020
Devedesete: Rečnik migracija, Ana Panić i Simona Ognjanović, Muzej Jugoslavije
2019
Zaboravljeni čudotvorac – kult sv. Spiridona u srpskoj tradicijskoj kulturi, Suzana Milovanović i Aleksandar Petijević, Muzej Vojvodine
2018
Obeležavanje jubileja 170 godina Galerije Matice srpske, Galerija Matice srpske
2017
Živeti prošlost – srpska srednjovekovna gastronomija, Tamara Ognjević, Artis centar
2015
Srbija 1914, Nebojša Damnjanović, Snežana Solunac Jović, Vuk Obradović, Istorijski muzej Srbije
2014
Odrastanje u Kraljevu u XIX i XX veku, stručni tim Narodni muzej Kraljevo
2013
Mankala – Misaona igra, Ivana Vojt, Muzej afričke umetnosti
2012
Kolekcija Pavlja Beljanskog ponovo u Beogradu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
2012 Gradski nomad – Beogradski zapisi fotoreportera Aleksandra Ace Simića, Darko Ćirić, Muzej grada Beograda
2010
-
Paja Jovanović, Petar Petrović, Narodni muzej, Beograd
Adaptacija i formiranje stalnih postavki XVIII, XIX i prve polovine XX veka, Galerija Matice srpske
2009
Autobiografika (Dušan Petričić), Slobodan Jovanović, Muzej primenjene umetnosti, Beograd
2008
Adriatic Ceramics System, Ivanka Zorić i Milica Križanac, Muzej primenjene umetnosti Beograd
2007
Centar za posetioce, Narodna banka Srbije
2006
Vreme na zidu, Darko Ćirić i Biljana Stanić, Muzej grada Beograda
2005
Riznice italijanske umetnosti, Tatjana Bošnjak i Roza d’Amiko, Narodni muzej u Beogradu
2004
Medjunarodni trijenale keramike "Šolja", Gordana Biba Marković, ULUPUDS
31. Memorijal Nadežde Petrović - Gestovi, znakovi života
Siniša Ilić, Bojan Đorđev (selektori)
UMETNIČKA GALERIJA NADEŽDA PETROVIĆ
AGART – Retrospektivna izložba likovnog umetnika Atile Černika
Judit Arva, Adrian Klajo, Hargita Vaštag Gažo
MUZEJ OPŠTINE BAČKA TOPOLA
Akcenti: Novi Sad
Gordana Petković, Jelena Banjac, Atila Hornok, Ljiljana Lazić i Ivana Jovanović Gudurić + Dušan Jovović
MUZEJ GRADA NOVOG SADA
Autizam u prestonici kulture 2022
Irma Mikeš, Maja Stojanović
GALERIJA LIKOVNE UMETNOSTI POKLON ZBIRKA RAJKA MAMUZIĆA
Ervin Vurm: Jedan minut zauvek
Marijana Kolarić, Žerom Sans
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Femina Balcanica: mater, matrona, augusta, dea.
Žena na Balkanu u antičkom dobu
Deana Ratković, Vera Krstić, Tatjana Cvjetićanin, Veselinka Ninković, Mirjana Glumac
NARODNI MUZEJ SRBIJE
Istoricizam u Bačkoj – Subotica
Olga К. Ninkov, Ljubica Vuković Dulić, ŽužanaКorhec Pap
GRADSKI MUZEJ SUBOTICA
Ja ću tebi ljuba biti
Sanja Radosavljević
MUZEJ KRAJINE NEGOTIN
Leta pre neta
Mirjana Babić, Milena Vrzić Bešić, Milena Vidosavljević, Tamara Tešević
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE
Mali kustosi - velike price
Ivana Arađan, Sanja Vrzić
NARODNI MUZEJ ZRENJANIN
Migracije u umetnosti - umetnost migracija
Danilo Vuksanović, Jelena Ognjanović, Luka Kulić
GALERIJA MATICE SRPSKE
Mitološka avantura: bekstvo iz muzeja
Staša Arsenović Koprivica
MUZEJ VOJVODINE
Mrđan Bajić. Nepouzdani pripovedač
Miroslav Karić, Aleksandra Mirčić i Žaklina Ratković
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Muzej u očima dece
Katarina Dragin, Dragan Kiurski
NARODNI MUZEJ KIKINDA
Petar Dekić
NARODNI MUZEJ SMEDEREVSKA PALANKA
Biljana Crvenković, Zoran Lević, Jelena Popović
MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI / MUZEJ NAUKE I TEHNIKE BEOGRAD
Nikola Dobrović – 125 godina od rođenja
Marta Vukotić Lazar, Bojan Kovačević
GALERIJA SANU
Paralele. Temišvar / Novi Sad
Aleksandra Čelovski, Mihaela Irimesku
GALERIJA MATICE SRPSKE / NACIONALNI UMETNIČKI MUZEJ TEMIŠVAR
Reflect #2 – fragmenti, fragilnosti, sećanja.
Savremena umetnost Angole
Emilia Epštajn, Ana Knežević, Grasa Rodrigez, Sonja Ribeiro
MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI
Rekonceptualizacija Muzeja afričke umetnosti - zbrike Vede i dr Zdravka Pečara
Kustoski tim Muzeja + Ana Sladojević
MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI
Sakralna topografija Knjaževca i okoline – interaktivna mapa
Milena Milošević Micić
ZAVIČAJNI MUZEJ KNJAŽEVAC
Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata
Milana Kvas
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG, NOVI SAD
Soja Jovanović – snovi u boji. Sto godina od rođenja prve srpske rediteljke igranih filmova
Irina Kondić
JUGOSLOVENSKA KINOTEKA
Stvari vibrantne – stvari svečane
Senka Ristivojević, Miroslav Karić
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Šumanović i Bosilj: Od poetskog realizma do simboličke naive
Ljubinka Pantić, Radovan Sremac
GALERIJA SLIKA ,,SAVA ŠUMANOVIĆ” / MUZEJ NAIVNE UMETNOSTI ,,ILIJANUM”
Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine
Tijana Stanković Pešterac
MUZEJ VOJVODINE NOVI SAD
Tanka linija - Između leka i otrova
Ivan Stanić, Jelena Manojlović, Svetlana Mitrović
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE / MUZEJ ZA ISTORIJU FARMACIJE
U Malom Carigradu - osmansko nasleđe u zbirkama Narodnog muzeja Užice
Katarina Dogandžić-Mićunović, Nemanja Obradović
NARODNI MUZEJ UŽICE
Velikanke srpske kulture
Branka Conić, Gordana Bekčić, Ružica Opačić
DOM JEVREMA GRUJIĆA
Ovo izdanje Memorijala Nadežde Petrović postavlja pitanje kakav je to umetnički gest, odlučan postupak, koji skreće pažnju na složenost tema, priznaje svoju melanholiju, depresiju i nedostatak snage za borbu, a u isto vreme demonstrira društvenu i političku kritiku, humor, vitalnost?
31. Memorijal Nadežde Petrović postavlja pitanje kakav to umetnički gest i/ili odlučan postupak koji skreće pažnju na složenost tema koje oblikuju svakodnevicu (a koje podrazumevaju zdravstvenu krizu, krhost/ekspolatacija tela i imperative fizičkog izgleda fragilnost identiteta, određenost klasnom pripadnošću, klimatske nepogode, patrijarhat, rasizam, prekarnost rada idt), priznaje svoju melanholiju, depresiju i nedostatak snage za borbu, a u isto vreme demonstrira društvenu i političku kritiku, humor, vitalnost? Takav (ambivalentan) gest prisutan u umetnosti kroz istoriju prepoznajemo i na slici Nadežde Petrović “More” (nastaloj oko 1910) koja izražava snagu morskog talasa, mesto impulsa i umetničkog nerva, traga “performativnog” čina. Gest u slikarstvu, interpretiran performansom kao analitičkom ili kritičkom alatkom u istoriji umetnosti druge polovine 20. veka, pa sve do danas, je gest koji nije samo vezan za izvedbu (performance), već i druge umetnosti, i zato ga pronalazimo istorijski u slici, skulpturi, tekstu umetnika podjednako kao i u izvedbi, akciji ili na pozorišnoj sceni. Gest takvog prepozavanja slike “More” je i polazna tačka koncepta i izložbe 31. Memorijala Nadežde Petrović. Posredstvom različitih umetničkih pozicija i izloženih radova, ovo izdanje Memorijala, proširuje disciplinarnu određenost kojom izazi iz polja likovnih umetnosti na polje vremenskih i procesualnih praksi i performansa u užem smislu, upravo postavljanjem u odnos sa pojmom gesta. Ovakvim konceptom i kontekstom, problematizuju se gestovi koji tvore izložbu postavljajući pitanje o vrsti gestova kojima se umetnost bori za spostvenu relevantnost i opstanak, uz nezaobilaznu nedoumicu koja opterećuje savremenost, da li i na koji način (umetnost) omogućava, osmišljava ili poboljšava život? Slike, objekti, performansi, akcije, intervencije i situacije koji su izvedeni, postavljeni na 31. Memorijalu Nadežde Petrović nastoje da postanu oni čitljivi gestovi vitalnosti, urgencije i komunikativnosti umetnosti.
31. Memorijal
Nadežde Petrović Gestovi, znakovi života
Siniša Ilić, Bojan Đorđev (selektori)
UMETNIČKA GALERIJA NADEŽDA PETROVIĆ
31. Memorijal Nadežde Petrović predstavlja značajan iskorak kako za manifestaciju, tako i za širu umetničku scenu jer na vrlo konkretan način povezuje vizuelne umetnosti u svom osnovnom značenju sa praksama koje, osim što izlaze iz polja vizuelnog i (donekle) iz polja umetnosti, ulaze u polje društvenosti, naglašavajući pokret/gest kao vezivni element. Izloženim radovima saopštava se da gest nije vezan samo za performanse/telesne prakse i akcije, već ga čitamo i u umetnosti koja stvara slike, objekte, ali i kao umetničku aktivnost čiji je indeksni znak delo ili rad. Izložbom se pokazalo, uprkos tradicionalno shvaćeno pojma gesta kao sredstva neverbalne komunikacije (važnog za scenske/izvođačke umetnosti) da ukoliko se tumačenje pojma proširi na polje filozofije i kritičke teorije dolazimo do kontradiktornih ali i dejstvenih značenja za polje umetnosti i kulture. Uvođenjem jedne “istorijsko-umetničke” linije na kojoj na jednom kraju stoji “More” Nadežde Petrović a na drugom video-dokumentacija performansa “Okvire treba uništiti” Ivana Kožarića, uspostavlja se mogućnost sagledavanja transformacije (ovako široko postavljenog) gesta u vremenskom rasponu od skoro jednog veka. Osim postavljanja radova u drugim institucijama kulture (Dom kulture, Gradska biblioteka) i izlaska u javni prostor (Gradski trg, Atletska staza), važan segment Memorijala podrazumeva i zajednički rad srednjoškolaca iz Čačka a koji je bio deo izložbene postavke. Kulturalno-društveni doprinos izložbe, osim inkluzije lokalne zajednice u rad manifestacij, prepoznaje se i u radovima koji utiču na ekološko osvešćivanje, identitetska pitanja koja u najširem smislu podrazumevaju odnos prema telu/telesnosti, feminističkim i rodnim artikulacijama, do onih sa snažnom angažovanom kritičko-političkom porukom.
Savremena reinterpretacija domaće neoavangardne umetnosti – predstavljanje svestranog likovnog umetnika Atile Černika
AGART
Retrospektivna izložba likovnog umetnika Atile Černika
Judit Arva, Adrian Klajo, Hargita Vaštag Gažo
MUZEJ OPŠTINE BAČKA TOPOLA
Cilj projekta je predstavljanje životnog stvaralaštva likovnog umetnika, vizuelnog pesnika i grafičkog urednika Atile Černika iz raznih aspekata umetnosti i književnosti, inovativnim sadržajima i interaktivnim pristupima koje promovišu kritičko razmatranje i dublje razumevanje jezika avangardne i savremene likovne umetnosti Srbije. Inspirišujući radoznalost i kreativnost posmatrača, projekat „AGART” poziva i aktivno uključuje sve generacije u doživljaj upoznavanja umetnika Atile Černika, njegovog stvaralaštva, stavova, života i nadahnuća. Po prvi put ikada, Černik je pustio kustoski tim da provede dane pronalazeći i istraživajući njegove radove u njegovom domu i ateljeu. Većina radova je pronađena kod i pozajmljena upravo od njega. Po karakteru, izložba je hibridna. Radovi se pojavljuju u šest celina, nadovezuju se za slova a, e, i, m, o i t koji označavaju prvo slovo pojmova koji se redovno pojavljuju u Černikovom opusu. U nekim prostorijama dočarana je atmosfera njegovog ateljea, drugi prostori su popunjeni dokumentima. Na našu molbu, umetnik je napravio posebna dela isključivo za ovu izložbu i lokaciju, a snimljeni su i video zapisi sa njim za izložbu „AGART”. Ekrani osetljivi na dodir i tv monitori smešteni u postavci pružaju novi, prošireni interfejs za prikazivanje raznih fotografija, novinskih članaka i video materijala, eksperimentalnih filmova, koji nisu na drugi način dobili svoje mesto u instalacijama. Rezultat višemesečnog istraživanja jeste obrada oko 70-80% Černikovog opusa. Pri obradi, digitalizovan je veliki deo njegovih radova, fotografija, filmova; povezani i mapirani su događaji, radovi i nastupi sa drugim licima i organizacijama. Kroz prateće programe, uspeli smo da razmrdamo celu zajednicu, i mališane, i mlade, i odrasle, i starija lica, i amatere, i profesionalce, koji su stvarali nova dela inspirisana Černikovom umetnošću, ispričali svoje doživljaje i uspomene vezane za njega, učili o novim metodama likovnog i književnog obrazovanja, zajedno proslavili umetnikov rođendan. Projekat je uspeo da poveže ustanove, zajednicu i umetnika u postizanju zajedničkog cilja.
Prvi put je organizovana retrospektivna izložba Atile Černika koja sveobuhvatno predstavlja njegovo stvaralaštvo i njegovu ličnost, i to u njegovom rodnom gradu, Bačkoj Topoli. Černikovo okruženje nije imalo dubinsko poznavanje njegovog stvaralaštva. Znali su ga kao komšiju, sugrađana, nastavnika, prijatelja, međutim kao svestranog umetnika, upoznali su ga tek kroz razne aktivnosti i programe projekta. U sklopu projekta izvršeno je istraživanje njegovog života, njegovih nastupa, pronađeni su, pregledani i digitalizovani njegovi porodični i profesionalni foto-albumi, katalozi i plakati. Otkrivena je njegova cela mail art prepiska koja je bacila novo svetlo na intenzitet ove njegove delatnosti. Pronađeni su njegovi crteži o siluetama tela rađeni tušem šezdesetih godina koji dosad nigde nisu bili prikazani. Tokom istraživanja, tražena su mišljenja relevantnih stručnjaka: uspostavljen je savetodavni odbor čiji su članovi teoretičar umetnosti Miško Šuvaković, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Olga K. Ninkov, i istoričarka umetnosti Dora Heđi. Pre izložbe, oštećena, isprljana dela su potpuno obnovljena pod rukama restauratorke knjige i papira Melinde Đurik. Istraživanju je doprineo i Centar za istraživanje umetnosti „Artpool” – Muzej lepih umetnosti iz Budimpešte. Černikovi radovi su za vreme trajanja izložbe pozajmljeni od acb Galerije iz Budimpešte, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Gradskog muzeja Subotica, Biblioteke „Juhas Eržebet”, Eleda Černika i Imrea Pota. Na postavci su predstavljene neoavangardne težnje druge polovine 20. veka i Černikova veza sa njima. Inovativnost se, među ostalim, ogleda u smeštanju Černikovog životnog opusa u umreženu, prilagodljivu i proširivu strukturu, umesto hronološkog prikaza. Izložbeni prostori su opremljeni potpuno novim elementima isključivo za ovaj projekat; instalacije, boje, rasveta su prilagođeni Černikovim delima. Forma instalacije je pratio odrednice avangarda: mnoga dela napuštaju prostor, postavljaju se na nekonvencionalan način, dok prate savremene trendove. Imidž i grafički dizajn su u skladu sa grafičkim i uređivačkim stilom i aktivnostima Černika. Nastala je odlična fotodokumentacija o izložbi. O projektu su objavljene kritike i u Mađarskoj.
Akcenti: Novi Sad
Gordana Petković, Jelena Banjac, Atila Hornok, Ljiljana Lazić i Ivana Jovanović Gudurić + Dušan Jovović
MUZEJ GRADA NOVOG SADA
Future Sound of Novi Sad History
Izložba „Akcenti: Novi Sad“ imala je za cilj da u 2022. godini kada je Novi Sad nosio titulu Evropske prestonice kulture, na sažet i interaktivan način predstavi publici višeslojnu i kompleksnu istoriju grada, kao i nastanak njegovih ključnih identiteta. Multidisclipinarni kustoski tim, koji su činili dr Gordana Petković, dr Jelena Banjac, mr Atila Hornok, Ljiljana Lazić i Ivana Jovanović Gudurić, je kroz originalnu koncepciju i pristup, koristeći različite medije i načine prezentacije, u muzejskom prostoru kreirao multimedijalnu platformu koju su simbolično činile 22 celine – 22 akcenta iz istorije grada. Podeljeni, uslovno rečeno, u pet celina koje prate hronologiju, lista akcenata je izgledala ovako: Celina 18. vek (nastanak savremenog Novog Sada) - 1739. Migracije, 1748. Elibertacija; Celina 19. vek (vek prosvetiteljstva i nacionalnih pokreta) - 1810. Gimnazija, 1845. Čitaonica, 1867. Novosatkinje, 1864. Matica srpska, 1882. Bela lađa; Celina kraj 19. i prva polovina 20. veka (urbanistički i privredni razvoj grada) - 1883. Most Franje Josifa, 1896. Magistrat, 1908. Menratova palata, 1911. Tramvaj, 1921. Pasterov zavod, 1923. Albus, 1931. Prvi međunarodni sajam; Celina ratovi (grad u Prvom i Drugom svetskom ratu) – 1918. Ulazak srpske vojske, 1942. Racija; Celina moderan grad (osnivanje kulturnih i naučnih institucija, umetnost i sport u posleratnom periodu) - 1949. Dobar dan, slušate Radio Novi Sad, 1951. Novosadski Monmartr, 1960. Univerzitet, 1966. F. K. Vojvodina, 1971. Laboratorija zvuka, 1981. Teatar.
Izložba „Akcenti: Novi Sad“ predstavlja novinu u muzeološkoj interpretaciji i prezentaciji sveobuhvatne teme kao što je istorija jednog grada. Primenjen koncept od 22 događaja podrazumevao je kompleksnu interpretaciju istorije grada kroz 22 odabrane teme koje su na izložbi bile simbolično predstavljene sa po jednom važnom godinom. Izbor godina/akcenata vršen je sa idejom da se predstave različite oblasti lokalne istorije, važni društveni procesi, kao i fenomeni urbanog razvoja po kojima je Novi Sad postao prepoznatljiv i sa kojima se identifikuju pripadnici različitih generacija njegovih stanovnika. Izdvojene teme su u jedinstveni narativ objedinile sledeće ključne reči izložbe: Evropske vrednosti, Multikulturalnost, Sloboda, Emancipacija i Prosperitet. Ovako zahtevna koncepcija izložbe implementirana je u prostoru uz korišćenje različitih medija prezentacije. Izbalansirana upotreba originalnih predmeta iz fonda Muzeja, grafičkih rešenja i multimedijalnih sadržaja baziranih na muzejskoj građi, rezultirala je postavkom koja je posetiocima omogućila autentičan doživljaj različitih istorijskih procesa i događaja koji su doprineli stvaranju posebnog duha i identiteta Novog Sada.
Autizam u prestonici kulture 2022.
Irma Mikeš, Maja Stojanović
GALERIJA LIKOVNE UMETNOSTI POKLON ZBIRKA RAJKA MAMUZIĆA
Inkluzija osoba sa autizmom u kulturnom životu zajednice, kao i edukacija muzejskih stručnjaka i građanstva. Galerija i autizam.
Radionce za decu i omladinu sa autizmom u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića u saradnji sa Društvom za podršku osobama sa autizmom grada Novog Sada održavaju se već sedam godina za redom. Godinu u kojoj je Novi Sad evropska prestonica kulture, odlčili smo da posvetimo baš njima, osobama sa autizmom. U 2022. godini radionice su počele sa svojim održavanjem od početka maja i trajale su sve do samoga kraja godine kako bi propratile sve galerijske aktivnosti. Kao rezultat radionica otvorena je izložba koja je trajala do početka februara 2023. godine. Autizam je stanje koje zahteva neprekidnu aktivnost i animaciju kako bi osoba uspela da iskorači iz svog zatvorenog kruga, često protkanog određenim stereotipima ponašanja. Ti stereotipi su ono što na prvi pogled izdvaja osobu sa autizmom iz neurotipične populacije i nešto što odmah govori da je ta osoba drugačija. Opet, stereotipi ponašanja osoba iz neurotipične populacije dovode do nevoljnog odbijanja i neprihvatanja osoba sa autizmom u okruženju koje izaziva neznanje i strah od drugačijeg. Nije ništa novo da čujemo da čak i profesionalci defektolozi i logopeti isključuju autizam iz svoje prakse kao izuzetno težak za saradnju. Uvođenjem jednog sasvim novog pogleda na svet i umetnost u muzejski prostor, automatski dobijamo i novu perspektivu stvarnosti kao i mogućnost davanja novih rešenja i odgovora starim pitanjima o muzejskoj praksi. Na radionicama je učestvovalo dvadesetoro dece i omladine sa autizmom od 6 do 30 godina, kao i deca i omladina iz neurotipične populacije koja su posećivala radionice. Radionice su se održavale u toku Radnog vremena Poklon zbirke što je davalo priliku da svaki posetilac bude direktno uključen u pravu inkluziju. Ritam održavanja radionica je tri puta nedeljno po tir sata svaka. Radionice se sastoje iz slikarske i vajarske radionice koje se održavaju paralelno jedna sa drugom.
Važno je napomenuti da su se radionice, sem u letnjim mesecima kada su deca stvarala u dvorištu Poklon zbirke, održavale u izložbenom prostoru. Takav način održavanja radionica povlači za sobom blagovremenu edukaciju kustosa i muzejskog osoblja kao i prilagođavanje izložbenog prostora i samih radionica stanju kakvo je autizam. Pre početka svake sezone, neophodno je održati više sastanaka sa roditeljima, defektolozima i psiholozima da bi se utvrdilo tačno stanje i sposobnosti svakog deteta pojedinačno. Roditelj mora prvi da prođe kroz edukaciju da bi mogao da predpostavi moguća neželjena ponašanja svog deteta na određene muzejske sadržaje (kao što su jak eho u prostoriji, drugačija jačina svetlosti, intenzitet boja u okruženju) i da proceni da li će moći da rukovodi detetom koje se iz nekog razloga uznemiri. Korisnici radionica koji redovno posećuju Poklon zbirku, dobro znaju kako se u muzejskom prostoru treba kretati i ponašati, kako treba posmatrti izložene predmete i isto tako da se muzejski eksponati ne smeju dodirivati sem ako nisu isključivo tome namenjeni. Ovako postavljene i definisane radionice su osnova kvalitetne inkluzije u kulturi. Kroz stvaralački rad osoba sa autizmom postajemo svesni njihove mogućnosti da komuniciraju sasvim drugačijim kanalom od govornog i učimo novi jezik sporazumevanja. To je istančan jezik boja, oblika, melodija. Kada unurašnja slika postaje spoljašnja slika kojom nam druga osoba pokazuje skrivene emocije svoje duše. Inkluzija je baš to osećanje kada postanemo potpuno svesni osobe koja stoji pored nas i razumemo je. Projekte, edukaciju i radionice u Poklon zbirci organizuje i vodi Irma Mikeš, kustos i art-terapeut, dok ispred Društva za podršku osobama sa autizmom grada Novog Sada radionicama upravlja Maja Stojanović, edukator i art-terapeut.
U svom telu svako od nas nosi svoj životni prostor.
Ervin Vurm
Jedan minut zauvek
Marijana Kolarić, Žerom Sans
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Izložba Jedan minut zauvek Ervina Vurma u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu prva je samostalna izložba ovog istaknutog austrijskog umetnika u Srbiji i njegova prva velika izložba na Balkanu. Predstavljena na svih pet nivoa muzeja, imala je za cilj da prikaže kompleksan stvaralački, tridesetogodišnji opus ovog umetnika od 90-ih godina prošlog veka do danas. Pored jednominutnih skulptura (One Minute Sculptures) na izložbi su predstavljeni i drugi ikonični radovi autora kao što su „Uzana kuća” (Narrow House), „Debeli automobil” (Fat Car), „Debela kuća” (Fat House), apstraktne i performativne skulpture ali i svi oni prateći mediji u kojima umetnik kontinuirano radi i koji čine neizostavan deo njegovog umetničkog rečnika, kao što su fotografije, video-radovi, performansi, crteži i slike, kao i značajna nova produkcija. Vurm je posebno za izložbu u Beogradu izveo novu seriju svojih performativnih skulptura u glini, prema modelima najznačajnijih građevina koje pripadaju jugoslovenskom modernističkom nasleđu Beograda čime je Muzej savremene umetnosti uspešno savladao izazov i kompleksnost izlaganja raznorodnosti medija u kojima umetnik stvara. U isto vreme angažovanje studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji su izradili pomenute glinene modele po instrukcijama Ervina Vurma, rezultiralo je plodonosnom saradnjom između Muzeja i FLU i stvorila se mogućnost za studente Likovne akademije da steknu direktnu praksu u radu sa inostranim umetnikom svetske reputacije.
Projekat Jedan minut zauvek je posebno značajan projekat za Muzej savremene umetnosti jer je u pitanju prva samostalna izložba u Srbiji, istaknutog austrijskog umetnika Ervina Vurma koji razvija jedinstvenu umetničku praksu unutar sopstvenog skulpturalnog sistema, gde se kritikom, ironijom i paradoksom preispituju prošli i sadašnji konteksti, pojedinačni stavovi, kolektivna i individualna iskustva. Ovom izložbom Muzej kao institucija u središte je pozicionirao aktera, fokus je izmešten na učešće i iskustvo publike. Prikazani radovi zahvaljujući svojoj osobenosti, slabe odnose umetničke institucije u njenom proizvodnom procesu, jer dela odbijaju da budu kanalisana kroz specifična čitanja i didaktičke izložbene putanje, na taj način Vurmova izložba postaje prostor za nedefinisane interakcije koje radikalno menjaju našu percepciju institucije koja biva transformisana u ,,živi muzej''. Publika postaje ključni element Vurmovih skulptura, on na taj način preispituje tradicionalno vajarstvo, i posmatraču dodeljuje ulogu koproducenta, aktivnog učesnika. Produkcija izložbe Jedan minut zauvek bila je izuzetno izazovna i zahtevna, ovom prilikom konzervatorsko - tehnički tim Muzeja savremene umetnosti pokazao je svu svoju profesionalnost i znanje. Predstavljanjem austrijskog umetika Ervina Vurma domaćoj publici na izložbi „Jedan minut zauvek“ kustosa Marijane Kolarić i Žeroma Sansa, približeni su evropski i svetski tokovi savremene umetničke produkcije publici, učesnicima na umetničkoj sceni i mladim studentima i učenicima umetničkih fakulteta i škola. Rad Ervina Vurma prepoznao je i Univerzitet umetnosti u Beogradu koji je ovom umetniku dodelio počasni doktorat. Posebno je važno istaći da je nakon izložbe Jedan minut zauvek kolekcija Muzeja savremene umetnosti postala bogatija za nekoliko radova Ervina Vurma koje je umetnik sa zadovoljstvom poklonio Muzeju, i to: Idiot II, Ledena glava, Etika, demonstrirana u geometrijskom redu (Spinoza), dve jednominutne skulpture na platformi, i video radovi: ,,59 Stellunge (59 pozicija)”, ,,Kleiderwerfen Fades”, ,,Memory
Пол, статус и утицај у старом Риму су били све. Мушкарац доминантан, а жена дискриминисана у друштву, била је посвећена одржању римског духа кроз породичне вредности, тражила је и крчила путеве ка сопственој афирмацији кроз тада њој дозвољене активности; као чуварка постојећих обичаја и вере, или бавећи се одређеним професијама.
Изложбом FEMINA BALCANICA: MATER, MATRONA, AUGUSTA, DEA Жена на Балкану у античком добу обрадили смо тему која је век била присутна у друштвеном животу свих цивилизација и археологији као науци, а то је положај и улога жене у приватној и јавној сфери појединих социјалних средина. Изложба је трајaла од 10. 05. – 9. 10. 2022. године у Великој сали Народног музеја Србије. Са појавом тзв археологије пола (Gender archaeology) у оквиру које се између осталог проучава полажај жене у различитим периодима, периоду постаје посебна научна дисциплина, са огранком који је посвећен његовом феминистичком правцу. На изложби су презентовани експонати из пет античких Збирки Народног музеја Србије. Експонати су изабрани на основу издвојених сегмената који прате живот жена током антике-римског периода стварајући уједно слике о њиховој улози у друштву Жена тог доба је била „господарица“ у кући и на њеном раду почивао је опстанак породице, али и много тога више, што смо покушали да предатвимо. Наиме, током римског периода живот се одвијао у проширеним заједницама, названим familiae. Угледне и имућне жене представљане су типизираним статуама типа Велика и Мала Херкуланка. Спровођење устаљених ритуала и религијских обреда углавном је припадало активностима које су обављале жене.Такође, кроз изложбене експонате истражили смо и представили пут од девојчице до одрасле жене матроне, њен живот у породици али и у другим сферама друштвеног и ппрофесионачног живота. Изложба је конципирана да се кроз пет главних сегмената представе теме из живота жена у времену антике и римског периода на тлу Србије и Балкана кроз које су испричане неке од прича о женама тога доба: Учешће жене у култу/ Божанске љубави; Утицај римске империјалне уметности на представе жена; Жена у породици; Шта су радиле жене у кући и ван ње; Жена и мода.
Femina Balcanica
Mater, Matrona, Augusta, Dea
Жена на Балкану у античком добу
Деана Ратковић, Вера Крстић, Татјана Цвјетићанин, Веселинка Нинковић, Мирјана Глумац
НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
На изложби Фемина Балканика представљено је 179 експоната (од III век п.н.е. до IV века н.е) од којих су се многи први пут изашли из депоа и предтављени јавности, а истовремено стручно и научно обрађени и представљени јавности кроз студијски каталог, који је конципиран да у потпуности прати све сегменте изложбе. У писању каталога учествовали су стручњаци Народног музеја са текстовима, који су базирани на проблеме главних тематских целина, а истовремено илустровали изожене предмете, користећи најновију домаћу и светску литературу за поједине области. Такође, многи предмети који су били раније објављени добили су своја нова тумачења. Изложени су портрети, као и статуе жена у природној величиним, камеје са представама римских царица, керамичко и сребрно посуђе, златни и сребрни накит, предмети од кости (украсне укоснице, пресчице, музички инструменти и др), дечије играчке, стаклене посуде, тоалетни прибор и др. Један веома важан део истраживања је био пoсвећен проучавању надгробних и епиграфских споменика, на којима су жене разичитих социјалних група, у различитим контекстима где су актери били жене робиње, жене високих службеника и др које су нам дале вредну слику положаја и уплива жена у тадашњој социјалној структури друштва. У поставку су укључени епиграфски споменици (смештени у Великом барутном магацину, ЈП Калемегданска тврђава) и они су махом представљени дигитално путем пројекција, али и цртежима истих. У оквиру изложбе представљена је и 3Д анимација реконструкције Хекатиног храма из Сингидунума.Скулптура Херкуланке од мермера штампана је 3Д штампачем од биоразградивог материјала из биљних ресурса, са циљем представљања експоната на изложби, али и као едукативан материјал. Каталог изложбе FEMINA BALCANICA осветљава многа наведена питања о улози жене у античком свету. Истовремено отвара и нове правце у тумачењима тих проблема, актуалним и у данашњим друштвима. Такође, верујемо да ће читаоцима бити подстицај за размишљање о овој увек присутној теми.
Istoricizam u Bačkoj
Subotica
Olga K. Ninkov, Ljubica Vuković Dulić, Žužana Korhec Pap
GRADSKI MUZEJ SUBOTICA
Subotica nije samo grad secesije nego je grad i istoricizma. Total dizajn (Gesamtkunstwerk) istoricizma je nepravedno zapostavljena baština koja našim projektom po prvi put transparentno ukazuje na muzejske predmete, pojave i ličnosti u oblasti umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti i istorije fotografije vremenski dominantno vezanim za drugu polovinu 19. veka.
Osnovni ciljprojekta “Istoricizam u Bačkoj – Subotica” je bila naučno-muzeološka obrada, restauracija i prikaz građe Gradskog muzeja Subotica vezane za period istoricizma (slikarstvo, vajarstvo, primenjenaumetnost, štampa, fotografija), sa poveznicama iz oblasti baštine arhitekture. Projekat je realizovan u sklopu IPA projekta prekogranične saradnje Gradskog muzeja Subotica i Muzeja “Ištvan Tir” u Baji, “Istoricizam u Bačkoj – saradnja u kulturi i promocija turizma u regiji” (HUSRB/1903/33/0040). “Istoricizam u Bačkoj – Subotica” u Gradskom muzeju Subotica je obuhvatio sledeće osnovne elemente: radionice za mlade na temu odevanja u doba istoricizma, snimanje pet kratkih filmova sa učenicima subotičkih srednjih škola i studentima fakulteta na temu arhitekture i sakralne umetnosti istoricizma u Subotici, te istoricizma u Baji – izvedene haljine i filmovi su integralni deo izložbe; restauraciju predmeta iz zbirki subotičkog muzeja – proces restauracije se u izložbi može pogledati putem QR kodova; izložbu, koja je otvorena je 13. maja 2022; prateće programe izložbe – predavanja, promocije publikacija, stručna vođenja. Izložba prati i aktuelna dešavanja: npr. pošto je otvorena tokom Godine stakla svaki stakleni predmet je naglašen ambelom. Slepima i slabovidima su na raspolaganju reljefne ploče. Poseban segment projekta je organizacija dva međunarodna stručna savetovanja na temu istoricizma u oblasti muzeologije i zaštite. Autori izložbe i koordinatori navedenih segmenata: dr Olga К. Ninkov, istoričar umetnosti, muzejski savetnik (intimna i javna sfera profane umetnosti, fotografija), Ljubica Vuković Dulić, istoričar umetnosti, viši kustos (štamparstvo, moda), dr Žužana Кorhec Pap, restaurator, muzejski savetnik (sakralna umetnost). Dizajner izložbe Čaba Lalić. Izložba i njeni prateći programi traju i tokom 2023. Jedan od osnovnih rezultata je obrada i prikaz do sada manje poznatog ili neizlaganog muzejskog fonda, a pored velikog odjeka u krugu posetilaca i medija, možda najlepši deo je edukativno-kreativna integracija mladih i njihovih profesora u stvaralački tim muzealaca (haljine, filmovi).
Projekat je strukturisan tako da ispunjava formalne elemente koji se očekuju od kompleksnog muzejskog projekta, koji obuhvata terensko istraživanje, dokumentovanje i obradu predmeta po pravilima muzejske struke, restauraciju, primenu mera zaštite, digitalizaciju i pripremu za studijsku izložbu i tekstove, kao i aktivnosti uključivanja lokalne zajednice u edukativne programe (radionice, razgovore, prezentacije). Stručni iskorak je načinjen u istraživanju do sada neistraživane teme u sferi muzejske delatnosti, kao i sakralne umetnosti, integraciji muzejsko-edukativnih rezultata u korpus same izložbe, te uključivanje stručnjaka raznih profila na temu istoricizma u vidu dva međunarodna savetovanja. Inovacija u instalaciji izložbe je postavljanje QR kodova, kao i tablica za slepe i slabovide, te realizacija vitrina sa posebnim osvetljenjem za tekstil i štampanu građu. Naučni doprinos se odnosi, pre svega, na prikaz pokretnog kulturnog dobra istoricizma u Subotici i okolini, povezujući ga sa predmetima iz drugih javnih zbirki i nepokretnim kulturnim dobrom datog područja putem mape, filmova, QR kodova, itd. Jedan od aspekata je naglašavanje važnosti zaštite i uloge restauracije. Učinjen je pomak u definisanju postojećih predmeta u muzejskim zbirkama, kao i tematskih područja vezanih za dati period druge polovine 19. veka u Subotici, ali i šireg područja. Značajni doprinos ovog projekta je i povezivanje međunarodne stručne javnosti: npr. na naučnom skupu je prikazana istorija obućarske dinastije iz Baje čiji proizvod se čuva u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Istraživanje je inkorporirano u koncepciju izložbe, te stručne tekstove. Primenjene su mere zaštite pri izlaganju raznovrsnog muzejskog materijala, s posebnim naglaskom na odgovarajućem osvetljenju, te postamentima za gabaritne predmete i celine. Odrazom aktivnosti u medijima i priloga na društevenim mrežama (facebooki web sajt projekta, te muzejski intsagram) učinjen je iskorak u prema široj javnosti, do te mere da su rezultati radionica izrade haljina iz druge polovine 19. veka dospele na facebook profil ICOM-ove sekcije za kostim u Parizu.
Muzejski teatar "Ja ću tebi ljuba biti" Marija i Stevan Mokranjac - jedna od najlepših ljubavnih priča među našim umetnicima! Dirljiva, emotivna priča koja može dvojako da se doživi: i kao izražajna interpretacija lirske poeme jedne izuzetno senzibilne, divne, odane žene i kao najverniji intimni portret Stevana Stojanovića Mokranjca.
Monodrama „Ja ću tebi ljuba biti“, je vid komunikacije muzeja sa posetiocima, putem muzejskog teatra. Muzejski teatar nastao je iz napora muzejskih institucija da pronađu nove forme prezentacije svog sadržaja i komunikacije sa posetiocima. Beogradska glumica LJiljani Jakšić u raskošnom kostimu tadašnje mondenske Evrope, oživljava lik Marije Mokranjac, upoznaje nas sa životom i delom svog supruga Stevana, kao i sa znamenitim ličnostima epohe, dočarava nam istorijske prilike i podseća nas na vanvremenske kompozicije Stevana Mokranjca. Okosnicu monodrame čine pisma i razglednice koje se čuvaju u zbirci Stevana Mokranjca u Muzeju Krajine. Priča je bazirana na prepisci između Stevana i Marije Mokranjac, a pored brojne literature koja je korišćena u pripremi ovog teksta svakako je najvažniji dnevnik Marije Mokranjac, koji se čuva u Muzeju grada Beograda. Ova topla ženska ispovest pored odnosa dvoje ljudi oslikava i jedno vreme, običaje, verovanja, odnose u tradicionalnoj srpskoj porodici s kraja 19. i prvih decenija 20. veka. Kroz sećanja Marije Mokranjac zapravo saznajemo tako mnogo o javnom i privatnom životu srpske, a pre svega beogradske kulturne scene. A to jeste esencija muzejskog teatra – da na zabavan način pouči o proverenim činjenicama, da publiku posredstvom teatarskih „alata“ upozna sa istorijom i nasleđem. Cilj projekta je prezentacija, edukacija, informisanje i zabava posetilaca na jedan posredan način, putem muzejskog teatra, koristeći pozorišne interpretativne tehnike. Rezultati monodrame su afirmacija tradicije, kulture i muzičkog obrazovanja, kao i negovanje vrednosti srpske istorije i opšte kulture. S obzirom da je Stevan Mokranjac podjednako interesantan i mlađim i starijim posetiocima, ciljna grupa su svi posetioci Muzeja, šira i stručna javnost. Svojim značajem, monodrama prevazilazi lokalne granice i svrstava se u onu vrstu programa s kojima bi trabalo da bude upoznata i javnost drugih gradova i regiona.
Ja ću tebi ljuba biti
Sanja Radosavljević
MUZEJ KRAJINE NEGOTIN
Od prvih pa do savremenih muzeja ukazivalo se, i direktno i indirektno, na važnost vaspitno-obrazovne uloge muzeja, koja je zapravo neodvojiva od primarne muzejske uloge – prikupljanja, čuvanja i zaštite baštine. Nije bilo dovoljno samo prikupiti predmete i profesionalno ih obraditi, već i staviti ih u specifičan kontekst, predstaviti posetiocima i negovati veze koje posetioci stvaraju s predmetima. Kako se razvijala muzejska edukacija, tako je i muzej prestajao biti isključivo instrument memorije određene grupe, prostornog i vremenskog ograničenja i pretvarao se u mesto susreta i provođenja slobodnog vremena. Odgovornost muzeja da pronađu nove oblike komunikacije sa svojim posetiocima, kao i da povećaju svoju dostupnost i privuku nove korisnike, nikada nije bila istaknutija nego u doba kada je njihov obrazovni zadatak stavljen u prvi plan. Muzejska edukacija menja svoj pristup i sve više se usmerava prema pojedincima, koji traže aktivno učešće u različitim muzejskim programima. U potrazi za relevantnošću i društvenom korisnošću, muzeji se okreću izvođačkim umetnostima kao moćnom komunikacijskom sredstvu. Jedan od najznačajnijih predstavnika dramske terapije, Robert Landi, naglašava važnost obrazovanja kroz modele performansi, jer je „učenje kroz umetnost i igru put do složenijih i sofisticiranijih formiranja ličnosti“. Muzejski teatar kao oblik muzejske komunikacije je primenjeno pozorište, definisano kao korišćenje pozorišne tehnike i kao sredstvo za posredovanje znanja i razumevanja u kontekstu muzejskog okruženja, dok publiku angažuje na više nivoa, posebno na emocionalnom i intelektualnom. Program ovog tipa, na interaktivan način, rekonstruiše istorijske događaje i pomaže publici da razume kulturnu baštinu koja se na ovaj način interpretira. U Srbiji se ovaj oblik muzejske komunikacije koristi već više od jedne decenije, uglavnom u beogradskim muzejima. Muzej Krajine se monodramom "Ja ću tebi ljuba biti" pridružuje beogradskim muzejima i svojim posetiocima nudi i ovaj oblik komunikacije i interpretacije kulturnog nasleđa, koje baštini već više od osam decenija.
Leta pre neta
Mirjana Babić, Milena Vrzić Bešić, Milena Vidosavljević, Tamara Tešević
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE
Beše sveta i pre interneta!
,,Leta pre neta'' je projekat koji je realizovao Muzej nauke i tehnike i predstavlja prvu interaktivnu izložbu Muzeja namenjenu deci. Izložba je imala praktični, edukativni i zabavni karakter. Autorke izložbe su: Mirjana Babić, Milena Vrzić Bešić, Milena Vidosavljević i Tamara Tešević. Ideja izložbe je da se najmlađoj publici približi duh vremena pre interneta i značaj tehničkih uređaja koji su nekada bili u svakodnevnoj upotrebi. Deca su se prvi put susrela sa pojedinim tehničkim uređajima, dok su njihovi stariji članovi porodice evocirali uspomene. Postavku izložbe su činile dve vremenske zone: Ovako je nekada bilo i Ovako je počelo, i obe su pratile šest tematskih stanica: Piši-briši, Кada moje uši čuju, Ptičica, Halo, ko je?, Zabava u kutiji, Ringeraja. Na svakoj od navedenih stanica, pored izloženih eksponata, nalazili su se i interaktivni eksponati, pa su tako deca imala priliku da kucaju na pisaćoj mašini, napišu i pošalju pismo, režiraju sopstveni film, isprobaju kameru opskuru, fiksni telefon, flipere i još mnogo toga. Putujući od stanice do stanice, posetioci su otkrivali šta stoji iza njihovih zagonetnih naziva. Na kraju postavke dolazi se do dela pod nazivom Surf bez daske, koji predstavlja internet. Ovde su mogli da sagledaju razliku između savremenog digitalnog sveta i starog tehničkog okruženja. Došli su do zaključka da bez predmeta koje su imali priliku da vide na postavci ne bi postojali ni uređaji koje danas koristimo, kao i to da funkciju svih predstavljenih predmeta danas obavlja mobilni telefon koji se našao na centralnom mestu ovog dela postavke. Ciljevi projekta: 1. Upoznavanje mlađih generacija sa značajem tehničkog okruženja pre interneta, kroz interaktivne eksponate. 2. Razvoj inovativne metodologije u radu sa najmlađom publikom u Muzeju. 3. Približavanje programa kulturnih ustanova porodicama.
Značaj izložbe Leta pre neta je u tome što su najmlađi posetioci, pored toga što su imali priliku da vide stare tehničke uređaje, mogli i da ih upotrebe. Na taj način nisu bili samo pasivni posmatrači, već aktivni učesnici na izložbi. Iako je izložba namenjena deci, okupljala je celu porodicu i sve generacije. Kroz naučno-istraživački, edukativni i zabavni pristup izložba je prilagođena dečijem uzrastu.
Projekat „Mali kustosi – velike priče“ je svojim učesnicima priuštio muzejski doživljaj koji neće zaboraviti i koji će možda uticati na njihove životne odluke. Mali kustosi zrenjaninskog Muzeja su cool likovi koji su zavirili iza muzejske kulise, popeli se na pozornicu, postali njeni glavni akteri i ispričali nam Velike priče!
Mali kustosi
Velike priče
Ivana Arađan, Sanja Vrzić
NARODNI MUZEJ ZRENJANIN
Projekat Narodnog muzeja Zrenjanin Mali kustosi - velike priče namenjen je mladima uzrasta od 13 do 19 godina i ima za cilj njihovo aktivno uključivanje u interpretaciju zavičajnog kulturnog nasleđa prezentovanog na stalnoj postavci Muzeja. Početna ideja vodilja projekta bila je ta da izmenimo vizuru mladih koji uglavnom Muzej posećuju kao pasivni slušaoci, u okviru školske posete. Želeli smo da im ponudimo viziju Muzeja kao mesta novih saznanja, uz nadu da će vremenom Muzej postati njihovo sigurno mesto, u koje će dolaziti samostalno, izražavati svoju kreativnost, istraživati talente i iskazivati kritičko mišljenje, kroz edukovanje o zavičajnoj i nacionalnoj kulturnoj istoriji. Forma projekta sadrži se iz dva glavna segmenta: neposrednog rada sa učenicima, što češćeg boravka đaka u muzeju u cilju opuštanja i pobuđivanja radoznalosti, odabira teme na kojima će intenzivno raditi i pripremanje svojevrsnog scenarija za video, koji je produkt timskog rada. Metod rada oslikava se na upoznavanju đaka sa stalnom postavkom Muzeja, osnovnim pristupima istraživanja, razgovorima o njihovim afinitetima i na kraju odabiru teme na kojoj će se intenzivno raditi tokom nekoliko meseci. Ovaj segment rada podrazumevao je u svojoj finalnoj fazi obuku đaka u snimanju slike i zvuka, a potom snimanje videa, u kojem su učestvovali svi putem podele uloga (istraživač-kustos, pisac scenarija, narator, snimatelj, ton majstor, PR...). Takođe, obogatili su svoj rečnik i vežbali dikciju. Drugi segment odnosio se na plasiranje toka rada na projektu na društvenim mrežama od strane muzejskog stručnjaka, ali i samih učesnika, što su oni sa oduševljenjem prihvatili, objavljujući fotografije i kratke snimke na svojim nalozima na Instagramu i Tik Toku. Rezultati kompleksnog timskog rada na relaciji muzejskih stručnjaka, profesionalnih snimatelja/montažera, profesora i učenika transparetni su i dostupni na svim društvenim mrežama i Youtube kanalu Narodnog muzeja Zrenjanin.
Ovaj projekat može se izdvojiti po tome što je putem edukacije sublimirao rad sa mladima kao glavnim akterima i njihovo detaljno upoznavanje sa pričama i eksponatima iz zavičajne istorije i muzejskog života. Dobili su priliku da istražuju, osmisle i kreiraju narativ na temu koju su odabrali, a potom i budu ponosni na finalni proizvod, jer su sami, uz obuku i asistenciju profesionalaca, snimali kadrove i zvuk za svoje autorsko delo. Uvideli su da je muzejski prostor utočište znanja, radoznalosti i ogledalo društva kroz istoriju, događaje i znamenite ličnosti. Učesnici projekta imali su proaktivan doživljaj Muzeja i mogućnost učenja kroz inače nedostupne male kuriozitete: grupa koja je obrađivala kape zlatare posetila je depo Etnološkog odeljenja i imala priliku da neposredno ugleda najraskošniju kapu zlataru, kao i da na parčićima tekstila dodirne teksturu zlatoveza; članovi grupe koja je obrađivala temu fosilnih ostataka mamuta mogli su da vide i dodirnu mamutov zub iz studijske zbirke Pedagoško-informativne službe, dok je grupa koja je priredila priču o skulpturi „Siročići“ imala uvid u dokumentaciju iz Legata Zlate Markov Baranji i tako bolje upoznala ovu zavičajnu umetnicu. Kulturu različitosti negovali smo kroz aktivno uključivanje učenika koji slušaju nastavu na mađarskom jeziku. Oni su kroz ovaj projekat spoznali novu dimenziju (svog) kulturnog identiteta, stekli nova znanja, vežbali jezik koji im nije maternji i ostvarili neverovatne pomake za njih same, ali i čitavu zajednicu mladih. Učenici muzičke škole primenili su svoja znanja iz istorije muzike i odabrali kompoziciju koja najbolje dočarava njihovu temu. Učenici iz Orlovata značajno su proširili svoje znanje o Urošu Prediću i prvi put tokom školovanja posetili Muzej i legat ovog velikog slikara. Učesnici projekta su na snimanjima imali priliku da primene svoje bogate ideje i prikažu svoje performativne i glumačke talente, tumače skulptorsko delo kroz filozofsko promišljanje i otkrivaju svoje novinarske kvalitete.
Migracije u umetnosti - umetnost migracija: fenomen sagledan kroz pet vekova evropske umetnosti, izložba kao platforma za dijalog, muzej kao mesto preispitivanja izazova savremenog društva.
Migracije u umetnosti - umetnost migracija
Danilo Vuksanović, Jelena Ognjanović, Luka Kulić
GALERIJA MATICE SRPSKE
Projekat „Migracije u umetnosti – umetnost migracija“ istraživao je fenomen društvenih migracija preispitujući istorijski i savremeni kontekst. Ideja je bila da, u vremenu aktuelne svetske migracione krize, pokušamo da posmatramo, ispitujemo i razumemo ovaj fenomen koji pogađa svako stanovništvo i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja. Radeći na različitim nivoima – vremenskom, prostornom, etičkom i mnogim drugim, projekat je pružio mogućnost da kroz jezik umetnosti posetioci Galerije preispitaju svoje stavove i stavove društva, pa čak civilizacijske izazove u XXI veku. Kroz tri glavna dela – pričom o čuvenoj istorijskoj kompoziciji „Seoba Srba“ Paje Jovanovića, širi kontekst migracija u istoriji evropske i svetske umetnosti i refleksiju aktuelne društveno-političke krize izazvane velikim migracijama u Evropi kroz savremenu umetničku produkciju, izložba se bavila razlozima i efektima migracija na društva i pojedince. Pored izložbe, kreirani su katalog i publikacija „(Po)gledi ka migracijama. Eseji o fenomenu“ više autora, koji iz različitih pozicija govore o migracijama u društvenom, istorijskom, likovnom i književnom kontekstu. Takođe, važan segment činio je prateći program izložbe u vidu diskusija, razgovora sa umetnicima, kreativnih i dramskih radionica, predavanja i kustoskih vođenja. Cilj izložbe nije bio da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kroz selekciju reprezentativnih i zanimljivih primera umetničkog stvaralaštva, kao i bogat prateći program, kreira prostor za društveni dijalog o fenomenu, suočavajući se sa pojmovima poput straha, (odsustva) empatije, (ne)razumevanja, kontradiktornosti i ljudskosti. Izložba je održana od 18. februara do 30. aprila 2022. godine (60 radnih dana) u Galeriji Matice srpske, a posetilo ju je 18.321. O izložbi je objavljeno 217 medijskih priloga.
Prvi put u Srbiji je tema migracija predstavljena iz različitih perspektiva i kroz umetnička dela nastala u rasponu od 500 godina. Izložba je spojila dela starih majstora (El Greka, Elizabet Viže Lebren), umetnika modernog doba (Šagal, Paja Jovanović, Uroš Predić) i savremenog stvaralaštva (Taus Makačeva, Mladen Miljanović, Vladan Jeremić, Rena Redle, Safet Zec, Luka Kulić i Danilo Vuksanović) nepraveći razliku među identitetima i nacionalnostima. Postavka je obuhvatila kominaciju savremenih tehnologija i originalnih umetničkih dela koja su bila pozajmljena iz Državne galerije „Tretjakov” u Moskvi, Državnog muzeja lepih umetnosti „Puškin” u Moskvi, Narodne galerije Slovenije, Narodnog muzeja Srbije i Narodnog muzeja Pančevo. Pored samih dela, publika je imala priliku da „učestvuje“ u izložbi, ostavljajući komentare na zidovima Galerije o tome šta za njih predstavlja fenomen migracija, beležeći svoje „migracije“ na mapi sveta i noseći sa sobom priručnike – kao deo rada Mladena Miljanovića. Izložbu su zajednički osmislili autorski tim – mr Danilo Vuksanović, Luka Kulić i Jelena Ognjanović, s tim da su dvojica kolega delovali i sa pozicije umetnika, kreirajući tako ulogu kustosa – umetnika. Takođe, projekat je iznedrio brojne saradnje sa stručnjacima iz zemlje i sveta koji su na različitim nivoima učestvovali u realizaciji. Prvenstveno to je bio stručni savetnik dr Sandro Debono, svetski poznati muzejski mislilac, kao i eksperti iz oblasti sociologije, istorije i književnosti – dr Aleksandar Kišjuhas, dr Branko Bešlin i dr Vladimir Gvozden. Takođe, ostvarena je i saradnja sa Narodnom bibliotekom Srbije i Jugoslovenskom kinotekom koji su doprineli vidljivosti projekta kroz učešće u pratećem programu. Posebno je potrebno naglasiti da je tokom realizacije projekta rađeno ispitivanje ikone Bogorodice Utešiteljke iz eparhije Dalmatinske, pripisano kao rani rad El Greka. Stručnjaci Galerije u saradnji sa Umetničkim dijagnostičkim centrom Ormilija iz Grčke i Institutom za nuklearne nauke Vinča iz Beograda, sproveli najsavremenije metode analize.
Mitološka avantura:
Učenjem kroz igru do očuvanja kulturnog nasleđa
„Mitološka avantura: bekstvo iz muzeja” je projekat koji je nastao sa idejom da se muzej učini mestom za igru kroz koju će se ostvariti jedna od glavnih njegovih funkcija: edukacija kroz nove vidove interpretacije i širenje znanja. Na inovativan način odgovara na pitanja važnosti očuvanja materijalne i nematerijalne kulture svih naroda koji su ostavili trag na teritoriji današnje Vojvodine i ističe mit kao univerzalni simbol iz kojeg su se razvile najlešpe bajke sveta. Autor projekta je Staša Arsenović Koprivica, kustos-etnolog. Prateći savremene trendove u stvaranju modernih sadržaja prilagođenih potrebama savremene publike, u svetu i Evropi, Muzej Vojvodine se upustio u poduhvat prilagođavanja i osavremenjavanja programa i interpretacije kulturnog nasleđa. Autorka projekta je ovom zadatku pristupila kroz kreiranje interaktivne igre namenjene deci uzrasta od 9 do 15 godina, u kojoj su predstavljeni elementi materijalne i nematerijalne kulturne baštine (narodnog stvaralaštva, tradicije, mitologije). Radnja ovog edukativnog programa se odvijala u muzejskom okruženju, na etnološkom delu stalne postavke Muzeja Vojvodine, sa ciljem da se najmlađa publika bliže upozna sa eksponatima, koji su direktno i indirektno uključeni i u samu igru. Projekat je privukao veliku pažnju publike pa su svi planirani termini za radionicu popunjeni za svega nekoliko dana od početka projekta. Projekat je realizovan u okviru programskog luka „Budućnost Evrope“ Evropske prestonice kulture, a njeno održavanje omogućili su Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Mitološka avantura: bekstvo iz muzeja
Staša Arsenović Koprivica
MUZEJ VOJVODINE
Današnji muzeji, osim što predstavljaju neprofitne javne ustanove čija je osnovna delatnost istraživanje, prikupljanje, zaštita, dokumentovanje i prezentovanje muzejskih predmeta, svoje poslovanje razvijaju i kroz interdisciplinarne pristupe izučavanja, interpretiranje i prezentovanje kulutrnog nasleđa. Jedan od projekata Muzeja Vojvodine koji muzej čini mestom za razvoj novih veština, igru i sticanje znanja jeste „Bekstvo iz muzeja: mitološka avantura“, koji je podržan od strane Fondacije Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture, a čiji je autor msr Staša Arsenović Koprivica, kustos etnolog – antropolog. Autorka projekta je ovom zadatku pristupila kroz kreiranje interaktivne igre namenjene deci uzrasta od 9 do 15 godina, u kojoj su predstavljeni elementi materijalne i nematerijalne kulturne baštine. Radnja ovog edukativnog programa se odvija u muzejskom okruženju, na etnološkom delu stalne postavke Muzeja Vojvodine, sa ciljem da se publika bliže upozna sa eksponatima, koji su direktno i indirektno uključeni i u samu igru. Za potrebe projekta su izrađeni različiti rekviziti koji su nenametljivo uklopljeni u muzejsku postavku, ne narušavajući njen integritet. Multidisciplinarnim pristupom priređen je zabavan muzejski sadržaj sa ciljem stvaranja buduće verne publike. Mitološka avantura doprinosi edukaciji dece i mladih o čuvanju i značaju materijalne i nematerijalne kulturne baštine, ukazuje na bogatstvo narodnog stvaralaštva, jezika i komunikacije, ističući mit kao univerzalni simbol iz kojeg su se razvijale najpoznatije i najlepše bajke svetske književnosti. Ovaj projekat predstavlja pojedine junake iz mitologije, čiji su likovi i dela pružali mogućnosti da se prilagode i interpretiraju na deci prihvatljiv način. Mitološki lik koji zauzima centralnu ulogu u igri je mlada veštica Mora koja određenim činom uspeva da probudi ostala mitološka bića, koja u toku igre slobodno tumaraju muzejom i ometaju kustose u radu. U periodu od aprila do juna kroz ovu radionicu je prošlo 750 mališana u 77 održanih termina čime se postigao neverovatan uspeh u muzejskoj edukaciji osnovnoškolskog uzrasta.
“… „Nepouzdani pripovedač“ je za početak - sasvim nepouzdan. Njegovo pripovedanje je sasvim priklješteno jakom emotivnom povezanošću sa temom, pa mu je percepcija stoga potencijalno iskrivljena, politički stavovi su ometajući i često pogrešni…Ipak, ni teorijski, ni empirijski, nije dokazano da „nepouzdani pripovedač“ zapravo ne saopštava i istinu…” Mrđan Bajić
Mrđan Bajić
Nepouzdani pripovedač
Miroslav Karić, Aleksandra Mirčić i Žaklina Ratković
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Bogat i kompleksan stvaralački opus Mrđana Bajića, jednog od vodećih umetnika na savremenoj umetničkoj sceni u Srbiji, predstavljen je u okviru retrospektivne izložbe koja je bila postavljena na svih pet nivoa Muzeja savremene umetnosti kao i u Parku skulptura. Izložba je bila koncipirana kroz hronološke i tematske celine koje prate sve faze razvoja Bajićevog skulptorskog rada i građenja jedne specifične autorske poetike, pristupa i izraza u mediju skulpture. Stručna i šira javnost je imala priliku da se uputi u procese autorove kontinuirane refleksije o sopstvenim postignućima unutar izabranog medija umetničkog delovanja kao i promišljanja manifestovanja i pozicije skulpture u širim javnim, društveno-kulturološkim i ideološkim kontekstima. Postavkom su bili obuhvaćeni Bajićevi, sad već, amblematski radovi i projekti koji su poslednje četiri decenije obeležili umetnička dešavanja kod nas, u regionu i internacionalno, uključujući i novu interpretaciju projekta Yugomuzej kao i produkciju 12 novih radova koji su namenski rađeni za ovu izložbu. Kustosi izloložbe su Miroslav Karić, Zaklina Ratković i Aleksandra Mirčić. U okviru izložbe sagledavanju autorskog rada doprinose i segmenti posvećeni saradnji sa umetnikom Ričardom Dikonom i scenaristkinjom Biljanom Srbljanović kao i umetnikov dugogodišnji profesorski angažman na Fakultetu likovnih umetnosti i edukaciji generacija mladih umetnika. Tokom četvoromesečnog trajanja izložbe 21.000 posetilaca upoznavala se sa Bajićevim stvaralaštvom i kroz dinamičan i raznolik prateći program u okviru kojeg je realizovano devet javnih tematskih događaja (razgovori i predavanja), preko sto dvadeset stručnih i dva umetnikova javna vođenja kroz izložbu, Dečiji klub sa radionicama kao i promocija kataloga izložbe. U toku izložbe izašao je i dvojezičan katalog izložbe koji broji 279 strana sa stručnim tekstovima Lidije Merenik, Antonelo Tolvea, Žakline ratković i Miroslava Karića. Po završetku izložbe „Nepouzdani pripovedač” Muzej savremene umetnosti je postao bogatiji za još jedno delo u Parku skulptura rad „Brandeburška kapija” i jedno u Zbirci skulpture, poklon umetnika „Kiseonik“ iz 1990.
Pored toga što je kroz izložbu predsavljen celokupan umetnički put Mrđana Bajića, izložba je samom umetniku omogućila da izradi skulpture monumentalnih dimenzija kako ih Lidija Merenik u tekstu zove Gigantoskulptotekture, što je dodatni doprinos umetničkom opusu. O različitim aspektima umetnikovog rada i saradnji sa Mrđanom Bajićem na otvaranju izložbe govorio je britanski umetnik Ričard Dikon dok su ih kasnije u pratećim i govornim programima u svojim izlaganjima razmatrali i istoričari umetnosti i kustosi od domaćih Jerko Denegri, Biljana Tomić, Lidija Merenik, Ana Ereš, Simona Čupić i Jasmina Čubrilo, do gostiju iz inostranstva Leonide Kovač, Antonela Tolvea, Olivijea Kaplana; zatim istoričari Dubravka Stojanović i Milivoje Bešlin, filozofi i teoretičari Branka Arsić i Dejvid Vils, pozorišna rediteljka Ana Miljanić i umetnica Ana Adamović. Akademski pristup izložbi razbio je nastup umetnica Katarina Anđelić (u izvođenju glumice Vesne Trivalić), junakinja serije „Otvorena vrata“ iz devedesetih godina, čiji je fiktivni umetnički opus za potrebe projekta osmislio, upravo, Mrđan Bajić a scenario napisala Biljana Srbljanović. Kroz naveden prateči progran sa predavanjima dat je specifičan i širok društveno-kulturni okvir umetnikovog rada i angažmana. Sva predavanja su snimljena i dostupna su piblici i stručnoj javnosti i nakon održavanja. Katalog izložbe, koji daleko prevazilazi prateću publikaciju, sa stručnim tekstovima Lidije Merenik, Antonela Tolveja, Žakline Ratković i Miroslava Karića, sadrži obimnu biografiju i bibliografiju umetnika i fotografije same postavke izložbe, čime je sačuvan kompletan koncept i sadržaj izložbe za budućnost. Izložba je poslužila i za poseban angažman i praksu studenata istorije umetnosti koji su imali zadatak da osmisle i realizuju aplikaciju putem koje može da se prati pedagoški sad Mrđana Bajića kao profesora na Fakultetu likovnih umetnosti i to kroz praćenje strudenata i njihovoh kasnijih angažnama u polju umetnosti. Deo studenata učestvovao je u pripremi i realizaciji pratećih programa i vođenja kroz izložbu.
SA DECOM ZA DECU: Participacija publike različite starosne kategorije se retko primenjuje u kreiranju sadržaja. Kroz projekat “Muzej u očima dece”, participacija je prisutna od samog početka tako što su deca konsultovana u svim etapama, i muzej je uvažio dečije potrebe, njihove korisne i logične predloge.
Realizacija projekta „Muzej u očima dece“ podrazumevala je saradnju muzejskih stručnjaka i dece uzrasta od 6 do 8 godina, uz njihovu participaciju. Dvadesetčetvoro dece je kroz niz radionica i nakon upoznavanja sa stalnom postavkom muzeja imalo priliku da se uključi u planiranje izložbe tako što su aktivno učestvovali u odabiru tema i predmeta. U interpretaciji su korišćeni dečiji likovni radovi, ilustracije i video materijali nastali kroz radionice na kojima su učesnici predlagali načine prezentacije odabranih predmeta. Predmeti su grupisani u nekoliko celina kako bi se obezbedilo razumevanje najrazličitijih tema: način šivenja i peglanja, čuvanje hrane, izgled i upotreba novca i nakita u prošlosti... U cilju ispitivanja dečijih shvatanja o tome čemu služe muzeji i galerije i kako ih oni doživljavaju, kako se pravi izložba, šta je to nasleđe, eksponat, koja su to muzejska zanimanja i sl. deca su učestvovala u grupnom intervjuu u cilju nastanka kratkog filma koji je prikazan u okviru izložbe pod nazivom "Muzej u očima dece". Autori projekta su Katarina Dragin, muzejski edukator i Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog.
Muzej u očima dece
Katarina Dragin, Dragan Kiurski
NARODNI MUZEJ KIKINDA
Muzeji kao relevantne ustanove kulture utiču na razvoj kulturnih potreba dece i nastoje da obezbede participaciju najmlađih kroz različite edukativne programe. Projekat "Muzej u očima dece" obezbedio je sagledavanje i bolje razumevanje potreba dece, njihovog shvatanja o tome čemu služe muzeji i na koji način oni mogu da se uključe u kulturni život zajednice. Učesnici projekta imali su priliku da u potpunosti kreiraju muzejski sadržaj (izložbu), da odaberu muzejske predmete, da predlože na koji način se oni mogu izložiti i kako da se budućim posetiocima omogući da aktivno istražuju i uče o određenim temama iz lokalnog nasleđa. Ovim projektom obezbeđena je participacija dece u realizaciji muzejskog sadržaja koji promoviše muzej kao mesto istraživanja, zabave i učenja. Kao poseban značaj projekta ističe se međugeneracijsko učenje ostvareno u okviru izložbe, koje je pozitivno uticalo na privlačenje i razvoj nove publike: članovi porodica učesnika, vršnjaci iz škole i vrtića i učitelji.
Музика пријатељевих корака
Петар Декић
НАРОДНИ МУЗЕЈ
СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА
И пре но што угледамо пријатеља који долази ми препознајемо ритам и тонове његовог јединственог хода. Ту музику пријатељевих корака усвојили смо ступајући упоредо разноврсним стазама и у различитим приликама. Свако ново заједничко ходање чини да ту музику учинимо делом сопственог идентитета, ритмом сопственог била...
Учинити невидљиве појаве пријатељства, музике, идентитета, просторног сећања, колективне меморије/митологије и политичког спектакла сагледивим када је њихов извор атипично музеалан, јер му је примарни извор албум новинских исечака под називом „Албум сећања на долазак драгих нам пријатеља из Француске“, први је изазов који решава пројекат „Музика пријатељевих корака“. Једна микро-историја од неколико дана у јуну 1926. године симболички сведочи о мноштву међународних, националних и класних односа који сеже све до почетака 19. века. Долазак тристотине Француза и Францускиња (сенатора, градоначлника, као вођа и чланова хорова и музичара из Гренобла, Лиона и Шамберија, Париза и Анвера) у Београд и Смедеревску Паланку (уз посете Загребу и Љубљани) јуна 1926. године извешће на сцену (у јавни физички и новински простор) историју српско – францускиих односа (директно проистичући из разноврсних политичких, економских и хуманитарних, те личних односа изграђених током и након Првог светског рата). Јавне манифеестације: дефилеи, комеморације, концерти, где је музика тематска основа (означено) и средство за „дијалог“ упоредо са политичким говорима и пријатељским разговорима гостију и домаћина чине систем политичких ритуала који театрализују идентитетску размену између Срба и Француза али и антагонизме међу народима у Краљевини СХС и сложене односе између елите и сељаштва у процесу градње националног идентитета. Од тада до данас у колективној меморији (простора) – именима улица у Греноблу, Смедеревској Паланци и Београду – и данас је нуклеус догађаја о којима пројекат говори. Пројекат осим изложбе (објеката меморије, текстова и фотографија, музичке интерпретације догађања путем QR кодова) обухвата истоимену монографију, музичко-сценско реминисцирање (кустоско вођење кроз музичке теме и њихова историјска значења и „дијалошко“ српско – француско натпевавање на музичке теме извођене током посете 1926. године „Плаво и црвено – музика пријатељевих корака“), видео радове („Ходати Паланком“ и „Пр(и)озор Француске – француски сликари у НМСП“) и предавања „Моћ је у људима? Или о господарењу временом.“ и „Музеј и политике моћи“.
Изазови постављени у градњи пројекта вишеструки су: 1) Преобликовати новински/књижни текст (као основне изворе) и музику у форму која омогућава музеалну и другу дисциплинарну (пре свих антрополошку) интерпретацију; 2) У том преобликовању бавити се феноменима пријатељства и (не)пријатељства на међудржавном, националном, класном и личном нивоу а да се не допусти измицање музике као кључног средства за комуникацију; 3) У дисциплинарном смислу остати доследан историјском извору и основном наративу да се симболички изрази антрополошка природа феномена конструкције идентитета и политичког спектакла у које су генерички уграђени ритуали личног преображавања и гостију из Француске и домаћина у Србији а посредно и свих других Других који у овој идентитетској игри имају интерес да процењују своје идентитете (других држава, народа, различитих класа – сељака, елите, радника); 4) Омогућити да се живо наслеђе (сећање на историју простора и свакодневно његово коришћење – имена улица, историја кључних објеката, али и сопственог места баштињења сећања - музеја) преиспита и реконтекстуализује.
Na staklenom putu
Biljana Crvenković, Zoran Lević, Jelena Popović
MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI / MUZEJ NAUKE I TEHNIKE BEOGRAD
www.mpu.rs;
www.muzejnt.rs
„ Na staklenom putu“ je naziv višegodišnjeg projekta osmišljenog sa ciljem da pokrene u društvu kompleksnu temu značaja primenjene umetnosti, dizajna i tehnologije proizvodnje stakla. Tematski okvir povezan je se sa radom dve matične institucije Muzeja primenjene umetnosti (MPU)i Muzeja nauke i tehnike (MNT). Materijalni i nematerijalni fragmenti i artefakti svih procesa proizvodnje i dizajna stakla nosioci su istorijskih, umetničkih, tehnoloških, društvenih i kulturnih vrednosti, a koje proizilaze iz društveno-ekonomskih okolnosti koje su ih oblikovale. Oni sačuvani u našim muzejima prate razvoj industrijstrijalizacije i umetnosti od sredine 19.veka do danas. Projekat se od 2021. razvijao u više faza. Poslednju fazu predstvajaju program i dve izložbe kojima su obe institucije participirale u Međunarodnoj goidni stakla (International Year of Galss 2022) proglašene rezolcijom UN.
Inovativnost projekta se odražava kroz model saradnje gde dve muzejske ustanove, svaka matična za jednu oblast nasleđa, obrađuju jednu temu: MPU primenjenu umetnost i dizajn stakla, MNT tehnologiju proizvodnje. Kroz dve komplementarne oblasti muzejskog delovanja od 2021. realizovana su zajednička terenska istrazivanja, zastita i prezentacija kulturnih dobara. Kruna projekat bile su dve izložbe, od novembra 2022. do sredine januara 2023. Publici su bili dostupni raznovrsni programi koji su bili oslonjeni na povezivanju i umrežavanju oba muzeja sa drugim institucijama. Na taj način, omogućeno je interdisciplinarno sagledavanje teme: procesi proizvodnje, mogućnosti materijala, razvoj tehnoloških i naučna dostignuća, umetnički izrazi, funkcija umetničkih dela, utilitarnost, dizajn, tradicija i zanatstvo. Na značaj projekta utiče široko postavljeni istorijski okvir od dva veka koji pruža mogućnost kritičkog sagledavanje razvoja umetnosti i industrije. S obzirom da industrija stakla i staklarstvo u Srbiji izumire, dok je umetnost stakla gotovo na izdisaju, fokus projekta je na zaštiti, problemima muzealizacije, očuvanja industrijskog nasleđa, a poseban akcenat je na podsticaju ka budućim umetnčkim narativima i obrazovnim modelima.
Projekat Nikola Dobrović – 125 godina od rođenja nije pasivno sećanje na njegov plodonosan rad i stvaralaštvo, već pokušaj razumevanja arhitekte Dobrovića kao virtuelnog živog sagovornika upravo sada i ovde.
Srpska akademija nauka i umetnosti u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom UB, Filozofskim fakultetom UB, Muzejom nauke i tehnike, Udruženjem arhitekata Srbije, Akademijom arhitekture Srbije, BINA-om, Kućom legata i Narodnim muzejom Srbije u 2022. godini obeležila je jubilej - 125 godina od rođenja akademika arhitekte Nikole Dobrovića. Tim povodom organizovan je bogat program koji je uključio međunarodnu naučnu konferenciju, monografiju Nikola Dobrović: život, delo, vreme, konkurs studentskih radova i stručno vodjenje kroz Generalštab. Centralni program obeležavanja jubileja bila je izložba u Galeriji SANU Nikola Dobrović: pod zastavama modernih pokreta koja je predstavila ovog modernistu kao osobu širokih uvida, svestranog intelektualca, pisca brojnih kritičkih istoriografskih studija o arhitekturi i gradovima, profesora fakulteta, direktora Urbanističkog instituta Srbije, prvog gradskog arhitektu Beograda i bezmalo mitsku figuru domaće kulturne javnosti. Izložba je osmišlјena kao sintezni prikaz celokupnog Dobrovićevog stvaralaštva i imala je za cilј da, s jedne strane, predstavi klјučne karakteristike Dobrovićevog dela, njegove ideje, zalaganja i postignuća, a s druge strane da osvetli milјe, okolnosti, uslove i prilike u kojima je njegovo delo nastajalo.
Nikola Dobrović
125 godina od rođenja
Marta Vukotić Lazar, Bojan Koačević
GALERIJA SANU
Projekat Nikola Dobrović – 125 godina od rođenja nastao je kao rezultat partnerske saradnje većeg broja institucija, privatnih kolekcionara i umetnika. Na izložbi je po prvi put predstavljen sveukupan opus ovog arhitekte i kulturnog radnika uključujući njegov rad u Pragu, Dubrovniku i Beogradu, kao i projekte za Igalo, Herceg Novi, Štip i druge gradove širom Jugoslavije. Za potrebe izložbe istražen je i digitalizovan legat Nikole Dobrovića koji se čuva u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Široj domaćoj i stranoj publici prikazani su originalni projekti, umetnička dela i arhivska građa, među kojima je značajan deo premijerno prikazan. Dizajn izložbe i dodatni video materijal Marine Dokmanović sledeći principe Dobrovićeve estetike i etike na najbolji način povezali su različite disciplinarne pristupe koautora izložbe Marte Vukotić Lazar i Bojana Kovačevića. Kroz bogat prateći program izložbe, koji je uključio dvojezični katalog i na desetine predavanja i vođenja eminentnih stručnjaka iz polja istorije arhitekture i arhitekture, izložba je aktuelizovala zaštitu i obnovu Generalštaba, jedinog Dobrovićevog izvedenog projekta u Srbiji. Zahvaljujući saradnji sa Arhitektonskim fakultetom izrađene su makete najznačajnijih Dobrovićevih zdanja i raspisan konkurs za najbolji studentski rad na temu rekonstrukcije Generalštaba. Posebno za ovu priliku RTS je producirao dokumentarni film Urbanista mora biti arhitekta u kojem svoja sećanja na Dobrovića dele članovi porodice, kolege i njegovi studenti. Osim toga, međunarodni naučni skup doneo je nove uvide u Dobrovićev rad i stvaralaštvo i inicirao saradnju između institucija i organizacija u Srbiji, Hvatskoj i Crnoj Gori koje baštine Dobrovićeva dela.
Paralele
Temišvar / Novi Sad
Aleksandra Čelovski, Mihaela Irimesku
GALERIJA MATICE SRPSKE / NACIONALNI UMETNIČKI MUZEJ TEMIŠVAR
Projekat PARALELE. Temišvar / Novi Sad realizovan je kroz istoimenu izložbu koja je predstavljena publici u Galeriji Matice srpske od 8. jula do 4. septembra 2022. Projekat i izložba su deo programa Novi Sad evropska prestonica kulture, kao sastavni deo programskog luka "Tvrđava mira". Program je ostvaren u saradnji Galerije Matice srpske sa Nacionalnim umetničkim muzejom u Temišvaru i Srpskom pravoslavnom eparhijom temišvarskom. Kroz tri segmenta izložbe (Priča o dva grada i dve kolekcije, Slikari na istoj paraleli, jedinstveni kulturni prostor) izloženo je 60 dela kojima je reprezentovana povezanost i bliskost Novog Sada i Temišvara u različitim istorijskim epohama. Polazeći od ideje da je istorijska povezanost Temišvara i Novog Sada potvrđena i u savremenom trenutku činjenicom da su se ova dva grada pobratimila i da su istovremeno poneli prestižnu tituli Evropske prestonice kulture, projekat i izložba su pokazali koliko važna uloga u tome pripada vizuelnoj umetnosti i kulturi. Vodeća ideja projekta je povezivanje dve evropske prestonice kulture i njihovih kulturnih ustanova, čime je kreiran jedan imaginarni, zajednički "Muzej evropske prestonice kulture". Izložena dela nastajala su između 18. i 21. veka, na relaciji između Temišvara i Novog Sada (28 radova iz temišvarskog Nacionalnog umetničkog muzeja, 5 radova iz Riznice Srpske pravoslavne eparhije temišvarske i 27 radova iz kolekcije Galerije Matice srpske), i u pitanju su slike u tehnici ulje na platnu, gvaš, tempera, akril, kao i grafički otisci- bakrorezi i čelikorez. Među izloženim delima su radovi dobro poznatih umetnika - Teodora Ilića Češljara, Konstantina Danila, Stevana Aleksića, Vase Pomorišca, Zore Petrović i Korneliu Ljube. Cilj izložbe bio da se podsećanjem, ali i novim sagledavanjem postojećih veza između Temišvara i Novog Sada, stvore novi kulturni mostovi za povezivanje ovih gradova u budućnosti.
Projekat i izložba PARALELE. Temišvar / Novi Sad realizovani su s namerom da se ukaže na značaj kulturnog nasleđa dve zemlje i dva grada i na važnost njihovog povezivanja. Izložena dela su nastala na nekada jedinstvenom kulturnom prostoru a danas se izlažu i tumače u okviru stalnih postavki muzeja dve zemlje - Rumunije i Srbije. Osim što oslikavaju vreme u kom su nastala, odabrana dela ukazuju i na: poručioce, način života, verska opredeljenja, svakodnevnicu, umetnike, komunikacione mreže između dva grada i njihovih stanovnika, tematska opredeljenja i likovne poetike jednog multikulturalnog prostora u kom su se preplitali različiti jezici, tradicije, vizije i putevi. Tumačenje tih dela u savremenom istorijskom trenutku nameće se kao potreba koja ima za cilj da podstakne misao o univerzalnim i evropskim vrednostima umetnosti, geografski i istorijski bliskog prostora. Kroz saradnju muzejskih stručnjaka iz Rumunije i Srbije, muzejska dela nastala u potpuno drugačijem istorijskom kontekstu nekada jedinstvene teritorije, ponovo su povezana tokom 2022. i 2023. godine kada će Novi Sad i Temišvar nositi titulu Evropske prestonice kulture. U istraživačkoj fazi projekta, obavljen je susret kustosa dva muzeja i sačinjen odabir izložbenih eksponata, sastavljen precizan koncept izložbe na osnovu kojeg je napisan trojezični (srp/ru/eng) katalog. U drugoj fazi obavljena je priprema i realizacija izložbe u Novom Sadu sa pratećim programom prema najvišim standardima savremene muzeološke prakse (autorska vođenja, predavanja). Galerija Matice srpske je, kroz saradnju i realizaciju projekta PARALELE s Nacionalnim umetničkim muzejom iz Temišvara, došla do dragocenih saznanja i novih iskustava važnih za bolje sagledavanje i poznavanje umetnosti različitih epoha. Ovim projektom posetiocima se pruža prilika da dožive novo iskustvo kroz posetu iste izložbe u dva muzeja i dve države i da se upoznaju sa istorijom i nasleđem iz različitih uglova.
Reflect #2
fragmenti, fragilnosti, sećanja /
Savremena umetnost Angole
Emilia Epštajn, Ana Knežević, Grasa Rodrigez, Sonja Ribeiro
MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI
Reflect insistira na neodložnosti sadašnjeg trenutka - ideji da umetnici, kroz refleksije o stvarnosti, vremenu, sadašnjosti, krče put kroz mnoga i različita vanredna stanja savremenog sveta. Reflect insistira na imperativu društveno-političke kontekstualizacije umetničkog dela. Reflect reaguje u simbiozi sa MAU kao mestom/prostorom/lokacijom.
Izložba je deo novoustanovljenog projekta REFLECT (2020) čiji je primarni cilj izlaganje savremene afričke umetnosti i promocija njenih stvaralaca sa jasnim insistiranjem na (iz)vankolonijalnoj metodologiji rada i aurefleksivnom pogledu. "Reflect #2 - fragmenti, fragilnosti, sećanja: Savremena umetnost Angole" pružio je jedinstven uvid u segment inače izrazito dinamične umetničke scene u današnjoj Angoli predstavljajući radove 8 umetnika i 2 umetnice: Pedro Pires, Luis Damjao, Francisko Vidal, Nelo Tešeira, Žanuario Žano, Alida Rodrigez, Ana Silva, Osvaldo Fereira, Kristijano Mangovo i Eri Klaver. Izložba je rezultat dvosmerne razmene iskustava i znanja između kustoskinja MAU, koje su boravile u Luandi, Angoli (januara 2022), i galerije THIS IS NOT A WHITE CUBE, sa sedištima u Lisabonu (Portugal) i Luandi (Angola). Proizvod ove saradnje bilo je uspostavljanje direktne komunikacije sa nekim od umetnika koji su izlagali, snimanje intervjua sa njima, kao i obilazak ateljea i alternativnih umetničkih prostora u Luandi. Značajno postignuće projekta i konkretne izložbe jeste gostovanje dvojice umetnika Mangova i Fereire u Beogradu u danima otvaranja (od 13. aprila 2022), kada je šira javnost mogla čuti njihovo vođenje kroz postavku - jasan čin antikolonijalnog pristupa i davanja glasa. Konačno, izložbu je pratio trojezični katalog (srpski-portugalski-engleski) i otkup 3 umetnička rada Luisa Damijaoa kojim je kolekcija savremene umetnosti MAU proširena. To je posebno važno imajući u vidu da je nabavka savremene afričke umetnosti otežana u poslednje tri decenije u ovom muzeju. Iz ovih razloga REFLECT je uspostavljen kao platforma koja omogućuje izlaganje i nabavku umetničkih dela, i predstavljanje radova potencirajući autorstvo i vizuru samih afričkih umetnika.
U kulturnom i društvenom smislu izrazito je važno kreirati platformu za afričke umetnike koja omogućava njihovo direktno učešće u izlagačkom procesu i interpretaciji sopstvenih dela. I pored etabliranog uspeha savremenih afričkih umetnika, na globalnoj umetničkoj sceni retki su primeri davanja ovakvog prostora njima unutar samih umetničkih insittucija. U muzeografskom smislu, sam izlagački postupak podrazumevao je "izlivanje" radova savremenih umetnika iz (za to predviđene) male sale muzeja, u glavni prostor stalne postavke (nepromenjene od 1977). Cilj je bio uspostavljanje aktivnog dijaloga između muzejskih eksponata i savremenih umetničkih dela zasnovanom na vrlo konkretnom i razumljivom iščitavanju veza između stereotipne (kolonijalne) slike o Africi i njene dekonstrukcije putem umetničkih instalacija. Pored instalacija, grafika, kolaža, akrila i reciklažne umetnosti, u izložbu je bio uključen i igrani film Erija Klavera. U stručnom i naučnom smislu, ova izložba omogućila je preispitivanje osnovanosti antikolonijalnosti MAU u Beogradu - sa koliko uspeha MAU dovodi u pitanje ustaljena stanovišta kako stručnjaka, tako i same publike po pitanju "slike Afrike". Takođe, kao dodatni primer antikolonijalnog pristupa istaklo bi se institiranje (generalno projekta REFLECT) na uključivanju autorskih tekstova onih "o kojima se govori" - pored umetničkih stejtmenta katalog sadrži i autorski tekst nezavisnog kustosa Markosa Žingube. Sa druge strane, sami radovi su omogućili povezivanje posetilaca sa vrlo aktuelnim problemima, temama i pitanjima današnjice - investitorski urbanizam i divlja gradnja, polulegalno deponovanje najrazličitijeg opasnog otpada iz Evrope u Afriku, zatim, položaj žene koje uključuje diskriminaciju i nasilje, posledice angolske antikolonijalne borbe i građanskog rata koji je usledio, pitanja fluidnosti "afričkog identiteta" danas koji se u najgorem slučaju svode na boju kože, i na kraju pitanje repatrijacije i restitucije u savremenom potrošačkom društvu.
Nijedan muzej nije antikolonijalan po sebi, a utemeljenje MAU u antikolonijalnosti mora se sistemski sprovesti na svim razinama funkcionisanja MAU kao celovitog sistema, i to kreiranjem jednog polja decentrirane produkcije znanja, koje počiva na antikolonijalnim vrednostima, antirasizmu i solidarnosti.
Rekonceptualizacija Muzeja afričke umetnosti - zbrike Vede i dr Zdravka Pečara
Kustoski tim Muzeja + Ana Sladojević
MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI
Tema muzejske dekolonizacije postala je toliko vidljiva u mejnstrimu društvenih mreža da se u 2022. godini našla i kao centralna tema polustane emisije "Last Week Tonight", britanskog komičara i društvenog kritičara Džona Olivera. Time je se pokazalo da je problem dekolonizacije postao prevelik da bi ostao samo u domenu usko profesionalnog muzejskog promišljanja. Muzeji na Zapadu pokušavaju već godinama da na različite načine pristupe dekolonizaciji , razmatrajući prevashodno pitanje povratka predmeta iz afričkih i drugih zemalja, ukradenih tokom kolonijalnog vremena, u zemlje porekla. MAU u Beogradu nastao je u kontekstu spoljne politike socijalističke Jugoslavije, koja je bila zasnovana na njenoj ulozi u Pokretu nesvrstanih zemalja tokom 1960-ih i 1970-ih godina. Za Vedu Zagorac i Zdravka Pečara, kolekcionare osnovne zbirke i inicijatore osnivanja ovog muzeja, bilo je veoma bitno da su predmeti u njemu nabavljeni u prijateljskom maniru i s dozvolama zemalja porekla (što je presedan u muzeologiji toga vremena ali i sadašnje zapadnjačke muzeologije). Međutim, ako se MAU pozicionira kao relevantna ustanova, osetljiva na probleme vremena, postavlja se pitanje - kako MAU kao jedan "antikolonijalni muzej" treba da pristupi pozivu dekolonizaciji? Ukratko, odgovor se nalazi u neophodnim promenama kako u kustoskoj praksi, tako i na nivou "produkcije znanja" i komunikacije sa javnošću. Naime, MAU i Beogradu od osnivanja simultano deluje na dvema oprečnim ravnima: antikolonijalnoj istoriji usidrenoj u kulturnoj politici nesvrstanih, s jedne strane, i vrlo često kolonijalnoj muzejskoj praksi reprezentacije (afričkih) "drugih". Imajući u vidu teorijsku osnovu dr Sladojević, koja je objavljena u vidu Elaborata, projekat je zamišljen kao saradnja spoljnjeg saradnika sa kustosima muzeja radi prevođenja teorije u praksu i kreiranja konkretnih rešenja za načine rada. U tom smislu je formiran organizacioni nukelus projekta koji uključuje glavnog koordinatora Emiliju Epštajn i stručnog saradnika Anu Knežević, kao i ostale kustose raspoređene po odeljenjima funkcionisanja ovog muzeja.
U izradi i sprovođenju projekta definisana su tri glavna polja: prethodne dobre prakse, upravljanje zbirkama i proizvodnja znanja, u čijem preseku se nalazi suština muzejske rekonceptualizacije. U metodološkom smislu široko postavljen, projekat zalazi u sve aspekte muzeja kao institucije, promišljajući iz ugla etičke proizvodnje znanja modele kolekcioniranja, beleženja, i korišćenja podataka u muzejskom radu. Zbirke i njihova dekolonizacija, naime, predstavljaju značajan fokus u muzejima širom sveta. Međutim, kako su vrednosti anti-kolonijalizma uvek bile više deo diskursa, nego predmetnog muzejskog fonda, i u samom projektu rekonceptualizacije uočljiv je pomak od predmeta prema diskursu. Niz smernica, sastavljenih kombinovanjem afirmativnog nesvrstanog i anti-kolonijalnog nasleđa izvedenog iz diskursa samog MAU, uz uvažavanje savremenih ideja dekolonijalnog mišljenja (Quijano, 2007, Mignolo, 2007, Azoulay, 2018), osmišljen je tako da omogući samo-reflektivan pristup u radu svakom od zaposlenih ili od saradnika MAU, podrazumevajući i značajnije otvaranje same institucije prema konstituentima. U izradu projekta rekonceptualizacije uključena su savremena promišljanja o novim modelima muzeja, posebno onima okrenutim zajednici. U tom smislu, konstituenti su shvaćeni u ovom procesu ne kao konzumenti muzejskih sadržaja, već kao nosioci afektivnog nasleđa nesvrstavanja i anti-kolonijalizma, kojim umnogome kontribuiraju i samoj proizvodnji i daljem usmerenju muzejskih sadržaja. Muzej je posmatran ne samo kao predmetni repozitoriji, već kao mesto kritičkog mišljenja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koje otvara prostor za prepoznavanje i uključivanje prethodno isključenih ili marginalizovane glasova, življenih iskustava i znanja. U pravoj fazi, projekat je između ostalog podrazumevao: pisanje Elaborata, planiranje sprovođenja rekonceptualizacije po fazama, preispitivanje zaključaka i predlog kroz participativne programe sa javnošću, kroz izložbu i konferenciju.
Istraživanje sakralne arhitekture i umetnosti knjaževačkog kraja – od objekta, preko crteža do 3D modela, digitalizacijom ka zaštiti, valorizaciji, prezentaciji i interpretaciji nasleđa!
Sakralna topografija Knjaževca i okoline
Arhitektura i slikarstvo crkava 19. i 20. veka
Milena Milošević Micić
ZAVIČAJNI MUZEJ KNJAŽEVAC
Proučavanje sakralne umetnosti od izuzetnog je značaja za proučavanje bogate kulturne baštine knjaževačkog kraja, i predstavlja doprinos proučavanju nacionalne umetnosti. Zavičajni muzej Кnjaževac, u saradnji sa nadležnim ustanovama zaštite, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i drugim naučno-obrazovnim institucijama, dugi niz godina sprovodi terensko rekognosciranje, naučno-istraživački rad i snimanje sakralnih objekata na terenu u cilju proučavanja, valorizacije, prezentacije i interpretacije, ali i očuvanja sakralne umetnosti i arhitekture kao značajnih elemenata kulturnog nasleđa. Uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i blagoslove Episkopa timočkog g. Ilariona i Episkopa niškog g. Arsenija, a u saradnji sa nadležnim arhijerejskim namesništvima, i Građevinsko-arhitektonskim fakultetom u Nišu, knjaževački muzej je u 2022. godini realizovao još jednu fazu projekta „Sakralna topografija Кnjaževca i okoline – arhitektura i slikarstvo crkava iz prve polovine 19. i prve polovine 20. veka“. Projektom je obuhvaćena teritorija knjaževačke opštine, delovi Timočke i Niške eparhije, tj. namesništva knjaževačkog i pirotskog. Projektom je obuhvaćeno i obrađeno trideset sakralnih objekata. Na teritoriji Timočke eparhije nalazi se dvadeset i tri objekta, dok je sedam na teritoriji Niške eparhije. Obrađeni sakralni objekti nastali su u periodu od 1835. do 2010. godine. Za realizaciju projekta bio je zadužen: stručni tim muzeja kojim je rukovodila autorka projekta Milena Milošević Micić, muzejska savetnica istoričarka umetnosti; tim studenata arhitekture FAF-a u Nišu pod rukovodstvom prof. dr Ane Momčilović i stručnog konsultanta u oblasti modelovanja dia Olivere Nikolić; tim za digitalnu obradu, snimanje i fotogrametriju koji čine Miloš Ćirković i Ivan Savić; fotograf Saša Milutinović, dok je veb dizajn i kreiranje interaktivne mape sakralnih objekata na teritoriji knjaževačke opštine poveren www.GetToNet.rs . Zahvaljujući društveno-odgovornom pristupu platforme www.sketchfab.com za podršku muzejima i promociji kulturnog nasleđa, fotogrametrijski 3D modeli crkava i ikonostasa dostupni su najširoj publici www.sketchfab.com/ZavicajniMuzejКnjazevac, a knjaževački muzej je jedan od brojnih muzeja iz celog sveta koji na ovaj način predstavlja digitalizovane elemente kulturnog nasleđa.
Realizacija projekta doprinosi zaštiti i održivoj upotrebi kulturnog nasleđa, njegovoj popularizaciji i promociji, saradnji i umrežavanju sa istorodnim i/ili raznorodnim ustanovama kulture, obrazovanja i/ili nauke, u ovom slučaju sa Građevinsko-arhitektonskim fakultetom u Nišu. Realizacija istraživačkog rada na terenu omogućila je priliku studentima arhitekture da se susretnu sa izvedenim arhitektonskim rešenjima, statičkim problemima i da se kroz izradu tehničke dokumentacije upoznaju sa osnovnim principima zaštite kulturnih dobara. Projekat je podrazumevao istraživački rad na terenu, snimanje stanja objekata, izradu terenske dokumentacije i prateće fotodokumentacije, izradu tehničke dokumentacije arhitektonskih objekata i crteža ikonostasa, izradu fotogrametrijskih modela crkava i ikonostasa, naučnu obradu i tumačenje dela likovne i primenjene umetnosti. Posebnu celinu ovog projekta čini internet prezentacija projekta, koncipirana po sistemu interaktivne mape sakralnih objekata sa 3D modelima. Rezultati sistematskih istraživanja predstavljaju svojevrsnu bazu podataka koja će, uz proučavanje arhivske građe i drugih pisanih izvora, dati uvid i tumačenje nedovoljno istražene sakralne, vizuelne umetnosti i kulture knjaževačkog kraja i ukazati na njen značaj u kontekstu nacionalne istorije umetnosti. U planu je, da se nakon realizacije ovog višegodišnjeg istraživačkog projekta sistematizovana građa publikuje, a digitalizovani elementi budu upotrebljeni za kreiranje različitih interaktivnih sadržaja u cilju integrativne zaštite, promocije i valorizacije. Ovim bi se ukazalo na značaj i bogatstvo sakralne umetnosti na teritoriji knjaževačke opštine i doprinelo prezentaciji i očuvanju iste, kao i razvoju kulturnog turizma uz održivu upotrebu elemenata kulturnog nasleđa.
Један пројекат спојио је три града и пет држава у Европској престоници културе. Изложба и пратећи садржаји – тумачења изложбе, креативне радионице, инклузивни програми, перформанс, музејска представа, публикација и одржавање међународне научне конференције, испунили су визију Спомен-збирке Павла Бељанског: кроз врхунску уметност, покрећемо емотивне доживљаје, машту, стваралаштво и критичко мишљење.
Сава Шумановић
и европски реализми између два светска рата
Милана Квас
СПОМЕН-ЗБИРКА ПАВЛА БЕЉАНСКОГ, НОВИ САД
Пројекат „Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата” био је једaн од водећих догађаја у оквиру програма „Нови Сад – Европска престоница културе”, реализован од 24. септембра до 4. децембра 2022. Настао је према концепту историчарке уметности Милане Квас и обухватио реализацију изложбе и међународне научне конференције, стављајући у фокус стваралаштво Саве Шумановића у релацији са међународним уметничким токовима. Изложба је програмски ујединила три галерије – Спомен-збирку Павла Бељанског, Галерију Матице српске и Галерију слика „Сава Шумановић” у Шиду – у којима је представљено 102 Шумановићева дела као и богата документарна грађа, а укључила је и поставку у Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића, програмски повезану са свечаним отварањем изложбе. На отварању изложбе изведен је мултимедијални перформанс ChoreoChroma с полазиштем у сликарству Саве Шумановића, остварен с циљем да се кроз сарадњу са уметничким тимом из друге престонице културе у 2022. години, Еш сир Алзет из Луксембурга, додатно истакне значај српског културног наслеђа на актуелној европској уметничкој сцени. Поставка у Спомен-збирци била је ретроспективног карактера, са Шумановићевим делима из периода 1919–1941. из јавних и приватних збирки из Србије, Хрватске, Северне Македоније и Француске, приказаних у контексту уметничких збивања на европској културној сцени. Поставка у Галерији Матице српске донела је занимљиву „музејску причу” о претварању приватне Дорићеве збирке у јавну колекцију, док је поставка у шидској галерији посвећена Шумановићевом циклусу „Шидијанки”, јединственом у савременим токовима европског сликарства. Изложба у легату Рајка Мамузића показала је процесе и резултате пројекта ChoreoChroma реализованог у Новом Саду и Ешу. Циљ пројекта био је да популарним и научним садржајима приближи публици живот и стваралаштво једног од најзначајнијих представника српског модернизма у европском контексту, а путем публикација – тројезичан каталог изложбе (српско-енглеско-француски) и зборник радова научне конференције – трајно допринесе промоцији вредности културне баштине.
Комплексан пројекат омогућио је умрежавање са бројним установама, удружењима и стручњацима, чиме се јачају професионални капацитети Спомен-збирке. Први пут су изложена 2 Шумановићева дела из француских музеја у Србији и региону, а 16 његових слика – први пут у Новом Саду. Кроз атрактиван дизајн, Шумановићева дела су представљена са архивским изворима како би се истакле релације његовог сликарства са европском уметношћу. Специјално компонована музика омогућила је потпунији амбијентални доживљај садржаја изложбе. Посебан научни допринос представљају две публикације у којима су презентована нова истраживања и до сада необјављена грађа: каталог изложбе са радовима 9 стручњака и зборник радова 13 учесника дводневне међународне научне конференције. Као допринос очувању културне баштине, поводом представљања на изложби, рестаурирана је слика „Турско купатило“ из Националне галерије Републике Северне Македоније. Значајан искорак у комуникацији с публиком представља програмско повезивање садржаја три галерије у Новом Саду са матичним Шумановићевим легатом у Шиду. У области музејске едукације, Шумановићев живот и стваралаштво приближени су публици кроз популарну форму извођењем музејске представе „Боеми с Монпарнаса“ као и вођењем кроз изложбу уметника Уроша Ђурића. Учење француског језика и истицање француско-српских културних веза кроз изложбене садржаје остварено је у сарадњи са Филозофским факултетом и Француским институтом у Новом Саду и са Карловачком гимназијом. Искорак је направљен у повезивању са међународним пројектом ChoreoChroma, заснованом на инспирацији Шумановићевим делом „Доручак на трави“ из Колекције Бељанског. Осим у Новом Саду, иновативна мултимедијална интерепретација Шумановићевог дела представљена је у Еш сир Алзет (Луксембург) и Ротердаму (Холандија), као важан допринос упознавању европске културне сцене са Шумановићевим стваралаштвом. Поставка у Спомен-збирци била је доступна особама са инвалидитетом захваљујући тактилним дијаграмима, аудио водичима на српском и енглеском језику, као и симултаним преводима предавања, кустоских вођења и музејског театра на знаковни језик. Богат пратећи програм изложбе употпунила су предавања, радионице као и волонтерска вођења кроз изложбу на српском и енглеском језику.
"Немогуће не постоји, оправдања нема"- речи Соје Јовановић које много говоре о њеној величанственој енергији, радном елану и етици. Редитељка првог играног филма у колору из 1957. године "Поп Ћира и поп Спира", жена иза камере, оставља нам овај слоган као наслеђе, утабану стазу којом је она храбро корачала.
Југословенска кинотека обележила је стогодишњицу рођења Софије Соје Јовановић (1922–2002), прве српске редитељке дугометражних играних филмова, мултимедијалном изложбом „Соја Јовановић – снови у боји” ауторке Ирине Кондић, кустоса Југословенске кинотеке, која је отворена у централном холу Југословенске кинотеке 24. фебруара и трајала је до 20. августа 2022. године. Публици је представњен комплетан опус славне редитељке који укључује њен рад на филму, телевизији и у позоришту. Циљ овог пројекта је да се врати сећање на личност која је оставила неизбрисив траг током пет деценија свог радног века. Први део изложбе (прва информација) представља Соју публици – визуелно и информативно. Простором доминира уметничка инсталација висине девет метара која спаја илустрације нашег познатог илустратора, аниматора и стрип-цртача Алексе Гајића с временском линијом (биографијом) на којој је приказано Сојино порекло и образовање, као и стваралаштво у позоришту, на филму и телевизији. Фото-материјал из Сојиног рада на телевизији Кинотеци је за потребе изложбе уступио Архив РТС-а. Захваљујући сарадњи Кинотеке и Музеја позоришне уметности, употпуњен је и део временске линије који се односи на Сојин рад у позоришту. Осим података о њеном импозантном опусу, временска линија садржи и цитате – Сојине и њених савременика и пријатеља Ранка Мунитића, Милутина Чолића, Ненада Јовичића, који употпуњавању слику о редитељки и њеном делу. Други део изложбе најважнији је део, а посвећен је свим Сојиним играним филмовима: Сумњиво лице (1954), Поп Ћира и поп Спира (1957), Дилижанса снова (1960), Др (1962), Пут око света (1964), Орлови рано лете (1966), Пусти снови (1968) и Силом отац (1969). Они чине изложбене целине, хронолошки поређане тако да свака има посебан простор са основним информацијама о филму преузетим из архивске базе, текстом који садржи различите детаље у вези с глумцима, локацијама, музиком... Текстове су, осим ауторке изложбе, писали и Маријана Терзин Стојчић, Ксенија Зеленовић и Радиша Цветковић, стручни сарадници Југословенске кинотеке.
Соја Јовановић – снови у боји
100 година од рођења прве српске редитељке играних филмова
Ирина Кондић
ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА
На изложби су приказани најзначајнији архивски материјали Југословенске кинотеке, а који се односе на личност и рад Соје Јовановић - филмски инсерти, фотографије, плакати, стручни текстови, хемеротека, стручна литература. Изложба је приближила Соју публици и на једном месту сјединила читав Сојин опус који обухвата три значајна медија: филм, телевизију и позориште. Приликом истраживања и рада на поставци обављени су разговори са релевантним савременицима и пријатељима славне редитељке. Остварена је значајна међуинституционална сарадња (Музеј позоришне уметности, Радио телевизија Србије, Авала студиос) Направљена је интеракција са публиком помоћу апликације "Проширена реалност" где је публика имала учешће у изложби и сама "покретала" архивске материјале и на тај начин осавремењен концепцијски приступ. Такође су отворени путеви питањима родне равноправности данас.
Making of exhibition
Važnost savremenog čitanja dokumentacije, ličnih stvari i arhiva za bolje razumevanje umetnosti.
Stvari vibrantne – stvari svečane
Senka Ristivojević, Miroslav Karić
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ održana je u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića od 11. februara do 6. juna 2022. godine. Kustosi izložbe su Senka Ristivojević i Miroslav Karić. Osmišljena kao svojevrsni omnibus od trinaest zasebnih epizoda, izložba predstavlja priče o umetnicima koji su tokom 20. veka pokretali promene u društvu, o njihovom protestu koji bi vodio ka svetu konačno pogodnom za život. Sve priče povezuje jedna nit – predmetnost, odnos prema predmetu, relacija subjekat–objekat. Glavna uloga u omnibusu dodeljena je predmetima koji se u Muzeju savremene umetnosti čuvaju van umetničkih zbirki, kao deo poklona i legata koje su su Muzeju predavali umetnici ili članovi njihovih porodica. Kustosi u ulogama istražitelja, pomno su pregledali dokumentaciju sa posebnim zanimanjem za predmete koje su prepoznali kao dokaze ili svedočanstva; prateći tragove, kreirali su naracije značajne za rasvetljavanje ličnosti umetnika, njihovih života i odnosa prema svetu i umetničkom radu. Svaka epizoda predstavlja intimnu storiju o ličnostima i pojavama, nosiocima najznačajnijih promena u paradigmama umetničkih praksi 20. veka. Umetničko delovanje i društveni angažman avangardnih umetnika rasvetljeni su zahvaljujući materijalima i ličnim stvarima iz Legata Vana Bora, Legata Radmile Bunuševac i Milana Dedinca, Legata Marka, Ševe i Mare Ristić, poklona Jelene Jovanović. Borba protiv autonomije umetnosti, za brisanje granice između umetnosti i života nastavljena je i u drugoj polovini veka, kada ima prizvuk rasprave o predmetnosti u umetnosti i samom predmetu umetničkog dela. Na izložbi su ova gibanja dobila jasniji oblik zahvaljujući ličnoj arhivi Leonida Šejke, Milice Zorić, Ivana Tabakovića, Legata Miroljuba Todorovića.
Izložba održana u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića preispituje značaj predmeta i ličnih priča u kontekstu umetnosti, ali i značaj legatorstva i poklona pojedinaca muzejima, a rezultat je istraživanja arhivskih materijala, dokumenata, ličnih stvari, svedočanstava koji se čuvaju uz zbirke Muzeja savremene umetnosti. Kao specijalizovana umetnička ustanova baštine, Muzej savremne umetnosti čuva umetničko nasleđe dvadesetog i dvadesetprvog veka. S toga se u inventaru Muzeja nalaze samo umetnička dela koja su u kolekciju stizala otkupima, kroz poklone i donacije, razmenama, preuzimanjem od drugih državnih institucija. Dokumentacija i arhivski materijali koji su u Muzej stizali uz poklone i legate čuvaju se kao prateća, sekundarna ili studijska dokumentacija. Poklonodavci su često Muzeju, uz umetnička dela, poklanjali i lična dokumenta, pisma, fotografije, kataloge, plakate, sveske i blokove sa beleškama i skicama, kao i druge lične upotrebne predmete koji su ostali iza autora. Ovi materijali su poslužili za posebno istraživanje i osvetljavanje, pre svega, ličnosti umetnika, ali i okolnsti u kojima se pisala istorija jugoslovenskog i srpskog društva, kao i istorija umetnosti na ovim prostorima. Kroz sistematski rad na uvidu, razvrstavanju materijala, kao i njegovom popisivanju, otkrića do kojih su kustosi došli, uobličena su u niz priča, epizoda svojevrsnog omnibusa. Izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ preispituje značaj i potencijale arhivske građe i dokumentacije u umetničkim muzejima i nudi model za korišćenje ovih materijala. Neumetnički predmeti koji su u Muzej savremene umetnosti stizali kroz poklone i legate tretirani su kao svedočanstva i istraživački materijal za upoznavanje umetnika u ulogama arhivara i kolekcionara, u isto vreme kreatora ličnih mikrokosmosa i lutalica po zemaljskim i duhovnim prostranstvima. Izložba tretira avangardne pokrete u svetlu promene paradigme u umetnosti i težnje ka izjednačavanju polja umetnosti sa životom, a kroz unošenje utilitarnih neumetničkih predmeta iz svakodnevice u umetničko delo.
Šumanović i Bosilj
Od poetskog realizma do simboličke naive
Ljubinka Pantić, Radovan Sremac
GALERIJA SLIKA ,,SAVA ŠUMANOVIĆ” / MUZEJ NAIVNE UMETNOSTI ,,ILIJANUM”
Šumanović i Bosilj, potpuno različiti a jednako veličanstveni umetnici! Izjava Vojislava B. Đurića koja je autorima poslužila kao lajt motiv za izložbu: „Sava Šumanović je pariske poglede doneo u Šid, Ilija Bosilj je šidske razneo širom sveta. Svaki je u svom umetničkom rodu dosegao istinske vrhunce.
Izložba predstavlja jedinstvenu simbiozu dva potpuno različita a jednako veličanstvena umetnika: Save Šumanovića i Ilije Bašičevića Bosilja. Autori ove izložba koja je realizovana od strane Muzeja naivne umetnosti „Ilijanum" Šid i Galerije slika „Sava Šumanović" Šid, bili su Radovan Sremac, viši kustos i Ljubinka Pantić, kustos. Izložba je obuhvatila 38 radova Save Šumanovića i 48 radova Ilije Bašičevića Bosilja. Autori su koncipirali izložbu kao pregled remek-dela ova dva umetnika iz fondova ovih ustanova sa pratećim dokumentarnim materijalom koji se odnosi na život i stvaralaštvo umetnika i na delatnost njihovih legata. Dakle, umetnička dela na izložbi nisu imala ni hronološki niti tematski raspored, nego su uklopljena po svojim vizuelnim i kontekstnim karakteristima. Izložba je organizovana u saradnji sa Medija centrom „Odbrana" u obe galerije Doma Vojske Srbije u Beogradu. Povod za izložbu su bili izuzetno značajni jubileji i godišnjice: 80 godina od stradanja Save Šumanovića, 70 godina od otvaranja Galerije slika „Sava Šumanović", 65 godina od početka slikanja Ilije Bašičevića Bosilja i jubilej 50 godina postojanja i rada Muzeja naivne umetnosti „Ilijanum" Šid. Originalan pristup u postavci slika, kao i brojni zanimljivi prateći programi i autorska vođenja kroz izložbu, privukli su ukupno 20.000 posetilaca! Izložba je uspela da prikaže apsolutnu jednakost između akademske i samouke (naivne) umetnosti, i da skrene pažnju struci i široj javnosti na potrebu čuvanja, prezentacije i proučavanja oba umetnička pristupa, naročito ako su u pitanju umetnici od nacionalnog značaja poput Šumanovića i Bosilja.
Izložba je bez sumnje imala nacionalni značaj budući da je objedinila radove dva velikana srpske umetnosti. Sava Šumanović je u više navrata proglašavan za najznačajnijeg srpskog umetnika ne samo prve polovine 20. veka, nego uopšte. Sa druge strane, Ilija Bašičević Bosilj je za života proglašen za najoriginalniju pojavu u svetu naive cele bivše SFR Jugoslavije, dok je 2007. godine od strane uglednog britanskog časopisa Raw Vision uvršten na listu 50 najznačajinih naivnih i marginalnih umetnika u svetu. Jedan od postignutih ciljeva izložbe je bio da je prikaže potpuno jednak značaj akademske i naivne/samouke umetnosti koje često u svesti struke i šire javnosti nisu jednako cenjene. Spajanjem Šumanovića i Bosilja prikazano je jedinstvo srpske savremene umetnosti u njenim najvišim dometima. Budući da su obe ustanove legati umetnika i matične ustanove za izučavanje života i stvaralaštva Save Šumanovića i Ilije Bašičevića Bosilja, samo u kontekstu ovih ustanova mogu najpotpunije da se sagleda njihov značaj. Autorskim tekstovima, konceptom izložbe, pratećim programom, autori su činjenično prikazali Šumanovića i Bosilja u intenzitetu kakav druge ustanove ne bi mogle. To predstavlja izuzetan doprinos naučnom pristupu ovoj temi. Sa druge strane, autori su se trudili i da ideja izložbe bude dostupna i razumljiva pripadnicima svih društvenih grupacija bez razlike u obrazovanju, profesiji, polu, uzrastu itd. Prezentacija muzejskog nasleđa kroz činjenice i na naučno-popularan način doživela je svoje pravo značenje kod ove izložbe. Izložba je imala za cilj i predstavljanje jednog od, svakako najznačajnijeg, segmenta kulturnog nasleđa Šida. Ovakvim projektom Šid se predstavio Srbiji u najboljem svetlu i skrenuo pažnju na bogatstvo kulturnog nasleđa u pograničnim delovima Srbije. Izložba je prezentovala srpsku umetnost i inostranim vojnim atašeima na njihovom redovnom godišnjem sastanku u objektu Doma Vojske Srbije. Izložba je organizovana u tesnoj saradnji sa ustanovom - domaćinom: Medija centrom "Odbrana" pri Ministarstvu odbrane koji su pružili svaki vid logistike.
Bilo je seoba i biće ih večno, kao i porođaja, koji će se nastaviti. Ima seoba. Smrti nema!" Miloš Crnjanski, Seobe
Tamo gde seoba završava
od rimske Panonije do današnje Vojvodine
Tijana Stanković Pešterac
MUZEJ VOJVODINE NOVI SAD
Muzej Vojvodine je jedini muzej na svetu koji čuva tri pozlaćena rimska šlema iz 4. veka. Zahvaljujući natpisu sa jednog od šlemova zna se da potiču iz doba kada su se carevi Konstantin Veliki i Licinije borili oko prestola, nakon što su 313. godine doneli Milanski edikt – prvi akt o verskoj toleranciji. Projekat predstavlja interdisciplinarni iskorak u interpretaciji i prezentaciji kulturnog nasleđa, budući da predviđa korišćenje različitih vidova umetnosti – izvođačka, vizuelna, primenjena, performans, posedujući pri tom utemeljenu stručno-naučnu osnovu (muzeologija, arheologija, pedagogija, konzervacija, lingvistika, IKT). Narativ multimedijalne izložbe tretira pet tema: UVODNA TEMA, gde se kroz digitalno stvaralaštvo i multimediju daju informacije o izuzetnom kulturnom nasleđu, provinciji Panoniji, kretanju stanovništva i doseljavanju iz različitih krajeva Carstva; OTKRIĆE, koja ukazuje na mesto i vreme otkrića šlemova gde su korišćene animacije za svaki šlem ponaosob; ARHEOLOŠKI I ISTORIJSKI KONTEKST usmeren je na pospešivanje edukativne funkcije i naučno-istraživačkog duha muzeja kroz animaciju, radionice, predavanja i tribine; tema ŠLEMOVI OD ZLATA bavi se prezentacijom i interpretacijom pozlaćenih šlemova koji su predstavljeni u posebno dizajniranim vitrinama, sa projektovanim natpisima, monodramom „Krv i blato“, te muzikom specijalno komponovanom tako da evocira rimske tonove; tema MIGRACIJE KAO CIVILIZACIJSKI FENOMEN obrađena je kroz filmski esej "Tragovi seoba", koji govori o mestima pronalaska šlemova i svedoči o brojnim tragovima kretanja stanovništva. Ciljevi projekta ogledaju se u savremenoj prezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa kroz povezivanje stručno-naučnog i umetničkog pristupa; razmeni znanja i iskustava između muzealaca i umetnika; korišćenju umetnosti za razumevanje prošlosti; prilagođavanju interpretacije potrebama savremenog čoveka uz korišćenje IKT; podizanju svesti o značaju kulturnog nasleđa; predstavljanju migracija kao opšteljudskog fenomena u svrhu širenja ideje o toleranciji. Čuvenim rimskim pozlaćenim šlemovima prvi put se pristupilo na ovaj način, što je bio svojevrstan izazov u interpretaciji ovih značajnih predmeta.
Način na koji su tri pozlaćena kasnoantička rimska šlema koje Muzej Vojvodine poseduje prikazana na ovoj izložbi pokazuje kako jedna tema nikada ne može biti do kraja ispričana i kako je muzeološki narativ podložan brojnim uglovima sagledavanja. Autorka mr Tijana Stanković Pešterac podigla je muzeološku interpretaciju za stepen više i promenila ugao posmatranja najznačajnijih artefakata koje čuva Muzej Vojvodine. Uobičajeni naučni arheološki pristup u kojem se narativ svodi na arheološki i istorijski kontekst, obogaćen je interdisciplinarnim sagledavanjem rimskih pozlaćenih šlemova kroz prizmu fenomena seoba kao opšteg civilizacijskog fenomena. Sprega teatra (monodrama "Krvi i blato"), filma (filmski esej "Tragovi seoba"), muzike (Harp Lady), književnosti ("Seobe" Miloša Crnjanskog kao inspiracija i poslednji pasus iz ovog romana kao lajt motiv; čitanje rimske poezije kao prateći program), drugih medija (animacije, aplikacija za mobilne uređaje) i muzejske postavke predstavlja jedan od novijih muzeoloških trendova u muzejskoj interpretaciji. Prošlost oživljena upotrebom raznorodnih i raznovrsnih izražajnih sredstava, posetiocima postaje opipljivija, čulnija i tako brže i efektnije prodire do njih, omogućavajući im sveobuhvatno i duboko razumevanje artefakata koji su predmet postavke. Nakon doživljaja svih sadržaja koje izložba nudi, posetilac izlazi sa dubokim utiskom i svešću o večitoj aktuelnosti seoba i važnosti tolerancije. Izložbom se takođe skreće pažnja na važnost čuvanja kulturnog nasleđa, sprečavanje nelegalnog iskopavanja arheoloških artefakata i trgovine istim, kao i neophodnost negovanja kulturne raznolikosti koja nastaje kao posledica viševekovnog kretanja stanovništva i njegovog mešanja.
Tanka je linija koja deli čin lečenja od narušavanja zdravlja i lišavanja života....
Tanka linija
Između leka i otrova
Ivan Stanić, Jelena Manojlović, Svetlana Mitrović
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE / MUZEJ ZA ISTORIJU FARMACIJE
Izložbu se realizovali Ivan Stanić iz Muzeja nauke i tehnike, Jelena Manojlović iz Muzeja za istoriju farmacije i Svetlana Mitrović iz Etnografskog muzeja sa idejom da se kontekstualnizuje deo dinamične granice između leka i otrova kao i da se ukaže na važnost saznanja, prenošenja iskustva i savremenih naučnih dostignuća. Iznet je deo istraženih informacija o dinamičnoj i skliskoj liniji između leka i otrova. Autori su želeli da predstave njihov ambivalentan odnos, da pruže istorijsku perspektivu, otvore prostore za razmišljanje, ponude potvrđene naučne činjenice i potenciraju važnost naučnog nasleđa i institucija koje ih baštine. Zbornikom, katalogom i izložbom želeli su da podstaknu na razmišljanje o fenomenu tanke linije između leka i otrova. Ova linija je nekada nevidljiva i kroz istoriju vrlo dinamična. Priču o leku/otrovu nije moguće dovršiti, jer je to priča o istoriju ljudske civilizacije - uzbudljiva, kontroverzna, sa još uvek neizvesnim krajem. Razvojem nauke i tehnologije ostaju neke stare i pojavljuju se nove dileme. Ostaje i dalje opšti zaključak da ista suptanca može biti neškodljiva (pa čak i lekovita) ako je data u jednoj dozi ili na jedan način, i otrovna ako je date u drugoj dozi ili primenjena na drugi način.
Inovativnost projekta se ogleda u pristupu temi, izboru saradnika i eksponata. Fenomen granice između leka i otrova sagledavan je kroz prizmu istorije nauke i nasleđa: farmacije, medicine, etnologije, biologije, arheologije, pravne regulative, medija, kao i u širem društveno-istorijsko-prirodnjačkom kontekstu, sa teritorijalnim fokusom na područje Srbije. Zahtevala je saradnju sa stručnjacima iz najrazličitijih oblasti nauke i kulture, a projekat je upravo posvećen i njihovim razmišljanjima i istraživanjima. Izloženi eksponati su iz zbirki Muzeja nauke i tehnike, Muzeja za istoriju farmacije, Narodnog muzeja Požarevac, Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Hemijskog fakuleta Univerziteta u Beogradu, Narodnog muzeja Kikinda, Etnografskog muzeja u Beogradu i privatnih zbirki. Za zbornik radova pisali su najreferentniji naučnici i muzealci iz različitih oblasti: dr Stanoje Bojanin (Vizantološki institut SANU), muzejski savetnik Dragana Spasić-Đurić (Narodni muzej Požarevac), muzejski savetnik dr Vesna Marjanović - etnolog, Ivan D. Janković – advokat u penziji, dr Vesna Ž. Kilibarda (Vojnomedicinska akademija i Medicinski fakultet VMA, Univerzitet odbrane Institut za farmakologiju i toksikologiju), mr Pavle O. Zelić (Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije – ALIMS), dr Aleksandra D. Patenković (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”) i Kristijan Ovari (Zoološki vrt Beograd). Projekat "Tanka linija" svojom temom, kao i interdisciplinarnošću pokriva kako opšte istorijske, tako i arheološke, društvene, sociološke, psihološke, pravne i druge oblasti, predstavlja značajan doprinos za razumevanje tematike. Na značaj teme upućuje i njena istorijska sveobuhvatnost koja je bila inspiracija mnogim filozofima od Platona do Deride. Projektom se insinuira da "tanka linija" nije samo linija između života i smrti ili leka i otrova, već ima i dublje folozofsko značenje. Katalog i zbornik su budući nezaobilazni izvor podataka i znanja kada je reč o otrovima, njihovoj upotrebi, kao i o ljudskoj prirodi.
Osmansko nasleđe Užica nije nestalo sa odlaskom muslimana iz grada, ali je vremenom bivalo sve manje vidljivo, ili se pretvaralo u nešto što je domaće srpsko stanovništo doživljavalo kao „svoje“. Na kraju, ne postoji „naše“ i „tuđe“ nasleđe. Ono pripada prostoru, a „mi“ i „oni“ imamo samo drugačiji raspored boravka.
U Malom Carigradu
Osmansko nasleđe u zbirkama Narodnog muzeja Užice
Katarina Dogandžić-Mićunović, Nemanja Obradović
Narodni muzej Užice
Predstavu o osmanskoj prošlosti Užica u svesti njegovih današnjih građana uglavnom čini zbir legendi i folklornih interpretacija zbivanja od druge polovine XV veka do iseljavanja muslimana iz grada 1862. U takvoj predstavi je istorija pomenutog perioda sačinjena od stalnih borbi između „Turaka“ i Srba. Nasuprot tome, tokom osmanske vladavine zabeležen je najduži mirnodopski period u istoriji grada, u kojem se u Užicu razvijala osmanska kultura, koja je iznedrila značajne književnike i pesnike, monumentalna arhitektonska znanja, kao i specifične oblike svakodnevice. Naša namera bila je da ovim projektom malo poznato osmansko nasleđe Užica istražimo i publici predstavimo izložbom. Materijalnih ostataka osmanske kulture u Užicu nema mnogo. Sve turske kuće, uz nekoliko izuzetaka, kao i monumentalna zdanja Osmanlija podignuta u Užicu, uništene su. U Narodnom muzeju Užice je predmeta koji su pripadali užičkim muslimanima srazmeno malo, jer je njihov odlazak 1862. sproveden planski, te su uspeli da presele veći deo svojih pokućstava. Stoga su mnogi izloženi muzejski predmeti potekli iz Nove Varoši, Prijepolja, Priboja i drugih mesta Zlatiborskog okruga. Kako su muslimanski žitelji tih mesta pripadali istom ogranku osmanske kulture kao i užički, smatrali smo da ta činjenica neće značajnije uticati na koncepciju izložbe. Izložba je bila postavljena u Galeriji Jokanovića kuće u Užicu (tipičan primer balkansko-orijentalne arhitekture), čiji je enterijer činio odgovarajući ambijent za eksponate ove izložbe. Od 7. oktobra do 18. novembra 2022. izložbu je posetilo nekoliko hiljada posetilaca, uz kustosko vođenje dva puta nedeljno. Nadamo se da je uvid u sačuvanu materijalnu baštinu, uz iznet kratak istorijat Osmanlija u Užicu, podstakao publiku da potraži i pronađe i tragove nematerijalne osmanske kulture u svojim svakodnevnim životima, kao i u tradiciji zajednice kojoj danas pripada.
Osmanska prošlost Užica je, u okviru delatnosti Narodnog muzeja Užice, pretežno bila razmatrana u kontekstu austro-turskih ratova i borbe za državni suverenitet Srbije u XIX veku. O svakodnevnom životu nekadašnjih užičkih muslimana i njihovoj kulturi tek je sporadično bilo reči. Stoga smo ovim projektom pokušali da objedinimo, u meri u kojoj su nam raspoloživi eksponati i prikupljena građa omogućavali, različite oblike ispoljavanja osmanske kulturne tradicije na području Užica i šire okoline. Terenska istraživanja obuhvatila su, osim grada Užica i okolnih mesta, i severnu Crnu Goru, kako bi se došlo do podataka o jednom od najznamenitijih Užičana osmanskog doba – Šejhu Muhamedu Užičaninu. Podatke o Užičanima muslimanima iseljenim u XIX veku potražili smo od njihovih potomaka i u arhivima sa teritorije Bosne i Hecegovine. Podaci prikupljeni tokom ovih istraživanja svakako bi mogli doprineti uspešnosti budućih projekata. Produbljivanje obima našeg istraživanja zahtevalo bi dodatna specifična znanja, pre svega iz oblasti orijentalistike, te svoj rad na ovom projektu sagledavamo pre svega kao podsticaj za druge istraživače. Na izložbi kojom je projekat predstavljen publici prvi put su izložene rukopisne i stare štampane knjige na arapskom i osmanskom turskom jeziku iz Zbirke stare i retke knjige Biblioteke Narodnog muzeja Užice. Dr Marijana Mišević je deo tekstova iz tih knjiga prevela i napisala je za katalog tekstove o njima; takođe, napravila je sumarni popis te, nekatalogizovane zbirke osmanskih knjiga i rukopisa od preko osamedeset naslova. Stoga se katalogizacija te zbirke, koja bi bila od koristi za širu naučnu zajednicu, postavila kao jedan od prioriteta rada Muzeja. Publika je na izložbi prvi put mogla da vidi i fragmente tariha sa kamenog turskog mosta iz XVII veka, kao i nišane sa turskih grobalja u Užicu, a koji od osnivanja Muzeja (1948) nisu iznošeni iz depoa.
SRBIJA JE ŽENSKOG RODA I ZATO SU VELIKANKE NJENO NAJLEPŠE LICE. Žene Srbije bile su i ostaju najveće junakinje svih naših stradanja, ratova, seoba i tragedija. Ove koje nazivamo VELIKANKAMA - one su nas, utkavši svoje živote i delo u ono što zovemo našim kulturnim i nacionlanim identitetom, zadužile da ih pamtimo.
Velikanke
srpske kulture
Branka Conić, Gordana Bekčić, Ružica Opačić
DOM JEVREMA GRUJIĆA
Nedovoljna vidljivost i promocija ženskog stvaralaštva u Srbiji onemogućava integralno sagledavanje nacionalnog kulturnog nasleđa. Uočivši ovu retrogradnu pojavu, Dom Jevrema Grujića i Kancelarija za kulturnu diplomatiju koncipirali su projekat čiji opšti cilj jeste kreiranje pozitivne promene kroz ostvetaljavanje “ženskog” kulturnog nasleđa kako bi se inicirao proces promene kulturološkog obrasca, u kojem se pod pojmom “velikani” podrazumevaju skoro isključivo značajne istorijske ličnosti muškog roda. Nedovoljna vidljivost, prepoznatljivost i poštovanje brojnih značajnih žena koje su ostavile trag u kulturnoj istoriji Srbije svedoči o dubinskom nerazumevanju i potiskivanju uloge i značaja žene na društveno-istorijskom planu. Uočeno je da iz ove retrogradne jezičko-sociološke prakse proističe to da google pretraživač ne prepoznaje reč: „velikanke“, a da je pojam „heroina“ u srspkom jeziku veoma retko u upotrebi i da se uglavnom vezuje za žene-ratnice. Kroz google pretraživač pre ovog projekta reč „velikanka“ nije uopšte postojala niti je bila u upotrebi u srpkom jeziku, sve do realizacije projekta „Velikanke srpske kulture“, a uvođenje ovog pojma u jezički diskurs smatramo jednim od najznačajnijih dostignuća ovog projekta. Projekat je imao nekoliko komplementarnih ciljeva: • Mapiranje 18 žena koje bi bile obrađene kroz projektne aktivnosti; • Redefinisanje i dekonstrukcija dominantno „muške“ kulturne istorije; • Promocija kulturne baštine van granica Srbije; • Uvođenje pojma „velikanka“ u javni diskurs kroz minimun 100 linkova; • Podsticanje drugih institucija da promovišu „žensko“ kulturno stvaralaštvo; • Unapređenje kritičkog promišljanja ženskog kulturnog nasleđa u Sribji; • Dekosntrukcija stereotipa o ulozi žene u javnom i kulturnom životu; • Medijska popularizacija teme „žensko kulturno nasleđe“ • Popularizacija muzejske prakse. Istraživačka faza rezultirala je izborom sledećih 18 žena koje su značajno doprinele ukupoj kulturi zemlje u navedenom vremenskom razdoblju: Mina Кaradžić Vukomanović, Draga Ljočić. Leposava Bela Pavlović, Zora Petrović, Isidora Sekulić, Anica Savić Rebac, Jelisaveta Načić , Vidosava Кovačević, Milena Pavlović Barili, Desanka Maksimović, Milica Stojadinović Srpkinja, Ljubica Cuca Sokić, Maga Magazinović, Nadežda Petrović, Sofija Soja Jovanović, Beta Vukanović, Poleksija Todorović i Ljubica Marić.
Društveni značaj projekta jeste otvaranje teme „ženskog“ kulturnog nasleđa generalno, a još više kao multidisciplinarne muzejske prakse, a da pri tome istovremeno bude edukativno, informativno i zabavno. Činjenica da je jedan događaj iz kulture, u organizaciji malog, privatnog muzeja ograničenih finansijskih resursa dobio ogromnu pažnju medija – a komercijalna vrednost prelazi 500 000 EUR i publike, najveći je kulturni značaj projekta, redak u Srbiji. Stručni/naučni značaj projekta ogleda se u tome da je problematizovanjem teme „ženskog“ kulturnog nasleđa, načinom obrade građe, upotrebom različitih istraživačkih i prezentacionih formata kreiran nov muzeološki pristup koji na svež i drugačiji način komunicira sa građom koju posmatra i prezentuje. Posebna vrednost u naučnom smislu je i saradnja sa više od 15 muzeja, galerija i institucija kulture u kratkom vremenskom roku i sa ograničenim sredstvima, što nije umanjilo naučnu težinu postavke. Inovativnost projekta ogleda se u sledećem: • Složenost ciljeva zahtevala je multidisciplinarni metodološki pristup; • Prateći program izložbe obuhvatio je različite formate (predavanja, panel diskusije, stručna vođenja, predstave, korporativne događaje, dečje radionice, posete zvaničnika) • Izborom 18 žena pokriveno je 180 godina i brojne oblasti kulturnog stvaralaštva (književnost, prevodilaštvo, medicina, teorija, kritika, režija, slikarstvo, dizajn, muzika, arhitektura, ples … ); • „Velikanke” su predstavljene u dvostrukom” ogledalu, kroz delo i kao privatne ličnosti (lični predmeti, fotografije, dokumenta, korespodencija); • Kreativno rešenje logoa povezalo je „ženski“ identitet „Velikanki“ sa Srbijom – istočna granica Srbije prikazana kao ženski profil, što na više nivoa komunicira naziv i viziju projekta; • Digitalni identitet obezbedio je medijsku kampanju na nacionalnom nivou; • Kombinovanjem klasične muzejske postavke i pop-art kulture u kreiranju promotivnih materijala i suvenira osigurana je jaka marketinška i PR pozicija projekta; • Na samom kraju – projekat se nije bavio samo prošlošću, već se tokom trajanje izložbe u jednom delu muzeja smenjivala se postavka preko 30 mladih umetnica koje su kroz svoj savremeni stvaralački pečat kreirale specifičan „razvojni luk“ ženskog kulturnog nasleđa Srbije.