Važnost savremenog čitanja dokumentacije, ličnih stvari i arhiva za bolje razumevanje umetnosti.
Stvari vibrantne – stvari svečane
Senka Ristivojević, Miroslav Karić
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ održana je u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića od 11. februara do 6. juna 2022. godine. Kustosi izložbe su Senka Ristivojević i Miroslav Karić. Osmišljena kao svojevrsni omnibus od trinaest zasebnih epizoda, izložba predstavlja priče o umetnicima koji su tokom 20. veka pokretali promene u društvu, o njihovom protestu koji bi vodio ka svetu konačno pogodnom za život. Sve priče povezuje jedna nit – predmetnost, odnos prema predmetu, relacija subjekat–objekat. Glavna uloga u omnibusu dodeljena je predmetima koji se u Muzeju savremene umetnosti čuvaju van umetničkih zbirki, kao deo poklona i legata koje su su Muzeju predavali umetnici ili članovi njihovih porodica. Kustosi u ulogama istražitelja, pomno su pregledali dokumentaciju sa posebnim zanimanjem za predmete koje su prepoznali kao dokaze ili svedočanstva; prateći tragove, kreirali su naracije značajne za rasvetljavanje ličnosti umetnika, njihovih života i odnosa prema svetu i umetničkom radu. Svaka epizoda predstavlja intimnu storiju o ličnostima i pojavama, nosiocima najznačajnijih promena u paradigmama umetničkih praksi 20. veka. Umetničko delovanje i društveni angažman avangardnih umetnika rasvetljeni su zahvaljujući materijalima i ličnim stvarima iz Legata Vana Bora, Legata Radmile Bunuševac i Milana Dedinca, Legata Marka, Ševe i Mare Ristić, poklona Jelene Jovanović. Borba protiv autonomije umetnosti, za brisanje granice između umetnosti i života nastavljena je i u drugoj polovini veka, kada ima prizvuk rasprave o predmetnosti u umetnosti i samom predmetu umetničkog dela. Na izložbi su ova gibanja dobila jasniji oblik zahvaljujući ličnoj arhivi Leonida Šejke, Milice Zorić, Ivana Tabakovića, Legata Miroljuba Todorovića.
Izložba održana u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića preispituje značaj predmeta i ličnih priča u kontekstu umetnosti, ali i značaj legatorstva i poklona pojedinaca muzejima, a rezultat je istraživanja arhivskih materijala, dokumenata, ličnih stvari, svedočanstava koji se čuvaju uz zbirke Muzeja savremene umetnosti. Kao specijalizovana umetnička ustanova baštine, Muzej savremne umetnosti čuva umetničko nasleđe dvadesetog i dvadesetprvog veka. S toga se u inventaru Muzeja nalaze samo umetnička dela koja su u kolekciju stizala otkupima, kroz poklone i donacije, razmenama, preuzimanjem od drugih državnih institucija. Dokumentacija i arhivski materijali koji su u Muzej stizali uz poklone i legate čuvaju se kao prateća, sekundarna ili studijska dokumentacija. Poklonodavci su često Muzeju, uz umetnička dela, poklanjali i lična dokumenta, pisma, fotografije, kataloge, plakate, sveske i blokove sa beleškama i skicama, kao i druge lične upotrebne predmete koji su ostali iza autora. Ovi materijali su poslužili za posebno istraživanje i osvetljavanje, pre svega, ličnosti umetnika, ali i okolnsti u kojima se pisala istorija jugoslovenskog i srpskog društva, kao i istorija umetnosti na ovim prostorima. Kroz sistematski rad na uvidu, razvrstavanju materijala, kao i njegovom popisivanju, otkrića do kojih su kustosi došli, uobličena su u niz priča, epizoda svojevrsnog omnibusa. Izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ preispituje značaj i potencijale arhivske građe i dokumentacije u umetničkim muzejima i nudi model za korišćenje ovih materijala. Neumetnički predmeti koji su u Muzej savremene umetnosti stizali kroz poklone i legate tretirani su kao svedočanstva i istraživački materijal za upoznavanje umetnika u ulogama arhivara i kolekcionara, u isto vreme kreatora ličnih mikrokosmosa i lutalica po zemaljskim i duhovnim prostranstvima. Izložba tretira avangardne pokrete u svetlu promene paradigme u umetnosti i težnje ka izjednačavanju polja umetnosti sa životom, a kroz unošenje utilitarnih neumetničkih predmeta iz svakodnevice u umetničko delo.
Шта је то што Вас је инспирисало да развијете пројекат?
Током 2021. смо спровели опсежни попис уметничких дела у депоима Музеја. Пошто сам ја запослена на радном месту кустос депоа, искористила сам прилику да са колегиницама кустосима збирки на лицу места, односно у депоима, проверим све што нисам могла сама на основу музејске документације. Испоставило се да се у депоима чувају и документација и личне архиве, лични предмети, који су у музеј стигли уз поклоњене легате, а који не припадају ниједној збирци. Ти материјали су ми се учинили јако интересантни и драгоцени за различита истраживања. Како у музеју нико није водио евиденцију овог материјала, пошто није припадао ни збиркама, ни Одељењу за уметничку документацију, ја сам кренула да пописујем све предмете. Сам преглед разноврсних материјала ме је повукао да читам и истражујем, а затим и да представим један мали део својих открића. Овај пројекат је важан јер поставља питање места личних архива у уметничким колекцијама.
Који део пројектних активности Вам је био најзанимљивији?
Најзанимљивији део је, наравно, било само истраживање, прегледање и читање личних архива уметника. Највише предмета је при Легату Ане Чолак Антић, супруге Леонида Шејке, која је Музеју завештала тестаментом око 200 уметничких дела овог уметника, али као драгуљи су засијали предмети и записи из његове заоставштине - породичне фотографије, фотографије акција са ђубришта, са дружења, затим свеске са белешкама и рукопис који је после његове смрти објављен у форми књиге – „Град – ђубриште – замак“, али и цртежи на паклицама цигарета. Све ово ми је умногоме помогло да боље разумем тај посебан космос који је Шејка градио читавог свог живота, а који нисам могла најбоље да разумем из литературе и његових уметничких дела. Та спознаја посебне, људске стране уметности и отварање различитих контекстa у којима упознајемо и ауторе, али и саму уметност, била је главни покретач у току рада на истраживању, а касније и у самом раду на поставци изложбе.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија Награду?
Веома ми је драго да је конкуренција у категорији Пројекат тако јака и разноврсна.
Интервју: Сара Лојовић
Radni naziv izložbe „Stvari vibrantne – stvari svečane“ bio je „Iz fioka“, što jasno govori o nameri kustosa da izlože istraživačke resurse koji se čuvaju u Muzeju savremene umetnosti i istaknu potencijal materijalnih svedočanstava za čitanje i upoznavanje umetničkog nasleđa. Od ovog naziva ostale su samo fizičke fioke – mobilijar muzejskih depoa u kojima se sistematizovano čuvaju muzejski predmeti, a koje su iskorišćene za izlaganje arhivske građe. Posetioci su pozvani da otvore fioke i zavire u materijal, da se podstaknu na učešće u otkrivanju delova postavke. Na izložbi su korišćeni i drugi didaktički i interaktivni elementi.
https://drive.google.com/file/d/1_hEHqHCppKDIdF3n7ZnOZ5Y49PE35NLH/view?usp=sharing
U skladu s principima muzeološke zaštite, osetljivi materijali poput autentičnih sveski umetnika, beležnica, knjiga i drugih materijala („Sveska vizija“ Milice Zorić, „Knjiga-objekat br. 3 URK“ Leonida Šejke, knjiga „Italian Pictures“ sa kolažnim intervencijama Vana Bora, maketa sa materijalima „Likovna morfologija stvaralačke sile“ Ivana Tabakovića) snimljeni su i prikazani u postavci na monitorima, dok je dramski tekst pronađen u arhivi Leonida Šejke snimljen u audio-formatu i bio je dostupan posetiocima koji su imali hrabrosti da pritisnu crveno dugme i poslušaju ovu novootkrivenu svojevrsnu radio-dramu. Pored zaštite delikatnih materijala, interaktivni pristup u postavci doprineo je neposrednijem i intimnijem doživljaju izloženih materijala i nasleđa. Za priliku izložbe digitalizovane su porodične fotografije iz arhive Leonida Šejke, audio zapis na kojem Šejka svira gitaru i peva stihove Bulata Okudžave sa magnetne trake i filmske trake na kojima su snimci izložbe „IV beogradskog trijenala savremene likovne umetnosti“ u MSU 1970. godine.
https://drive.google.com/file/d/1-TLUj2nEj7Tj_XR-c0YvTXe-JJLklgaE/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/130wuUB9KukPp9awvRhE9I-eFXIi3O0TR/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1HvjcEDJlmh0_GfpZvZBMi0GuivjrnX_x/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1NIGmvZbB947-UVaHuty3lqjV2HZPL4OR/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1jjvb3l9PlFreM6w6aU2S-AuhUOM6HAKX/view?usp=sharing
Dve epizode „Put ptica“ i „Jedan čovek na prozoru“ predstavljene su stvarima iz Legata Radmile Bunuševac i Milana Dedinca, a za nazivi epizoda inspirisani su naslovima dve Dedinčeve antipoeme. U saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije koja je ustupila skenirana prva izdanja poema, posetiocima je pružena prilika da pogledaju skenove jednostavnim skeniranjem QR kodova u postavci. Štampana na svega 13 strana u oko 200 primeraka, „Javna ptica“ je prva Dedinčeva poema, ilustrovana sa tri nadrealistička kolaža koja je izradio sam Dedinac. Književna kritika isticala je kao jedno od najznačajnijih nadrealističkih dela, a Ristić je pojavu Dedinčeve poeme iskoristio za neku vrstu proglasa nadrealizma. Ptica je jedan od najvažnijih i najprisutnijih motiva u Dedinčevom stvaralaštvu. U Javnoj ptici ona je i glavni lik u priči, a u Legatu se čuvaju tanjiri sa motivom ptice kao i poseban kuriozitet, vitrina sa prepariranim „Pticama iz tropske Amerike“.
https://drive.google.com/file/d/1VmSKoBRvBQJ0aCfdIaDNb0IYxO2xK039/view?usp=sharing
Pored predmetnsti i odnsa umetnika prema predmetu, još dve važne teme se izdvajaju: lutalaštvo i kolekcionarstvo, odnosno skitalački i sakupljački porivi junaka. Lutanja po predgrađima, obilasci buvljih pijaca, potrage za različitim kuriozitetima, čudesnim i retkim stvarima, deo su nadrealističke prakse. U Legatu Milana Dedinca i Radmile Bunuševac Dedinac čuvaju se i predmeti korišćeni u ritualima zapadnoafričkih plemena – ritualna figura žene sa krčagom izrađena u bronzi, poreklom iz Benina, kao i hermafroditska figura od drveta, koja pripada kultu plodnosti i kultu inicijacije, iz Obale Slonovače. Ovi magijski predmeti koje je Rastko Petrović poklonio prijateljima nakon putovanja u Afriku. Jedan od najmističnijih flanera u našem omnibusu svakako je Leonid Šejka. U Legatu Ane Čolak Antić nalaze se i dva značajna rukopisa za razumevanje lutanja Šejke i njegove lične poetike stvaranja: „Grad – Đubrište – Zamak“ i „Knjiga-objekat br. 3 Ureda za registraciju i klasifikaciju“.
https://drive.google.com/file/d/1sMH5eKZaEy7BJiDY9c3eEEmd5E3SsVxw/view?usp=sharing
Legat Vana Bora primljen je u Muzej 1989. godine, a u njemu se našlo jedinstveno umetničko delo „Italian Pictures“ nastalo 1944, tačno dvadeset godina pošto je Andre Breton objavio prvi manifest nadrealizma (oktobra 1924). Zreo nadrealistički rad zrelog i autentičnog nadrealiste, predstavljen kroz 67 kolažnih intervencija u knjizi pronađenoj u lutanjima Londonom, punog naziva „Italian Pictures Drawn with Pen and Pencil“, autora Semjuela Meninga (Samuel Manning, 1821–1881). Epizoda „Montaža realnosti“ otkriva priču o nadrealističkom kolažu, avangardnoj montaži i Borovom beskompromisnom nadrealističkom senzibilitetu. Ova unikatna knjiga se u Muzeju čuva van zbirke, a na izložbi je prikazana videom listanja.
https://drive.google.com/file/d/1TPDdTmpXyS0UYLfbdlAKUueWxIkARPd_/view?usp=sharing
Katalog izložbe je štampan na 84 strane. Sadrži tekst kustosa izložbe, kao i opise svih epizoda sa fotografijama predmeta, kao i fotografijama postavke u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Tokom trajanja izložbe, od 11. februara do 6. juna 2022. godine, pored kustoskih vođenja za studente Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta dramskih umetnosti, Fakulteta za medije i komunikacije, učenka Škole za dizajn i drugih srednih škola, organizovani su i prateći programi. Održano je više autorskih vođenja, dani otvorenih vrata, kao i tri tematska događaja za publiku: „Kabinet čudesa Leonida Šejke“ – razgovor sa Milenom Jokanović, „Statusi arhiva – muzejska iznenađenja“ – šetnja kroz izložbu sa Nikolom Šuicom i „Grand finale – do sledeće epizode“ – razgovor sa Nikolom Krstovićem.
https://drive.google.com/file/d/1m-f_LwHUE2GuMcgLZnZeqpuorhZy8DOS/view?usp=sharing
Povodom izložbe „Stvari vibrantne – stvari svečane“, Radio-televizija Srbije snimila je posebnu emisiju iz serijala „Art zona“, autorke Danijele Purešević. U emisiji kustosi izložbe Senka Ristivojević i Miroslav Karić govore o pojedinačnim epizodama omnibusa. Radio Beograd 2 je jednu emisiju „Znakovi“ autora Save Ristovića posvetio izložbi „Stvari vibrantne – stvari svečane“, gosti su bili kustosi izložbe.
Izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ privukla je pažnju medija koji su nadahnuto izveštavali o postavci. Objavljeno je preko 40 objava u štampanim i elektronskim medijima. Prema izboru kritičara u novinama „Politika“, izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ našla se među deset najboljih u 2022. godini.
Kad iz depeoa izađe - blago PDF
https://drive.google.com/file/d/1MER6g4Gf05QLfNQxVdjEqID09Hm5HmbI/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1V3axJhUQ6nWOz02wZ9eNvmBo5xhkbcEr/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1R8VkH4MjuBevNkRy8aY6Y5tQYtBP5Y9J/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1G69vY9o4GK3tIQjasMGCmrH5yf96SVWt/view?usp=sharing
Izložba je pomenuta i u televizijskoj seriji „Lako je Raletu“.
https://drive.google.com/file/d/18Z_W3C-A6iQvnNXBLz_Ps7gyAilJccT8/view?usp=sharing