Reflect #2
fragmenti, fragilnosti, sećanja /
Savremena umetnost Angole
Emilia Epštajn, Ana Knežević, Grasa Rodrigez, Sonja Ribeiro
MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI
Reflect insistira na neodložnosti sadašnjeg trenutka - ideji da umetnici, kroz refleksije o stvarnosti, vremenu, sadašnjosti, krče put kroz mnoga i različita vanredna stanja savremenog sveta. Reflect insistira na imperativu društveno-političke kontekstualizacije umetničkog dela. Reflect reaguje u simbiozi sa MAU kao mestom/prostorom/lokacijom.
Izložba je deo novoustanovljenog projekta REFLECT (2020) čiji je primarni cilj izlaganje savremene afričke umetnosti i promocija njenih stvaralaca sa jasnim insistiranjem na (iz)vankolonijalnoj metodologiji rada i aurefleksivnom pogledu. "Reflect #2 - fragmenti, fragilnosti, sećanja: Savremena umetnost Angole" pružio je jedinstven uvid u segment inače izrazito dinamične umetničke scene u današnjoj Angoli predstavljajući radove 8 umetnika i 2 umetnice: Pedro Pires, Luis Damjao, Francisko Vidal, Nelo Tešeira, Žanuario Žano, Alida Rodrigez, Ana Silva, Osvaldo Fereira, Kristijano Mangovo i Eri Klaver. Izložba je rezultat dvosmerne razmene iskustava i znanja između kustoskinja MAU, koje su boravile u Luandi, Angoli (januara 2022), i galerije THIS IS NOT A WHITE CUBE, sa sedištima u Lisabonu (Portugal) i Luandi (Angola). Proizvod ove saradnje bilo je uspostavljanje direktne komunikacije sa nekim od umetnika koji su izlagali, snimanje intervjua sa njima, kao i obilazak ateljea i alternativnih umetničkih prostora u Luandi. Značajno postignuće projekta i konkretne izložbe jeste gostovanje dvojice umetnika Mangova i Fereire u Beogradu u danima otvaranja (od 13. aprila 2022), kada je šira javnost mogla čuti njihovo vođenje kroz postavku - jasan čin antikolonijalnog pristupa i davanja glasa. Konačno, izložbu je pratio trojezični katalog (srpski-portugalski-engleski) i otkup 3 umetnička rada Luisa Damijaoa kojim je kolekcija savremene umetnosti MAU proširena. To je posebno važno imajući u vidu da je nabavka savremene afričke umetnosti otežana u poslednje tri decenije u ovom muzeju. Iz ovih razloga REFLECT je uspostavljen kao platforma koja omogućuje izlaganje i nabavku umetničkih dela, i predstavljanje radova potencirajući autorstvo i vizuru samih afričkih umetnika.
U kulturnom i društvenom smislu izrazito je važno kreirati platformu za afričke umetnike koja omogućava njihovo direktno učešće u izlagačkom procesu i interpretaciji sopstvenih dela. I pored etabliranog uspeha savremenih afričkih umetnika, na globalnoj umetničkoj sceni retki su primeri davanja ovakvog prostora njima unutar samih umetničkih insittucija. U muzeografskom smislu, sam izlagački postupak podrazumevao je "izlivanje" radova savremenih umetnika iz (za to predviđene) male sale muzeja, u glavni prostor stalne postavke (nepromenjene od 1977). Cilj je bio uspostavljanje aktivnog dijaloga između muzejskih eksponata i savremenih umetničkih dela zasnovanom na vrlo konkretnom i razumljivom iščitavanju veza između stereotipne (kolonijalne) slike o Africi i njene dekonstrukcije putem umetničkih instalacija. Pored instalacija, grafika, kolaža, akrila i reciklažne umetnosti, u izložbu je bio uključen i igrani film Erija Klavera. U stručnom i naučnom smislu, ova izložba omogućila je preispitivanje osnovanosti antikolonijalnosti MAU u Beogradu - sa koliko uspeha MAU dovodi u pitanje ustaljena stanovišta kako stručnjaka, tako i same publike po pitanju "slike Afrike". Takođe, kao dodatni primer antikolonijalnog pristupa istaklo bi se institiranje (generalno projekta REFLECT) na uključivanju autorskih tekstova onih "o kojima se govori" - pored umetničkih stejtmenta katalog sadrži i autorski tekst nezavisnog kustosa Markosa Žingube. Sa druge strane, sami radovi su omogućili povezivanje posetilaca sa vrlo aktuelnim problemima, temama i pitanjima današnjice - investitorski urbanizam i divlja gradnja, polulegalno deponovanje najrazličitijeg opasnog otpada iz Evrope u Afriku, zatim, položaj žene koje uključuje diskriminaciju i nasilje, posledice angolske antikolonijalne borbe i građanskog rata koji je usledio, pitanja fluidnosti "afričkog identiteta" danas koji se u najgorem slučaju svode na boju kože, i na kraju pitanje repatrijacije i restitucije u savremenom potrošačkom društvu.
Šta je to što Vas je inspirisalo da razvijete projekat?
Prijavili smo projekat Reflect, ali smo se konkretno vezali za prošlogodišnji rezultat tog opšteg projekta. Ideju za naziv je dala naša namibijska saradnica koja je još u prvim fazama bila uključena u celu priču. Želja nam je bila da uspostavimo direktnu saradnju sa različitim institucijama, izložimo savremenu afričku umetnost i da proširimo zbirku upravo u tom domenu. Reflect #1 i Reflect #2 se razlikuju, ali je inicijalna ideja i bila da projekat ne bude usko definisan, već da se u svakoj fazi preispitaju određene situacije i prilagode idejama koje se jave u jednakoj i direktnoj komunikaciji, kako sa umetnicima, tako i sa svim posrednicima ove institucijalne saradnje. Bilo nam je značajno da kao Muzej afričke umetnosti otkupimo dela mladih umetnika, jer je i jedan od prvih ciljeva bio promocija savremene afričke umetnosti, ali i zbog te disparatnosti koja se javlja da li smo etnografski ili muzej savremene umetnosti.
Koji deo projektnih aktivnosti Vam je bio najzanimljiviji?
Meni je bilo vrlo značajno celo iskustvo putovanja sa Anom Knežević u Luandu, najpre zbog direktne komunikacije sa Sonjom Ribeirom, Grasom Rodrigez i Ngoijem Salukombom koji vode galeriju This is not a white cube. Tada su nas umrežili sa svim umetnicima tamo i imale smo priliku da vidimo njihove umetničke „habove“. Upoznale smo Kiluanžija Kiju Hendea koji nije direktno vezan za galeriju, ali je osnivač jednog od „habova“ koji se nalazi u napuštenom hotelu Global, a svakako je član jedne velike zajednice umetnika koja se uzajamno vrlo podržava. Veliki je utisak na nas ostavilo da odemo tamo gde oni stvaraju jer nas inspiriše da pokažemo našim ljudima čega sve divnog ima i šta se sve dešava, uzevši u obzir koliko je teško doći do određenih delova Afrike. Sam nivo saradnje, gde se razvio dinamičan „trougao“ – Beograd – Lisabon – Luanda bio nam je vrlo inspirativan.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija nagradu?
Želim da iskoristim priliku da pohvalim novu ICOM postavu i način na koji su uvezali sve ove muzeje i stručnjake. Ne želim previše da patetišem, naravno da ima boljih i lošijih stvari, ali mislim da to zaista nije poenta kada se uzme u obzir fenomenalan posao koji je odrađen da do izražaja pre svega dođu posvećenost stručnjaka muzejima, projektima i publikacijama, ali i kreativnost i način na koji rade. Lepo se ističe heterogenost našeg polja i šta sve u našim sredinama muzeji imaju da ponude. Onda naravno neka i budu nagrađeni najbolji za 2022. godinu. Mi smo se i prijavile, ne zbog same nagrade, već sa željom da i kolege, a i širi krug javnosti čuje o našem projektu. Drago nam je da se ovim putem stvarno vidi i čuje šta sve rade naše kolege, jer je to inspirativno i za sve nas.
Intervju: Maša Bogojević
Art talk: Luís Damião Sa umetnikom Luisom Damijaom intervju je u galeriji THIS IS NOT A WHITE CUBE u Luandi vodila januara 2022. godine viša kustoskinja MAU, Emilia Epštajn. Značajno je što su radovi baš ovog umetnika koji se, između ostalih tema, bavi i gorućim posledicama zagađenja prirodne okoline i planete, otkupljeni za zbirku MAU.
Art talk: Osvaldo Ferreira Sa umetnikom Osvaldom Fereirom intervju je u galeriji THIS IS NOT A WHITE CUBE u Luandi vodila januara 2022. godine Ana Knežević, kustoskinja i saradnica MAU. Fereira je aprila 2022. posetio MAU i realizovao vođenje kroz izložbu, a važno je istaći da je predstavnik mlađe generacije, prvih diplomiranih likovnih umetnika u Angoli, a ne u Evropi. Rad izložen u Beogradu bio je već otkupljen od strane stranog kolekcionara tokom izložbe.
Glas umetnika: vođenje Kristijana Mangova i Osvalda Fereire kroz izložbu O svojim radovima „Povratak” i „Dogovoren posao” izloženim u okviru „Reflect #2 – fragmenti, fragilnosti, sećanja” govorili su lično umetnici Kristijano Mangovo i Osvaldo Fereira. Kristijano Mangovo rođen je 1982. godine i u svom stvaralaštvu nadrealističnog tona ističe distorzirane figure sa duplim ustima, koja predstavljaju simbol slobode govora za ovog umetnika. Osvaldo Fereira rođen je 1980. godine i svojim slikarstvom istražuje svakodnevni život u Angoli, svedočeći o međugeneracijskim (dis)kontinuitetima. Oba umetnika bili su gosti Muzeja afričke umetnosti povodom otvaranja izložbe "Reflect #2 – fragmenti, fragilnosti, sećanja".
Okrugli sto: Angolska umetnost danas u okvirima galerijskog sistema Na okruglom stolu koji je posvećen poziciji savremene umetnosti Angole u okvirima galerijskog sistema razgovarali smo o načinima na koje se uključuju, isključuju ili održavaju umetnička dela i imena umetnika u kompleksnoj, internacionaloj mreži galerija. Pitanja tržišta, sajmova, prepoznavanja, uspeha i „probijanja” umetničkih imena u takvom sistemu porede se sa muzejskim diskursom i specifičnim odnosom koji muzeji imaju prema savremenoj umetnosti. Kroz primere i različita iskustva problematizovalo se mesto savremene umetnosti u okviru umetničkog sveta (artworld) i muzejske slike sveta (imago mundi). Učesnici: Sonja Ribeiro, Grasa Rodrigez i Ngoi Salukombo (THIS IS NOT A WHITE CUBE galerija), Emilia Epštajn i Ana Knežević (Muzej afričke umetnosti)
Četvrtak, 14. april, u 19 časova, Radioaparat (www.radioaparat.com) Ngoi Salukombo, galerista i fotograf koji vodi predstavništvo galerije THIS IS NOT A WHITE CUBE u Luandi bio je 14. aprila 2022. gost "Ženergije" na "Radioaparatu". Salukombo je približio savremenu umetničku scenu Angole, sa posebnim osvrtom na filmsku produkciju. Razgovor je vodila sociološkinja Milana Vojnović.
https://radioaparat.rs/episodes/savremena-umetnost-angole-ngoi-salukombo-zenergija-hub/
Kreativna radionica za decu i mlade „RECIKLAŽOM SE ČUVA I STVARA“ i hip hop plesna radionica za decu „OD POKRETA DO OBLIKA“ Nedeljom, od 11 časova (april-septembar 2022) Vođenje kroz postavku prilagođeno najmlađim posetiocima, kao i dve radionice koje su direktno kreirane na osnovu izložbe upoznale su ih sa reciklažnom umetnošću i savremenim oblicima hip hopa u Angoli. Radionice vodila antropološkinja Aleksandra Gačić i student antropologije Jovan Prodanović.
ZVUK JE SPOMENIK, predavanje savremenog umetnika i slobodnog kustosa iz Angole, Kiluanžija Kija Hende, u okviru Afro festivala 2022. U svom izlaganju, istaknuti angolski umetnik Kiluanži Kija Henda problematizovao je spomenike u javnom prostoru i ukazao na značaj muzike kao centralnog oružja revolucije u nezavisnoj Angoli. Kija Henda posetio je MAU zahvaljujući upoznavanju i saradnji tokom boravka kustoskinja izložbe u Luandi, januara 2022, sa ciljem realizacije pratećeg programa izložbe.
Kao direktan rezultat upoznavanja sa kustoskinjama izložbe i prezentacije portfolija u njenom studiju u Luandi, umetnica Mwana Pwo bila je gošća i govornica u okviru međunarodne konferencije „Antikolonijalni muzej“. Mwana Pwo (1988) ima izrazit feministički pristup u preispitivanju društvnih uloga, iskustava i ličnih priča, koje takođe istražuje i kroz formu autoportreta. Ona je upućena na istraživanje novih pristupa i priča. Njeni najskoriji radovi vezani su za projekte saradnje povodom restitucije afričkih umetnina. min: od 1:22:14 (YT snimak u prilogu)
Tokom trajanja izložbe u različitim terminima, kroz postavku vodile su autorke i kustoskinje izložbe Emilia Epštajn i Ana Knežević. Tada se moglo saznati više o savremenoj umetnosti Angole, o različitim stilskim tendencijama izloženih radova, kao i o društveno-političkom kontekstu u okviru koga su oni nastali. Njih dve su podelile sa publikom iskustva boravka u Luandi i upoznavanja sa savremenom umetničkom scenom i njenim protagonistima.
Prikaz izložbe "Reflect #2 - fragmenti, fragilnosti, sećanja" u Zborniku za seminara za studije moderne umetnosti dr Milene Jokanović.