SRBIJA JE ŽENSKOG RODA I ZATO SU VELIKANKE NJENO NAJLEPŠE LICE. Žene Srbije bile su i ostaju najveće junakinje svih naših stradanja, ratova, seoba i tragedija. Ove koje nazivamo VELIKANKAMA - one su nas, utkavši svoje živote i delo u ono što zovemo našim kulturnim i nacionlanim identitetom, zadužile da ih pamtimo.
Velikanke
srpske kulture
Branka Conić, Gordana Bekčić, Ružica Opačić
DOM JEVREMA GRUJIĆA
Nedovoljna vidljivost i promocija ženskog stvaralaštva u Srbiji onemogućava integralno sagledavanje nacionalnog kulturnog nasleđa. Uočivši ovu retrogradnu pojavu, Dom Jevrema Grujića i Kancelarija za kulturnu diplomatiju koncipirali su projekat čiji opšti cilj jeste kreiranje pozitivne promene kroz ostvetaljavanje “ženskog” kulturnog nasleđa kako bi se inicirao proces promene kulturološkog obrasca, u kojem se pod pojmom “velikani” podrazumevaju skoro isključivo značajne istorijske ličnosti muškog roda. Nedovoljna vidljivost, prepoznatljivost i poštovanje brojnih značajnih žena koje su ostavile trag u kulturnoj istoriji Srbije svedoči o dubinskom nerazumevanju i potiskivanju uloge i značaja žene na društveno-istorijskom planu. Uočeno je da iz ove retrogradne jezičko-sociološke prakse proističe to da google pretraživač ne prepoznaje reč: „velikanke“, a da je pojam „heroina“ u srspkom jeziku veoma retko u upotrebi i da se uglavnom vezuje za žene-ratnice. Kroz google pretraživač pre ovog projekta reč „velikanka“ nije uopšte postojala niti je bila u upotrebi u srpkom jeziku, sve do realizacije projekta „Velikanke srpske kulture“, a uvođenje ovog pojma u jezički diskurs smatramo jednim od najznačajnijih dostignuća ovog projekta. Projekat je imao nekoliko komplementarnih ciljeva: • Mapiranje 18 žena koje bi bile obrađene kroz projektne aktivnosti; • Redefinisanje i dekonstrukcija dominantno „muške“ kulturne istorije; • Promocija kulturne baštine van granica Srbije; • Uvođenje pojma „velikanka“ u javni diskurs kroz minimun 100 linkova; • Podsticanje drugih institucija da promovišu „žensko“ kulturno stvaralaštvo; • Unapređenje kritičkog promišljanja ženskog kulturnog nasleđa u Sribji; • Dekosntrukcija stereotipa o ulozi žene u javnom i kulturnom životu; • Medijska popularizacija teme „žensko kulturno nasleđe“ • Popularizacija muzejske prakse. Istraživačka faza rezultirala je izborom sledećih 18 žena koje su značajno doprinele ukupoj kulturi zemlje u navedenom vremenskom razdoblju: Mina Кaradžić Vukomanović, Draga Ljočić. Leposava Bela Pavlović, Zora Petrović, Isidora Sekulić, Anica Savić Rebac, Jelisaveta Načić , Vidosava Кovačević, Milena Pavlović Barili, Desanka Maksimović, Milica Stojadinović Srpkinja, Ljubica Cuca Sokić, Maga Magazinović, Nadežda Petrović, Sofija Soja Jovanović, Beta Vukanović, Poleksija Todorović i Ljubica Marić.
Društveni značaj projekta jeste otvaranje teme „ženskog“ kulturnog nasleđa generalno, a još više kao multidisciplinarne muzejske prakse, a da pri tome istovremeno bude edukativno, informativno i zabavno. Činjenica da je jedan događaj iz kulture, u organizaciji malog, privatnog muzeja ograničenih finansijskih resursa dobio ogromnu pažnju medija – a komercijalna vrednost prelazi 500 000 EUR i publike, najveći je kulturni značaj projekta, redak u Srbiji. Stručni/naučni značaj projekta ogleda se u tome da je problematizovanjem teme „ženskog“ kulturnog nasleđa, načinom obrade građe, upotrebom različitih istraživačkih i prezentacionih formata kreiran nov muzeološki pristup koji na svež i drugačiji način komunicira sa građom koju posmatra i prezentuje. Posebna vrednost u naučnom smislu je i saradnja sa više od 15 muzeja, galerija i institucija kulture u kratkom vremenskom roku i sa ograničenim sredstvima, što nije umanjilo naučnu težinu postavke. Inovativnost projekta ogleda se u sledećem: • Složenost ciljeva zahtevala je multidisciplinarni metodološki pristup; • Prateći program izložbe obuhvatio je različite formate (predavanja, panel diskusije, stručna vođenja, predstave, korporativne događaje, dečje radionice, posete zvaničnika) • Izborom 18 žena pokriveno je 180 godina i brojne oblasti kulturnog stvaralaštva (književnost, prevodilaštvo, medicina, teorija, kritika, režija, slikarstvo, dizajn, muzika, arhitektura, ples … ); • „Velikanke” su predstavljene u dvostrukom” ogledalu, kroz delo i kao privatne ličnosti (lični predmeti, fotografije, dokumenta, korespodencija); • Kreativno rešenje logoa povezalo je „ženski“ identitet „Velikanki“ sa Srbijom – istočna granica Srbije prikazana kao ženski profil, što na više nivoa komunicira naziv i viziju projekta; • Digitalni identitet obezbedio je medijsku kampanju na nacionalnom nivou; • Kombinovanjem klasične muzejske postavke i pop-art kulture u kreiranju promotivnih materijala i suvenira osigurana je jaka marketinška i PR pozicija projekta; • Na samom kraju – projekat se nije bavio samo prošlošću, već se tokom trajanje izložbe u jednom delu muzeja smenjivala se postavka preko 30 mladih umetnica koje su kroz svoj savremeni stvaralački pečat kreirale specifičan „razvojni luk“ ženskog kulturnog nasleđa Srbije.
Svečano otvaranje organizovano je 20. januara 2022. U okviru izložbe organizovano 3 male izložbe i otvaranja u saradnji sa Galerijama: X Vitamin, B2 i ŠTAB. Izložba je zatvorena 27. marta. Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Autorke izložbe su: Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, dr Gordana Bekčić i istoričarka umetnosti Ružica Opačić. Izložbu je otvorila ministarka kulture i informisanja Republike Srbije Maja Gojković. Partneri izložbe su bili Muzej grada Beograda, Spomen-zbirka Pavla Beljanksog, Galerija Milene Pavlović Barili, Umetnička galerija Nadežde Petrović, Galerija SANU, Muzikološki institut SANU, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Narodni muzej Valjevo, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Zadužbina Desanke Maksimović, Galerije X Vitamin, ŠTAB i B2, privatne kolekcije, kao i Matica srpska i „Kakva Ženska!“. Otvaranje izložbe pratilo je više od 30 medija na licu mesta a veliki broj agencija i medija je preneo vest.
Izložbu je pratio jedinstven katalog, kreativno delo jednog od naših najboljih dizajnera, Slaviše Savića. Svaka „Velikanka“ je predstavljena biografijom i sa eksponatima kojima je bila predstavljena na izložbi kroz jedinstven vizuelni izraz.
Jedinstvena postavka izložbe obuhvatala je preko 350 izložbenih predmeta! Pored umetničkih dela, izložbu je pratio i veliki broj eksponata i ličnih predmeta naših velikanki, kao što su violina naše prve kompozitorke Ljubice Marić, čija dela su izvodili najveći svetski orkestri, zatim lični predmeti Milene Pavlović Barili, čuveni šešir Desanke Maksimović, pisaća mašina Isidore Sekulić, set za čaj Milene Pavlović Barili, slikarski pribor Cuce Sokić, lična prepiska Anice Savić Rebac, brojne fotografije koje nikada ranije nisu bile izložene i slično …
Izložba je dobila ogromnu medisjku pažnju (nacionalno i lokalno), što je rezultiralo velikom posećenošću i povećanjem medijske vidljivosti teme ženskog stvaralaštva. Zahvaljujući intenzivnim aktivnostima na društvenim mrežama i u medijima, izložba je okupila preko 5 000 posetilaca. Rezultati: • Preko 200 medijskih objava za prvih 10 dana trajanja izložbe • Preko 20 televizijskih priloga širom Srbije • Preko 200.000 pregleda na društvenim mrežama • Preko 4 puna sata medijskog vremena • Preko dva sata radijskog programa • Autorke projekta objavile su nekoliko autroskih tekstova na temu projekta • Projekat je predstavljen i dijaspori Srbije širom sveta kroz kanale RTS-a • Pojam „VELIКANКE“ postao je nova reč srpskog jezika, pre ovog projekta poptuno nepoznata i nekorišćena. • Pretragom na GUGL-u na početku projekta nije postojao ni jedan sadržaj na internetu koji je sadžavao ovaj pojam. • I pored krizne komunikacije sa određenim delom javnosti koji se nije slagao sa rodnom definicijom reči, pojam je ušao u upotrebu.
https://nova.rs/kultura/vitrina-sesir-pisma-pisaca-masina-slike-kriju-tajne-velikih-srpkinja/
https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-60088229
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/art/3447658-otvorena-izlozba-velikanke-srpske-kulture
https://www.espreso.co.rs/kultura/galerija/963153/otvorena-izlozba-u-domu-jevrema-grujica
https://www.nedeljnik.rs/izlozba-velikanke-srpske-kulture-u-domu-jevremena-grujica/
https://www.rtv.rs/sr_ci/kultura/otvorena-izlozba-velikanke-srpske-kulture_1307273.html
https://www.danas.rs/kultura/otvorena-izlozba-velikanke-srpske-kulture-u-domu-jevrema-grujica/
https://branasdivineworld.com/kultura/bdw-cajanka-u-drustvu-velikanki-srpske-kulture/
https://www.youtube.com/watch?v=CboT6DV0m1Y
https://www.youtube.com/watch?v=0gCpMfpXuDs
https://www.youtube.com/watch?v=yty8-yfUdYU
Jedinstvena postavka izložbe obuhvatala je preko 350 izložbenih predmeta! Pored umetničkih dela, izložbu je pratio i veliki broj eksponata i ličnih predmeta naših velikanki, kao što su violina naše prve kompozitorke Ljubice Marić, čija dela su izvodili najveći svetski orkestri, zatim lični predmeti Milene Pavlović Barili, čuveni šešir Desanke Maksimović, pisaća mašina Isidore Sekulić, set za čaj Milene Pavlović Barili, slikarski pribor Cuce Sokić, lična prepiska Anice Savić Rebac, brojne fotografije koje nikada ranije nisu bile izložene i slično…
Virtuelna tura kroz izložbu je postala trajno dostupna svima odmah po njenom zatvaranju i postavljena je na sajtu Galerije & Muzeji. Aktivnom promocijom ove ture u zemlji i inostranstvu, do sada je zabeležila nekoliko desetina hiljada pregleda.
https://galerijeimuzeji.rs/velikanke-srpske-kulture-u-domu-jevrema-grujica/
Projekat „Velikanke srpske kulture“ se nije bavio samo prošlošću, već se tokom trajanje izložbe u jednom delu muzeja smenjivala postavka preko 30 mladih umetnica „Velikanke danas“ koje su kroz svoj savremeni stvaralački pečat kreirale specifičan „razvojni luk“ ženskog kulturnog nasleđa Srbije. Ove savremene umetnice su predstavljene javnosti kroz 3 tematska događaja za medije – otvaranja, koja su organizovana zajednički sa Galerijama Vitamin X, B2 i Štab. Događaji su okupili preko 200 predstavnika savremene umetničke scene.
U drugoj fazi projekta, nakon završetka izložbe, odlučili smo se da one nastave da žive kroz video format kojim na jednostavan način prenosimo duh i stil naših dama. Selektovali smo 4 poznate glumice – Vjeru Mujović, Vesnu Stanković, Mariju Bergam i Anu Radivojević koje su na šarmantan i njima svojstven način oživele naše junakinje kroz kratke crtice iz njihovog života. Snimili smo 18 kratkih 2-minutnih videa koje uz virtuelnu turu nastavljaju svoj život i na jednostavan i ekonomičan način mogu biti dostupni publici širom sveta. Projekat je dobio podršku na novom konkursu za digitalizaciju „Velikanki“ za promociju Srbije u inostrastvu, za potrebe Ministarstva spoljnih poslova.
U saradnji sa mladim kreativnim autorkama Jelenom Mitrović i ilustratorkom Sonjom Bajić koje su kreatorke projekta i knjige “Kakva ženska”, za izradu promo materijala korišćene su dopadljive ilustracije naših Velikanki koje bolje komuniciraju sa mlađom publikom i nosiviji su suvenir “za poneti” u formi: majica, magneta, šolja, obežeživača za кnjige, bedževa, razglednica. Ova vrsta marketinga privukla je veliku pažnju publike kojoj je ta vrsta komunikacije “kulturnog” sadržaja predstavljenog na način koji komunicira na jednostavnijem nivou dodatno učinio stručno vođenje kroz izložbu i samu građu, kao i ličnosti velikanki, daleko bližim, bez distance i “rampe” kakva je često prisutna u muzejskom diskursu.
Sastavni deo projekta bile su i redovne radionice za decu inspirisane Velikankama srpske kulture. Tokom trajanja izložbe posetilo nas je preko 15 škola i više od 7 vrtićkih grupa.