SA DECOM ZA DECU: Participacija publike različite starosne kategorije se retko primenjuje u kreiranju sadržaja. Kroz projekat “Muzej u očima dece”, participacija je prisutna od samog početka tako što su deca konsultovana u svim etapama, i muzej je uvažio dečije potrebe, njihove korisne i logične predloge.
Realizacija projekta „Muzej u očima dece“ podrazumevala je saradnju muzejskih stručnjaka i dece uzrasta od 6 do 8 godina, uz njihovu participaciju. Dvadesetčetvoro dece je kroz niz radionica i nakon upoznavanja sa stalnom postavkom muzeja imalo priliku da se uključi u planiranje izložbe tako što su aktivno učestvovali u odabiru tema i predmeta. U interpretaciji su korišćeni dečiji likovni radovi, ilustracije i video materijali nastali kroz radionice na kojima su učesnici predlagali načine prezentacije odabranih predmeta. Predmeti su grupisani u nekoliko celina kako bi se obezbedilo razumevanje najrazličitijih tema: način šivenja i peglanja, čuvanje hrane, izgled i upotreba novca i nakita u prošlosti... U cilju ispitivanja dečijih shvatanja o tome čemu služe muzeji i galerije i kako ih oni doživljavaju, kako se pravi izložba, šta je to nasleđe, eksponat, koja su to muzejska zanimanja i sl. deca su učestvovala u grupnom intervjuu u cilju nastanka kratkog filma koji je prikazan u okviru izložbe pod nazivom "Muzej u očima dece". Autori projekta su Katarina Dragin, muzejski edukator i Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog.
Muzej u očima dece
Katarina Dragin, Dragan Kiurski
NARODNI MUZEJ KIKINDA
Muzeji kao relevantne ustanove kulture utiču na razvoj kulturnih potreba dece i nastoje da obezbede participaciju najmlađih kroz različite edukativne programe. Projekat "Muzej u očima dece" obezbedio je sagledavanje i bolje razumevanje potreba dece, njihovog shvatanja o tome čemu služe muzeji i na koji način oni mogu da se uključe u kulturni život zajednice. Učesnici projekta imali su priliku da u potpunosti kreiraju muzejski sadržaj (izložbu), da odaberu muzejske predmete, da predlože na koji način se oni mogu izložiti i kako da se budućim posetiocima omogući da aktivno istražuju i uče o određenim temama iz lokalnog nasleđa. Ovim projektom obezbeđena je participacija dece u realizaciji muzejskog sadržaja koji promoviše muzej kao mesto istraživanja, zabave i učenja. Kao poseban značaj projekta ističe se međugeneracijsko učenje ostvareno u okviru izložbe, koje je pozitivno uticalo na privlačenje i razvoj nove publike: članovi porodica učesnika, vršnjaci iz škole i vrtića i učitelji.
Šta je to što Vas je inspirisalo da razvijete projekat?
Najbrojniju publiku Narodnog muzeja Kikinda čine deca (čak 70%). Razlog za ovo su brojne đačke ekskurzije, ali i posete predškolskih i školskih grupa našeg grada. U okviru stalne postavke u muzeju postoji prostor (klub) namenjen i prilagođen ovoj populaciji. Klub je omiljeno mesto za najmlađe jer u njemu putem različitih didaktičkih elemenata mogu da upoznaju muzejske zbirke, lokalno nasleđe i identitete grada. Uzimajući u obzir prednosti ovakvog načina sticanja znanja, kroz aktivno učešće, istraživanje i zabavu, želja nam je bila da stvorimo još jedan muzejski sadržaj prilagođen deci i njihovim potrebama. Inspiracija za razvijanje projekta „Muzej u očima dece” su upravo deca i njihov odnos prema muzeju i nasleđu. U srpskim muzejima se retko prave izložbe namenjene isključivo deci. Želja nam je bila da osmislimo takav participativni program u kome će ova ciljna grupa imati priliku da zajedno sa muzejskim stručnjacima realizuje izložbu za njihove vršnjake.
Koji deo projektnih aktivnosti Vam je bio najzanimljiviji?
Ispitivanje grupe dece uzrasta od 6 do 8 godina o tome šta znaju o muzeju, čemu služi, otkud predmeti u muzeju, čime se bave muzejski stručnjaci, kako nastaje izložba, koji su im najzanimljiviji eksponati, poslužilo nam je kao polazna osnova za kreiranje koncepta izložbe. Deca muzejsku postavku vezuju isključivo za prošla vremena te su i teme na novonastaloj izložbi vezane za život ljudi u prošlosti: kako su se ljudi oblačili, kako su ratovali, gde su čuvali hranu, kako su peglali, koju muziku su slušali, itd. Najzanimljiviji deo projekta svakako je onaj koji se odnosio na interpretaciju odabranih predmeta, gde su deca davala predloge kako da predstavimo predmete (da li je potrebno napraviti kopiju, da li je dovoljna fotografija, crtež ili neki drugi predmet), kako da veliki broj odabranih predmeta grupišemo u manje celine, na koji način ćemo približiti određene teme i kakve ćemo aktivnosti na izložbi zadati budućoj publici. Svi dečiji predlozi za interpretaciju bili su uvaženi te su po njihovoj želji osmišljeni zadaci i didaktički elementi uz priču o predmetima (pronađi razlike, ispeglaj odeću, raširi veš, složi slagalicu, izmeri posudu, nacrtaj novac i sl.). Dakle, najzanimljiviji i najizazovniji deo projekta bila je saradnja i komunikacija sa decom uzrasta od 6 do 8 godina u kreiranju koncepta izložbe i osmišljavanje muzeografskih elemenata. Vodilo se računa o potrebama i interesovanjima naših najmlađih saradnika, kao i o njihovim razvojnim mogućnostima. Kako ni sami nismo mogli da pretpostavimo kako će izgledati izložba, smatramo da je zadatak koji smo stavili pred njih bio apstraktan i nepojmljiv te smo postepeno, putem različitih aktivnosti, poštujući didaktičke principe, uspeli da realizujemo naš zajednički projekat i otvorimo izložbu, spremnu za gostovanje u drugim prostorima.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Od velikog broja prijavljenih kandidata, izuzetno nam je drago da ove godine ima projekata koji se odnose na participativne programe iz oblasti muzejske edukacije koje su osmislili i realizovali muzejski edukatori. Samo prijavljivanje za nagradu na neki način predstavlja samoevaluaciju i vrednovanje naših „malih” projekata iz „malih” muzeja koji, iako u jakoj konkurenciji, imaju jednaku šansu za ovaj vid promocije, ali i najveće zasluge u vidu nagrade.
Intervju: Katarina Majski
U projektu je učestvovalo dvadesetčetvoro dece uzrasta od 6 do 8 godina, odabranih od strane saradnika - učitelja i vaspitača, predstavnika predškolske i školske ustanove. Iz svake gradske škole i vrtića odabrano je po dvoje dece. Formirana grupa je imala priliku da se u uvodnoj radionici upozna sa zaposlenima u muzeju i predviđenim aktivnostima u toku projekta. Usledilo je grupno intervjuisanje učesnika o tome šta je muzej, čemu služi, otkud predmeti u muzeju, čime se bave muzejski stručnjaci, čemu služi i kako nastaje izložba i sl. Odgovori su zabeleženi i montirani u kratak video format koji je postao deo izložbe.
https://drive.google.com/file/d/1GkeOdeZP9O_QtNbpLkGEJ-pHnLlIEO0E/view?usp=sharing
U narednim aktivnostima učesnici su se upoznali sa stalnom postavkom muzeja, muzejskim depoima i zaposlenima. Imali su priliku da kroz različite aktivnosti upoznaju paleontološku, arheološku, prirodnjačku, istorijsku, umetničku i etnološku zbirku muzeja. Deca su informisana o načinima i modelima prezentacije nasleđa (izložbe, edukativni filmovi, radni listovi, interaktivni segmenti u muzejima i sl.) a kasnije i sama pokušala da putem crteža interpretiraju pojedine teme sa stalne postavke.
https://drive.google.com/file/d/1mMOdG5SnAAkD9kbMnbrS_h0qHJdl-npk/view?usp=sharing
U toku trajanja projekta vodilo se računa o interesovanjima i željama dece, te su planirane aktivnosti često bile prilagođene i usmerene ka ispunjavanju dečijih potreba. U narednom segmentu projekta učesnici su imali likovnu radionicu ispred zgrade muzeja za koju su pokazali veliko interesovanje zbog njene monumentalnosti i strahopoštovanja koje izaziva. Ali, već na narednoj radionici pokazano je da su muzeji itekako zabavni i inspirativni prostori pogodni za intelektualni, kreativni i socijalni razvoj.
Na radionici pod nazivom “Muzeografija za početnike”, učesnici su upoznati sa načinima izlaganja predmeta, pojmovima kao što su: galerija, izložba, eksponat, legenda i drugim muzeografskim elementima. Zatim su različite upotrebne predmete malog formata (igračke, školski pribor, predmeti iz svakodnevne upotrebe) razvrstavali prema njihovoj nameni u tri grupe i "izložili" ih u maketama galerijskih prostora i izradili svoje male muzeje i to: Muzej igračaka, Muzej materijala i Muzej školskog pribora.
U narednim aktivnostima fokus projekta bio je na predmetima izloženim na stalnoj postavci muzeja od kojih su deca izabrala njima najzanimljivije i najinspirativnije. Zbog velikog broja odabranih eksponata napravljena je uža selekcija i klasifikacija prema srodnim temama i vrsti nasleđa: mamut i kornjača, puška i zastava, pegla i šivaća mašina, pitos i ledara, apotekarska vaga i stojnice, čobanska kabanica i klepetuša, portret žene i oglice, mlin i krunjač kukuruza, kasa i portret trgovca, gramofon i gusle. Na ovaj način utvrđeno je 10 tema koje omogućavaju sagledavanje života u prošlosti Kikinde.
Kao važan segment planiranja izložbe želeli smo da utvrdimo na koji način ćemo obezbediti interaktivnost buduće izložbe i šta je to što možemo ponuditi posetiocima kako bi ih angažovali da sami istražuju unutar određenih celina. Deca su predložila da interakcija uključi sledeće aktivnosti: složiti slagalicu, nacrtati novac, izmeriti sastojke na vagi, opeglati odeću i raširiti veš, poslušati muziku sa gramofona i gusala, i slične aktivnosti.
Za potrebe izrade dizajna izložbe deca su angažovana da nacrtaju izabrane muzejske eksponate i predstave ih na način kako ih ona vide (njihovu namenu ili širi kontekst). Svi nastali radovi korišćeni su kao elementi u dizajnu.
Kako bi izložba bila prilagođena ciljnoj grupi, mobilijar izložbe dizajniran je tako da bude dostupan, bezbedan i privlačan. Tekstovi izložbe su pisani jednostavnim i široko razumljivim jezikom, u kratkim formama, tako da budu dovoljno informativni a da istovremeno ne opterećuju izložbu. Takođe, izložba je realizovana kao putujuća, lako uklopljiva u različite prostore i jednako interesantna i deci u drugim sredinama.
Neposredno pred otvaranje izložbe organizovano je interno-edukativno vođenje za učesnike projekta. Cilj ove aktivnosti bio je da deca učesnici projekta budu osposobljeni, istovremeno i podstaknuti, da preuzmu ulogu vodiča za članove svojih porodica, vršnjake i širu publiku. Na ovaj način ostvarena je potpuna participacija i deca su bila aktivno angažovana u svim fazama kreiranja izložbe.
Izložba je otvorena u sklopu manifestacije "Mamutfest" (početkom septembra) i trajala je do kraja oktobra 2022. Ukupna poseta bila je 1850 posetilaca, različitih starosnih kategorija. Naročito značajno u strukturi posetilaca je činjenica da je izložba omogućila međugeneracijsko učenje, razmenu doživljaja i iskustava. Osim pojedinačnih, izložbu su posetili gotovo svi vrtići iz Kikinde, predškolska i školska deca, kao i mnogobrojne školske ekskurzije. Upravo zbog atraktivnosti izložbe i projekta u celini, Narodni muzej Kikinda ima pozive od nekoliko muzeja za gostovanje. Namera autora projekta je da ova izložba postane primer dobre prakse u sferi muzejske edukacije i interpretacije.