Tanka je linija koja deli čin lečenja od narušavanja zdravlja i lišavanja života....
Tanka linija
Između leka i otrova
Ivan Stanić, Jelena Manojlović, Svetlana Mitrović
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE / MUZEJ ZA ISTORIJU FARMACIJE
Izložbu se realizovali Ivan Stanić iz Muzeja nauke i tehnike, Jelena Manojlović iz Muzeja za istoriju farmacije i Svetlana Mitrović iz Etnografskog muzeja sa idejom da se kontekstualnizuje deo dinamične granice između leka i otrova kao i da se ukaže na važnost saznanja, prenošenja iskustva i savremenih naučnih dostignuća. Iznet je deo istraženih informacija o dinamičnoj i skliskoj liniji između leka i otrova. Autori su želeli da predstave njihov ambivalentan odnos, da pruže istorijsku perspektivu, otvore prostore za razmišljanje, ponude potvrđene naučne činjenice i potenciraju važnost naučnog nasleđa i institucija koje ih baštine. Zbornikom, katalogom i izložbom želeli su da podstaknu na razmišljanje o fenomenu tanke linije između leka i otrova. Ova linija je nekada nevidljiva i kroz istoriju vrlo dinamična. Priču o leku/otrovu nije moguće dovršiti, jer je to priča o istoriju ljudske civilizacije - uzbudljiva, kontroverzna, sa još uvek neizvesnim krajem. Razvojem nauke i tehnologije ostaju neke stare i pojavljuju se nove dileme. Ostaje i dalje opšti zaključak da ista suptanca može biti neškodljiva (pa čak i lekovita) ako je data u jednoj dozi ili na jedan način, i otrovna ako je date u drugoj dozi ili primenjena na drugi način.
Inovativnost projekta se ogleda u pristupu temi, izboru saradnika i eksponata. Fenomen granice između leka i otrova sagledavan je kroz prizmu istorije nauke i nasleđa: farmacije, medicine, etnologije, biologije, arheologije, pravne regulative, medija, kao i u širem društveno-istorijsko-prirodnjačkom kontekstu, sa teritorijalnim fokusom na područje Srbije. Zahtevala je saradnju sa stručnjacima iz najrazličitijih oblasti nauke i kulture, a projekat je upravo posvećen i njihovim razmišljanjima i istraživanjima. Izloženi eksponati su iz zbirki Muzeja nauke i tehnike, Muzeja za istoriju farmacije, Narodnog muzeja Požarevac, Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Hemijskog fakuleta Univerziteta u Beogradu, Narodnog muzeja Kikinda, Etnografskog muzeja u Beogradu i privatnih zbirki. Za zbornik radova pisali su najreferentniji naučnici i muzealci iz različitih oblasti: dr Stanoje Bojanin (Vizantološki institut SANU), muzejski savetnik Dragana Spasić-Đurić (Narodni muzej Požarevac), muzejski savetnik dr Vesna Marjanović - etnolog, Ivan D. Janković – advokat u penziji, dr Vesna Ž. Kilibarda (Vojnomedicinska akademija i Medicinski fakultet VMA, Univerzitet odbrane Institut za farmakologiju i toksikologiju), mr Pavle O. Zelić (Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije – ALIMS), dr Aleksandra D. Patenković (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”) i Kristijan Ovari (Zoološki vrt Beograd). Projekat "Tanka linija" svojom temom, kao i interdisciplinarnošću pokriva kako opšte istorijske, tako i arheološke, društvene, sociološke, psihološke, pravne i druge oblasti, predstavlja značajan doprinos za razumevanje tematike. Na značaj teme upućuje i njena istorijska sveobuhvatnost koja je bila inspiracija mnogim filozofima od Platona do Deride. Projektom se insinuira da "tanka linija" nije samo linija između života i smrti ili leka i otrova, već ima i dublje folozofsko značenje. Katalog i zbornik su budući nezaobilazni izvor podataka i znanja kada je reč o otrovima, njihovoj upotrebi, kao i o ljudskoj prirodi.
Šta je to što Vas je inspirisalo da razvijete projekat?
Saradnja stručnjaka iz raznorodnih oblasti inspiriše vas da pronađete zajedničku temu koju možete da obrađujete. Mi smo tim koji je već ostvario veoma uspešan projekat Usitnjavanje – priča o avanu. Želeli smo da nastavimo saradnju i tražili smo novu temu koju zajednički možemo da istražujemo i razvijamo. Otrov i lek su dva fenomena koja uvek zanimaju ljude, a deluju nekako tajanstveno. Vodeći se Paracelzusovim postulatom, ideja je bila da ispitamo fenomen granice između leka i otrova. Ovakav vid saradnje podstiče vas da istražujete, utvrđujete činjenice i zajedničke elemente koji vam daju mogućnost da sarađujete. Rekla bih da je za razvoj ovog projekta inspiracija bila želja za saradnjom jer interdisciplinarni rad i međuinstitucionalna saradnja daju najbolje rezultate. Dobijate mogućnost da spajate naizgled nespojivo, da povežete naizgled nepovezivo, da jedni od drugih naučite mnogo više nego što biste to postigli da radite sami. Mnogo šire posmatrate temu, otvarate sopstveni um za polja koja su vam bila nepoznata i uočavate da vam mogu biti vrlo bliska, a širina i dubina pogleda na temu je beskrajna.
Koji deo projektnih aktivnosti Vam je bio najzanimljiviji?
Kompleksnost projekta inicirala je saradnju sa ekspertima iz potpuno različitih oblasti. Autori su već sami po sebi potpuno različiti kustosi: istoričar umetnosti, farmaceut i etnolog, pa je posebno bio zanimljiv ovaj deo rada i istraživanja gde su bili dodatno uključeni arheolog, istoričar, toksikolog, pravnik, zoolog, farmaceut, etnolog, biolog i saradnjom se došlo do srži teme a to je ispitivanje same granice između leka i otrova. Gde se ta granica nalazi, koliko je tanka, koliko se lako ili teško prelazi sa jedne strane na drugu, šta je i koliko poznato javnosti, uočite upravo učenjem sa različitim stručnjacima.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Veoma je lepo kada se prijavi veliki broj kandidata jer se tada uočava raznovrsnost projekata i rad muzeja širom Srbije
Intervju: Sara Stojev
U katalogu je iznet deo istraženih informacija o dinamičkoj i skliskoj liniji između leka i otrova. Autori su želeli da predstave njihov ambivalentan odnos, da pruže istorijsku perspektivu, otvore prostore za razmišljanje, ponude utvrđene naučne čnjenice i potenciraju važnost nasleđa i institucija koja ih baštine. U tekstu se ukazuje na današnju toksičnost okruženja na koje je uticalo ljudsko ponašanje tokom istorije, Napisan je na osnovu velikog broja istraženih informacija, kao i naučnih tekstova iz zbornika radova. Danas je naučna istina često netransparentna i teško dostupna. Sopstvenu tanku liniju ni sami ne možemo povući. Na putu smo razvitka nauke i tehnologije kako bi mogli da se oslonimo na prednosti dugo iščekivane personalizovane tehnologije i medicine. Ova kustoska priča ima otvorenu formu, nepregledne tomove digitalne enciklopedije pohranjene na milionima servera širom sveta.
U okviru projekta "Tanka linija" objavljen je zbornik naučnih radova. Urednici zbornika su autori projekta. Za zbornik radova pisali su najreferentniji naučnici i muzealci iz različitih oblasti: dr Stanoje Bojanin (Vizantološki institut SANU), muzejski savetnik Dragana Spasić-Đurić (Narodni muzej Požarevac), muzejski savetnik dr Vesna Marjanović - etnolog, Ivan D. Janković – advokat u penziji, dr Vesna Ž. Kilibarda (Vojnomedicinska akademija i Medicinski fakultet VMA, Univerzitet odbrane Institut za farmakologiju i toksikologiju), mr Pavle O. Zelić (Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije – ALIMS), dr Aleksandra D. Patenković (Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”) i Kristijan Ovari (Beogradski Zoovrt). Fenomen granice između leka i otrova sagledavali smo kroz prizmu istorije nauke i nasleđa: farmacije, medicine, etnologije, biologije, arheologije, pravne regulative, medija, kao i u širem društveno-istorijsko-prirodnjačkom kontekstu, sa teritorijalnim fokusom na područje Srbije.
Na izložbi je prikazana istorijska perspektiva i pojedinačni fenomeni tanke linije koja je delila život i smrt tokom razvoja ljudske civilizacije. Mnoge tanke linije su danas utvrđene zahvaljujući saznanju kroz praksu, ali prvenstveno razvoju nauke. Autori ovom izložbom žele da podstaknu na razmišljanje o fenomenu tanke linije između leka i otrova. Ova linija je često skliska, nekada nevidljiva i kroz istoriju vrlo dinamična. Zahtevala je saradnju sa stručnjacima iz najrazličitijih oblasti nauke i kulture. Priča o odnosu čoveka prema leku i otrovu i njihovoj upotrebi jeste priča o našoj civilizaciji, o našem odnosu prema prirodi i nauci i o međusobnoj komunikaciji, uzbudljiva, kontraverzna, sa još neizvesnim krajem. Na izložbi je predstavljeno preko 150 eksponata iz 7 institucija i privatnih kolekcija.
Na otvaranju izložbe izvedeni su delovi prve srpske operete, Vračara – Baba Hrka, Davorina Jenka, koja je prvi put izvedena na dan proglašenja Kraljevine Srbije, 21. aprila 1882. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ona je postavila temelje srpske opere. U njoj su spretno stilizovane srpske narodne pesme „tako ljupko i efektno da je Jenko ovim delom uvenčao sve svoje dosadašnje radove”. U Srpskim novinama je takođe zabeleženo da je „G. Jenko svojim kompozicijama podigao srpsku muzikalnu svest, otvorio novu eru muzike u srpstvu i na sjajan način pokazao šta je u stanju učiniti talenat sa narodnim genijem”. Na prelasku vekova, 1900. godine, u časopisu Pozorište (broj 11) napisano je da je „Vračara genijalni produkt Jenkove pesničke duše i mašte”. Bio je to prvi uspeli pokušaj operetske muzike u okviru srpske muzičke umetnosti. Poslednji put je izvedena 1937. godine.
U okviru programa organizovano je predavanje dr Šimona Đarmatija o detektivskim arhivskim i terenskim istraživanjima koja su prethodila sklapanju istinite priče o najvećoj vračari i trovačici sa našeg prostora koja je zaorala duboku otrovnu brazdu u banatskoj ravnici i unesrećila mnoge porodice, sama misleći da čini dobra dela. Ujedno je to priča i o otrovima koje je koristila (tatula, mišomor) kojima je upravo povlačila tanku liniju između života i smrti. Nažalost, ta njena linija bila je prilično krivudava i uglavnom se nalazi na strani sa koje nije bilo povratka među žive. Sve to činila je da bi stekla novac i moć. U selu Vladimirovcu rođeno je dosta devojčica koje su nosile ime i prezime Ana Draksin. Samo je jedna od njih postala baba Anujka. Koja?
U okviru izložbe održano je predavanje prof. dr Slobodana Nikolića „Tanka linija između ubistva, samoubistva i zadesa - trovanja u sudskoj medicini“, čime je izložba svečano zatvorena. Prof. dr Slobodan Nikolić, sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, upoznao je posetioce sa različitim slučajevima iz sudsko - medicinske prakse, govorio je o odnosu prava i medicine, načinu utvrđivanja i dokaznim postupcima u slučajevima ubistva, samoubistva ili zadesnog trovanja.
Za potrebe projekta organizovana je intezivna medijska kampanja. Veliki broj medija je ispratio izložbu, a autori su dali preko 20 intervjua. Veliki odziv medija pokazao je da je izbor teme bio više nego dobar i da su istorija i baština nezaobilazne u tumačenju savremenih fenomena. Izložba je konstantno komunicirala putem društvenih medija. Samim tim posećenost izložbe bila velika, a pored pojedinačnih poseta, zabeležen je veliki broj školskih poseta.
https://www.blic.rs/kultura/da-li-je-lek-ili-otrov-istinu-otkriva-izlozba-tanka-linija/xhepl8d
https://issuu.com/supha.450/docs/supha13/s/17439666
https://www.politika.rs/sr/clanak/504302/Tanka-linija-izmedu-leka-i-otrova
Održana je promocija zbornika "Tanka linija" na kojoj su govorili autori tekstova zbornika: dr Aleksandra D. Patenković, muzejska savetnica Dragana Spasić-Đurić, dr Stanoje Bojanin, muzejska savetnica Vesna Marjanović, Ivan D. Janković, Mag. farm. Pavle Zelić, dr Vesna Ž. Kilibarda, dr Mirjana M. Antunović i Kristijan Ovari.
U okviru izložbe održan je veliki broj stručnih vođenja od strane autora. Pored poziva na vođenja svim posetiocima muzeja, autori su ciljano pozivali škole i fakultete, tako da je i veliki broj uže stručnih škola posetio izložbu, a za koje je posebno prilagođeno vođenje.
U toku osmišljavanja projekta i izložbe računalo se na mobilnost izložbe tako da je ona započela svoja gostovanja po Srbiji. Prva stanica je Narodni muzej u Zrenjaninu. Ono što je dodatna vrednost izložbe je mogućnost uključivanja lokalnog materijala. Tako su u Zrenjaninu na izložbi korišćeni eksponati iz Narodnog muzeja iz Zrenjanina.
https://muzejzrenjanin.org.rs/sr/tanka-linija-izmedu-leka-i-otrova/