PROJEKAT

6-Plakat-3._0.88440200 1646992394.jpg

МУЗЕЈУ НА ДАР

Поклон збирка породице Крстић-Миликић

Ауторка

Александра Јовановић

Потреба за прикупљањем предмета о начину живота у последњим деценијама 20. и почетком 21. века јер је: „... неопходно приступити набавци савремених материјала, водећи се речима Стојана Новаковића и Михајла Валтровића 'о градиву кога је у народу сваким даном све мање'.“

НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ

Изложба и пратећи каталог МУЗЕЈУ НА ДАР, Поклон збирка породице КрстићМиликић Градимир Миликић, дизајнер у пензији из Београда, поклонио је 2014. године Народном музеју у Шапцу, збирку од преко 3000 предмета коју је с великом пажњом и љубављу стварао и чувао више од педесет година, са жељом да се обогате фондови Музеја и трајно сачува збирка, као и да дâ свој допринос даљим истраживањима историјског и културног наслеђа шабачког краја. Народни музеј у Шапцу је, поштујући вољу и жељу поклонодавца, уз пуну захвалност примио поклон који је употпунио и значајно обогатио постојеће музејске збирке и обавезао се да ће поклоњене предмете чувати као посебну целину у оквиру Етнолошке збирке под називом Поклон збирка Крстић - Миликић.

 

Поклон чине документа и предмети који су припадали породици Крстић- Миликић, његова лична документа и предмети које је сам сакупио, а који сведоче о свакодневном животу појединца и породице од друге половине 19. до почетка 21. века. Народни музеј у Шапцу се приликом пријема поклона обавезао да ће направити изложбу везану за поклоњени материјал. Изложба „Музеју на дар“ има за циљ упознавање публике са потребом чувања личних сећања и улогом институције музеја у животу друштва и животу појединца, као и представљање поклоњеног материјала који је значајно обогатио и употпунио постојећу Етнолошку збирку Народног музеја у Шапцу. Посетиоци изложбе су имали прилику да виде предмете за које никада не би претпоставили да би могли бити део музејских збирки, што је био један од циљева како би се публика запитала шта би то из њиховог дома могло бити "сведок" времена у којем живимо. А живимо у потрошачком друштву и ери масовне дигитализације и сваким даром који учинимо музеју стварамо историју за будуће генерације.


У Етнолошкој збирци Народног музеја Шабац, уочава се неједнака заступљеност сеоског и градског материјала, и периода из кога он потиче, што је у складу са досадашњим трендом у музеологији, где су етнолошка истраживања, набавка и презентација били усмерени према руралнојсеоској, традиционалној култури. „Студије етнологије су до последњих деценија 20. века образовале кадрове који су усмеравани на истраживање и проучавање традиционалних сеоских друштава, занемарујући чињеницу да свакодневни живот постоји и у граду у свим својим нијансама.“ (В. Душковић, Ковчежић Етнографског музеја у Београду 1901-2016, Београд 2016, 19). Поклоном Градимира Миликића, постојећа Етнолошка збирка Народног музеја у Шапцу значајно је обогаћена предметима везаним за урбану културу друге половине 20. века на просторима бивше СФРЈ. Поклоњени предмети представљају изврстан материјал садашњим и будућим истраживачима (етнолозима, историчарима) за будуће пројекте везане за историју "обичних људи и породица" на простору бивше Југославије. Етнолошка збирка Народног музеја у Шапцу је овим поклоном добила и нове збирке (стакла, амбалаже, дечјих играчака, прибора за писање, кућне технике, спортских реквизита...).

Naslovna strana kataloga_0.46320900 1647261901.jpg

УЖИЦЕ У ДРИНСКОЈ БАНОВИНИ

Културно-просветне и економске везе Ужица и Сарајева као центра Дринске бановине 1929-1941

Аутори

Немања Обрадовић

Станојка Миливојевић

Тема којом се бавио пројекат Културно-просветне и економске везе Ужица и Сарајева као центра Дринске бановине 1929-1941 је веома кратак али значајан период у историји Краљевине Југославије. Подела Краљевине Југославије на бановине није само имала административни карактер већ је био и покушај реализације идеје интегралног југословенства.

НАРОДНИ МУЗЕЈ УЖИЦЕ

Пројекат се састојао од две фазе: Прва фаза је реализована 2014. када су започета истраживања у Архиву БИХ и Музеју Сарајева. Друга фаза и завршетак пројекта реализован је 2021. када се наставило са истраживањима у Сарајеву : Хисторијском архиву Сарајева, Националној библиотеци у Сарајеву и Земаљском музеју у Сарајеву, затим у Историјском архиву у Београду и Народној библиотеци Београд. Завршна фаза пројекта била је постављање изложбе на истоимену тему која се састојала од 24 штампана паноа различитих димензија и експоната из етнографске збирке НМУ : музички инструменти, посуђе, обредни предмети ( чевре) и друго који су на разне начине (најчешће трговинским везама) доспевали у Ужице или су израђивани у Ужицу али одражавају оријентални начин живота.

 

Циљ пројекта је био да се наставе истраживања и прикупљања архивске грађе и фотографија које се односе на Дринску бановину тј. Ужице које је административно улазило у састав Дринске бановине, а започето је пре пар деценија. Прикупљена грађа и фотографије која се односе на просвету, културна збивања и економске везе Ужица и Сарајева, као и потенцијале које Музеј има омогућили су постављање изложбе на истоимену тему. С обзиром да о наведеној теми није довољно истраживано, писано а нарочито не музеолошки презентирано, реализована изложба изазвала је интересовање разних старосних категорија. Предложено је да иста гостује у Музеју Сарајева или Земаљском музеју Сарајево, у Бања Луци и Требињу.

Реализација овог пројекта је обогатила фондове архивске грађе за наведени период и фототеку Музеја. Значајно је допринела даљем бављењу овим периодом и наведеним темама, које нису ни до данас адекватно истражене. Značaj projekta Административно укључење Ужица Дринској Бановини учврстило је вишевековну сарадњу Ужица и ужичког краја са источном Босном у свим областима привредног, економског и друштвенополитичког живота.

 

Допринела је поновном успостављању сарадње са установама у којима смо истраживали (Хисторијски архив Сарајева, Музеј књижевности и позоришне уметности БиХ) и 2021.године. Реализован пројект ( са којим нису исцрпљена сва истраживања на наведену тему ), омогућио је одређен увид у друштвена збивања ( просветна ,културна и економска) културолошки утицаје између Сарајева и Ужица и олакшао је даљи научни рад на поменуту тему. Поред наведене теме отвориле су се могућности за даља истраживања и на друге сегменте међуратног периода али и заједничке пројекте са установама из БИХ, за што су и они показали интересовање.

naslovna kultura_0.73167000 1647002344.jpg

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

у Ужицу између два рата 1919-1941.

 

Аутори

Станојка Миливојевић

Немања Обрадовић

Дијана Ристовић

Култура је предуслов свему, како данас тако и у свим претходним временима.

НАРОДНИ МУЗЕЈ УЖИЦЕ

Пројекат Културни живот у Ужицу између два рата 1919-1941. године реализован је кроз две фазе. Прва фаза састојала се у научноистраживачком раду у Архиву Југославије, Народној библиотеци Србије и Музеју позоришне уметности Србије. Истраживање је омогућило увид у архивску грађу (документа, писма, плакати, позивнице) које су допринеле развоју осмишљавања теме.

 

Друга фаза пројекта (2021) била је завршна, када је постављена изложба на истоимену тему. Пројекат се бавио развојем установа културе и културно-уметничких друштава који су били носиоци културног живота града: Ужичко читалиште, позориште, биоскоп, Соколско друштво, Коло српских сестара, певачко друштво Златиборска вила, друштво Црвеног крста и други. Затим значај и допринос образованих појединаца који су своја знања и искуства стекли у иностранству, а преносили и примењивали у својој средини. Циљ пројекта је био да се наведена теме истражи и музеолошки представи јавности.

 

Културни живот у Ужицу између два рата обрађиван је у литератури, фрагментарно, али музеолошки одређени сегменти културног живота нису развијани. Изложба се састојала од 24 штампана паноа и експоната из етнографске збирке НМУ: одевни предмети (костими за забаве), музички инструменти, ноте, женски прибор за изласке (лепеза, торбице, шминка). Циљне групе су сви грађани, али публика школског узраста је на више начина била присутна у пројекту; као носиоци програма приликом отварања изложбе, затим као организована посета ужичких основних и средњих школа.

Проучавање и презентовање кроз тему Културни живот у Ужицу између два рата 1919-1941. године је свакако значајно, с обзиром да је Ужице кроз своју историју било центар не само привредних већ и културних збивања западне Značaj projekta Србије и као такво допринело отварању установа културе и равоју целокупног културног живота овог дела Србије.

 

Реализација овог пројекта је отворила могућност бављења више тема из културе западне Србије. Једна од њих би била, знамените личности Ужица и Ужичког краја које су дале велики допринос културном развоју овог дела Србије. Друго, тема је увек атуелна, занимљива и примерена за едукацију свих школских узраста. Материјал до кога се дошло истраживачким радом презентован је јавности преко изложбених паноа и каталога који је пратио изложбу.

 

cover photo_page-0001_0.42526700 1648232824.jpg

KONZERVACIJA I REKONSTRUKCIJA VITA STATUE

Autori

Vesna Rogić

Sanja Crnobrnja Krasić

 

Novi život VITA statue

ZAVIČAJNI MUZEJ ŽUPE

Otkriće Vita statue, omogućila je da se u Zavičajnom muzeju Župe implementira standardizovana savremena metodologija očuvanja, zaštite I promocije baštine, koja se dugi niz godina primenjuje u velikim svetskim muzejima. Projektni tim je imao zadatak da statui obezbedi najviši stepen zaštite poštujući principe konzervacije. Primenjeni su najviši standardi tokom konzervatorskog tretmana i sprovedene sve mera preventivne zaštite, odnosno adekavatan način pakovanja, transporta, čuvanja, izlaganja i rukovanja predmetom. Posebna pažnja je posvećena konstatovanju zatečenog stanja predmeta, tokom kojeg je studioznom opservacijom, sagledano opšte stanje predmeta i uslova u muzeju. Stoga je bilo potrebno uspostaviti interinstitucionalnu saradnja I uključiti naučnike iz različitih branši.

 

Tim naučnika sa Institutu tehničkih nauka SANU je uradio je fizičkohemijske analize( HRF,TG-DTA,FT-IR ) strukture statue i površinske dekoracije, koje su dale veoma dragocene informacije konzervatorima i arheolozima. Stručnjaci sa BioSense institute su uradili micro CT analize structure statue, dok su na Institutu za hemiju,tehnologiju i metalurgiju IHTM i Institutu Jaroslav Černi vršene hemijske anlize. Rezultati fizičko – hemijskih analiza i stanja u muzeju su ukazali kakav će biti tok konzervatorskog tretmana, odnosno kroz koje procesne faze tretmana je potrebno tretirati predmet kako bi se njegovo opšte stanje popravilo i usporio proces njegovog starenja. U cilju bolje promocije,dostupnosti i zaštite,Vita statua je digitalizovana. Tokom konzervtorskog tretmana vođena je detaljna konzervatorska dokumentacija. Projekat je bio vrlo kompleksan, jer je je pored konzervatorskog tretmana, zahtevao I potpunu rekonstrukciju Zavičajnog muzeja Župe, kako bi se stvorili uslovi za adekvatnu brigu o predmetu. Kako bi bio kadar da baštini ovog važnog arheološki artefakta, muzej je morao I statusno da se proširi I postane ustanova zaštite. Svi prikupljeni rezultati i zapažanja su sumiranu u elaboratu o zatečenom stanju koji je predočen resornom ministarstvu.

Tokom konzervacije Vita statue primenjeni su principi savremene konzervacije koji pored konstatovanja zatečenog stanja podrazumevaju i vođenje detaljne konzervatorske dokumentacije.Sve faze su dokumentovane u foto i video zapisu uz prateću grafičku dokumentaciju. U cilju trajnog dokumentovanja ovog veoma važnog artefakta i njegove bolje dostupnosti kako naučnoj tako i široj javnosti urađeno je 3D snimnje finalnog izgleda fotogrametrijskom metodom. Sačinjena dokumentacija je iskorišćena za snimanje više emisija kako za domaće (RTS),tako i za strane medije(BBS,Al Jazeere), koja je znatno promovisala muzej i unapredila njegov rad. Uspostavljanjem institucionalne saradnje i multidisciplinarnog pristupa animirana je šira naučna javnost i unapređena profesionalana saradnja.

 

Pored toga pružena je podrška i ohrabrenje kolegama iz drugih muzeja da je uz ličnu posvećenost profesiju i timski rad moguće i u ” malim” muzejima sprovesti kompleksne projekte I predmetima omogućiti najviši stepen zaštite. Premijerno prikazivanje Vita statue,animirala je kako lokalnu tako I širu javnost i obogatila zajednicu novim kulturnim sadržajem. Uspešna realizacija projekta je inicirala početak sistemskih arheoloških istraživanja na lokalitetu Vitkovačko polje i otkriće novih reprezentativnih artefakata. Pored navedenih projekata Ministarstvo kulture i informisanja RS je izdvojilo potrebna sredstava za rekonstrukciju muzeja i početak sistemskih arheoloških istraživanja na srednjovekovnom gradu Koznik.

Naslovna_Zivot - San - Smrt_0.85721500 1647587278.jpg

ŽIVOT – SAN – SMRT

Evropski okviri srpskog simbolizma

Autori

Snežana Mišić

Igor Borozan

 

Evropa u Srbiji i srpska umetnost u evropskom kontekstu. Do sada nikad viđeni spoj vrhunskih ostvarenja nacionalnog i evropskog simbolizma. Život – San – Smrt kao refleksija prošlosti u savremenom trenutku. Izložba koja se pamti! Izložba koja se jednom doživi! 

GALERIJA MATICE SRPSKE, NOVI SAD

U susret tituli „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022ˮ Galerija Matice srpske je realizovala kompleksan projekat kojim su predstavljene osobenosti srpskog simbolizma sagledane i tumačene kroz prizmu evropskih okvira. Projekat obuhvata izložbu sa pratećim katalogom i publikaciju zborničkog tipa. Na izložbi „Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizmaˮ paralelno su predstavljena umetnička ostvarenja srpskog i evropskog simbolizma sa idejom da se ukaže na veze i uticaje jednog od najkompleksnijih umetničkih pravaca koji je u srpsku umetnost stigao zahvaljujući, pre svega, umetnicima školovanim u Minhenu poslednjih decenija 19. i početkom 20. veka.

 

Odabirom sedamdeset i sedam umetničkih dela iz nacionalnih i evropskih muzejskih i privatnih kolekcija (sedamnaest muzejskih kolekcija i dva privatna vlasništva), podeljenih u devet tematskih celina, pružena je celovita slika o ključnim tematskim opredeljenjima, stilskim osobenostima i umetničkim dometima srpskog i evropskog simbolizma. Izložbu prati srpsko-engleski katalog sa raspravnim tekstovima autora izložbe prof. dr Igora Borozana sa Odseka za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, i dr Snežane Mišić, muzejske savetnice Galerije Matice srpske, koji su u zajedništvu svojih naučnih i muzejskih iskustava osmislili i realizovali izložbu i prateći katalog. Sastavni deo izložbe je i zbornik na srpskom i engleskom jeziku Evropski okviri srpskog simbolizma / The European Framework of Serbian Symbolism u kojem su sakupljeni radovi devet stručnjaka iz oblasti istorije umetnosti, vizuelne kulture i književnosti (prof. dr Igor Borozan, prof. dr Jasna K. Jovanov, prof. dr Milanka Todić, prof. dr Vesna Elez, prof. dr Davor Džalto, prof. dr Nikola Šuica, dr Jovana Nikolić, msr Isidora Savić, msr Olga Žakić), sa idejom da se u naučnom smislu celovito predstave osobenosti srpskog simbolizma. Tokom trajanja izložbe pripremljen je i realizovan kvalitetan i sadržajan prateći program sa željom da se što široj publici približe osnove i osobenosti srpskog i evropskog simbolizma.

Projektom je na sveobuhvatan način predstavljen jedan od najkompleksnijih umetničkih pravaca – simbolizam, koji u srpskoj istoriji umetnosti do sada nije bio dovoljno naučno obrađen. Pored vrhunskih ostvarenja srpskih/južnoslovenskih umetnika (Leon Koen, Stevan Aleksić, Nadežda Petrović, Đorđe Krstić, Marko Murat, Vlaho Bukovac....), najveći iskorak izložbe je ostvaren izlaganjem dela vodećih predstavnika evropskog simbolizma poput Gistava Moroa, Odilona Redona, Franca fon Štuka, Gabrijela fon Maksa, Rudolfa Jetmara, Ludviga fon Hofmana, Adolfa Hiremi-Hiršla i dr., koja su stigla iz bečke Galerije Belvedere i hrvatskih muzeja.

 

Na taj način je stvorena mogućnost da se paralelno sagledaju dela evropskih i nacionalnih umetnika, da se ukaže na izvore, uticaje i veze, na tematsku raznolikost i osobenu poetiku srpskog simbolizma, čime je još jednom potvrđeno da je srpska likovna umetnost integralni deo evropske umetnosti i kulture. Istovremeno, uključivanjem dela zrenjaninskog umetnika Rastka Stefanovića ukazano je na značaj simbolističkih ideja, njihovo trajanje i brojne refleksije na savremenu umetničku praksu. Takođe, zbornik radova svojom koncepcijom, naučno-metodološkim pristupom, kvalitetom tekstova, predstavlja suštinski doprinos razumevanju srpskog simbolizma. Uprkos nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji i određenim restriktivnim merama, projekat je uspešno realizovan o čemu govori broj od preko 12.500 posetilaca, kao i činjenica da izložba nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Preporuka Jelena Todorović

Istoričarka umetnosti, Redovna profesorka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

V Velickovic, Exit Fig. XXI,1988_0.96017500 1648036682.jpg

FIGURA KAO IZRAZ EGZISTENCIJE 

Vladimir Veličković

Autorke

Svetlana Mitić

 Žaklina Ratković

 

"Sve je moguće. I sve je u vašim rukama.

Vi ste sami sa tim. Vi ste sami, pre svega, u tom prostoru. Vi ste sami pred tom površinom.

Ona vam otvara sve mogućnosti.

I onda treba stupiti u akciju."

Vladimir Veličković 

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD

Izložba je koncipirana da prati određene problemsko-tematske segmente u radu umetnika, koji upućuju na širi kontekst u kome se umetnik formirao, razvijao i stvorio osoben likovni jezik. Kroz deset celina, koje se fokusiraju na određene teme i simbole kao i njihovo značenje u Veličkovićevom slikarstvu, obuhvaćen je složen stvaralački opus koji korespondira sa najvišim dometima modernog i savremenog slikarstva. Praćenjem segmenata, koji su definisani kao Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Mesta, Gubilišta, Glave, Poreklo, Životinje, Ništavilo, Bez imena, postiže se uvid u složenost ovog opusa. Pratimo ga od najranijih radova nastalih u beogradskom periodu, kada umetnik radi oskudne prostore statične atmosfere, preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu Strašila, potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih Mejbridžovim istorijskim eksperimentima sa fotografijom, pa uzavrelih frenetičnih Glava oratora ili ispražnjenih, pustih prostora Gubilišta, sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.

 

Cilj projekta se sastoji u tome da po prvi put u formi retrospektivne izložbe bude predstavljena na jednom mestu sva kompleksnost i obim ovog umetničkog opusa koji je trajao gotovo šezdeset godina i koji se formirao i razvijao okružen dvema različitim kulturаmа. Time je domaća kao i šira publika iz regiona i inostranstva imala priliku da se upozna sa opusom umetnika kroz deset odvojenih celina koje su u formi mini-izložbi pružali mogućnost lakšeg komuniciranja sa samim delom umetnika čime je izbegnut tradicionalni hronološki pristup prikazivanja umetničkog rada. Izložbu je pratio katalog sa studijskim tekstovima domaćih i inostranih autora. Pored tekstova autora izložbe, muzejskih savetnika Svetlane Mitić i Žakline Ratković, kao i dr Jasmine Čubrilo, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, katalog uključuje i antologijske tekstove inostranih autora Mišela Onfrea i Alena Žufroa. Posebnu celinu u katalogu, čini biobiliografski segment koji sadrži detaljan Opis i ciljevi projekta popis aktvinosti umetnika na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Veličković je jedinstvena stvaralačka figura koja po svojim složenim identitetskim obeležjima istovremeno pripada različitim kulturama: srpskoj, jugoslovenskoj, francuskoj, evropskoj, i koji svojim delovanjem pomera granice percepcije jugoslovenske umetnosti datog vremena ostavljajući mogućnost preispitivanja aktuelne postjugoslovenske umetničke pozornice. Iz tih razloga realizovne su brojne pozajmice umetničkih dela iz drugih značajnih muzeja u regionu, koja upućuju na značaj umetnika za razvoj celokupnog bivšeg jugoslovenskog umetničkog prostora, kao i pozajmice iz inostranstva, koja sagledavaju autora u kontekstu razvoja evropske umetničke scene.

 

Pored radova iz kolekcije Muzeja, na izložbi su zastupljena i dela iz drugih institucija, muzeja i galerija, kao što su: Nacionalni muzej moderne umetnosti Centar Pompidu (Pariz), Centre national des arts plastiques (Pariz), Muzej suvremene umjetnosti (Zagreb), Moderna galerija (Ljubljana), Muzejot na sovremenata umetnost (Skoplje), Umjetnička galerija (Dubrovnik), Narodni muzej u Beogradu, Muzej Zepter, Muzej grada Beograda, Istorijski muzej Srbije, Umetnička zbirka SANU, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ (Čačak), Gradski Muzej Sombor, Moderna Galerija Valjevo, kao i iz privatnih kolekcija iz zemlje i inostranstva. Inovativnost projekta je vidljiva i kroz video radove autora Vuka Vidora, Atelje: Dan posle i omnibus Figure u pokretu/ Životinje / Pejzaži / Oratori koji dopunjavaju koncepciju izložbe i doprinose široj vidljivosti i sagledavanju opusa kroz različite medije.

naslovna_0.15482800 1648108001.jpg

КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА (МОНУМЕНТАЛНЕ) СЛИКЕ "КРУНИСАЊЕ ЦАРА ДУШАНА" ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА

Ауторски тим

Kонзерваторска служба

Народног музеја Србије

Једна слика - много прича!

 

НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ

Циљеви пројекта су били конзервација и рестаурација највеће слике Паје Јовановића (390 x 580цм) и анализе технике и ауторског сликарског поступка које су усмериле конзерваторске одлуке и значајно допунили знања о уметничкој пракси аутора. Пројекат се састојао од више фаза: аналитичке, фазе тестирања нових конзерваторских решења, која је подразумевала састављање и препарирање сликарског платна исте површине као ауторско, од скоро 24м2, консолидације ивица за затезање реконструкцијом оригиналног ткања платна, конструисање новог и посебно пројектованог рама, затезање слике на нови носилац, чишћење, ретуширање, транспорт и излагање слике у оквиру сталне поставке Народног музеја.

 

Несвакидашњем конзерваторском изазову, чијој тежини доприносе изузетна уметничка, културна и историјска вредност дела и његове монументалне димензије, тим од шест конзерватора Народног музеја је приступио темељним аналитичким припремама и дуготрајним тестовима како би резултат била оригинална конзерваторска решења прилагођена специфичностима дела у погледу димензија, технике, начина старења материјала и аутентичним ликовним замислима аутора и са циљем да се обезбеди стабилно трајање културног добра од изузетног значаја. У првој етапи, конзерватори су сарађивали са истраживачима Хемијског и Технолошко – металуршког факултета Универзитета у Београду. У наставку су у рад укључени машински инжењери ради пројектовања и конструисања новог носиоца. Свака фаза подразумевала је сарадњу са кустосом историчарем уметности. За извођење пројекта је неопходно било обезбедити радни простора знатне површине, неколико пута веће од димензија дела, организовати транспорт и специфичне начине манипулације сликом, па је поред учешћа и сарадње са поменутим стручњацима, за пројекат било Opis i ciljevi projekta неопходно и ангажовање свих чланова техничке службе Народног музеја у Београду и великог броја спољних сарадника.

Крунисање Цара Душана је културно добра од изузетног значаја, највећа слика Паје Јовановића, насликана, по наруџбини Краљевине Србије, за Светску изложбу у Паризу 1900, где је одликована златом. Допринос трајању дела које представља изузетну културну, историјску и уметничку вредност у националним и европским оквирима има друштвени и културни значај узимајући у обзир и да су могућности и прилике за конзерваторске интервенције на монументалним сликама изузетна реткост. Вредност пројекта је у мултидисциплинарности, сарадњи науке, технике и конзервације.

 

Први пут је у Републици Србији пројектован, конструисан и примењен на слици од приближно 24м2 иновативан носилац који је заменио дрвени слепи рам и стандарни начин шпановања слике. Крунисање је затегнуто на носилац од чврстог, инертног, материјала, „плутајућим“ системом базираном на научним прорачунима и тестовима, који обезбеђује одговарајућу тензију слике у складу са кретањем самог ауторског платна. Претходила су механичка и хемисјка испитивања структурних слојева слике. Резултат је и научни допринос, откриће једниственог, до сада непознатог, поступка Паје Јовановића, које допуњава карактеризацију сликарске технике уље на платну у ал сеццо. Дуготрајност, специфичност и тежина манипулисања делом монументалног формата, су у свим фазама процеса захтевали тимски рад конзерватора,техничара и већег броја срадника, што допуњује слику о изузетности пројекта у односу на стандардну конзерваторску праксу.

Zenitistima_kvadratno_0.76431800 1647874956.jpg

ЗЕНИТИСТИМА ЦЕЛОГА СВЕТА

Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду

Ауторка

Гордана Станишић

 

Изложба "Зенитистима целога света. Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду" обележавајући 100 година часописа "Зенит" на систематичан начин приповеда о овом авангардном покрету али и његовим кључним личностима кроз уметност, документарну грађу и мултимедију.

НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ

Циљ изложбе јесте да се поводом јубиларног обележавања 100 година од покретања првог броја југословенског авангардног књижевно-уметничког часописа од међународног значаја, Зенита (1921-1926), и исто толико година од формирања првог, најдуговечнијег и најинтернационалнијег југословенског авангардног покрета између два рата, зенитизма, јавности прикаже богата уметничка и документарна колекција из заоставштине оснивача часописа и иницијатора овог покрета, Љубомира Мицића. После Мицићеве смрти, 1980. године, највреднији део заоставштине који чини 385 уметничких дела (слика, цртежа, колажа, пастела, акварела, графика и скулптура) из периода од 1914. до 1930. године репрезентативних југословенских и иностраних аутора, као и богата и разноврсна документарна (аутентична писма, фотографије, памфлети), оригинална издања Зенита и књижна грађа, додељен је Народном музеју у Београду.

 

Изложба је јединствена прилика да се први пут после 40 година (1983. колекција је премијерно представљена) кроз значајна дела врхунских уметника обједини и презентује развојни пут овог најзначајнијег регионалног авангардног покрета који је својом активистичком револуционарном праксом утицао да се на ширем културном плану реформишу застарели уметнички канони и уведе нова естетика интегралних животних пракси. Кроз радове 30 најзначајнијих представника предавангардних и авангардних покрета, експресионизма, футуризма, кубизма, конструктивизма, супрематизма, дадаизма и надреализма - Петрова, Клека, Бијелића, Чернигоја, Кандинског, Архипенка, Мохољ-Нађа, Ел Лисицког, Шаршуна, Шагала, Делонеа и других, могу се пратити различите експерименталне тенденције којима су обележене најмаркантније развојне фазе европских авангарди. Како би се што аутентичније визуелно Opis i ciljevi projekta представила и јавности приближила ова револуционарна епоха и феномен радикалног зенитизма, уметничка дела су праћена свим артефактима који су били иманентни потпуно нетрадиционалној атмосфери и стратегији бунтовничког, манифестног, пропагандног и испред свега, мултидисциплинарног оглашавања (пароле, рекламе, филм, радио...) Представљањем колекције Љ. Мицића јавност се упознаје и подсећа на епохални историјски значај авангарди и револуционарни утицај зенитистичког покрета, као једног од незаобилазних културних феномена централне Европе међуратног периода.

Пројекат је заснован на искуствима која су проистекла из методолошког усавршавања музејске струке, једнако као и на богатим и разноврсним научним сазнањима о покрету зенитизма. Целокупан програм у чијем је средишту изложба Зенитистима целог света, сведочи о постојаном развоју наше музеологије, од 1983. када је збирка Љубомира Мицића први пут приказана, до данас. Начином на који презентује и интерпретира уметничку грађу овај пројекат отвара путеве за даља методолошка и теоретска истраживања. Културолошки значај: Изложба Зенитистима целога света успоставља музеолошку и интерпретативну спрегу између званичних/институционалних и алтернативних/авангардних токова који су паралелно функционисали на европским просторима током културолошки комплексног 20. века.

 

Кроз дискурс овог најзначајнијег југословенског авангардног покрета успостављена је веза и размена аутохтоног националног са сродним интернационалним појавама, представљени узајамни утицаји који су с једне стране оставили значајни траг у домаћој средини, а с друге, проширили деловање југословенске револуционарне културе на интернационални простор. Пројекат на изузено успешан начин повезује различите дисциплине и медије, ликовну уметност са дизајном, књижевношћу, филмом, радиом, архитектуром, стварајући једну атрактивну визуелну и наративну структуру којом се на савремени начин актуелизује аутентичне естетике и програмска динамичност зенитизма. Изложба прати мултидисциплинарни карактер зенитизма и даје му нов карактер кроз савремени иновативни мултимедијални приступ, истовремено отварајући даљи.

tr-lat-OE_0.92546000 1647940248.jpg

EFEKAT PREGLEDA

 

Autori

Zoran Erić

Blanka de la Tore

Dva ključna slogana projekta su “Ekološka pravda” i “Ka ekološkom muzeju”. Za smernice održivosti projetka, ključni slogan je bo „7R” na engleskom jeziku: Reduce (Redukuj), Reuse (Ponovo upotrebi), Recycle (Recikliraj), Repair (Popravi), Repurpose (Nađi novi namenu), Rethink (Ponovo promisli) i Reject (Odbaci).

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD

Projekat je osmišljen kao velika međunarodna izložba sa pratećim edukativnim i diskurzivnim programima. Zbog izbijanja zaraze korona virusom kustoska strategija je bila da se projekat odvija u dve faze tokom 2020. i 2021. Prva faza sastojala se od izložbe novoproduciranih radova u Parku skulptura MSUB, ali i drugim umetničkim akcijama u različitim medijima. Vezu između prve i druge faze pravili su brojni obrazovni programi u prostoru Muzeja ili onlajn, zbog epidemioloških mera. Drugi deo projekta predstavljala je velika međunarodna izložba sa 60 umetnika, održana na svih pet nivoa zgrade MSUB na Ušću od 19.6. do 20.9. 2021. Cilj projekta je bilo bavljenje problemom klimatskih promena i posebno pitanjem ekološke pravde koje postaje sve urgentnije na globalnom ali i na lokalnom nivou. Metodološki pristup tim problemima bio je moguć samo kroz analizu neodvojivih veza između klimatskih promena i globalnog kapitalizma, s posebnim osvrtom na probleme roda, rase i klase, starosedelačke suverenosti, kao i značaja dekolonizacije našeg poimanja prirode.

 

Zamisao projekta je bila da se iznova promisle različiti pristupi političkoj ekologiji i predloži shvatanje umetnosti kao načina percipiranja stvarnosti i kao sredstva protesta i razvijanja svesti o mogućoj ekološkoj estetici. Ideja je bila da se ukaže da bi umetnost trebalo da igra značajnu ulogu u javnoj raspravi o politici održivosti. Kustoski predlog je zato smišljeno bio usredsređen na različite vidove ekoloških praksi. Dugoročni cilj projekta bio je da se razvije osvešćenost i promeni način razimišljanja i delovanja u kulturnoj sferi u skladu sa smernicama održivosti po pitanju klimatske pravde. Zbog toga je bilo neophodno transverzalno promišljanje problema životne sredine iz vizure različitih naučnih, aktivističkih, građanskih i umetničkih pozicija. Kroz obrazovne programe, muzej je trebalo da postane živo mesto sastanaka, diskusija, i učenja na primeru umetničkih i aktivističkih pozicija i njihovih istraživanja i delovanja u okviru pokrenutih ekoloških tema.

Projekat je bio pionirski muzeološki pristup ekološkoj problematici i temama zaštite životne sredine u Srbiji. Pri tome je bilo izuzetno bitno da se tematski okvir projekta uskladi i sa formom i metodologijom rada, saradnje sa umetnicima i produkcijom izložbe i umetničkih radova. Zbog toga je posebna briga vođena o smernicama održivosti, smanjenju celokupnog ugljeničnog otiska projekta, ofsetovanju zagađenja koje je nastalo realizacijom izložbe time što se uložilo u pošumljavanje blokova u Novom Beogradu, kao i recikliranjem svih radova koji su bili lokalno producirani. Takav inovativni pristup uveo je u muzeološku zajednicu u Srbiji jedan novi i drugačiji model rada, ali i način mišljenja, usklađen sa neophodnošću brige o zaštiti životne sredine, i to posebno kroz institucije kulture. Takođe, projekat je napravio snažnu vezu sa naučnom zajednicom, stručnjacima različitih profila i ekološkim aktivistima koji već duži niz godina ukazuju na zagađenje, kao i na nebrigu državnih institucija o ovim pitanjima od značaja za zdravlje građana. Obrazovni aspekt ovog projekta koji se kontinuirano odvijao u različitim formatima (participativni i obrazovni programi umetnika, onlajn panel diskusije, tematska javna vođenja, Letnji ekološki forum, itd, bio je stoga od najveće važnosti za lokalni kontekst.

 

NF - 1_0.77842500 1647953509.jpg

HETEROTOPIJA

Autorka

Suzana Ranđelović

Vidim sebe tamo gde nisam, u nestvarnom, virtuelnom prostoru koji se otvara u muzeju. Ja sam tamo, tamo gde nisam, u heterotopiji koja meni daje sopstvenu vidljivost. Mesto koje zauzimam u trenutku kada sebe gledam čini se istovremeno stvarnim, povezanim sa svim prostorom koji ga okružuje, i apsolutno nestvarnim.

NARODNI MUZEJ LESKOVAC

Projekat sufinansira Evropska unija kroz Interreg-IPA Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija i grad Leskovac. Period realizacije: 17.05.2019 – 29.07.2021. Vrednost projekta - 521.488,33 EUR, Narodni muzej Leskovac - 207.526,32 EUR Projekat "Heterotopija" uspostavlja i oživljava saradnju dva grada – Leskovca i Botevgrada. Sprovođenjem zajedničkih aktivnosti između partnera, korišćenjem postojećih i stvaranjem novih kapaciteta i resursa, njihovom promocijom, razvojem i realizacijom projekat se fokusira na promociju održivog razvoja kulturnog turizma i razvoj saradnje između dva muzeja i dve države u prekograničnom regionu. Cilj projekta - promocija održivog razvoja kulturno - istorijskog nasleđa gradova Botevgrada i Leskovca. Ciljne grupe projekta: građani, posetioci, turisti, osobe sa invaliditetom, turističke organizacije...

 

Rezultati projekta: Razvoj potencijala turističkih mesta obuhvaćenih projektom; Poboljšanje usluga i obogaćivanje digitalne baze podataka i privlačenje novih turista aktivnom upotrebom inovativnih digitalnih alata i savremenih metoda za povećanje turističke atraktivnosti Botevgrada i Leskovca. Koristeći savremene tehnologije - 3D skeniranje, virtuelnu realnost i opremu za promociju i održivo korišćenje, kulturno nasleđe Leskovca predstavljeno je mladima, osobama sa invaliditetom, domaćim i stranim turistima. Realizovanjem projekta Leskovac je dobio osavremenjen muzej, sa mnoštvom novog digitalnog programa koji su se našli u njegovoj stalnoj ponudi. Među aktivnostima projekta našli su se Lapidarijum – izložbeni prostor na otvorenom; pristupna rampa i toalet za osobe sa invaliditetom, kojom se omogućava nesmetan pristup ulaznom tremu i ulazu u objekat; rekonstrukcija i sanacija ulaza i prizemlja Narodnog muzeja u Leskovcu i stvaranje informativnog turističkog centra. Poseban deo projekta posvećen je povećanju digitalne ponude digitalizovanjem muzejskog inventara.

Projekat prekogranične saradnje "Heterotopija" od velikog je značaja za našu zajednicu, ne samo zato što figurativno briše granice već i zato što produbljuje saradnju i socijalnokulturnu razmenu dva naroda. Projekat je dizajniran da smanji negativne efekte postojanja državnih granica i da izgradi nove mostove prijateljstva i međusobnog poverenja uz korišćenje postojećih i stvaranje novih kapaciteta i resursa, promociju, razvoj i realizaciju zajedničkih turističkih paketa usluga. Uključivanje lokalnih zajednica u projekat ojačava međusobne odnose lokalnih samouprava, i ističe baštinu lokalnog turističkog i kulturnog nasleđa.

 

Realizacijom projekta stvoreni su uslovi za turističku prezentaciju kulturno istorijske baštine grada Leskovca, sa akcentom na bolji pristup osoba sa invaliditetom, poboljšanje usluga i obogaćivanje digitalne baze podataka i privlačenje novih turista aktivnom upotrebom inovativnih digitalnih alata i savremenih metoda za povećanje turističke atraktivnosti Narodnog muzeja Leskovac. Lapidarijum, info centar, digitalizacija predmeta uz pomoć inovativnih tehnologija kroz aplikacije omogućava edukaciju i inovativan način promocije i prezentacije kulturno - istorijskog nasleđa.

Preporuka Mihajilo Dašić

V.d. pomoćnika ministra za evropske integracije

DSC_2409_0.59722700 1648209474.jpg

ISKUSTVO U GUŽVI

Retrospektivna izložba Goranke Matić

Autorka

Una Popović

U prostoru iskustva i gužve

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD

U MSUB u periodu od 24. marta do 24. maja 2021 priređena je obimna retrospektiva domaće fotografkinje Goranke Matić (1949) pod nazivom “Iskustvo u gužvi”. Autorka izložbene koncepcije i kustoskinja izložbe jeste Una Popović, viša kustoskinja MSUB. Od 80tih godina prošlog veka Gorankin rad paralelno se odvijao u domenima novinske, reportažne i umetničke fotografije. Izložba i prateći monografski katalog predstavljaju apsolutno pionirsku artikulaciju celokupnog i složenog opusa fotografkinje sa ciljem da se monografsko autorsko delo sagleda i kroz širi društveni i medijski okvir. Izložbom je težilo da se kroz autorske fotografske cikluse ukaže i na niz društvenih i kulturnih okolnosti vezanih za period od 80tih godina pa do početka dvehiljaditih, nekadašnje države Jugoslavije, Srbije i Beograda.

 

Osmišljena je dinamična postavka na tri sprata muzeja, izbegnuta je hronološka struktura a markirane su celine koje su se u opusu umetnice izdvojile kao dominantne. Izložba je podeljena u pet tematskih celina : 1. Prve autorske izložbe i radovi realizovani u mediju fotografije; 2. Rok fotografija osamdesetih zajedno sa akterima likovne scene oko SKC-a u Beogradu 3. Portreti – umetnici, reditelji, pisci, političari i dr.; 4. Fotografije sa političkih manifestacija i protesta u Beogradu od 1990. do 2000. godine; 5. Umetnički projekti, autoportreti, autorski ciklusi. Izložbom je objedinjena i interpretirana celovita foto-misija autorke, koja je od početka bila orijentisana na sagledavanje javne, a kroz to i intimističke sfere te je cilj bio da i izložbena prezentacija deluje reverzibilno, od slike društva ka slici autorke.

 

Kustoska namera je i bila da se u muzeju predoći lokalna istorija fotografije i kroz savremenu muzealizaciju uspostavi promišljanje dokumentarne, foto žurnalističke i umetničke fotografije. Ovo je imalo za cilj da se predstave dinamične i mnogostruke pozicije koje postoje pri jedinstvenom fotografskom Opis i ciljevi projekta opusu i da se kroz isti ukaže i na sve moguće uloge i prirode unutar fotografskog medija. Ovo je prva fotografska retrospektiva domaćeg autora, u ovom slučaju fotografkinje u MSUB. Sa značenjskog aspekta prvi put je analizirano celokupno a kompleksno stvaralaštvo. Prilikom rada na izložbi pošlo se od ideje da ne treba izložiti samo umetničke fotografije, interpretirati samo likovni i konceptualni segment što je možda najkarakterističnije za umetničke muzeje. Upravo unutar interpretacije savremenih umetničkih i muzejskih praksi ova izložba se nudi kao nezamenjiv materijal pri različitim vrstama kulturoloških i društvenih istraživanja.

 

Prezentovan je segment pop kulture, objašnjena je veza između jugoslovenske muzičke i likovne scene oko SKC-a, prikazana je dokumentarna, umetnička i reportažna fotografija, predstavljene su razne fotografske tehnike (polaroid, analogna, digitalna fotografija,foto-video zapisi). Kulturološki – kroz autorkin kompleksan opus predočava nam se istorija fotografije u malom, nude nam se primeri koncertne fotografije i njenih ranih komunikacionih aspekata unutar časopisa, „nove fotografije“ 80tih i interpretacija iste na likovnom i teorijskom nivou; objašnjen je značaj fotografije u popkulturi kao i pri društvenim i političkim situacijama, važnost unutar široke primene koju je imala kroz distribuciju. Upoznali smo se i podsetili vremena, ličnosti, događaja koji su obeležili društvenu istoriju ovih prostora s kraja prošlog veka. Izložba je delovala kao dokumetacija i društvena analiza dve poslednje decenije 20 veka.

 

Preporuka Milanka Todić

Istoričarka umetnosti, Redovna profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti 

Picture1_0.34252900 1647969115.jpg

JASENOVAC 

logor smrti, zemlja živih

Autori

Darko Nikolić

Bogdan Španjević

Interaktivna audio izložba koja uz pomoć mobilne tehnologije omogućava posetiocu personalizaciju istorijskog narativa, vizuelizaciju jasenovačkog logora i negovanje kulture sećanja.

GALERIJA ŠTAB

Izložba predstavlja inovaciju u prezentaciji i promociji kulture sećanja kod nas. Koristeći nesvakidašnji konceptualni i tehnološki pristup, izložba personalizuje posetiočev doživljaj pretvarajući njegovu posetu u putovanje kroz sopstvene uspomene, osećanja, iskustva… Umesto uobičajnih fotografija ili istorijskih predmeta, stvara se živo i duboko potresno lično iskustvo u kome se priče o logoru pripovedaju uz pomoć zvuka a ne slike.. Lične priče pripadnika različitih naroda koji su stradali u Jasenovcu, ostvarene su u formi radiofonskih dela snimljenih u 360 stepeni trodimenzionalnom dizajnu zvuka – koja posetioci na izložbi slušaju putem svojih mobilnih telefona. Time se stvara imerzivna zvučna senzacija zbog koje se svaki posetilac oseća prisutnim u zvučnom pejzažu. Posetioci ulaze u mračnu prostoriju u kojoj se nalazi osam osvetljenih polja - po jedno polje za svaku priču. Na svakom punktu se nalazi specijalna instalacija koja, uz pomoć elemenata participtivnog pozorišnog performansa, povezuje priče logoraša sa ličnim iskustvima posetilaca – čineći ih tako ko-kreatorima događaja. Posetioci putem posebno dizajnirane veb platforme pristupaju audio sadržaju sa svojih mobilnih telefona. 

Izložba je zasnovana na autorskoj nameri da kroz priče o žrtvama ostvari blagodatni susret sa žrtvama logora koji rezultira ljubavlju koja se rađa kroz tugu i saosećanje. Na taj način, primajući ih u naše živote, mi kroz sećanje gradimo naš lični i kolektivni identitet i pogled na budućnost. Inicirajući imaginarni simbolički lični susret između žrtava i posetilaca – izložba zaobilazi čest stereotip o Jasenovcu – mnogo puta ponovljen broj žrtava. Diskurs u kome je broj žrtava postaje centralni motiv - zapravo zamagljuje čitav niz činjenica i samu suštinu fenomena. Žrtve prikazane samo brojem, ma koliki on bio, nikada za nas tako ne postanu ličnosti - jedinstveni, neponovljivi, stvarni ljudi, koji su imali svoja imena, nadanja i želje, već ostaju zaboravljeni u bezimenoj masi sakrivenoj iza brojeva u matematici otuđenja.

Značaj izložbe “Jasenovac. Logor smrti. Zemlja živih” postiže se otvaranjem ove teme za širu publiku nego što je to slučaj sa „klasičnim“ istorijskim pristupom. To podrazumeva da je ova teška tema naše prošlosti doprla i do publika koje su do sada bile ili indifirentne prema ovoj tematici ili su je izbegavale. Ovo se naročito odnosi na mlađe publike – srednjoškolce i studente, kojima je interaktivan, digitalan pristup uz pomoć mobilne tehnologije, doneo suštinsko približavanje ove teme njihovom uobičajenom načinu konzumacije medijskih sadržaja. Koristeći mobilni telefon, oni su mogli da učestvuju u potpuno drugačijem konceptu edukacije o istoriji čime se promoviše kultura sećanja na inovativan, interaktivan način. Inovativnost izložbe zasniva se na: A.)

 

Konceptu koji o Kombinuje pozorišni performans i digitalnu tehnologiju o Daje prednost zvuku nad slikom o Prikazuje žrtve kao ličnosti a ne kao brojeve o Koristi istorijske podatke kako bi kreirao nadistorijske doživljaje zasnovane na emocijama a ne na informacijama. o Omogućava svakom posetiocu da postane ko-kreator izložbe, razvija lični odnos i produbljuje doživljaj. B.) Tehnologiji koja - Koristi specijalno dizajniranu veb aplikaciju za koju nisu potrebni ni “download”, dodana memorija ili logovanje - Koristi Binauralni zvuk (360 stepeni) - Ima mogućnost kompletne modifikacije strukture u samo nekoliko klikova.

Preporuka Marijana Stanković

Direktorka Spomen parka Kragujevac

naslovna_0.06837800 1648118661.jpg

KADA JE ZANAT BIO ZLATAN

 

Autorka

Lila Drobac Krstić

Neka multimedijalna izložba "Kada je zanat bio zlatan" bude inspiracija novim generacijama mladih ljudi, koji će kroz pokretanje privatne delatnosti dokazati i svoju kreativnost!

NARODNI MUZEJ ARANĐELOVC

Realizacijom multimedijalne izložbe "Kada je zanat bio zlatan", želeli smo da posetiocima svih uzrasta, kroz interaktivnu prezentaciju, približimo veštine starih aranđelovačkih zanatlija. Pojedini stari zanati su izumrli, drugi polako nestaju, dok se neki održavaju, uprkos savremenom načinu privređivanja i savremenom životu. Na izložbi je predstavljeno šesnaest zanata: lončarski, kamenorezački, kovački, stolarski, opančarski, ćurčijski, vunovlačarski, abadžijski, terzijski, krojački, užarski, voskarski, berberski, sajdžijski, fotografski i pekarski (pekar i pitar).

 

Svi zanati su predstavljeni tekstom i fotografijama na legendama i pojedinim originalnim majstorskim pismima. Zanati su, uglavnom, prikazani kroz etnografski materijal, alat i gotove proizvode koji su izloženi u savremenim vitrinama. Izložba je svečano otvorena 13.02.2021, u okviru Sretenjskih svečanosti, a trajala je do 12.07.2021.

 

Cilj projekta je da se upotrebom savremenih tehnologija zainteresuju posetioci za prošlost grada i život njegovih žitelja u 19. i 20. veku. Time dajemo veliki doprinos predstavljanju i očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, stvaranju nove, mlade generacije, prenosilaca priča o zanatima, kojima su se bavila oba pola doprinoseći duhovnom i materijalnom napretku i održanju porodice. Izložba je namenjena pojedinačnim i grupnim posetama, svih uzrasta. Učenici osnovnih i srednjih škola organizovano su dolazili i učestvovali u edukativnim radionicama čime smo doprineli stvaranju novih ideja kod mladih o samozapošljavanju.

 

Projekat predstavlja doprinos zaštiti nematerijalnog nasleđa Aranđelovca i Šumadije. Tokom realizacije prikupljeni su podaci o aranđelovačkim zanatlijama od polovine XIX veka pa sve do penzionisanja poslednjeg aranđelovačkog zanatlije, grnčara Novice Stamenovića, 1983. Tokom realizacije projekta napravljeni su video zapisi rada devet zanatlija, koji su sastavni deo multimedijalne izložbe što je Značaj projekta bio konačan cilj projekta. Video zapisi ostaju kao vizuelno svedočanstvo o radu zanatlija za buduće generacije.

 

Multimedijalna izloćba je rezultat višegodišnjih naučno-terenskih istraživanja starih aranđelovačkih zanata (beleženje kazivanja zanatlija, prikupljanje originalnih Majstorskih i Kalfenskih pisama i fotografija, fotografisanje in situ, u zanatskim radionicama, na vašarima i pijacama, u parku Bukovičke banje gde su prodavali svoje roizvode), U okviru terenskih istraživanja 2020. godine, snimljeno je osam zanatlija koje demonstriraju svoje veštine pred kamerom, dok je jedan snimljen 2015. godine.

Preporuka Zorica Petrović

Msr istoričarka, viša kustoskinja

Naslovna foto_0.24554700 1648128843.jpg

PROMETEJI NOVOG VEKA

 

Autorke

Ana Panić

Jovana Nedeljković

Šta se desilo sa vrednostima modernizma i nesvrstanosti - Ili kako je reprezentativo delo Petra Lubarde "Prometeji novog veka" postalo nevidljivo?

 

MUZEJ JUGOSLAVIJE

Izložba “Prometeji novog veka” se bavila odnosima Jugoslavije i Indije u oblasti umetnosti i kulture, kao i stvaralaštvom Petra Lubarde, jednog od najznačajnijih jugoslovenskih slikara kojeg izdvajamo kao paradigmatičan primer modernizma kojim se Jugoslavija predstavila Nesvrstanima, i na koga je višemesečni boravak u Indiji 1963. godine imao veliki uticaj. Izložba nosi naziv po monumentalnom platnu Petra Lubarde “Prometeji novog veka” koje je zauzimalo centralno mesto u glavnoj sali Savezne skupštine tokom trajanja konferencije i ispred koje su stajali lideri vanblokovskih zemalja i slali poruku mira, a koja se danas nalazi u holu Kombank dvorane. Susret sa Indijom je i za jugoslovenskog predsednika i za slikara bilo svojevrsno katarzično iskustvo - otkriće jedne drugačije vizije sveta, i značajno je uticalo na njihove političke poglede, odnosno stvaralaštvo. Putovanje Josipa Broza Tita u Indiju 1954-55. godine bio je preloman događaj za konačno definisanje spoljnopolitičke strategije Jugoslavije.

 

Od posebnog značaja bilo je upoznavanje sa politikom Indije, zemljom koja je prva počela teorijski da oblikuje doktrinu nesvrstanosti. Narednih godina odnosi dve zemlje se inteziviraju. U prvoj polovini 1950-ih počinje kulturna razmena izložbi i studenata, među kojima je bio veliki broj umetnika čije radove po prvi put izlažemo. Na izložbi je publika imala priliku da vidi Lubradine slike iz kolekcije Muzeja Jugoslavije, kao i slike sa stalne postavke Кuće legata. Pokušali smo da izbegnemo zamku egzotizacije Indije, kolonijalne stereotipe i obrasce posmatranja i reprezentacije Indije kao Drugog, da izložene eksponate dehijerarhizujemo i kroz njih predstavimo širi društveni kontekst ideje nesvrstavanja, multikulturalizma, različitih isprepletanih uticaja i susreta svetova. Deo postavke činio je i rad savremenog umetnika Vladimira Nikolića „Кomunistička slika u veku svoje digitalne reprodukcije“ koji je na simboličkom nivou zatvorio izložbu, otvarajući pitanje šta se desilo sa modernizmom kojim smo se nekada toliko ponosili i predstavljali svetu, kao i sa vrednostima i idejama Opis i ciljevi projekta nesvrstanosti, antikolonijalizma, revolucionarnosti i solidarnosti.

Povod za izložbu bila je šezdesetogodšnjica od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1961. godine. Partneri su bili Arhiv Jugoslavije, Кuća legata i Muzej primenjene umetnosti. Publika je zahvaljujući raznovrsnoj muzejskoj građi imala priliku da se upozna sa indijskom kulturom i kulturnom razmenom između dve zemlje, a jedan od segmenata izložbe odnosio se na posetu Josipa Broza Tita Indiji 1955-1956. godine, koja se smatra prelomnim događajem za definisanje spoljnopolitičke strategije Jugoslavije upravo u pravcu nesvrstavanja. Izložba je pobudila veliku pažnju medija, što ilustruje više od 100 objava u elektronskim, štampanim i onlajn medijima, ali i veliko interesovanje publike – izložbu je za manje od dva meseca posetilo preko 10000 posetilaca. Pored toga, organizovana su i vanredna vođenja za diplomatski kor, koleginice i kolege iz drugih muzeja, kao i za više studentskih grupa.

 

Muzej je povodom izložbe pokrenuo inicijativu da se uradi reprint poštanske marke iz 1961. godine izdate u čast održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, čiji se primerci čuvaju u Muzeju Jugoslavije, i da se marka pusti u opticaj od 1. septembra 2021. godine. Muzej je pokreno i inicijativu kod Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da obelisk podignut kod Brankovog mosta u čast Prve konferencije obnovi.

Preporuka Milena Jokanović

Naučni saradnik, Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Naslovna fotografija_0.47786600 1648116875.jpg

MERAK MI JE...

Hedonizam u delima iz Zbirke likovne umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin

Autorka

Olivera Skoko

Na izložbi “Merak mi je…” kao i u pratećem katalogu, u kontekstu hedonizma razmatrano je 30 slika i crteža iz fonda zrenjaninskog muzeja, uz paralele sa sličnim temama iz drugih ustanova, a kroz atrktivnu i neobičnu postavku koja o hedonizmu govori s aspekta likovnosti, književnosti, muzike, filozofije...

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Izložba “Merak mi je…” otvorena je u Salonu Muzeja 23. decembra 2021. i trajala je do 15. marta 2022. Autorka izložbe: Olivera Skoko, viši kustos – istoričar umetnosti. Na izložbi i u pratećem katalogu, u kontekstu hedonizma, razmatrano je 30 slika i crteža koji asociraju na zadovoljstvo i čija tema su kafana, piće, hrana, muzika, igra, odmor u kući ili u prirodi...Izložba je otvorena na dan rođenja slikara Stevana Aleksića, autora čuvene žanr-kompozicije „Veseli Banaćani“ koja se motivom i atmosferom, nametnula kao centralna slika postavke. Osim ove slike izdvojeno je još nekoliko sa kafanskim prizorom kao i one u kojima dominiraju muzika i igra; „Duet” mađarskog autora Ištvana Senjija, „Svirač” i „Orkestar” Vladislava Vukova, ili crtež “Banatsko kolo” Uroša Predića. Uživanje u hrani predstavljeno je u delima dve slikarke savremenice, Zore Petrović i Friderike Bende, dok je hedonizam u prirodi, prikazan u scenama pored vode („Kupačice”, „Pecaroši”) ili pod okriljem drveća („Društvo u parku”, „Letnja bašta”).

 

Analiziranje slika i crteža iz zrenjaninske kolekcije iniciralo je pominjanje i publikovanje radova sa sličnim motivima iz fondova drugih muzejskih i galerijskih ustanova. Iskorak iz likovnog okvira postavke manifestovan je uključivanjem stihova i citata kao i predmeta iz drugih zbirki zrenjaninskog muzeja, što je doprinelo atraktivnom ambijentu tzv. muzejske kafane i kafe-kutka. Izložba je sve vreme tokom trajanja imala raznovrstan prateći program: tematske večeri, edukativne programe, autorska stručna vođenja, interaktivni /participativni pristup posebno u delu postavke tzv. “muzejske kafane”, što je sve rezultiralo posećenošću i zainteresovanošću publike kao i medijskom pažnjom. Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja RS i Grada Zrenjanina uz uključivanje sponzora i saradnika. Projekat je imao za cilj da nakon jednogodišnjeg istraživačkog rada, u vidu izložbe promoviše kulturno nasleđe kroz jedan do sada Opis i ciljevi projekta nerazmatran kontekst (hedonizam), kroz atraktivnu i neobičnu postavku, konstantan prateći program i animiranje brojnih saradnika.

Izložba “Merak mi je…” za temu ima hedonizam kojim se autorka bavila razmatrajući likovna dela iz fonda zrenjaninskog muzeja. Uz njih je pominjala i sagledavala radove iz nacionalnih i svetskih kolekcija, stvarajući paralele i komparacije na istu temu. Pr. “Kupačice” Lipota Hermana (Narodni muzej Zrenjanin), “Šidijanke” Save Šumanovića (Galerija “Sava Šumanović”, Šid), “Kupačice” Gistava Kurbea (Muzej Fabre, Montpelje). Takođe, na izložbi je razmatran odnos hrišćanstva i hedonizma kao i filozofski pogled na hedonizam od antičkih teoretirača Demokrita i Epikura do savremenog francuskog mislioca Mišela Onfrea. Uz to, pomenute su muzičke kompozicije unutar hedonističkog okvira (napitnice, Tafelmuzik) kao i književni citati i stihovi Đure Jakšića, Getea, Zuke Džumhura, Davida Albaharija, Suzan Sontag…

 

Atraktivnom izgledu i vizuelnom identitetu postavke i kataloga doprinela je saradnja sa arhitektom /dizajnerom koji je koristeći savremenu tehnologiju štampe “obukao zidove” salona. Posebnu pozornost publike predstavljao je ambijent kafane sa autentičnim kafanskim mobilijarem pa je sve vreme trajanja izložbe taj prostor bio najposećeniji. Učesnici pratećih programa (međunarodni vinski sudija, strukovni vaspitač za tradicionalnu muziku i igru, gastroheritolog…) doprineli su sagledavanju hedonizma iz sopstvenih interesovanja, kao i popularizaciji same izložbe.

Preporuka Tamara Ognjević

Direktorka Artis centra

Pobednici - zrenjaninski paraolimpijci_0.13129500 1648201976.jpg

POBEDNICI

Zrenjaninski paraolimpijci

Autorke

Aleksandra Đukić

Duška Kolarov

Ivana Arađan

Zrenjaninski paraolimpijci jesu pobednici – sportski i životni!

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Izložba “Pobednici – zrenjaninski paraolimpijci” je u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin bila otvorena od decembra 2021. do polovine januara 2022. godine, i predstavlja doprinos našeg muzeja važnoj godini u kojoj je Grad Zrenjanin bio nosilac titule “Evropski grad sporta 2021”. Cilj je bio da se u olimpijskoj godini u fokus stave vrhunski sportisti sa invaliditetom – učesnici paraolimpijskih igara i članovi zrenjaninskih klubova.

 

Postavka je koncipirana u tri segmenta: prvi je posvećen istorijatu paraolimpijskog pokreta i sportovima zastupljenim na POI sa akcentom na discipline u kojima se takmiče, ili su se takmičili članovi zrenjaninskih klubova (streljaštvo, stoni tenis, plivanje i alpsko skijanje); drugi je posvećen istorijatu ovdašnjih sportskih klubova osoba sa invaliditetom čiji su trenutni ili nekadašnji članovi naši istaknuti paraolimpijci – Laslo Šuranji, Simo Kecman, Živko Papaz i Snežana Nikolič, Goran Perlić, Katarina Draganov Čordaš i Jasmin Bambur; treća celina obuhvata biografije pomenutih sportista i njihove lične predmete (opremu i rekvizite, odličja, fotografije i suvenire sa paraolimpijskih igara). Autorke izložbe su Aleksandra Đukić, Duška Kolarov i Ivana Arađan, iz Narodnog muzeja Zrenjanin.

 

Najznačajniji aspekti izložbe “Pobednici – zrenjaninski paraolimpijci” jesu povećana socijalna participacija i vidljivost sportista sa invaliditetom u lokalnoj i široj zajednici, ali i predstavljanje osoba sa invaliditetom kao aktivnih učesnika u sportskom životu Zrenjanina. Posetiocima Narodnog muzeja Zrenjanin po prvi put je omogućeno da se upoznaju sa izvanrednim dostignućima naših paraolimpijaca kroz decenije, počev od 1984. godine kada je Simo Kecman osvojio zlatnu medalju na POI u Njujorku, do poslednjih POI u Tokiju 2021. sa kojih se Laslo Šuranji vratio sa osvojenom srebrnom medaljom. Ideja izložbe bila je odlično prihvaćena od Značaj projekta strane zrenjaninskih sportskih klubova, samih sportista, ali i čitave sredine, kao i lokalne samouprave.

 

Izložbu su posetili i podržali i istaknuti sportski poslenici Srbije – ministar za sport i omladinu Vanja Udovičić, pokrajinski sekretar za sport i omladinu Dane Basta, selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Savić. Stavljanjem u muzeološki kontekst izložba je postavila dobar temelj za buduću istorizaciju teme paraolimpizma u srednjem Banatu. Ona može biti povod za bogaćenje fonda Zbirke istorije sporta formiranjem eventualnih legata zrenjaninskih paraolimpijaca. “Pobednici” su i podsticaj osobama sa invaliditetom da pristupe sportskim udruženjima, da pronađu disciplinu koja će ih istinski ispuniti i u kojoj će moći da iskoriste svoj pun potencijal.

Preporuka Sima Salapura

Gradonačelnik Zrenjanina

Preporuka Dane Basta

Pokrajinski sekretar za sport

postavka Fabrike namestaja_0.58109900 1648208201.jpg

FABRIKE NAMEŠTAJA U ZRENJANINU

Između industrije i primenjene umetnosti

Autor

Dejan Vorgić

Za sve postoji prvi put –

Prva tematska muzeološka izložba u Srbiji

posvećena jednoj industriji nameštaja.

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Povod za realizaciju projekta bio je dvostruki jubilej - 160 godina od osnivanja fabrike nameštaja Antona Bencea i 75 godina od nacionalizacije preduzeća i njegove preregistracije u Industriju nameštaja Žarko Zrenjanin. Imajući u vidu ovu okolnost i prethodne inicijative, obaveza Narodnog muzeja Zrenjanin bila je da predstavi istorijat rada fabrike, kao i predmete koji svedoče o njenoj burnoj prošlosti i umetničkoj senzibilnosti koja je uvek pratila stilske epohe i savremenost u oblikovanju nameštaja. Fabrika je u toku svog postojanja dugog 142 godine ostavila neizbrisiv trag u brojnim sferama života, ne samo grada, već i mnogo šire. Pripada najužem krugu industrijskih preduzeća čiji je doprinos razvoju primenjene umetnosti na ovim prostorima bio od nemerljivog značaja.

 

Industrija nameštaja u Zrenjaninu prešla je dug put od male tapetarske radionice Antona Bencea do automatizovane proizvodnje sa više od 800 zaposlenih. O nekadašnjem značaju ove industrije danas svedoče brojni patenti, nagrade, izbledele fotografije, ali, pre svega, prvoklasan nameštaj koji je i dalje u upotrebi u brojnim domovima i javnim institucijama. Izložbenu postavku čine primerci nameštaja proizvedeni u vremenskom rasponu od poslednjih decenija XIX pa sve do kraja XX veka, sa stilskim karakteristikama od istoricizma, preko secesije, art dekoa, funkcionalizma, pa sve do postmoderne. Prateći materijal čine nacrti za nameštaj, knjige i table mustri, fotografije, računi, zahvalnica, video prezentacija i dr. Zbirka primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin studijom i izložbom Fabrike nameštaja u Zrenjaninu je imala za cilj da skrene pažnju na bogatu prošlost ove industrijske grane i da istakne umetničke kvalitete proizvedenog nameštaja.

Istraživački rad na pripremi izložbe i kataloga tekao je u otežanim opštim društvenim okolnostima koje je uslovila pandemija koronavirusa (Covid-19). Bez sopstvenih sredstava, ali uz svesrdnu pomoć kolega, darodavaca, saradnika, kolekcionara, privatnih lica i udruženja projekat je u potpunosti realizovan i zaokružen kao celina. Tokom rada na pripremi izložbe Zbirka primenjene umetnosti je dobila na poklon 23 nacrta za nameštaj i stranica iz knjiga mustri nekadašnje fabrike, čime je značajno obogaćen fond. Rezultati kompletnog istraživačkog rada publikovani su u istoimenom izložbenom katalogu.

 

Sa muzeološke strane studije o fabrikama nameštaja sa teritorije Srbije su do danas izostale (tj. faktički nepostoje), pa ostaje nada da će ovaj projekat biti podstrek za druge kolege i autore. Obrađivanjem tema kao što su: Prva vršačka tvornica nameštaja Leonarda Šulca (osn. 1865), Fabrika nameštaja Nikola Borota (1883−1939) iz Sremske Mitrovice i dr, dobili bismo kvalitetniju opštu sliku i komparativni materijal o umetničkoj obradi drveta na ovim prostorima. Ovom studijom i izložbom su, na neki način, ispunjene želje, težnje i inicijative kustoskinja Umetničkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin (Vukice Popović i Mileve Šijaković) koje potiču još iz šezdesetih godina XX veka. Izložba je ponela titulu najposećenije izložbe u Malom salonu tokom 2021. godine.

Preporuka Ferenc Nemet

Istoričar kulture, redovni profesor, Univezitet u Novom Sadu 

20300916_174907_0.38805400 1648125989.jpg

ARS PHARMACEUTICA

Stalna postavka Gradskog muzeja Vršac

Autorka

Ljiljana Bakić

In corpore sano!

DEPADANS GRADSKOG MUZEJA VRŠAC:

ZGRADA NAJSTARIJE VRŠAČKE APOTEKE KOD SPASITELJE (ZUM SALVATOR)

ARS PHARMACEUTICA (Farmaceutska umetnost), projekat stalne postavke realizovan je u depadansu vršačkog muzeja poznatom pod savremenim nazivom “Apoteka na stepenicama”. Ovo zdanje iz XVIII veka , građeno je namenski za prvu apoteku „ Kod Salvatora” otvorenu u Vršcu 1784. godine, jednu od najstarijih na području Vojvodine i savremene Srbije. Vršačka apoteka sa očuvanim mobilijarom i farmaceutskom zbirkom od XVIII do XX veka na originalnoj adresi, je danas jedina na području Srbije koja se nalazi u muzejskom prostoru i predstavlja jedinstvenu apoteku-muzej. Izložba je posvećena istorijatu i delovanju najstarije vršačke apoteke i razvoju vršačkog apotekarsatva od XVIII do XX veka. Bogati inventar i arhivska građa prezentovan je uključivanjem celokupnog očuvanog autentičnog prostora apoteke koji čine: oficina (prodajni prostor) tri prostorije za delatnost apoteke i polutavan koji je služio za sušenje i obradu biljaka. U oficini uz brojne apotekarske posude može se videti originalna ambalaža lekovitih preparata, kozmetičkih proizvoda, čajeva, medicinskih vina, patenata i svega što se moglo kupiti u nekadašnjim apotekama. Posle oficine sledi 10 tematskih celina vezanih za istoriju farmacije i vršačko apotekarstvo od XVIII do XX veka, sa posebnim akcentom na proizvodima i nasleđu najstarije vršačke apoteke. Osnovna tema ARS PHARMACEUTICA provlači se celom izložbom kroz prezentaciju veštine ručne izrade lekova, spravljanja originalnih proizvoda po receptima samih vršačkih apotekara. Predstavljena je očuvana laboratorija sa priborom za ručno spravljanje preparata, vage, tegovi sa starim težinskim jedinicama, najstariji recepti, knjige recepata, neobični sadržaji i sirovine u apotekarskim posudama. Ispred polutavana je apotekarski kabinet sa fotografijama prepiskama apotekara i bogatom farmaceutskom bibliotekom. Polutavanski prostor uređen je kao edukativnoistraživački centar. Ciljevi projekta: Prezentacija i promovisanje kulturnog nasleđa Srbije; Edukacija kroz interaktivne programe i radionice za posetioce svih uzrasta; Opis i ciljevi projekta Saradnja sa školama naročito stručnim ( farmaceutskog i medicinskog smera); Saradnja sa studentima relevantnih fakulteta, stručnim radnicima; Pokretanje farmaceutsko-muzejskog časopisa; Spravljanje i ponuda preparata, kozmetike, čajeva po očuvanim receptima.

Projekat je značajan u društvenom smislu što ukazuje na značaj zaštite i čuvanja istorijskih spomenika i kolekcija. Danas, kada su mnoge farmaceutske kolekcije rasparčane, stare apoteke devastirane ili privatizovane, od neprocenjivog je značaja što su zgrada i kolekcije najstarije vršačke apoteke, stare više od dva veka sačuvane. Ovaj projekat apoteke-muzeja nastao je zahvaljujući brizi društva, donacijama apotekara i kontinuiranom čuvanju kulturnog nasleđa. U kulturnom smislu pruža mogućnost unapređenja kulturne ponude ne samo Vršca već i Vojvodine i Srbije široj publici i stručnoj javnosti. U stručnom smislu projekat je od značaja za istraživanje istorije farmacije Srbije. Prezentovani materjal otvara mogućnost istraživanja različitih tema , publikovanje građe uključivanjem raznih naučnih radnika ne samo iz oblasto farmacije već i drugih nauka i promovisanje našeg nasleđa ne samo u zemlji već i šire. U naučnom smislu moguće je organizovanje naučnih skupova, predavanja I kongresa, uspostavljanje naučne saradnje između različitih relevantnih institucija: Farmaceutskog fakulteta, farmaceutskih kompanija, Zavoda , muzeja.

Preporuka Trajan Kačina

Doktor istorijskih nauka, Član veća za kulturu grada Vršca

Izlozba_PetarLubarda_JednaPrica_VelikiBilbord_0.55113200 1648295461.jpg

ЛУБАРДА

Једна прича

Aуторке

Јелена Кнежевић

 Дина Павић

Ана Панић

Изложба "Лубарда - једна прича" ставља на увид јавности стваралаштво и рад уметника кроз визуру три установе које у свом фонду баштине уметникова дела, различитог полазног становишта, али истог циља, да прикажу значај и монументалност Петра Лубарде. ( Медија центар "Одбрана"; Кућа легата; Музеј Југославије).

ВЕЛИКА ГАЛЕРИЈА ДОМА ВОЈСКЕ

Министарствo одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар „Одбрана“ у сарадњи са Кућом легата и Музејом Југославије организовао је изложбу „Лубарда – једна прича“ у Галерији Дома Војске Србије у Београду. Изложба је реализована у периоду од 9.децембра 2021. године до 5. фебруара 2022. године. Изложба је била повод да се јавности прикажу изузетно вредна дела овог аутора, која нису део сталне поставке Куће легата, нити су излагана у целини када је реч о Уметничкој збирци Дома Војске Србије, са посебним акцентом на колекцију уметникових дела из фундуса Музеја Југославије, која је као поклон дошла председнику Јосипу Брозу Титу.

 

Поред слика и цртежа на поставци и у каталогу премијерно се нашла и архивска фото-грађа, један део из Куће легата, а други, до сада непознат јавности, из фото-архива Дома ЈНА, сада Медија центра „Одбрана”. Аутори изложбе и каталога су: Јелена Кнежевић, Галерија Дома Војске Србије, Медија центар „Одбрана”; Дина Павић, Кућа легата и Ана Панић, Музеј Југославије. Визуелни идентитет изложбе и каталога Александра Капор.

Изложба „Лубарда – једна прича“, каталошки је подељења у три целине заступајући тако све три установе, док је на самој поставци она решена у две, просторно издвојене целине. Прву целину чини хронологија уметника допуњена архивским материјалом из Куће легата и архиве Дома ЈНА, данас Медија центра „Одбрана“. Други део изложбе приказује уметниково стваралаштво од 1933. године па све до 1972. године, завршавајући изложбу са ручно написаном биографијом из 1972. године.

 

Овом изложбом јавности се по први пут у целини приказују конзервирана уметникова дела из Značaj projekta Уметничке збирке Дома Војске Србије за ову прилику музеолошки обрађена, као и дело „Нарови“ из Музеја Југославије, које је за потребе изложбе преузето из зграде СИВа, где се деценијама налазило. Изложба се на посебан начин бави односом уметника и његовог стваралаштва према важним политичким, културним и друштвеним дешавањима, као његовом односу према ЈНА.

Hladno oruzje srednjovekovne zbirke Narodnog muzeja Nis_0.87425500 1648133171.jpg

HLADNO ORUŽJE

Srednjovekovne zbirke Narodnog muzeja Niš

Autor

Slobodan Mitić

Projekat „Hladno oružje srednjovekovne zbirke Narodnog muzeja Nišˮ sa pratećim sadržajima značajno je doprineo promociji elemenata srednjovekovnog kulturnog nasleđa, a ostale aktivnosti umnogome i popularizovale kulturno nasleđe ovog kraja i podigle svest o njegovom očuvanju.

NARODNI MUZEJ NIŠ, GALERIJA SINAGOGA

Projektom „Hladno oružje srednjovekovne zbirke Narodnog muzeja Nišˮ, obuhvaćeni su predmeti koji su pohranjeni u srednjovekovnoj zbirci Narodnog muzeja Niš, a tiču se hladnog naoružanja koje se koristilo u srednjovekovnom Nišu i njegovoj okolini. Radi se o sedamdeset i šest primeraka oružja, ofanzivnog i defanzivnog tipa. U skladu sa tematikom, ostvarena je saradnja sa udruženjem građana „Viteška svebor družina Zmajeva grivaˮ koje godinama organizuje viteški festival „Zaštitnici tvrđaveˮ u niškoj tvrđavi, te je ovom prilikom deo scenografije i oružje koje se koristilo na tom festivalu iskorišćeno i privremeno ustupljeno tokom trajanja izložbe.

 

Glavni cilj ove saradnje jeste bio da se nadomesti ono što nedostaje od artefakata i da se na taj način dočara svet srednjovekovnog viteštva. Tema izložbe predstavljena je kroz predmete, kreiranje ambijenta sa viteških borbi i rekonstrukciju srednjovekovnog oružja. Izložbu je pratio reprezentativni katalog, radionice, predavanja i drugi edukativni sadržaji. Ovom izložbom omogućena je veća dostupnost muzejskih eksponata široj i užoj stručnoj javnosti. Posebnu važnost ima i to što u Narodnom muzeju Niš više od dve decenije nije održana izložba sa srednjovekovnom tematikom.

 

Cilj projekta je očuvanje, unapređenje i upotreba muzejskog fonda u svrhu realizacije izložbe kako bi isti postao dostupniji užoj stručnoj, ali i široj javnosti. Projekat je bio namenjen radnicima u oblasti kulture,stručnoj i naučnoj javnosti, đacima, studentima društveno-humanističkih nauka, osobama sa posebnim potrebama, ali i široj zainteresovanoj publici, pre svega mladim ljudima koji će u budućnosti predstavljati glavne resurse za naučno utemeljeno prepoznavanje, očuvanje i promociju kulturnog nasleđa Srbije. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Realizacijom ovog projekta dobijena je obrađena muzejska građa koja je pohranjena u srednjovekovnoj zbirci Narodnog muzeja Niš. Izložbom je omogućeno Značaj projekta izlaganje predmeta od velikog značaja, njegova dostupnost i adekvatna prezentacija široj domaćoj i stranoj javnosti. Takođe je povećana zainteresovanost šire publike za promociju i očuvanje nacionalnog nasleđa. Osim izložbe, od velikog značaja je i katalog, koji je stručnoj javnosti i posetiocima pružio sve potrebne informacije o srednjovekovnom Nišu, kao i o karakteristikama srednjovekovnog naoružanja koje je bilo izloženo na postavci. Putem edukativno-kreativnih radionica, deca predškolskog i školskog uzrasta upoznata su sa značajem očuvanja kulturnog nasleđa, ali i sa materijalnom kulturom prošlih vremena kojom Niš obiluje.

Preporuka Milena Milošević Micić

Muzejska savetnica, Zavičajni muzej Knjaževac

 

post-objava_0.55307400 1648134259.jpg

СИМБОЛ(И) ГРАДА

Ремек-дела српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице

Аутор

Стеван Мартиновић

Big names, small identiteties или како је Смедеревска Паланка купила своје место у реду изузетности музејске понуде

НАРОДНИ МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Изложба "Симбол(и) града ремек-дела српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице" замишљена је као преглед развoja ликовне збирке Народног музеја у Смедеревској Паланци (период прве половине 20. века) и тежње локалне заједнице да сопствени идентитет саобрази уметничкој и културној афирмацији музеја и града. Изложба је замишљена као музеолошки одговор на питање модерног тезауруса у малој вароши с краја седамдесетих година прошлог века, односно као институционално разумевање колоквијалног питања "откуд таква (вредна и богата) колекција у Смедеревској Паланци".

 

Чињеници да је Паланка, преко Музеја као свог "пројекта" у зачетку, стварање сопственог идентитета потражила тамо где се он најмање треба очекивати - на тржишту уметнина, отворила је читав низ питања начина баштињења. Неколико је кључних тачака на путу од "паланчице до велеграда": куповина слика и промишљање концепта збирке, стварање репрезентативног простора за "Галерију слика", промовисање збирке прве половине 20. века у "сталну поставку", музејска гостовања као проношење вредности "изван себе" (јер, заиста, није Музеј излагао збирку, већ је она "излагала" Музеј, па и Смедеревску Паланку) и мерење легитимитета збирке, те разумевање концепта "измишљања традиције" у светлу будућности збирке и читавог Музеја. Циљ пројекта био је тражење одговора на питање употребе наслеђа с националним предзнаком у локалним оквирима баштине; тражећи бег од "великих имена" у "малим причама" (идентитетима).

Значај пројекта имао је "субверзивно" деловање на пољу тражења отклона од стварања култа једног наслеђа, остављајући у сенци све остале баштине, Značaj projekta како у музеју, тако и ван њега. Овде је реч о питању да ли, како је то у науци објашњено, "робна марка" улази у музеј, или из њега излази. У исто време, у културном и друштвеном смислу, изложба није одузела "право на моћ" ликовној збирци, већ је својим амбивалентним карактером - репрезентативном поставком и дизајном - наставила да буди пажњу љубитеља уметности, док је својом "ангажованошћу" из домена музеологије, покушала да се наметне као једна од парадигми принципа и начина колекционирања у музеју с краја 20. века.

Preporuka Dragan Bulatović

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji

7L ZMK DZ Knajzevac, 2004. crtez ugljenom na platnu, 180 X 180_0.14447900 1648174370.jpg

PRIČA O ZAVIČAJU

Dragoslav Živković

Autorka

Milena Milošević Micić

Priča o zavičaju. Velika dela za "male" gradove. Dragoslav Živković, za zavičaj i istoriju!

GALERIJA ZAVIČAJNOG MUZEJA KNJAŽEVAC

Projekat „Dragoslav Živković – priča o zavičaju“ Zavičajnog muzeja Knjaževac, realizovan je povodom pedeset godina stvaralaštva akademskog slikara mr Dragoslava Živkovića i četrdeset godina rada Zavičajnog muzeja Knjaževac kao samostalne ustanove kulture, a uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Opštine Knjaževac i brojnih donatora, poštovalaca umetnika. Autorka koncepta ovog kompleksnog projekta je autorka Milena Milošević, muzejska savetnica istoričarka umetnosti Zavičajnog muzeja Knjaževac. Predmet proučavanja je slikarstvo Dragoslava Živkovića, odnosno proučavanje umetničkog opusa višestruko nagrađivanog knjaževačkog slikara, koji je po rečima mnogih likovnih kritičara jedan od najznačajnijih srpskih slikara današnjice, a koji svakako zauzima istaknuto mesto među slikarima figuracije i fantastike.

 

Cilj projekta je stručna obrada, katalogizacija i digitalizacija umetničkog opusa akademskog slikara mr Dragoslava Živkovića koja se nalazi u muzejima i galerijama u Srbiji, u vlasništvu umetnika i u privatnim kolekcijama širom zemlje, Evrope i Amerike. U cilju valorizacije i interpretacije likovnog stvaralaštva umetnika priređena je i publikovana prva monografija dela umetnika, kapitalno izdanje muzeja. Nakon fotografisanja, digitalizacije i katalogizacije dela, izrađena je virtuelna galerija i snimljen dokumentarni film u cilju prezentacije slikarstva Dragoslava Živkovića i rezultata projekta. Snimljeno je i audio/video vođenje na znakovnom jeziku sa titlovima na srpskom (ćirilica i latinica) i engleskom jeziku kako bi se unapredila pristupačnost programa i sadržaja muzeja osobama sa invaliditetom. Priređena je retrospektivna izložba i organizovana promocija monografije i filma u Galeriji Zavičajnog muzeja Knjaževac i Galeriji RTS-a u Beogradu, prema nešto izmenjenom konceptu i pod nazivom „Kosmološke slike zbilje i uobrazilje Dragoslava Živkovića“. U toku trajanja izložbe u Beogradu ekipa kulturne redakcije snimila je emisiju iz serijala Paleta kulturnog nasleđa posvećenu Opis i ciljevi projekta slikarstvu Dragoslava Živkovića, a čija je autorka Slavica Stefanović. U realizaciji celokupnog projekta učestvovao je tim izuzetnih stručnjaka u oblasti umetnosti, filmske produkcije, fotografije i dizajna poput Miroslava Todorovića, Nebojše Bradića, Slaviše Savića, Milana Pece Nikolića, Saše Milutinovića i dr.

Dragoslav Živković rođen je u Knjaževcu u kojem živi i stvara. Posle završenih studija 1986. godine postaje član ULUS-a. Osnovne i postdiplomske studije završio je u klasi Mirjane Mihać. Dobitnik je Nagrade Fonda Petra Lubarde 1982., 1983. godine, Nagrade Fonda Bete i Riste Vukanovića 1984. godine, Nagrade za akvarel 12. Međunarodne izložbe minijature u Torontu 1997. godine, Godišnje nagradu Galerije Zadužbine Ilije M. Kolarca 1989. godine. Opština Knjaževac dodelila mu je 2007. godine Majsku nagradu, a Nagradu za životno delo 2014. godine. Bez obzira na postignute rezultate slikarstvo Dragoslava Živkovića do sada nije sistematski proučavano, obrađeno niti valorizovano.

 

Predstavljani su delovi njegovog bogatog i, u tematskom i tehničkom smislu, raznovrsnog opusa kroz samostalne izložbe i tekstove pratećih kataloga ili u kontekstu postavki Zavičajnog muzeja Knjaževac. Obzirom na navedeno i jubilarnih pedeset godina stvaralaštva bilo je neophodno pristupiti realizaciji projekta. S aspekta muzejske prakse, projekat predstavlja pionirski poduhvat stručne obrade likovnog opusa, odnosno fonda koji se u najvećoj meri čuva van ustanove zaštite, time i utvrđivanja broja dela u privatnim i javnim kolekcijama i muzejima. Projekat podrazumeva tradicionalni pristup i digitalizaciju prilikom stručne obrade dela, po prvi put sistematizuje građu, bio/bibliografske podatke i koristi različite medije za interpretaciju i prezentaciju dela.

Prepoznavanje 5_0.29582100 1648163840.jpg

PREPOZNAVANJE 5

Autori

Biljana Grković

Ljubiša Simović

Julka Marinković

Milica Todorović

Ljiljana Karadžić

Svilen Stefanov

Prepoznavanje umrežavanja saradnika za ostvarivanje novih oblika rada kao dopirnos savremenoj likovnoj sceni i predstavljanje otvorenosti za nove ideje muzeja/galerija i kustosa.

NARODNI MUZEJ KRALJEVO

UMETNIČKA GALERIJA KRUŠEVAC

„Prepoznavanje 5“ je umetnički projekat koji se realizuje kroz izložbu priređenu od novembra 2021. do marta 2022. godine u Narodnom muzeju u Kraljevu, Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja u Kruševcu, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku i Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, ustanovama partnerima na projektu. Pored ustanova iz Srbije saradnici na projektu i izložbi su i institucije iz Bugarske i Crne Gore: Umetnička galerija „Nikola Petrov“, Vidin i Centar savremene umjetnosti Crne Gore, Podgorica. Izložba, kojoj je prethodio rezidencijalni program, predstavlja radove 12 umetnika u 6 selekcija, od kojih je većina nastala u okviru projekta, uvažavajući kontekst mesta i individualne pristupe i realizacije u različitim medijima. U svakoj od postavki u ustanovama saradnicima ostvarivana je drugačija komunikacija između selekcija i radova, što je otvaralo i razgovore koji su se ticali galerijskih i muzejskih prostora. Izložbu prati katalog, koji takođe, objedinjuje sve selekcije sa tekstovima kustosa, predstavlja radove i učesnike projekta. Stručni tim koji čini šest istoričari umetnosti, Biljana Grković, Milica Todorović, Julka Marinković, Ljubiša Simović, Ljiljana Karadžić i Svilen Stefanov, opredelio se za radove umetnika Jelene Šalinić Terzić, Nenada Dimitrijevića (Kraljevo), Milene Maksimović Kovačević, Milke Žunjanin (Kruševac), Teodore Vojinović, Marka Jozovića (Čačak), Nikole Markovića, Miljana Nedeljkovića (Niš), Tijane Vujović, Zorana Živkovića (Crna Gora), Svilena Stefanova, Bogdana Aleksandrova (Bugarskaa).

 

Izložba razmatra niz pitanja koja se tiču umetnika i umetničkog dela u savremenom svetu opterećenog pandemijom, potrošačkom kulturom. Radovi tematizuju egzistencijalna pitanja, društvene i socijalne pojave, odnos prema prirodi, uticaj tehnike i tehnologije na svakodnevni život. analiziraju fenomeni sadašnjosti između prošlosti, krize savremenosti i neizvesne budućnosti. Prepoznavanje 5 je nastavak umetničkog projekta koji se kroz različite oblike odvija od 2004. (objedinjene postavke autorskih izložbi, konferenciju, Opis i ciljevi projekta rezidencijalne programe i izložbe) i predstavlja lokalne likovne scene i specifične teme kroz partnersku saradnju galerija/muzeja i kustosa.

Umetnički projekat Prepoznavanje je posvećen uspostavljanju i promovisanju partnerske saradnje galerija, muzeja, kustosa i umetnika u zajedničkom delovanju na prepoznavanju lokalnih umetničkih scena i vidljivosti savremene umetničke prakse u regionu. Ustanovljen kao veoma široka platforma u koncepcijskom i idejnom smislu, projekat, osim što daje mogućnost za priključivanje novih saradnika, omogućava i izložbu koja objedinjuje selekcije kustosa i radove umetnika različitih umetničkih praksi, ostvarenu u 2021.

 

Izložba Prepoznavanje 5, prezentacijom lokalnih scena, doprinosi njihovoj valorizaciji, procesu decentralizacije u kulturi, povećanju vidljivosti regionalne umetničke scene i pospešivanju mobilnosti kustosa, umetnika i umetničkih ideja, kroz umrežavanje muzeja/galerija. Izložba, koja se priređuje u svim ustanovama saradnicima, je i predstavljanje muzejskog rada na inovativan i kompleksan način što u same institucije unosi izazove vremena sa kojima se svakodnevno suočavaju i doprinosi jačanju važnosti uloge muzeja i galerija u novim okolnostima, a lokalne likovne scene postavlja u širi kontekst ka boljem razumevanju savremene likovne umetnosti i približavanju publici. Stvaranje novih mreža institucionalnih, kustoskih i umetničkih, doprinosili su uspostavljanju novih saradnji i široj regionalnoj kulturnoj sceni. Projekat podržava Ministarstvo kulture i informisanja RSrbije, predstavljen je na konferenciji IU MDS, razmatran kao način dugoročne saradnje ili iz pozicije kustoske prakse u stručnim časopisima (Muzeji 6 i 7).

Preporuka Irina Subotić

Istoričarka umetnosti, Profesorka emerita

O Fabrikama i radnicima plakat_0.54502400 1648228319.jpg

O FABRIKAMA I RADNICIMA

Industrijsko nasleđe Srbije

Autori

 Ada Vlajić

Jovana Nedeljković

Rifat Kulenović

Radovan Cukić

Materijalni i nematerijalni tragovi industrijskih procesa nosioci su istorijske, tehnološke i arhitektonske vrednosti, ali i društvene i kulturne vrednosti i važan segment ličnih i identiteta čitavih zajednica. Jedino interdisciplinarnim pristupom i međuinstitucionalnom saradnjom možemo deo ovog nasleđa sačuvati za buduće generacije.

MUZEJ JUGOSLAVIJE

MUZEJ NAUKE I TEHNIKE

Izložbu „O fabrikama i radnicima“ zajednički su organizovali Muzej nauke i tehnike i Muzej Jugoslavije u želji da kompleksnu temu industrije i industrijskog nasleđa sagledaju iz više perspektiva. Tematski okvir je povezan sa procesima industrijalizacije na teritoriji današnje Srbije, od ranih pojava industrijske proizvodnje sredinom 18. veka, preko razvoja u sklopu različitih državnih i društvenih uređenja tokom 19. i 20. veka, zaključno sa prvim decenijama 21. veka, kada dolazi do gašenja većine industrijskih preduzeća, nekadašnjih nukleusa rada i života pojedinaca i zajednica. Materijalni i nematerijalni tragovi ovih procesa nosioci su istorijske, tehnološke i arhitektonske vrednosti, ali i društvenih i kulturnih vrednosti, koje proizilaze iz društvenih odnosa oblikovanih pod uticajem industrije. Na izložbi je predstavljeno pet industrijskih lokaliteta na teritoriji današnje Srbije – Rudnici u Boru i Majdanpeku, Vojno-tenički zavog u Kragujevcu, Tekstilna industrija u Leskovcu, Servo Mihalj u Zrenjaninu i Elektronska industrija u Nišu.

 

Odabrani su sa primarnim ciljem prikazivanja brojnih fenomena koji se vezuju za proces industrijalizacije: uloga radničke klase, radnički standard, uticaj na prirodnu sredinu, veza industrije i nauke. Na primeru pet odabranih studija slučaja predstavljena je celokupna industrija Srbije, njen razvoj i funkcionisanje u različitim istorijskim periodima, političkim i društvenim uređenjima i u različitim državama. Ciljevi: - istraživanje, prezentacija i interpretacija nasleđa koje svedoči o razvoju industrije i procesima industrijalizacije na teritoriji današnje Srbije, a koje reflektuje šire iskustvo na (post)jugoslovenskom prostoru - podizanje svesti o relevantnosti industrijskog nasleđa kod šire javnosti - povezivanje sa lokalnim zajednicama u industrijskim centrima predstavljenim na izložbi - razvoj i unapređenje međuinstitucionalne saradnje kao ključnog elementa multidisciplinarnosti na kojoj projekat počiva Izložbu je pripremio kustoski tim iz dva muzeja: Ada Vlajić, Rifat Кulenović, Jovana Nedeljković i Radovan Cukić. Autorka postavke je Breda Bizjak, a grafičko oblikovanje radio je Saša Pančić. Realizaciju izložbe pomogli su pozajmicama predmeta i vizuelnih dokumenata brojne ustanove kulture i pojedinci.

Inovativnost projekta vidimo pre svega u modelu saradnje, gde dve ustanove, svaka matična za jednu oblast nasleđa, obrađuju jednu kompleksnu temu kao što je industrija i potom rezultate prezentuju kroz dve komplementarne izložbe, koje su publici prikazane u istom vremenskom periodu. Na ovaj način, industrija je sagledana i prikazana i kao proces proizvodnje, i kao složeni oblik udruživanja ljudi. Na značaj projekta utiče široko postavljeni tematski i hronološki okvir, sagledan preko pet vrlo reprezentativnih studija slučaja, u kojima su industrijski giganti koje obrađujemo bili pravi nukleusi rada i života pojedinaca i zajednica i nosilac kolektivnog identiteta čitavih gradova. Imajući u vidu da su u procesu privatizacije (i deindustrijalizacije) prestali da postoje, ili su opstali u značajno izmenjenom obliku, ovim projektom utičemo u velikoj meri i na povećanje svesti o potrebi zaštite industrijskog nasleđa.

Preporuka Marina Simić

Redovna profesorka, Fakultet političkih nauka