_0_37368300%201646320335.jpg)
Muzej naivne umetnosti Ilijanum Šid:
Prvih pedeset godina 1971-2021.
Autor
Radovan Sremac
Muzej naivne umetnosti
„Ilijanum" Šid
Muzej naivne umetnosti „Ilijanum” u Šidu osnovan je kao legat proslavljenog, šidskog, samoukog slikara Ilije Bašičevića Bosilja. Prvu postavku „Ilijanum” je dobio decembra 1970. godine, a zvanično osnivanje kao ustanove kulture izvršeno je 31. maja 1971. godine. Povodom pedesete godišnjice postojanja „Ilijanuma” publikovana je monografija o Muzeju, koliko zbog nemerljivog značaja muzejskog fonda, toliko zbog pozicioniranja „Ilijanuma“ na kulturnoj mapi Srbije. Monografija je pomen na jedinstvenu oazu srpske, jugoslovenske i svetske umetnosti čiji su pregaoci bili samouki, naivni i marginalni umetnici, ali i na trud zaposlenih, najboqih ambasadora te vrste umetnosti.
Monografija ima nekoliko celina. Posle uvodne reči direktorke muzeja Ljubinke Pantić i autora knjige Radovana Sremca, dat je faktografski pregled istorijata Muzeja od osnivanja do jubilarne godine. Potom sledi poglavlje o formiranju muzejskog fonda koji se u više navrata menjao u skladu sa voljom darodavčevih naslednika. Glavni deo monografije predstavlja poglavlje o programskoj delatnosti muzeja u datom periodu. U monografiji je prezentovan celokupan muzejski fond, odnosno legat Ilije Bašičevića Bosilja. Monografija je nastala na osnovu arhivske građe Muzeja, muzejske hemeroteke, navodima bivših radnika, stručnih publikacija, arhive Opštine Šid, kao i dokumentacije Odeljenja matične službe Muzeja Vojvodine.
Prvo predstavljanje Opis sadržaja, značaja i ciljeva publikacije monografije realizovano je simbolično istog datuma kada je otvorena i prva izložba „Ilijanuma“ 1970. godine. Na predstavljanju su učestvovali direktorka muzeja Ljubinka Pantić, autor Radovan Sremac, recenzent i direktor matične ustanove dr Tijana Palkovljević Bugarski i unuka darodavca dr Ivana Bašičević Antić. Nakon promocije, monografija je distribuirana putem poklona stručnim licima i ustanovama kao i prijateljima „Ilijanuma“, ali i kroz prodaje zainteresovanim licima.
Recenzija dr Tijane Palkovljević Bugarski PDF
https://www.youtube.com/watch?v=1n34pnGS3eA
https://www.museumeta.com/CS/Sid/130158870387155/Muzej-naivne-umetnosti-Ilijanum
https://www.facebook.com/mnu.ilijanum/posts/4597436376992693
Interaktivna publikacija „Bosiljevi kraljevi, kraljice, junaci i vile“ obrađuje umetnička dela iz fonda Muzeja naivne umetnosti „Ilijanum“ Šid koja su nastala po motivima iz srpskih epskih pesama i srpske srednjovekovne istorije. Publikacija je namenjena deci starijoj od 8 godina kao i svim početnicima ljubiteljima umetnosti. Zamisao je da ona sprovede čitaoca (korisnika) kroz fantastičan svet slika i dela, i to prvenstveno Ilije Bašičevića Bosilja. Kroz umetnička dela čitalac se upoznaje i sa bogatom istorijom Srba, srpskim carevima i kraljevima, junacima – vitezovima, ali i sa čarobnim bićima iz srpske mitologije. Pored osnovnog teksta publikacije posebno su naglašeni delovi koji pružaju dodatne informacije o osobama, stvarima ili događajima. Važniji pojmovi u tekstu koje čitalac treba da zapamti naglašeni su tamnijom bojom.
Monografska publikacija bogata je kreativnim zadacima koji treba da zainteresuju najmlađe za umetnost i kulturnu baštinu Srbije, ali i da ih uputi u najvažnije fenomene srednjovekovne istorije i da postanu muzejski konzumenti. Monografska publikacija je realizovana u saradnji sa Predškolskom ustanovom "Jelica Stanivuković Šilja" iz Šida i Osnovnom školom "Jovan Jovanović Zmaj" iz Šida koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju. Autor publikacije je viši kustos Muzeja Radovan Sremac, autor brojnih radova iz oblasti zaštite kulturne baštine. Recenzenti su Živka Komlenac diplomirani pedagog, i Anđelka Radosavljević kustos pedagog.
Publikacija je štampana zahvaljujući sredstvima Opis sadržaja, značaja i ciljeva publikacije Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Nakon predstavljanja u kojem su učestvovali autor, recenzenti, i đaci Osnovne škole „Branko Radičević“ Šid koji su izveli edukativni dramski program, publikacija je distribuirana kao poklon zainteresovanim školama i pojedincima. Takođe, nalazi se i u stalnoj ponudi muzejskih suvenira muzeja „Ilijanum“.
Recenzija Anđelke Padosavljević PDF
https://www.youtube.com/watch?v=MG5Sb-KrJU4
https://www.facebook.com/mnu.ilijanum/posts/4426386980764301
Bosiljevi kraljevi, kraljice, junaci i vile
Autor
Radovan Sremac
Muzej naivne umetnosti
„Ilijanum" Šid
Monografija Kabineti čudesa u svetu umetnosti bavi se prepoznavanjem istorijskih modela kolekcioniranja u savremenoj umetničkoj praksi. U prvom delu stoga, određuje se pojam kabineta čudesa kao istorijskog modela kolekcioniranja. Takođe, uviđa se da je ovakav vid zbirke, vremenom potisnut i transformisan u moderni muzej, od 20. veka ponovo prisutan kao inspiracija za moderne umetnike koji koriste koncepte i modele karakteristične za kabinete čudesa u svom stvaralaštvu.
U drugom delu kabinet čudesa sagledan je kao predstava sistema vrednosti u svetu savremene umetnosti, a teorijske premise svesne upotrebe ovog modela sakupljanja i izlaganja, te koketiranja sa njegovim značenjem, proveravane su na primeru 55. Bijenala umetnosti u Veneciji. Treći deo najzad predstavlja svojevrsne kabinete čudesa umetnika-kolekcionara u Srbiji, od poslednjih decenija 20. veka do danas. Centralni problem ovog istraživanja jeste problem vrednosti koji dovodi i do promene muzeoloških i umetničkih paradigmi krajem prošlog veka. Značajan doprinos ove studije svakako je po prvi put načinjena sinteza umetnika-kolekcionara u Srbiji i tumačenje njihove delatnosti kroz poseban "rakurs kabineta čudesa".
Recenzija prof dr Irine Subotić PDF
Recenzija prof dr Milana Popadića PDF
Recenzija prof dr Nikole Šuice PDF
Kabineti čudesa u svetu umetnosti
Autorka
Milena Jokanović
Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
stalna postavka Jugoslovenske kinoteke
the permanent exhibition of the Yugoslav Film Archive
Autori
Мilja Jelenić
Jelena Milenković
Marijana Cukućan
Ivana Milinković
Aleksandar Erdeljanović
Božidar Marjanović
Jugoslovenska kinoteka
Publikacija “Naš muzej filma“ Jugoslovenske kinoteke ima za cilj da u slici i reči obuhvati istoriju filmskog stvaralaštva predstavljenu stalnom postavkom. Кatalog stalne postavke prati šest njenih celina: Film pre filma, Rađanje filma, Put ka središtu lavirinta, Кuća filma, Legati i Poslednja bioskopska predstava. Prateća publikacija stalne postavke koncipirana je tako da kroz prikaz raznovrsnosti i bogatstva svih kolekcija Jugoslovenske kinoteke predstavi i sva odeljenja i njihove delatnosti, kao i da brižljivo istakne napore uložene u čuvanje filmskog nasleđa u skladu s novim tendencijama, naročito digitalizacijom i digitalnom restauracijom filmske baštine.
Javnost će prvi put biti u prilici da na jednom mestu pročita o najvažnijim predmetima koji se čuvaju u Jugoslovenskoj kinoteci poslednjih sedamdeset godina, pritom prateći genezu kinematografije od prve filmske projekcije na Balkanu do trećeg poglavlja, koje je posvećeno Jugoslovenskoj kinoteci, a nosi simboličan naziv Кuća filma. Ovo kapitalno delo na skoro četiri stotine strana prikazuje Naš muzej filma i između korica uokviruje uloženi napor da se sačuva raznolikost predmeta i sećanje na filmske poslenike u ne tako povoljnim uslovima, u istorijskom smislu, dok sa druge strane otvara vrata za mnoge puteve daljih istraživanja.
Značaj publikacije ogleda se da je ovo kapitalno delo svojevrstan udžbenik za studente umetničkih i društveno humanističkih fakulteta, dok široj i stručnoj javnosti pruža pregršt korisnih informacija. Intimna svedočanstva naših velikana, napisana specijalno za potrebe stalne postavke u okviru podceline "Put u Prag", prvi put su publikovana i pružaju novi ugao gledanja kako pojedinačno na njih kao na reditelje, tako i na deo istorije domaće kinematografije. Кatalog otkriva tek delić blaga iza kulisa koje čuva Jugoslovenska kinoteka i time postaje novi temelj za buduća promatranja kada je u pitanju jugoslovenska i srpska filmska baština.
Анализом и тумачењем готово у потпуности непознате и необрађене археолошке грађе са ископавања вођених пре више од пола века, утврђени су елементи за преиспитивање датовања изградње цркве и издвојене фазе градње здања монашког насеља кроз векове. Оригинална научна студија о првој задужбини Стефана Немање и средњовековном манастиру уопште, узорна и незаобилазна у свим будућим истраживањима сличне проблематике.
Recenzija dr Dejana Radičevića PDF
Recenzija dr Marine Mihaljević PDF
Манастир Светог Николе у Топлици: археолошка истраживања
Ауторка
Емина Зечевић
Народни музеј у Београду
Tokom svog dugog trajanja, ideje o baštini i nauci neprestano su se preplitale, ali se njihov uzejamni odnos i dalje koleba između zavodljivog potvrđivanja i zajedljivog osporavanja. Način na koji čovek doživljava vreme ključan je za razumevanje sprege baštine i nauke, pa je tako i struktura knjige proistekla iz naročitog tumačenja tog iskustvog. U njemu postoje dve bitne faze. U prvoj, predmodernoj fazi, odnos čoveka prema vremenu uslovljen je idejom o „kraju sveta“, što nužno vodi do specifičnih, često intuitivnih, pristupa u iskazu i prikazu znanja o prošlosti. Ta etapa nazvana je Svet koji stari i njoj su posvećena prva tri poglavlja (Muze, Muzej, Muzeografija) u kojim se raspravlja o polaznim stanicama u formulisanju odnosa baštine i nauke.
Druga etapa, posvećena Svetu koji se širi, pripada dobu modernosti u kome vreme postaje beskrajno; to je ono vreme mereno časovnikom, doba otkrića „napretka“ i „budućnosti”. Tada nastaje ideja o baštini u savremenom smislu, a prošlost postaje „nešto drugo”, nešto što istovremeno i ne pripada „našem vremenu” i deo je njegove svakodnevice. Takvo razumevanje baštine dobija svoja naučna uobličenja, razmatrana u četvrtom, petom i šestom poglavlju (Muzeologija, Heritologija, Nauke o baštini), gde se neretko podižu disciplinarne ograde, na kojima se, pak, isto tako često i sedi. Između Sveta koji stari i Sveta koji se širi našao se kratki Intermezzo, koji, povezujući ih, naglašava i da su koncepti baštine i nauke prešli iz jedne u drugu Opis sadržaja, značaja i ciljeva publikacije vrstu odnosa.
Otuda ovaj knjiški peščanik ukazuje na preobražaje, ali i na aluzivnost baštine kao predmeta sistematizovanog znanja, usmeravajući pažnju čitaoca na fluidnost odnosa između ideja nauke i baštine. Drugim rečima, cilj ove knjige je dvojak pa je i njen sadržaj, oblikovan poput peščanog sata, potrebno s vremena na vreme okrenuti naglavačke. Taj cilj glasi: naukovati baštinu i baštiniti nauku.
Recenzija dr Danijele Korolije Crkvenjakov PDF
Recenzija prof dr Dragana Bulatovića PDF
Recenzija prof dr Ljiljane Gavrilović PDF
https://www.zis.gov.rs/vesti/pobednici-takmicenja-svetske-organizacije-2/
https://www.zis.gov.rs/vesti/obelezavanje-101-godisnjice-zavoda/
Diskretni šum peščanika: baština i njene nauke
Autor
Milan Popadić
Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Priredili
dr Tatjana Bugarski
Veselinka Marković
Aleksandar Medović
Muzej Vojvodine, Novi Sad
Nakon proglašenja pandemije i uvođenja vanrednog stanja, Muzej Vojvodine započeo je akciju pod nazivom Ostani kod kuće i nauči nešto novo kroz koju je besplatno ponudio sve digitalne sadržaje – virtuelni muzej, brošure za aplikacije proširene stvarnosti, digitalna izdanja i publikacije u pdf formatu. Kustosi su započeli i sa pisanjem priča za vebsajt o predmetima koji se nalaze u njihovim zbirkama, o događajima i temama iz prošlosti, a konzervatori o zaštiti kulturnog nasleđa i poslu koji obavljaju.
Nakon ukidanja vanrednog stanja i povratka u kancelarije, laboratorije i depoe, akcija objavljivanja priča nastavljena je kroz drugi slogan: Budi odgovoran prema duhu i telu. Priče iz Muzeja deljene su preko društvenih mreža, poseta vebsajtu Muzeja značajno je porasla, a broj pratilaca i pregleda pokazao da je potreba za kulturom i umetnošću veća nego ikada. Publikacija Pedeset priča iz Muzeja u doba Korone predstavlja izbor od 50 najboljih muzejskih priča iz prve godine pandemije virusa Kovid-19 po izboru tročlanog uređivačkog odbora Muzeja Vojvodine.
Posvećena je svima koji vole muzeje, kulturno nasleđe i zanimljive priče iz prošlosti. Najpre je pripremljena publikacija na srpskom jeziku, koja je u 2021. prevedena na engleski jezik – 50 Stories From the Museum During the Times of Corona. Grafički dizajn i priprema za štampu se razlikuju za srpsku i englesku verziju, pa su odštampane dve zasebne publikacije. Ova knjiga je prva u ediciji Priče iz MUZEJA i posvećena je svima koji vole muzeje i Opis sadržaja, značaja i ciljeva publikacije muzejske predmete, kao i zanimljive priče iz prošlosti. Ona odražava kompleksnost Muzeja Vojvodine i raznovrsnost njegovih zbirki, čiji predmeti pripadaju poljima arheologije, arheobotanike, arheozoologije, istorije, istorije umetnosti i etnologije.
Recenzija prof dr Miroslava Vujičića PDF
Recenzija prof dr Jovana Milutinovića PDF
https://www.muzejvojvodine.org.rs/category/price-iz-muzeja/ostani-kod-kuce-i-nauci-nesto-novo/
https://www.muzejvojvodine.org.rs/category/price-iz-muzeja/budi-odgovoran-prema-duhu-i-telu/
https://drive.google.com/file/d/16Oojf6unY2gggvdGWPFbrM-tkx39BNym/view
https://drive.google.com/file/d/17p7IEG5FBT40pFP_k-aLpAfnGTdM3dJS/view
Baština Bogorodice Ljeviške i očuvanje pamćenja
Autorka
Jelena Pavličić Šarić
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
U knjizi su predstavljene i analizirane prakse baštinjenja crkve Bogorodice Ljeviške, od njenog uvođenja u sistem zaštite 1948. godine do savremenog doba. Osnovna pretpostavka knjige je da se ovakvim istraživanjem pomenutog prizrenskog spomenika, ali i nasleđa uopšte, može uticati na stvaranje efikasnijeg modela baštinjenja. Problem efikasnosti zaštite autorka prepoznaje kao problem očuvanja pamćenja, pa se i istraživanje odnosi na prakse baštinjenja budući da one generišu različite modele kulturnog pamćenja, koji su vremenom i konstituisali sam pojam baštine. Prva dva poglavlja knjige posvećena su problemima zaštite nasleđa i savremenom konceptu baštine. Razmatraju se višedisciplinarni pristupi u nauci o baštini, kao i doprinosi savremene muzeologije, posebno centralnoevropskog pristupa, odnosno heritologije kao nauke o baštini.
Primena pomenutih teorijskih postavki na studiji slučaja prikazani su potom u dva obimnija poglavlja. Jedno se odnosi na period od 1948. do 1999, a drugo na period nakon te ratne godine i nagle promene odnosa prema spomeniku. Period 1948–1999 je osvetljen kroz sve faze prepoznavanja, valorizacije, zaštite, prezentacije i interpretacije vrednosti Bogorodice Ljeviške. Posebno su istražene i protumačene uloge poverenika, čuvara, kustosa, konzervatora, kopista i drugih poslenika u sistemu Opis sadržaja, značaja i ciljeva publikacije zaštite, o kojima se malo ili nimalo nije znalo. Takođe, rasvetljeno je pitanje muzejske upotrebe i muzejske prezentacije crkve. U narednom poglavlju period nakon 1999. prikazuje se kao vreme društveno-političke (zlo)upotrebe nasleđa. Uništavanje baštine dovodi se u neposrednu vezu sa njenim semantičkim ugrožavanjem.
Autorka pokazuje da je zatiranje pamćenja, najopasniji način ugrožavanja spomenika, te nas još jednom vraća na početnu hipotezu o očuvanju pamćenja kao najvažnijem problemu, odnosno metodu zaštite. Sprovedeno istraživanje je usmereno na izgradnju modela baštinjenja kao procesa aktivnog pamćenja koje podrazumeva da je sistem zaštite nasleđa obávezan sadržajem pojma baštine, a ne samo pravnom legislativom, odnosno, da mu je izvorna dužnost da čuva/pamti iskustva ranijih baštinika i sve prepoznate kulturne vrednosti spomenika čini dostupnim.
Recenzija prof dr Milana Popadića PDF
Recenzija prof dr Dragana Vojvodića PDF
Recenzija prof dr Dragana Bulatovića PDF
https://www.art.pr.ac.rs/index.php/aktivnosti/1452-2022-01-12-19-21-47
https://www.facebook.com/events/1016429792279910