Zavičajni muzej Knjaževac - muzej za sve!
Za budućnost, zavičaj i istoriju...
https://muzejzaponeti.muzejknjazevac.org.rs/
https://citaonica.muzejknjazevac.org.rs/
http://obrazovnaavantura.muzejknjazevac.org.rs/
@ZavicajniMuzejKnjazevac
https://www.facebook.com/timacum/
#zavičajnimuzejknjaževac
#timacum_minus
Povodom četrdeset godina postojanja kao samostalne ustanove zaštite pokretnih kulturnih dobara, Zavičajni muzej Knjaževac realizovao je niz izložbenih i edukativnih aktivnosti, programa zaštite i digitalizacije kulturnog nasleđa uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Opštine Knjaževac. Programi su realizovani u cilju unapređenja uslova čuvanja, izlaganja, prezentacije i interpretacije bogatih i raznovrsnih zbirki muzeja, u skladu sa kovid merama. Najznačajniji programi predstavljeni su u okviru manifestacije Muzeji za deset, obeležavanja Dana opštine Knjaževac, Međunarodnog dana muzeja i Noći muzeja. Realizovani su tradicionalni izložbeni programi značajni za lokalnu zajednicu, generacije mladih i starijih poštovalaca muzeja: 31. Dečiji likovni salon Sv. Sava i 31. Veče otvorenog srca. Predstavljeni su edukativni interaktivni programi muzeja sa pratećim publikacijama, internet prezentacijama, besplatnim android aplikacijama i drugim digitalnim alatima. Priređena je retrospektivna izložba dela akademskog slikara mr Dragoslava Živkovića povodom pedeset godina njegovog stvaralaštva. Predstavljena je monografija dela umetnika, dokumentarni film i virtuelna galerija Dragoslava Živkovića, snimljeno vođenje kroz izložbu na znakovnom jeziku.
Otvorena je Nova postavka u donjoj etaži Muzeja grada u kući Ace Stanojevića, organizovana po principu otvorenog depoa, dostupna osobama sa invaliditetom, sa edukativnim, senzornim kutkom. Predstavljen je arheološki Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine film o Boginjama Timacum Minus-a. Realizovani su obrazovni programi: Letnja škola tradicionalnih zanata, Letnja škola konzervacije, Letnja škola arheologije. Izvršena je konzervacija južne kapije Timacum Minus-a i nastavljena su arheološka istraživanja lokaliteta. Projektom rukovodila Bojana Ilijić, viša kustoskinja arheolog. Nabavljena je nova rasveta za Galeriju muzeja i novi sistem galerijskih šina. Realizovane su izložbe: „Čuvari“ Snežane Vujović Nikolić i „Bečka škola - istureno odeljenje“ Žarka Aleksića, Željke Aleksić i Jelene Micić, knjaževačkih umetnika školovanih u Beču, dobitnika nacionalnih i inostranih priznanja. U Galeriju RTS-a priređena je izložba Dragoslava Živkovića „Kosmološke slike zbilje i uobrazilje“. U saradnji sa Etnografskom muzeju u Beogradu, realizovana je izložba „Ornamentalna baština – Dvopređne čarape Srbije“, autorke Dušice Živković. Izrađen je projekat idejnog rešenja Legata Dragoslava Živkovića. Započet je međunarodni projekat unapređenja pristupačnosti muzeja.
Programi i aktivnosti Zavičajnog muzeja Knjaževac realizovani povodom obeležavanja četrdeset godina rada imali su za cilj razvoj i unapređenje programa i sadržaja muzeja namenjenih najširoj publici, kao i unapređenje uslova izlaganja, čuvanja, interpretacije i prezentacije kulturnog nasleđa. Knjaževački muzej uspeva da, bez obzira na skromna sredstva, mali broj zaposlenih i veliki broj objekata, svakim realizovanim programom napravi iskorak u odnosu na dosadašnje rezultate i prakse, pokrene pionirske poduhvate u oblasti svog delovanja, ali i doprinese životu lokalne zajednice. Za navedene rezultate zaslužni su posvećen tim muzeja i razvijena mreža domaćih i inostranih saradnika i partnera, ali i podrška prijatelja muzeja, lokalne samouprave i Ministarstva kulture i informisanja, koje je ove godine finansijski podržalo realizaciju čak devet projekata muzeja u različitim oblastima očuvanja kulturnog nasleđa.
Nakon covida-a, fokus muzeja je na razvoju publike kroz predstavljane i promociju novih obrazovnih programa i digitalnih alata, internet prezentacija i besplatnih android aplikacija, interaktivnih elemenata, izložbenih programa i drugih kulturnih sadržaja, sa namerom da se kombinujući savremene tehnologije i praktičan rad uspostavi kontakt i sa mlađom publikom. U cilju unapređenja pristupačnosti muzeja kreirani su sadržaji dostupni OSI (audio/video vođenja, tumačenja na znakovnom jeziku, brajevom pismu, VR i dr.).
Realizovane su tri izložbe savremenih umetnika u cilju upoznavanja publike sa aktuelnom umetničkom scenom. Letnje škole (tradicionalnih zanata, konzervacije, arheologije), održane u depandansu muzeja u Ravni, koristeći metode međugeneracijskog i međuvršnjačkog učenja kroz rad, doprinose očuvanju elemenata nematerijalnog nasleđa i podizanju svesti o značaju očuvanja kulturnog nasleđa. Projektom Letnje škole tradicionalnih zanata rukovodila Jelena Kurtić, kustos etnolog. Projektom Letnje škole arheologije rukovodila Bojana Ilijić, viša kustoskinja arheolog. Pomak je ostvaren i u oblasti nepokretnog kulturnog nasleđa kroz rekonstrukciju i konzervaciju južne kapije kasnoantičkog utvrđenja Timacum Minus. Novom postavkom u donjoj etaži Muzeja grada stvoren je izložbeni prostor sa depoom, pristupačan za OSI, sa senzornim i edukativnim kutkom. Novi muzeološki standardi i ciljevi postavljeni su kroz koncept i idejni projekat za zgradu Legata Dragoslava Živkovića.
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Negovanje savremenih pristupa izlagačkoj delatanosti, kao i revalorizacija istorije umetnosti 20. veka jugoslovenskog umetničkog prostora s obzirom na kolekciju kao neiscrpan resurs. Trasiranje što bolje umreženosti sa srodnim institucijama u regionu i šire kroz razmenu ideja i izložbi, kao otvorenost za sve oblike saradnje i inovativnosti u kustoskom radu.
FB: MUSB / MoCAB
Instagram: msub_mocab
Programska politika tokom 2021. godine može se sagledati kroz realizaciju u tri različita pravca. Organizovane su 2 velike retrospektivne izložbe, različito koncepcijski i medijski opredeljenih autora. Prva je izložba regionalno značajne fotografkinje Goranke Matić "Iskustvo u gužvi", koja je svojim fotografskim radom kao hroničarka jedne epohe zabeležila najvažnije društvene pojave osamdesetih, devedesetih i dvehiljaditih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Ova izložba je tokom 2021- 2022. godine, kao rezultat međumuzejskih pregovora i saradnje ušla u programe Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka i Muzeja suvremene umjetnosti, Zagreb i dr. Nakon toga, kao veliki internacionalni projekat, realizovan je međunarodni projekat "Efekat pregleda" na kojem su predstavljeni radovi 60 umetnika koji se bave ekologijom njenom neraskidivom vezom s problemima poput korporativnog imperijalizma, suvereniteta starosedelaca, rodne pripadnosti, raznih vidova ekstraktivizma i značaja dekolonizovanja ne samo istorije već i našeg poimanja prirode. Tokom izložbe realizovan je bogat prateći program: panel diskusije na različite teme u okviru koncepta izložbe, javne debate, radionice i vebinari.
Pred kraj godine, na dan Muzeja, program je zaokružen retrospektivnom izložbom "Figura kao izraz egzistencije" međunarodno priznatog srpskofrancuskog umetnika Vladimira Veličkovića, koji je živio i radio u Jugoslaviji i Srbiji, ali najviše u Francuskoj tokom druge polovine 20.veka. Izložba je priređena na svih pet nivoa Muzeja sa preko sto radova ovog autora koncipiranih kroz temetske celine: Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Mesta, Gubilišta, Glave, Poreklo, Životinje, Ništavilo, Bez imena. U Salonu MSUB i Legatu M.Zorić i R.Čolakovića Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine prezentovane su izložbe domaćih i inostranih umetnika koji su među glavnim nosiocima savremenih umetničkih praksi u zemlji i inostranstvu: Mladena Miljanovića, Ivane Ivković, Kate Mijatović, Ljiljane Šunjevarić, Dragane Žarevac, retrospektivna izložba Miomira Grujića – Fleke, studijska izložba Gorana Babića, kao i dokumentarno-umetnička izložba posvećena jubileju postojanja Salona MSUB: Grupni portret: Šesdeset godina Salona MSU.
MSUB je regionalno značajna institucija sa umetničkim fondom kao glavnim resursom za istraživanje, obradu, revalorizaciju, prezentaciju i zaštitu nasleđa moderne i savremene umetnosti 20. i 21. veka. Samim tim, težnja stručnog tima je da usmerava svoju stručnu i organizacionu infrastrukturu i kreativnost ka otvorenosti za sve vidove umetničkog i kustoskog izražavanja u oblasti vizuelne umetnosti. Pored toga, intenzivirana je saradnja sa institucijama kulture u regionu, potpisan Sporazum o saradnji sa Muzejom Republike Srpske, Banja Luka, zatim pokrenuti pregovori oko razmene izložbi sa Muzejom suvremene umjetnosti, Zagreb, kao i pregovori oko zajedničih projekata sa Modernom galerijom u Ljubljani i dr. U skladu s tim, u buduće će se pored snažne saradnje sa muzejima u regionu, kao i sa srodnim institucijama u Evropi i svetu, kontiunirano nastaviti sa izložbama umetnika i kustosa sa internacinalnom karijerom i značajem.
Cilj razvoja pomenutih potencijala je da kroz ovakve vidove saradnje i razmene MSUB postane lider u regionu i mesto susreta stručnjaka iz svih oblasti zaštite i istraživanja umetničkog nasleđa - primer održavanje simpozija "Muzeji savremene umetnosti u proširenom polju" na kojem su svoja iskustva predstavili vođeći stručnjaci iz Francuske, Norveške, Danske i Hrvatske. Ono na čemu Muzej insistira, a što će biti jedan od prioriteta u buduće je ulaganje u razvoj publike i njene participativnosti unutar muzejskih programa kroz razne vrste pratećih programa, stručnih vođenja kroz izložbe, Dečiji i Omladinski klub, promocija stručnih časopisa i knjiga, muzejski bioskop, prateći programi performansa i digitalne umetnosti, panel diskusija, vebinara... Takođe, posebna pažnja posvećena je povezivanju i razmeni muzejskih stručnjaka kroz razmenu ideja i izložbi, pozajmici umetničkih dela i otvorenosti za sve oblike saradnje i inovativnosti u kustoskom radu i digitalizaciji nasleđa, kao i težnju za novim oblicima komunikacije sa širokom publikom.
Narodni muzej Zrenjanin negujući multikulturalnost ima veoma značajnu ulogu u društvenom životu lokalne zajednice i ima veliki broj posetilaca. Prateći savremene muzeološke tendencije Muzej stavlja akcenat na edukativne programe i primenjuje ih kroz radionice i druge aktivnosti – izložbe, projekcije, promocije...
https://www.facebook.com/muzej.zrenjanin
https://www.instagram.com/narodni.muzej.zrenjanin/
Pored radionica, promocija knjiga, koncerata, kustoskih vođenja i ostalih aktivnosti Narodni muzej Zrenjanin u 2021. godini realizovao je i 24 izložbe od kojih su najzapaženije bile postavka fotografija Brajana Rašića „Pod sjajem zvezda“ i izložba o olimpizmu „Put pravih vrednosti“. Pred kraj godine je završena autorska izložba „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: između industrije i primenjene umetnosti“ a sam završetak 2021. obeležila su još dva autorska projekta - izložbe „Merak mi je...“ i „Pobednici – zrenjaninski paraolimpijci“.
Uz manifestacije Muzeji za 10 i Evropska noć muzeja, ove godine po bogatom programu izdvojila se i Nedelja kulture u kojoj su učestvovale sve institucije kulture u gradu. Iako se posledice pandemije i dalje primećuju broj posetilaca polako počinje da raste, a programi Muzeja su brojniji i raznovrsniji. Stručnjaci Muzeja objavljivali su stručne radove u stručnim publikacijama – Radu Muzeja Vojvodine i Glasniku muzeja Banata. Narodni muzej Zrenjanin tokom leta 2021. predstavio se u Etnografskom muzeju u Beogradu izložbom “Zoomorfni ornament u tradicionalnoj kulturi Banata”.
Tokom 2021. godine stručnjaci Narodnog muzeja Zrenjanin započinju kompleksne pripreme oko izrade muzejske monografije, povodom 110 godina od kada je Muzej Inovativnost u odnosu na raniji rad ili u odnosu na druge ustanove otvoren za publiku u tadašnjem Velikom Bečkereku. Godinu koja je za nama takođe je obeležila i međunarodna saradnja tokom realizacije izložbe „Neonlithic 3.0“ kao i početak realizacije međunarodnog projekta Erasmus+ „Train2Sustain“. U okviru edukativnih programa po prvi put su u aktivnosti Muzeja uključene i radionice na engleskom jeziku a pod okriljem projekta “Tale – Fast Forward” Spomen-zbirke Pavla Beljasnkog iz Novog Sada.
Preporuka Tijana Stanković Pešterac
NOVI SAD
Mi sanjamo i verujemo u stvaralačku snagu ljudi ‒ umetnika, kustosa, konzervatora, kolekcionara, dobrotvora, posetilaca ‒ svesni da samo zajedničkim zalaganjem možemo ostaviti trag u istoriji kulture i umetnosti naše zemlje i našeg vremena.
.
https://www.galerijamaticesrpske.rs/
https://www.facebook.com/galerijamaticesrpske
https://www.instagram.com/galerijamaticesrpske/
https://www.youtube.com/channel/UCCnqp8O8K9op7QHQ0pMODOg
Tokom 2021. godine ostvaren kontinuitet u svim segmentima rada Galerije, a realizovane su sve planirane aktivnosti i ostvareni rezultati vredni pažnje. Galerija Matice srpske je tokom 2021. napravila iskorak u kvalitetu obrade svoje zbirke (digitalizaciji i inventarisanju), kvantitetu popunjavanja umetničkog fonda, inovativnosti prezentacije kulturnog nasleđa kroz izložbenu i izdavačku delatnost. Istovremeno na tim osnovama ostvarena je veća vidljivost u komunikaciji sa publikom, partnerima i medijima o čemu govori i broj od skoro 50.000 posetilaca i preko 2.500 objavljenih medijskih priloga. Galerija je uspela da u svom izložbenom programu sačuva balans između izložbi iz fonda u svom i drugim prostorima, velikih međunarodnih izložbi i gostovanja u renomiranim nacionalnim galerijama i muzejima u regionu. Istakla se na muzejskoj sceni Srbije važnim naučnim izložbama koje donose nova tumačenja nacionalne umetnosti i kompleksnim, možda atipičnim izložbama, koje problematiuzuju ulogu muzeja u savremenom društvu.
Odabir tih tema pokazuje da je Galerija Matice srpske aktivan i aktuelan muzej čija delatnost je utemeljena u vrhunskom naučnom radu, poštovanju standarda struke i inovativnosti promišljanja i predstavljanja nacionalne umetnosti. Paralelno sa svim ovim aktivnostima, radilo se promišljeno i planski na popunjavanju umetničke kolekcije koja je u toku 2021. obogaćena sa 107 muzejskih predmeta. Kompletan program je realizovan angažmanom čitavog kolektiva, od pripravnika do upravnice, učešćem svih zaposlenih kustosa i konzervatora koji su timskim radom uspeli da ostvare planirane programe i Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine postave nove standarde. Čitav kolektiv aktivno je radio na predstavljanju kolekcije i delatnosti Galerije kroz stručna vođenja, raznovrsna predavanja, medijske nastupe i promociju na društvenim mrežama. Nije zapostavljena ni saradnja sa privrednim sektorom u formi brige o korporativnim kolekcijama i saradnju na zajedničkim projektima. Sve to zajedno učinilo je 2021. jednom od uspešnijih godina u radu Galerije Matice srpske koja se realizovanim programima ističe po stručnom i naučnom značaju i daje istaknuti doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji.
Galerija Matice srpske je u 2021. godini načinila značajan korak ka inovativnom pristupu i obradi različitih umetničkih tema, a sve zahvaljujući bogatoj saradnji kako sa muzejima u Srbiji i regionu, tako i sa evropskim muzejskim ustanovama. Izložba „Identitet(i). Predstave žena u srpskom slikarstvu (1918 – 1941)“ prvi put je predstavila i muzealizovala kvir teme u srpskom slikarstvu između dva svetska rata i šire se pozabavila aktuelnim fenomenom u humanističkim disciplinama kakav je fenomen identiteta. Sa druge strane, izložba „Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma“ donela je sveobuhvatno čitanje ove umetničke pojave širom Evrope. Izlaganjem 77 umetničkih dela iz 19 kolekcija kako iz srpskih i inostranih muzeja, predstavljen je širi kontekst simbolizma. Takođe, kroz objavljen dvojezični zbornik sa interdisciplinarnim čitanjima ove teme učinjen je veliki naučni dopirnos nacionalnoj istoriji umetnosti.
Iskorak u muzeološkom smislu napravljen je izložbom „Novosađani biraju“ koja je kroz participativnu ulogu muzeja ukazala značaj publike i njihovog odnosa ka muzejskim predmetima. Građani i građanke Novog Sada dobili su jedinstvenu priliku da se upoznaju sa svim segmentima muzejskog posla i realizuju izložbu koja predstavlja priču o njihovom životu, detinjstvu i željama reflektovanim kroz odabrana dela iz kolekcije Galerije Matice srpske. Pored pomenutih izložbi, u Galeriji su realizovani i brojni drugi značajni projekti kako u izložbenoj i izdavačkoj delatnosti, tako i u domenu edukacije i konzervacije koji govore o posvećenosti malog tima stručnjaka sa velikim željama i idejama. Celokupan rad Galerije u 2021. godini reflektuje našu misiju da bogatstvo naše kolekcije jeste osnov za muzejska promišljanja o najrazličitijim pitanjima savremenog doba, a izložbeni, izdavački i edukativni programi način da komuniciramo sa publikom i tako budemo medijatori između prošlosti i aktuelnog trenutka.
БЕОГРАД
Музеј у ком има за сваког понешто!
https://www.facebook.com/MuzejNT/
https://www.instagram.com/muzejnaukeitehnike/?hl=en
Упркос ванредним околностима повезаних са пандемијом музеј је успео да одлично функционише на свим нивоима. У прилог томе говори програмска активности: 7 изложби, од тога 5 нових и два гостовања. Појачано је присуство у дигиталном окружењу. На нашем Јутјуб каналу је представљена продукција 21 прилога: радионице, предавања, ауторска вођења, новогодишњи концерт на музејском експонату-оргуљама, као и осмишљен серијал Музејска питалица, намењен најмлађим љубитељима музеја.
Музеј је објавио 7 публикација: каталоге за изложбе, часопис заједнице Навој и зборник научних радова Флогистон. У прошлој години остварена је сарадња са институцијама и компанијама: Музејом рудничко-таковског краја, Народним музејем у Чачку, Хемијским факулетом БУ, Електротехничким факултетом БУ, Музејом Југославије, Физичким факулет БУ, Војском Србије, Криминалистичко-полицијским универзитетом, Центром за промоцију науке, Медицинским факултетом БУ, Фармацеутским факултетом БУ, Војно медицинском академијом, Националним центром за криминалистичку форензику, Министарством унутрашњих послова Републике Србије, златарском радњом Стефановић, Нордеус Хабом, Kратер тренинг центром и компанијом Висарис.
У условима пандемије музеј успео да реализује 7 изложби што је велики успеo с обзиром на околности. Али је и доста својих програмских активности Inovativnost u odnosu na raniji rad ili u odnosu na druge ustanove успео да пребаци у вирутелни простор како би наставио комуникацију са својим посетиоцима и створио нове путем друштвених мрежа (Фејсбук, Јутјуб, сајт и Инстаграм). Дигитално присуство је захтевало другачији, иновативнији приступ и праксе. Осмишљен је програм за најмлађе - "Музејска питалица", као и озбиљна продукција снимања предавања за Јутјуб канал музеја. Такође, музеј је у сарадњи са Физичким факултетом омогућио реализацију МолеKула - места за експерименте и лабораторијске вежбе. МолеКул удружује иновативни приступ учењу, знање и истраживачко искуство како би се код деце додатно развила научна интуиција.
Dobrodošli u Čarapansko carstvo!
https://www.facebook.com/muzejks/
https://mobile.twitter.com/muzejks
Od svog osnivanja, 19. XII 1951, Narodni muzej Kruševac ostvaruje svoju osnovnu delatnost kroz sakupljanje, čuvanje, zaštitu i izlaganje pokretnih kulturnih dobara i ostataka materijalne kulture zavičaja. Tokom decenija svog postojanja, stasao je u značajnu kulturnu instituciju, izgrađujući uglednu poziciju u muzejskoj mreži Srbije. Smešten unutar kompleksa srednjovekovne tvrđave, kruševački muzej predstavlja neizbežnu destinaciju kada je u pitanju kulturna i turistička ponuda grada. Stalna muzejska postavka smeštena je u starom zdanju nekadašnje gimnazije iz 1863, i organizovana je u dva nivoa. Fundus muzeja do danas sadrži više od 23 000 muzealija prirodnjačkog, arheološkog, etnološkog, istorijskog, kulturno-istorijskog i likovnog karaktera, koje pokrivaju razdoblje od praistorije sve do sredine XX veka. Pored izložbene muzej dužnu pažnju posvećuje istraživačkoj, izdavačkoj, kulturnoprosvetnoj i pedagoškoj delatnosti, kao i afirmaciji autentičnih vrednosti zavičaja. U tom pogledu muzej prezentuje bogatu kulturnu baštinu putem izložbi, kataloga, stručnih publikacija i medija, što je bio slučaj i tokom prethodne godine.
Tokom 2021. godine Muzej je imao brojne izložbene aktivnosti. Izložba Moravska Srbija između stvarnosti i legende svečano je otvorena povodom jubileja 650 godina od osnivanja grada Kruševca. Povodom istog jubileja u Umetničkoj galeriji Nardnog muzeja Kruševac otvorena je izložba Likovni umetnici o gradu 1971. / Likovni simpozijum 50 godina kasnije, a u prostoru Kuće Simića izložba Spomenik kosovskim junacima-svedok epohe. Tokom čitave prethodne godine, Muzej je imao bogate izložbene aktivnosti uprkos uslovima pandemije. U prostorima Narodnog muzeja Kruševac, realizovano je 20 izložbi, ali i edukativne radionice, konferencije Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine i stručna predavanja. Zahvaljujući sredstvima ostvarenim putem Ministarstva kulture i informisanja nastavljeno je sa realizacijom rekonstrukcije doma Slobodište. Umetnička galerija Narodnog muzeja Kruševac ostvarila je dva uspešna projekta, Prepoznavanje 5, regionalni umetnički program, koncipiran kao istraživanje kustosa i umetnika, kao i projekat upotpunjavanja fonda novim akvizicijama. Putem projekta tokom prošle godine nabavljena je i savremenija oprema za potrebe konzervacije i restauracije.
U periodu pandemije i specifičnim uslovima rada koja je ista prouzrokovala, Narodni muzej Kruševac svoje programske aktivnosti je usmerio i na virtuelni prostor i svoj sadržaj ponudio publici različitog uzrasta i interesovanja. Putem muzejskih profila na socijalnim mrežama Facebook i Instagram, ali i putem muzejskog sajta nmks.rs, publika je imala prilike da se upozna sa sadržajima stalne muzejske postavke koja posetioce hronološki i slikovito vodi kroz različita istorijska razdoblja. Zahvaljujući dobijenim sredstvima za projekat Multimedijalni vodič kroz kruševačko kulturno blago, Narodni muzej Kruševac ostvario je mogućnost prezentacije i komunikacije sa publikom putem još jedne digitalne platforme i na taj način obezbedilo bolju vidljivost i dostupnost svojih sadržaja.
U odnosu na raniji rad Muzej je svoje delovanje aktivnije usmerio i na digitalizaciju muzejske građe i muzejskih zbirki. Takođe, zahvaljujući sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za realizaciju projekta Nabavka opreme za realizaciju edukativnih sadržaja Narodnog muzeja Kruševac, nabavljena je sva potrebna savremena IT oprema, ali i kreirana propratna aplikacija koja će u narednom periodu olakšati i osavremeniti rad tokom edukativnih muzejskih radionica. Uz pomoć projekata izvršena je i nabavka potrebne inovativne opreme za sprovođenje procesa konzervacije i restauracije predmeta iz zbirki Narodnog muzeja Kruševac, zahvaljujući kojoj je, tokom prethodne godine, osavremenjen i unapredjen rad u konzervatorskoj radionici.
SPOMEN ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u 2021.godini deluje u znaku slogana
„U najboljim godinama“, obeležavajući
dve značajne godišnjice:
60 godina od otvaranja i
50 godina postojanja Memorijala umetnika.
U jeku pandemije realizovanje izložbi i programa posvećenih jubilejima predstavljali su izazov, sa fokusom na novim i unapređenju postojećih projekata, te brojnim saradnjama...
https://beljanskimuseum.rs/wp-content/uploads/2021/04/SZPB-Memorijalumetnika-2021web.pdf
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je tokom 2021. godine, uprkos ograničenjima uslovljenim pandemijom COVID –19, nastavila da promoviše vrednosti nacionalne kulturne baštine. Osnovni programski koncept bio je usmeren na obeležavanje dva značajna jubileja: šezdeset godina od osnivanja i otvaranja muzeja za javnost i pedeset godina postojanja Memorijala umetnika, posebne izložbeno-programske celine legata. Godišnji i višegodišnji projekti, novi vidovi saradnje sa različitim institucijama, istraživački rad i interdisciplinarnost u kreiranju edukativnih i popularnih programa, pokazali su rezultate realizacijom 3 izložbe i 3 kamerne postavke u Spomen-zbirci i 1 gostovanjem u Beogradu, kao i u okviru više od 130 drugih aktivnosti, predavanja, radionica i filmskih projekcija. Glavni programi povodom jubileja predstavljaju izložbe „Mnogo jak logo znak“, „Likovi i ličnosti: pedeset godina Memorijala umetnika“, „Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i njen arhitekta Ivo Kurtović“, gostovanje izložbe „Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog“ u Galeriji SANU u Beogradu i predstava „U ogledalu muza“ u okviru projekta „Muzej mladih“, dok je centralna svečanost proslave otvaranja muzeja za javnost održana u okviru 54. dodele Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Spomen-zbirka je istovremeno bila posvećena realizaciji aktivnosti usmerenim ka poboljšanju kvaliteta sveukupnog rada legata: unapređenju kvaliteta zaštite, istraživanja, obrađenosti i prezentovanja zbirki,
Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine povećanju pristupačnosti muzeja postavljanjem pristupne rampe za osobe sa invaliditetom, jačanju prostornih kapaciteta, popularizaciji vizuelnih umetnosti kroz edukaciju različitih ciljnih grupa, internacionalizaciji ustanove uključivanjem u međunarodne projekte. Nastavljena je i uspešna saradnja muzeja sa medijskim kućama, posebno prilikom realizacije kompleksnih programa poput izložbi posvećenih jubilejima. Snimljene su tri specijalne TV emisije vezane za rad legata, brojni prilozi, video-klipovi, uz povećanu primenu novih medija u odnosu na prethodne godine (nova Web prezentacija, društvene mreže, razvoj multimedijalnih aplikacija).
Kao prvi muzej u Srbiji koji baštini izuzetnu kolekciju jugoslovenskog diplomate, Spomen-zbirka punih šezdeset godina održava visoke standarde poslovanja. Kontinuitet nije narušen tokom 2021. godine, kada u jeku pandemije institucija uspešno obeležava dva značajna jubileja. Poslednjih pet godina rada, u fokusu je razvoj edukativnog sistema i razvoj publike, ali i unapređenje promocije vrednosti legata koje kroz sećanje na jedno jedinstveno vreme, osnažuje nove generacije za učenje, emancipaciju i stvaranje novih i čvrstih međunarodnih veza. Izložbama su ostvareni važni pomaci za instituciju i kulurno-umetničku scenu Srbije i regiona. Prvi put u istoriji Spomen-zbirke postavkom „Likovi i ličnosti: pedeset godina Memorijala umetnika“ prikazani su potreti i autoportereti svih 35 autora iz kolekcije Beljanskog.
Izložbom „Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog“ ostvareno je prvo gostovanje u Galeriji SANU u Beogradu i učinjen iskorak u izlagačkom konceptu prezentovanja interdisciplinarno obrađene zbirke novosadskog muzeja. Prva izložba i druga publikacija u istoriji umetnosti o Ivi Kurtoviću, autoru prve namenske muzejske zgrade u Srbiji, produkt su regionalnog projekta „Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i njen arhitekta Ivo Kurtović“. Novi razvojni pristupi vidljivi su u partnerskom uključivanju u dva međunarodna projekta: „ChoreoChroma“, nastalog u saradnji evropskih prestonica kulture 2022 Novi Sad i Eš iz Luksemburga, dok „ReCulture: Re-branding“ predstavlja prvo angažovanje Spomen-zbirke u okviru EU programa Kreativna Evropa. Edukativni segment za decu i mlade donosi novine u domaćoj muzejskoj praksi. Prema publikaciji Spomen-zbirke „Prvi put u muzeju“ snimljen je video-spot za gluvu i nagluvu decu sa tumačenjem na znakovnom jeziku, a za izložbu „Mnogo jak logo znak“ u saradnji sa Školom za dizajn „Bogdan Šuput“ urađen je vizual dva jubileja za promo-materijal muzeja. Interaktivna muzejska predstava „U ogledalu muza“, obeležila je jubilej privlačeći posetioce svih starosnih dobi, dok je projekat „Teach Art Learn English“ u 2021. plasiran i u drugim gradovima Srbije prerastajući u program „TALE Fast Forward“.
CENTAR ZA KULTRU GROCKA - USTANOVA KULTURE OPŠTINE GROCKA
Mali a veliki muzej Rančićeva kuća je kulturno dobro i mesto gde kultura i doslovno stanuje, jer u njoj radi Centar za kulturu Grocka. Revitalizovani varoški dom primer je dobre prakse koji živi kao savremeni kulturni centar, muzej, galerijski prostor, van gradskog jezgra, uspešan u radu i privlačenju publike.
https://www.facebook.com/kulturagrocka
Centar za kulturu Grocka je ustanova kulture osnovana 2006. godine, čija su osnivačka prava preneta na Opštinu Grocka 2015., od kada postaje centralni stožer kulturnih aktivnosti svoga osnivača, i prva (i jedina) opštinska ustanova kulture. Sedište ustanove je Rančićeva kuća, kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju (Majevička 9, Grocka). Prostor ustanove je, iz godine u godinu, a posebno u proteklom periodu, prepoznat kao značajno hodočasničko mesto za posetioce i izletnike, i nezaobilazna tačka na kulturnoj mapi Beograda. Ustanova pruža stanovnicima Grocke, ali i široj publici, mnogobrojne kulturne sadržaje i kreira autentičan program, realizujući rekordnih 513 programa kulture u 2021. godini. Zahvaljujući proaktivnosti rukovodioca u ličnosti Zorice Atić, renomirne istoričarke umetnosti-kustoskinje, i mogućnostima prostora na otvorenom kojim raspolaže, ustanova se uspešno prilagodila novonastaloj situaciji, dajući pozitivan primer funkcionisanja u uslovima pandemije uzrokovane virusom Кovid-19.
Naime, ustanova raspolaže jedinstvenim galerijskim prostorom unutar objekta Rančićeve kuće, autentičnog varoškog doma Srbije, i negovanom baštom opremljenom mobilijarom, koja se aktivno koristi kao letnja muzička scena, radioničarski prostor, ali i učionica i galerija na otvorenom. U ustanovi postoji i suvenir-kutak, sa mogućnošću kupovine brošura i publikacija o Grockoj, lokalno-autentičnih suvenira i razglednica Grocke. Među brojnim aktivnostima koje je ustanova organizovala i/ili sprovela u mreži saradnje, na način koji daleko prevazilazi skromne kapacitete sa svega dva zaposlena, izdvajamo bogat galerijski program sa značajnim izložbama i Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine javnim konkursima za grupna izlaganja, muzički program sa autorskim nastupima, projektnu aktivnost, edukativne i tribinske uživo i onlajn događaje, istraživanje i promovisanje kulturno-istorijske baštine Grocke/Beograda, rad na revitalizaciji kulturnih dobara, rad na digitalizaciji kulturnih sadržaja ustanove i izradi virtuelnih tura kulturnim dobrima Grocke, aktivnu promociju u medijima, i posebno rad na Legatu Aleksandra Кostića u Grockoj o kome se stara ustanova, kao i zapaženo učešće i priznanja u okviru kulturnih manifestacija, posebno „Muzeji za 10“ i „Dani evropske baštine“.
Rančićeva kuća u kojoj „stanuje“ ustanova kulture Centar za kulturu Grocka, tokom 2021. godine dala je pravi primer kako mali kulturni i galerijski prostori, van velikih gradskih centara, mogu biti veoma uspešni u radu i privlačenju publike. Zahvaljujući autentičnim aktivnostima i medijskoj vidljivosti rada, kvalitetu i profesionalnosti u sprovođenju programa u mreži saradnje sa eminentnim pojedincima, ustanovama kulture i institucijama, raznovrstan progam u Rančićevoj kući, sedištu Centra za kulturu Grocka, bio je dostupan i uživo, i digitalno, u korak sa vremenom i globalnim trenutkom velikih izazova. Ustanova se istakla interesovanjem posetilaca za kustoske obilaske Rančićeve kuće, kulturnog dobra, i Legata dr Aleksandra Кostića o kome se stara u ime opštine Grocka, gde je zabeležila rekordnu posetu, podržanu aktivnom promocijom u medijima. Broj medijskih naslova i formata je daleko prevazišao prethodne godine (513), rezultat je kontinuiranog rada u svim okolnostima i prati mnogobrojne programe i konkurentne sadržaje koji privlače, posetioce, edukuju građane i grade pozitivan imidž ustanove i opštine Grocka.
Naglašen je savremen pristup u realizaciji programa, kako bi se sadržaji kulture nesmetano odvijali i doprli do publike, te se posebno isticala svojim onlajn i digitalnim programima. Realizovano je niz snimanja pojedinačnih kulturnih događaja, kao i terenskih snimanja za potrebe izrade 3D prezentacija i virtuelnih tura kulturnih dobara, kojima se značajno promoviše kulturno nasleđe. Virtuelne ture, tri izrađene (Rančićeva kuća, Legat, Kasnorimska grobnica) i dve u pripremi, dostupne su na uvek ažuriranom sajtu Centra za kulturu, i koriste se za promociju kulturne baštine i kulturno-turističko predstavljanje. Broj fizičkih posetilaca događajima u uslovima pandemije iznosi više hiljada, dok je broj pratilaca digitalnih programskih sadržaja emitovanih uživo prevazišao više desetina hiljada pregleda. Takođe, na jutjub stranici ustanove trajno su dostupni snimci - koncerti, edukativne divan-tribine, trejleri, gostovanja u medijima, emisije, a društvene mreže koje ustanova aktivno koristi redovno prate brojne programske aktivnosti.
Odgovornost pre svega
https://www.instagram.com/etnografskimuzejbeograd/?hl=en
https://www.facebook.com/EtnografskiMuzejBeograd.EthnographicMuseumBelgrade/
Etnografski muzej je jedinstvena ustanova kulture u kojoj se čuva etnografsko kulturno nasleđe Srbije. Tokom 2021. Etnografski muzej je obeležio 120 godina postojanja. • Izložbom Seljak u karikaturi lista Jež (1935-1990), kroz pop kulturu, ukazuje se na problematiku prikaza srpskog seljaka u savremenom društvu. • Izložbom pod nazivom Izložba o izložbama, postavljenom u Studentskom parku, izvan Muzeja, javnost je upoznata sa istorijatom rada Muzeja. • Na Dan Muzeja, 20. septembra, otvorena je izložba S obramicom niz put. Prikazana je raznolikost u izgledu obramica, uslovljena kulturološkim i geografskim osobenostima. • U Manakovoj kući predstavljena je izložba Fotografija Hristifora Crnilovića. Tada su prvi put prikazane fotografije snimljene 1940-ih godina, pretežno sa teritorije Severne Makedonije. • Izložbom Etnografske mape od 19. do 21. veka, od materijalnog ka digitalnom predstavljene su digitalne mape etnografskih oblasti Srbije. Mape su informaciono povezane sa Registrom kulturnih dobara Muzeja. • Međunarodni festival etnološkog filma obeležio je 30 godina postojanja pod sloganom Tragovi iskona. • Ostvarena je međunarodna i međumuzejska saradnja u vidu gostovanja u gradovima Srbije i regiona. Saradnja je obuhvatala gostovanja izložbi u Crnoj Gori i posetu muzejskih stručnjaka Jerevanu, radi uspostavljanja saradnje. • Ostvarena je saradnja sa lokalnim zajednicama i udruženjima koja se bave očuvanjem kulturnih i etničkih identiteta.
Realizovane su izložbe Srpsko cincarskog društva Lunjina o ženskim cincarskim nošnjama, Akademskog speleološko-alpinistickog kluba, radionice tradicionalnog pevanje iz vika, prezentacija sviranja na gajdama, okrugli sto Očuvanje zlakuskog lončarstva, Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine predstavljanje svirala iz zbirke Muzeja na Saboru u Prislonici. • Realizovana su stručna terenska istraživanja iz oblasti narodnih znanja i verovanja, narodnog graditeljstva, stanovanja, privređivanja, ishrane, higijene, nakita i ukrašavanje. • Odeljenje za konzervaciju muzejskih predmeta je pored redovnih aktivnosti konzerviralo predmete za stalnu postavku Muzeja u Vranju, za pozorište Boško Buha, za manastir Hilandar. • Pokrenuta je edicija Nematerijalno kulturno nasleđe. Cilj edicije je promocija i približavanje javnosti elemenata upisanih na UNESCO-vu Reprezentativnu listu i u Nacionalni registar NKNS-a.
U godini kada je Etnografski muzej obeležio 120 godina postojanja, ustanova je na mnogim poljima pomerila kako sopstvene granice, tako i granice delovanja svih muzeja u Republici Srbiji. Fasada je sanirana prvi put od izgradnje zgrade 1934. godine. Prošle godine ustanova je otišla korak dalje i postala prvi muzej koji je uveo solarne panele i tako dao na važnosti zaštiti životne sredine i obnovljivim izvorima energije uz dugoročnu uštedu materijalnih sredstava. Usvajanjem nove zakonske regulative, Centru za nematerijalno kulturno nasleđe povereni su poslovi centralne ustanove za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, čime je Etnografskom muzeju dodeljena značajna uloga u sistemu očuvanja živog nasleđa u Srbiji.
Na polju muzeološke delatnosti ističe se izložba Etnografske mape od 19. do 21. veka, od materijalnog ka digitalnom kojom je ustanova pružila uvid u svoj 120-godišnji rad, a tim povodom je napravljeno čak 19 digitalnih mapa etnografskih oblasti Srbije koje su povezane sa Registrom kulturnih dobara Muzeja. Tim povodom realizovana je i interaktivna mapa na kojoj su predstavljeni predmeti iz Muzeja, mapirani po oblastima u kojima su pronađeni, sa fotografijama, dodatnim materijalom i opisom. U saradnji sa Gradskom organizacijom slepih Beograda izložba S obramicom niz put, koja je otvorena 20. septembra na Dan Muzeja, bila je u potpunosti prilagođena slepim i slabovidim osobama, dok su razvijeni i specijalni programi. Na polju digitalne dostupnosti Etnografski muzej se u protekloj godini može pohvaliti novim sajtom, na kojem je po prvi put dostupna i online prodavnica. U cilju oživljavanja Stalne izložbe, napravljena je mobilna aplikacija čiji deo predstavlja narodna igra kolo - kao šablon za učenje koraka. Unapređeni su i mnogi segmenti za udobnije iskustvo posetioca u muzeju, jer je uvedeno plaćanje karticama, WiFi, napravljen toalet za osobe sa invaliditetom i obezbeđeno je mesto sa odgovarajućom opremom za prepovijanje beba.