panel_0.63131500 1648239354.jpg

Vodeći se ICOM-ovom definicijom muzeja iz 1974. prema kojoj je muzej ustanova u službi društva i njegovog razvoja, Etnografski muzej je doprinos toj misiji dao na specifičan način. Prepoznavši značaj važnosti zaštite životne sredine u korišćenju obnovljivih izvora energije, Muzej je na krov zdrade postavio fotonaponsku elektranu - solarne ploče, i time postao prvi muzej koji proizvodi električnu energiju, štedi novac i istovremeno brine o životnoj sredini. Muzej kao kulturna i društveno odgovorna ustanova na ovaj način uključio se na promovisanje i podsticanje ekološke svesti. Putem mobilne aplikacije moguće je u svakom trenutku pratiti nivo uštede električne energije. Prepravkom toaleta na izložbenom prostoru, prilagođenom potrebama osoba u invalidskim kolicima, prema propisanim standardima, Etnografski muzej uneo je još jednu promenu u skladu sa društveno odgovornim ponašanjem.

Fasada EMB_0.86164100 1648239356.jpg

Zgrada u kojoj se nalazi Etnografski muzej je 1934. godine izgrađena prema arhitektonskom rešenju Aleksandra Đorđevića. Tokom Drugog svetskog rata, fasada je pretrpela brojna oštećena od gelera, i nikada do 2021. godine nije u celosti sanirana. U prvoj polovini prošle godine završena je prva faza sanacije i konzervacije uličnih fasada zgrade. Dok je druga faza, započeta u drugoj polovini godine i odnosi se na donji deo fasada, odnosno na sanaciju i konzervaciju granitnih ploča. Sanaciji fasada se pristupilo veoma odgovorno, u skladu sa uslovima koje je propisao Zavod za zaštitu spomenika kulture. Obnovom fasade je sprečeno ugrožavanje kulturnih dobara koja se čuvaju u Muzeju i zaštićena je zgrada nekadašnje Beogradske berze a koja je 1953. godine postala zgrada Etnografskog muzeja. Ovako je dat doprinos široj zajednici obnovom zgrade Muzeja kao spomenika kulture i bisera art deco Objašnjenje stila.

nkns_0.06578500 1648239354.jpg

Centru za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, Zakonom o muzejskoj delatnosti (2021) i Zakonom o kulturnom nasleđu (2021), povereni su poslovi centralne ustanove za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa. Povereni poslovi se, pre svega odnose na vođenje Nacionlanog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i celokupne dokumnetacije o registrovanom nematerijalnom kulturnom nasleđu. Takođe, povereni poslovi obuhvataju i učešće u izradi Programa razvoja zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa u Republici Srbiji i izradi strategije razvoja ustanova zaštite, staranje o usklađivanju standarda postupanja domaćih ustanova zaštite sa međunarodno priznatim stručnim standardima, kao i izradu nominacionih dosijea za upis kulturnog nasleđa na UNESCO-ve liste. Deo poverenih poslova je i utvrđivanje jedinstvene polazne osnove za izradu plana digitalizacije i elektronske obrade kulturnog nasleđa, kao i donošenje stručnih uputstava za ustanove zaštite u Republici Srbiji i staranje o ujednačavanju prakse ustanova zaštite prilikom primene međunarodnih standarda u oblasti očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa.

https://etnografskimuzej.rs/centar-za-nkn/

http://www.nkns.rs/

IMG_9938_0.26719600 1648239356.jpg

Izložba Etnografske mape od 19. do 21. veka, od materijalnog ka digitalnom, Miroslav Mitrović

Predstavljeno je 19 digitalnih mapa etnografskih oblasti Srbije čiji je položaj ucrtan na digitalnoj karti. Prikazan je napredak ostvaren u vođenju dokumentacije. Mape su informaciono povezane sa Registrom Objašnjenje kulturnih dobara Etnografskog muzeja. U okviru modula Etnografske mape – „modul Šumadija“ prikazano je spajanje modula Etnografske mape sa modulom elektronske baze podataka. Omogućeno da se jednostavno, iz samog elektronskog inventarnog kartona koji se nalazi u modulu Registrar kulturnih dobara mogu posmatrati mape. Realizovana je interaktivna mapa na kojoj su predstavljeni predmeti iz Muzeja, mapirani po oblastima gde su pronađeni, sa fotografijama, dodatnim materijalom i opisom. Mapa je optimizovana za mobilne uređaje, cilj joj je povezivanje predmeta sa njihovim poreklom. Ostavljena je mogućnost da se mapa nadograđuje, da se u projekat uključe i drugi muzeji sa svojim materijalom kao i predstavi celopukno kulturno nasleđe na jednom mestu.

https://www.youtube.com/watch?v=Ych9Vv4zT2

https://etnografskimuzej.rs/arhiva-izlozbi/

Seljak u karikaturi lista jez_0.63105700 1648239354.jpg

Izložba Seljak u karikaturi lista Ježa (1935-1990), dr Tatjana Mikulić

Izložba je ponudila nostalgično podsećanje na godine u kojima su satira i humor oblikovali jugoslovensku stvarnost i istakla značaj karikature kao sažete vizuelne forme izražavanja. Takođe, izložbom je ukazano na teorijskometodološki potencijal karikature kao izvora istraživanja, naročito u kulturoloskim proučavanjima fenomena odevanja. Izložba je ujedno i omaž časopisu Ošišani jež, koji je od svog prvog broja objavljen 1935. godine bio i ostao najznačajniji satirični list na ovim prostorima. Kroz pop kuturu, autor ukazuje na problematiku prikaza srpskog seljaka u savremenom društvu. Prateći program izložbe imao je za cilj uključivanje različitih grupa posetilaca, pristupanjem sadržaju izložbe iz različitih uglova: radionice karikature za decu i odrasle, tribina satiričara iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore o humoru i savremenom stanju satire, video intervjui sa saradnicima lista Jež, autorsko tumačenje izložbe kao i video snimci tumačenja u epizodnoj formi.

https://www.youtube.com/watch?v=wCqjWyqFRY0&t=69s

https://www.youtube.com/watch?v=GckcvXSLJ5c&t=48s

https://www.youtube.com/watch?v=vAyM7zZZjb8

https://www.youtube.com/watch?v=z5IWU3a9oW8

https://www.youtube.com/watch?v=ZLQITykxc_w&t=17s

https://www.youtube.com/watch?v=X4vX9BFk1pQ

https://www.youtube.com/watch?v=Sp1HOREo7F4&t=8s

https://www.youtube.com/watch?v=sROgCV2Sgmc

https://www.youtube.com/watch?v=zn21zvZ6cis&t=2205s

IMG_9969_0.28630200 1648239356.jpg

U sklopu obeležavanja 120 godina postojanja Etnografskog muzeja u saradnji sa produkcijskom kućom Cinemonn film snimljen je video materijal u kom su kustosi predstavljali predmete iz svojih zbirki. Na ovaj način šira javnost je mogla da se upozna sa čuvarom baštine i njegovom odnosu prema predmetu. Organizovani su koncerti, predavanja, tribine, mini tematske izložbe. Pokrenuta je i edicija Nematerijalno kulturno nasleđe. Cilj edicije je promocija i približavanje javnosti elemenata upisanih na UNESCO-vu Reprezentativnu listu i u Nacionalni registar NKNS-a. Za odrasle su u Manakovoj kući organizovane radionice starih i umetničkih zanata, dok su u Etnografskom muzeju Objašnjenje organizovani programi za decu. Putem društevnih mreža odeljenja Etnografskog muzeja predstavila su svoj rad zanimljivim pričama i anegdotama. U cilju oživljavanja Stalne izložbe, napravljena je mobilna aplikacija. Na aplikaciji je predstavljeno stanovanje i narodna igra kolo - kao šablon za učenje koraka, sa idejom da se spoji materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe.

https://www.youtube.com/watch?v=YFxR4g5KM5Q

https://www.youtube.com/watch?v=kFSoWhbRH4g

https://www.youtube.com/watch?v=MTNdUIHm168

https://www.youtube.com/watch?v=ad8SD8AHgy4

https://www.youtube.com/watch?v=PZgcJmtEmGU

https://www.youtube.com/watch?v=_HChIdQx4uc

https://www.youtube.com/watch?v=8W0IH_oTIV4

https://www.youtube.com/watch?v=BCmGYzE3HTY

https://www.youtube.com/watch?v=41eNcT6nPrw

https://www.youtube.com/watch?v=sXmPr4j5icM