ICOM SRBIJA NAGRADA 20.23 MUZEJ GODINE
Ko će se pridružiti dosadašnjim laureatima?
KANDIDATI 2023:
2022
Muzej nauke i tehnike Beograd
2021
Jugoslovenska kinoteka, Beograd
2020
Muzej savremene umetnosti, Beograd
2019
Narodni muzej u Beogradu
2018
Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina
2017
-
Muzej primenjene umetnosti, Beograd
-
Narodni muzej u Beogradu
2015
Kuća legata, Beograd
2012
Narodni muzej, Zaječar
2007
Muzej afričke umetnosti u Beogradu
2006
Muzej primenjene umetnosti u Beogradu
2005
Narodni muzej Crne Gore, Cetinje
2004
Muzej grada Novog Sada
Muzej nauke i tehnike
Beograd
Мuzej naivne i marginalne umetnosti
Jagodina
Muzej savremene umetnosti
Beograd
Muzej Vojvodine
Novi Sad
Narodna biblioteka Bela Crkva
Narodni muzej Šumadije
Kragujevac
Коју музејску активност бисте истакли из Ваше пријаве и зашто?
За наш Музеј наивне и маргиналне уметности (МНМУ), 2022. је била година великих изазова који су отворили просторе за унапређивање стручног рада. Иако најјачи утисак можда оставља велики број и карактер изложбених, издавачких и пратећих активности Музеја (нова Стална поставка у реконструисаном простору Галерије МНМУ, интернационална манифестација Тријенале МНМУ RAW INTUITIVE, учешће на светској манифестацији Документа 15 у Каселу, богат програм у оквиру националне музејске манифестације Музеји за 10...) издвојила бих, ипак, сегмент стручног музејског рада који обично остаје у сенци, невидљив – рад на темељној ревизији Збирке МНМУ и осталих затечених ликовних фондова (укупно преко 4500 предмета). Почетак године обележило је пресељење свих фондова Музеја, колекције и документације, назад у реновирану и дограђену зграду Музеја и започео је процес темељне ревизије колекције Музеја и примарне музејске документације, који је трајао паралелно са интензивним изложбеним активностима. Према подацима, реч је о првој ревизији Збирке за 63 године рада Музеја, те се Комисија неминовно сусрела са низом великих изазова. Определила сам се да истакнем ову музејску активност јер ми се чини да, насупрот атрактивнијих изложбених и издавачких пројеката, значај посвећеног рада на основним музејским пословима стручне обраде, истраживања, заштите и развијања збирки остаје невидљив, непрепознат и неподржан, иако заправо представља темељну основу на којој почивају све остале музејске активности.
Зашто је Ваш музеј специфичан у односу на друге?
Мото кандидатуре нашег музеја je: Уметност изван граница. Наш Музеј је специфичан по самој области којом се бави – неконвенционална уметност, наивна и маргинална, што га чини јединственим код нас и једним од ретких у свету. Савремени тренутак у први план истиче важност отворености, константног ослушкивања и праћења виталних стваралачких токова који проблематизују постојеће критеријуме и откривају смернице нових струјања динамичког развоја овог специфичног дела савремене уметности. Пронаћи и сачувати чистоту идентитета аутентичног, личног ликовног језика у савременом тренутку није једноставно остварити. У времену масовне продукције, развијених комуникација и обиља лако доступних информација, готово је немогуће постићи уметничку изолацију и одупрти се утицајима, свесно прихваћеним или подсвесно усвојеним. Чини се да димензија оригиналности ипак егзистира на нивоу јасног избора уметника да остане веран свом свету ликовних визија и неодољивом импулсу да се креативно испољи. У сусретима различитих аутентичних ликовних појава које се укрштају и творе креативно чвориште савремене сцене наивне и маргиналне уметности, можемо трагати за назнакама смерница могућих токова њеног развоја. Укорењеност у изворној снази поднебља, дубока инстинктивна везаност за витално духовно наслеђе на једној страни, као и разграната неспутана слобода креативних имагинативних домета, спонтаности и непосредности стваралачког испољавања на другој, стварају вибрирајуће ликовно поље животворне енергије наивне и маргиналне уметности која брише границе ‒ поље искрене инспирације, дубоке личне мотивације, топлине и полета надахнућа.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOMСрбија награду?
Морам истаћи велики допринос и значај свих важних питања које је наш ICOM покренуо у смеру унапређења поља музејског рада. Мислим да овогодишњи велики број кандидата за награде у свим категоријама представља један од ових резултата. Такође показује квалитет и велико залагање огромног броја колега, јако охрабрује и инспирише на даље унапређење стручног рада. У конкуренцији категорије за Музеј године, у којој смо се кандидовали, као и у осталим категоријама, има много музеја и колега који су сјајно радили и постигли изузетне резултате. Мотивација за наше пријављивање је идеја да ћемо се овим путем још више повезати са колегама и освојити још мало простора да наш Музеј и колекција коју баштинимо буду видљивији. Пројекат награда ICOM-а доживљавам као посебно драгоцен посматрано из аспекта доприносу јачања идеје колективизма која је, чини се, све мање присутна у савременом друштву, које све више постаје друштво изолованих појединаца. Управо зато је изузетно важно да се изнова подсећамо важности идеје колективизма, да се умрежимо, подржимо и оснажимо, да једни друге инспиришемо и учимо једни од других.
Интервју: Мирослав Јовановић
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI
BEOGRAD
Muzej savremene umetnosti -
dinamična institucija koja baštini umetnost i savremeni trenutak.
Muzej savremene umetnosti je u 2022. godini nastavio sa dinamičnom i ambicioznom produkcijom programa i izložbi savremenih umetnika. Ukupno je realizovano devet izložbi u tri muzejska prostora, kao i dva gostovanja izložbe Goranke Matić „Iskustvo u gužvi“ u Muzejima savremene umetnosti u Banjaluci i Zagrebu. Muzej je bio realizator nastupa Repbulike Srbije na 59. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji. Imenovana komesarka i Stručni savet izabrali su projekat „Hod sa vodom” (Walking with Water) umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Bilјane Ćirić da predstavlja Srbiju na ovoj prestižnoj manifestaciji. Urađeni su obimni radovi na sanaciji i adaptaciji paviljona u venecijanskim Đardinima, a zapaženu izložbu je posetilo ukupano 469.956 posetilaca. U zgradi Muzeja na Ušću organizovane su dve ekstenzivne postavke austrijskog umetnika Ervina Vurma i domaćeg Mrđana Bajića. Obe su zauzimale svih pet nivoa izložbenog prostora i predstavljale su produkcijski i kustoski izazov za muzejski tim, ali su uspešno realizovane i bile su izuzetno posećene i ispraćene u medijima. Tokom čitave godine organizovani su prateći i drugi govorni programi. Realizovana su dva stručna skupa „Miodrag B. Protić, Život posvećen umetnosti“ i „Dani Zorana Gavrića“. U Salonu MSU zapažene su bile samostalne izložbe Biljane Đurđević „Studija slučaja“, realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umjetnosti Republike Srpske, a kustos Miroslav Karić je za tekst objavljen u katalogu izložbe dobio nagradu „Lazar Trifunović“ koju dodeljuje Društvo istoričara umetnosti Srbije za najbolju teorijsku raspravu, likovnu kritiku ili knjigu u protekloj godini. Još jedna prestižna nagrada lista „Politika“ za najbolju izložbu u 2022. godini dodeljena je umetnici Sanji Latinović za izložbu „Prepreka ili prag“ u Salonu MSU.
Muzej savremene umetnosti je specijalizovana ustanova koja baštini dela likovnih umetnosti nastalih od 1900. do danas. Pored istraživačkog rada u oblasti nasleđa, kustoskih i izlagačkih praksi, Muzej se trudi da prati i prezentuje aktuelnosti na umetničkoj sceni. Kako bi ostao dinamična institucija i pomirio dva aspekta svoje prakse – istorizovanje i čuvanje, kao i promociju recentne umetničke prakse, Muzej je se odlučio da svoju kolekciju prezentuje kroz tematske i studijske izložbe iz zbirki (umesto muzejskog modela stalne postavke), dok je savremenom stvaralaštvu u 2022. godini dao značajan prostor u zgradi na Ušću i Salonu MSU u Pariskoj ulici. Zahvaljujući tome što ima dva galerijska prostora, pored glavne zgrade Muzeja, muzejski programi pokrivaju različite oblasti u izučavanju moderne i savremene umetnosti. Dok je izlagački prostor na Ušću bio posvećen retrospektivama dva velika savremena vajara, Salon predstavljanju umetnika mlađe i srednje generacije, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića realizovani su programi koji predstavljaju dijalog savremenih praksi i muzejske kolekcije. U ovom prostoru realizovane su dve izložbe iz kolekcije Muzeja kao i grupna izložba koja promoviše prakse mladih umetnika. „Stvari vibrantne – stvari svečane“ je izložba koja preispituje značaj dokumentacije i arhiva za nova čitanja umetničkih zbirki. Izložbom „Gospodstvo uma: Miodrag B. Protić, život posvećen umetnosti“ Muzej je obeležio stogodišnjicu rođenja Miodraga B. Protića (1922-2014) osnivača Muzeja savremene umetnosti, prvog i dugogodišnjeg upravnika (1965-1980), značajnog likovnog stvaraoca, teoretičara i kritičara likovne umetnosti, autora brojnih monografija i studija o modernoj i savremenoj umetnosti.
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE
BEOGRAD
PREPORUKA Irena Živković
https://www.muzejnt.rs/
Facebook: muzej nauke i tehnike
Instagram: muzejnaukeitehnike
Youtube: muzejnaukeitehnikebeograd
Otkrijte fascinantni svet nauke, tehnike i tehnologije.
Muzej nauke i tehnike je tokom prošle godine imao veoma bogatu programsku aktivnost u okviru svog prostora i van muzeja. Realizovano je pet autorskih izložbi, a tri izložbe Muzeja gostovale su u četiri grada u Srbiji. Eksponati iz Muzeja pozajmljeni su za pet velikih izložbi. Održano je 23 predavanja, a kustosi muzeja učestvovali su na 20 stručnih tribina i skupova. Za decu je održano 96 radionica, dok je 14 bilo namenjeno muzejskim stručnjacima (konzervacija stakla, izrada murano stakla i vitraža). U okviru izdavačke delatnosti objavljeno je pet kataloga izložbi, monografija, zbornik naučnih radova i tri časopisa. Van muzejske izdavačke delatnosti kustosi su objavili 9 stručnih radova i 16 recenzija i prikaza. Ostvarena je međuinstitucionana saradnja sa preko 30 institucija iz zemlje i inostranstva. Muzej po prvi put učestvuje kao partnerska institucija u međunarodnom projektu FASIH (Future Art and Science Industrial Heritage) koji će spojiti istraživanje industrijskog nasleđa sa savremenim umetničkim praksama i prezentovati rezultate na evropskom nivou. Muzej je i prošle godine realizovao Festival S.U.T.R.A., najstariji festival koji se bavi spojem nauke, umetnosti i tehnologije, sa temom Digitalnog zadovoljstva, kojim je u fokus stavio aktuelne teme povezane sa posledicama upotrebe novih tehnologija. Prvi put je priređena kustoska izložba namenjena isključivo najmlađima "Leta pre neta" koja je izazvala veliko interesovanje publike, tako da je uz ostale sadržaje namenjenih deci, muzej postao prepoznatljiv kao muzejska institucija koja ima najviše sadržaja za celu porodicu.
U prošloj godini Muzej je aktivno radio na više različitih nivoa. Na prvom mestu boljoj ponudi i komunikaciji sa publikom, kroz više interaktivnijih sadržaja na stalnoj postavci, čime je doprineo drugačijem i atraktivnijem doživljaju u prezentovanju izložbenih postavki. Zatim, raznovrsnijim i inovativnijim izložbama iz oblasti medicine i farmacije, po prvi put predstavljanja umetničkih dela iz zbirki MNT, festivala sa aktuelnom temom povezanom sa uticajem tehnologije, obeležavanje godine stakla sa izložbama, radionicama za kolege i inicijativom zajedno sa Muzejem primenjene umetnosti, kreiranja prve kompletno interaktivne izložbe isključivo namenjene deci. Pojačana je lokalna i međunaroda saradnja. Ostvarena je saradnja sa velikim brojem institucija. Po prvi put muzej je kao partner započeo učestvovanje u evropskom projektu. Zahvaljujući aktivnosti kustosa na polju zaštite je urađen veliki posao kada je u pitanju naučno-tehnička baština. Muzej je imao bogatu izdavačku godinu, dok su kustosi muzeja bili izuzetno aktivni i referentni učestvujući na brojnim skupovima, konferencijama i tribinama, ali i objavili veliki broj radova. Pojačana je i obogaćena saradnja sa Fizičkim fakultetom što je omogućilo nadogradnju MoleKula - mesta za eksperimente i laboratorijske vežbe. MoleKul udružuje inovativni pristup učenju, znanje i istraživačko iskustvo kako bi se kod dece dodatno razvila naučna intuicija. Postojanje ovakog prostora u jednom muzeju omogućava konstantni fokus i posetu velikog broja najmlađih. Sve navedeno je uticalo na povećanje je vidljivosti i aktivnost na društvenim mrežama, a što je uticalo i na veću posećenost muzeju i konzumaciji njegovih sadržaja na mreži i van mreže.
Koju muzejsku aktivnost biste istakli iz Vaše prijave i zašto? Prepoznati ste kao muzej koji je veoma pristupačan deci sa mnoštvom sadržaja prilagođenom njima, da li biste mogli da istaknete neki projekat koji je prilagođen deci, a koji smatrate veoma uspešnim?
Aktivnost muzeja je raznolika jer želimo da se, putem programskih aktivnosti i sadržaja, obratimo što različitijim ciljnim grupama. Prošlogodišnji fokus su nam bili najmlađi. U tom kontekstu smo i osmislili izložbu „Leta pre neta“, prvu muzejsku interaktivnu izložbu koja je namenski osmišljena da se obrati našim najmlađim posetiocima, a koja je u isto vreme direktno uključila i starije, budući da je ova izložba okupljala celu porodicu. Stariji članovi porodice, kao aktivni korisnici većine izloženih eksponata, imali su priliku da prenose sopstveno iskustvo, ali i da nostalgično podele emocije.
Gotovo sve muzejske programe smo ispratili sa dečijim i stručnim radionicama i na taj način nešto veoma stručno i naučno približili svakom posetiocu. Velika posećenost izložbi nam je potvrdila da smo na pravom putu.
Zašto je Vaš muzej specifičan u odnosu na druge?
Mislim da u principu nema razlika između muzeja u Srbiji. Svaki muzej sagledava oblasti kojima se bavi iz sopstvenih vizura, a vizura je ona stvar koja naš muzej čini specifičnim i interesantnim posetiocima. Ako bi tražili specifičnost našeg muzeja onda se ona ogleda u širini oblasti koje prokrivamo, ali na prvom mestu po velikom broju programskih aktivnosti i dešavanja.
Pored toga u našem muzeju posetioci imaju priliku da i na praktičan način dožive principe rada pojedinih naučnih fenomena poput električnog kola, sile gravitacije, prenosa zvučnih talasa i mnoge druge. Na taj način nisu više samo pasivni posmatrači već aktivni učesnici, što celu posetu muzeju čini pristupačnijom.
Ono na šta smo posebno ponosni, je naučna laboratorija Molekul, koju u saradnji sa Fizičkim fakultetom, organizuje zabavne naučne radionice koje na maštovit i kreativan način približavaju deci i mladima prirodne nauke, kao što su: fizika, hemija, biologija, astronomija i ostale naučne oblasti.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu? Uzevši u obzir da ste prošle godine osvojili ICOM-ovu nagradu za muzej godine, da li očekujete isti ishod ove godine?
Konkurencija je svake godine veoma jaka što ovoj nagradi daje dodatni značaj. Međutim, pregledom svega sto smo prošle godine realizovali, zaključak zaposlenih je bio da i ove godine treba da konkurišemo za ICOM nagradu u ovoj kategoriji. Ishod zavisi od toga da li će naš rad biti prepoznat i od procene naših kolega iz drugih institucija.
Intervju: Sara Macura
МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ
ЈАГОДИНА
Уметност изван граница
PREPORUKA Tijana Palkovljević Bugarski
www.mnmu.rs
www.facebook.com/muzejnaivneimarginalneumetnosti
www.instagram.com/museumofnaivemarginalartwww.youtube.com/@muzejnaivneimarginalneumet1588
За наш Музеј наивне и маргиналне уметности (МНМУ), 2022. је била година великих изазова који су отворили просторе за унапређивање стручног рада. Настављена је изложбено-издавачка стратегија МНМУ да се акценат усмери ка квалитету пројеката, јачању међународне и међуинституционалне сарадње са сродним и другим установама, развијање сарадње са локалном заједницом, те интензивирање педагошког рада и рада на информисању и анимирању ширих кругова публике. Почетак године обележило је пресељење свих фондова Музеја, колекције и документације, назад у реновирану и дограђену зграду Музеја и процес темељне ревизије колекције Музеја који је започет, док су паралелно текле и интензивне изложбене активности. Током марта уследила су два велика представљања музејских простора стручној јавности - Салона Ото Бихаљи Мерин у Београду, и реконструисане зграде Галерије МНМУ у Јагодини, када је представљена нова Стална поставка МНМУ на сва три нивоа изложбеног простора. Самостално, или у сарадњи са другим институцијама, Музеј је реализовао велики број изложбених, издавачких и пратећих активности. Реализовано је укупно 30 различитих пројеката: 19 у Галерији МНМУ у Јагодини, две презентације у Седишту МНМУ (и Салону Ото Бихаљи-Мерин) у Београду, изложбе светских класика у Културном центру Србије у Паризу (Свет по Илији) и у Културном центру Новог Сада (Европа по Фејешу), гостујућа изложба МСУ Загреб (Хватачи снова) у Галерији МНМУ, три мултимедијалне презентације-предавања у оквиру: Конференције 7th ŽIVA Award 2020, Музеј Југославије, Београд; Documenta 15, Kасел, Немачка; стручни скуп Бити кустос: приступи у излагању и презентацији збирки у светлу савремене музејске праксе, ГМС, Нови Сад. Издваја се и серијал онлајн изложби Сава Секулић – моћ визије у оквиру манифестације Месец франкофоније, као и богат и разноврстан програм приређен током националне недеље музеја Музеји за 10, европске Ноћи музеја и светског Дана музеја. У оквиру међународне сарадње акценат је дат и развијању континуитета и промишљању нових стратегија и смерница даљег развоја значајне интернационалне манифестације Тријенале МНМУ.
У складу са стратегијом унапређења стручног рада МНМУ остварени су помаци у: Конципирању Нове Сталне поставке у реновираној и дограђеној згради Галерије МНМУ која је представила 125 дела из збирке МНМУ и једно репрезентативно дело светског класика Војислава Јакића монументалних димензија као дугорочна позајмица из колекције краљевачког Народног музеја. У представљању најзначајнијих дела из богате интернационалне колекције МНМУ која броји преко 3000 дела око 400 аутора из тридесетак земаља света, акценат је дат остварењима великих формата и делима која су ретко излагана, или која чак никада нису напуштала просторе депоа. Публикован је и нови Водич музеја. - Развијању и преиспитивању утемељености и промишљању нових стратегија и смерница даљег развоја традиционалне међународне манифестације Тријенале МНМУ, што је водило померању граница, брисању свих линија дискриминације, као и новом називу манифестације - RAW INTUITIVE који повезује широк распон аутохтоних стваралачких исказа. Значајан искорак, који у односу на претходна Тријенала чини отвореност конкурса за све аутентичне ствараоце без обзира на њихово ликовно образовање, чини се као логичан наставак тенденције ширења домета промишљања ове манифестације и њене доступности што ширем интернационалном кругу уметника. Један од значајних резултата прошлогодишње манифестације је и обогаћивање колекције Музеја путем 40 дела која су уметници из различитих земаља донирали, као и откупа 2 дела. -У оквиру једне од водећих светских манифестација савремене уметничке сцене, на овогодишњој Документи 15 у Каселу, Музеј наивне и маргиналне уметности је учествовао на позив колега са Кубе - Art brut project Cuba и lumbung member INSTAR Instituto Internacional de Artivismo "Hannah Arendt". У пратећем програму до сада највеће изложбе кубанске уметности арт-брута, са избором од преко 1000 дела 30 кубанских уметника, МНМУ се представио презентацијом: Museum of Naïve and Marginal Art: Boundaries and Intersections / Traces and Landmarks - Collective practices.
Koju muzejsku aktivnost biste istakli iz Vaše prijave i zašto?
Muzej savremene umetnosti je u 2022. godini imao dinamičan i ambiciozan program kojim je uspeo da spoji dve dimenzije svog delovanja – rad sa kolekcijom i afirmacija savremenih umetničkih praksi. Tradicionalni model prezentacije u muzeju - stalnu postavku, MSU je zamenio retrospektivnim izložbama savremenih umetnika i manjih studijskih izložbi umetničkih dela iz zbirki. Dve ekstenzivne izložbe skulptorskih praksi umetnika koji su afirmisani na međunarodnoj umetničkoj sceni i čiji radovi se nalaze u kolekcijama širom sveta, Mrđana Bajića i Ervina Vurma, sprovedene su uz najaktuelnija kustoska čitanja savremene umetnosti. Specifični pristupi koji uvezuju umetnička dela i dokumentarnu građu prikazani su na izložbama i , kojom je obeležen jubilej stogodišnjice rođenja prvog upravnika MSU, teoretičara i kritičara umetnosti i likovnog umetnika.
Zašto je Vaš muzej specifičan u odnosu na druge?
Muzej savremene umetnosti je specijalizovana ustanova koja u svojoj praksi spaja istorijski i sadašnji trenutak. U zbirkama MSU se čuvaju umetnička dela koja su nastala u periodu od 1900. do danas, što je u muzejskom svetu kratak period, ali u pogledu društvenih prilika, predstavlja kompleksno i burno razdoblje koje još traje.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija nagradu?
Konkurencija za nagrade po svim kategorijama je svake godine veća i to je dobar znak za muzejsku struku. Na jednom mestu je moguće sagledati sve aktivnosti u srpskim muzejima, upoznati se sa dostignućima kolega i ustanova. Ove godine vidimo veliki broj projekata koji se ističu prema značaju i postignutim rezultatima, kao i u kategoriji publikacije godine, biće teško odlučiti se za najbolje i dodeliti svoj glas.
Intervju: Ksenija Kosić
MUZEJ VOJVODINE
NOVI SAD
Мuseum usui publico patens / Muzej otvoren za javnost
Kreirajući raznovrsne programe nemenjene svim kategorijama posetilaca muzeja, Muzej Vojvodine je tokom 2022. godine učvrstio svoju poziciju kao mesto u kojem se neguju kultura i istinske vrednosti.
PREPORUKA Delfina Rajić
www.muzejvojvodine.org.rs
www.facebook.com/MuseumofVojvodina/
www.instagram.com/muzejvojvodine/
www.youtube.com/user/MuzejVojvodine
Muzej Vojvodine je najveći kompleksni muzej u Srbiji i matična ustanova za 20 muzeja i tri muzejske jedinice u Vojvodini. U okviru svoje delatnosti Muzej je i u 2022. godini obavljao istraživanje i evidentiranje dobara koja uživaju prethodnu zaštitu, predlagao i utvrđivao kulturna dobra, vršio obradu, konzervaciju i digitalizaciju, ostvario brojne međuinstitucionalne saradnje i dr. Stručnjaci Muzeja učestvovali su na kongresima, konferencijama, seminarima i prezentovali rad ustanove u Bakuu, Ulmu, Lajdenu, Lisabonu, Temišvaru itd. 2022. godinu obeležili su programi vezani za realizaciju projekta Novi Sad – evropska prestonica kulture i bogata delatnost iz koje se posebno izdvajaju tri rekonstrukcije muzejskih prostora: deo stalne postavke, Mali izložbeni salon i početak rekonstrukcije dvorca u Kulpinu. U protekloj godini izdvajaju se izložbe: „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine”, „San neolitske noći”, „Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze”, „Boško Petrović – skice za velika dela”, „Heroji nekad i sad”, „Marama kao kulturni označitelj”, „Skulptura i zvuk”, 10. izložba fotografija „Objektivno”, „Šeširi iz kolekcije Muzeja Vojvodine” i dr. Od publikacija važno je istaći: godišnjak „Rad Muzeja Vojvodine” br. 64; monografije: „Fotografije dr Radivoja Simonovića – Hercegovina i Crna Gora” (knjiga br. 5), „Ličnosti iz doba prisajedinjenja”, „Pavle Dobanovački” i „Srpski narodni odbor u Sentomašu/Srbobranu”, „Od vakcine do muzeja – 100 godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu”; kataloge izložbi i zbirki: „Građanska nošnja” i „Državni simboli na etnološkim predmetima”; brošure „Očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa” i „Nematerijalno kulturno nasleđe”; interaktivnu publikaciju za decu „Istorija po meri deteta”, kao i dr. Edukativni rad podrazumevao je osmišljavanje i realizaciju brojnih projekata, od kojih se izdvajaju: igra na stalnoj postavci „Bekstvo iz muzeja – mitološka avantura”, muzejsko lutkarsko pozorište – „Teatrić Muzeja Vojvodine” i jutjub kanal „Avanture miša Harlampija”. Najveći uspeh čini povratak slike „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861.” Vlaha Bukovca.
Muzej Vojvodine je jedna od najznačajnijih ustanova u državi, o čemu svedoči veliki broj različitih stručnjaka koji u njemu rade, fundus o kojem se stara i broj aktivnosti koje se u toku godine sprovedu. Uvođenje inovacija u radu Muzeja tokom 2022. ogleda se u načinu realizacije izložbi i kataloga, osavremenjavanju stalne postavke i drugih izložbenih prostorija, kreiranju raznovrsnijih i modernijih sadržaja za različite kategorije posetilaca, pri čemu se izdvaja uvođenje teatra u interpretaciju, te umrežavanje i interdisciplinarnost. Po svojoj inovativnosti izdvajaju se sledeći projekti: izložba "Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine" kojom je Muzej Vojvodine predstavio svoje najvrednije eksponate – tri pozlaćena rimska šlema iz 4. veka i koja je uključila filmski esej "Tragovi seoba", monodramu "Krv i blato", aplikaciju eIzložba i muziku, specijalno komponovanu za potrebe izložbe (sadržaj ove izložbe pretočen je u aneks na stalnoj postavci Muzeja); izložba "San neolitske noći", koja je rezultat saradnje sa Narodnim muzejom Srbije, priredila je za publiku jedinstveno putovanje u davni svet praistorije (deo izložbe posvećen je i prvom realističnom prikazu praistorijskog čoveka – stanovnika Lepenskog vira, načinjen pomoću vrhunske “Metahjuman” tehnologije i monumentalnoj figuri "Dvoglavi idol", koja je prethodno bila izložena na Paviljonu Srbija na Dubai Expo); izložba "Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze", kao saradnja sa Državnim kolekcijama Donje Austrije, predstavlja muzeološki poduhvat u kojem je tim kustosa uspeo da poveže kulturno nasleđe dve potpuno različite regije. Izlaganje slike "Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861." Vlaha Bukovca, ukradene 1993. iz Dvorca u Čelarevu, u osavremenjenom izložbenom prostoru, kako bi se javnost upoznala sa ovim značajnim delom i njegovom sudbinom, takođe je imalo inovativni, ali i edukativni pristup. Još jedan od originalnih projekata kojim je Muzej Vojvodine odgovorio na potrebe mladih posetilaca jeste interaktivna igra na stalnoj postavci "Bekstvo iz muzeja: mitološka avantura".
Koju muzejsku aktivnost biste istakli iz Vaše prijave i zašto?
Izuzetno je teško izdvojiti samo jednu aktivnost koju je Muzej Vojvodine realizovao u protekloj godini. No, kad već moramo to da učinimo, ovom prilikom ćemo istaći nesvakidašnji povratak davno otuđenog predmeta – slike „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861. godine“ Vlaha Bukovca, koja je ukradena iz depandansa našeg Muzeja u Čelarevu 1993. i o čijoj se sudbini do nedavno ništa nije znalo. Istorijski događaj prikazan na pomenutom umetničkom delu od nemerljivog je značaja za srpsku kulturu i istoriju. Neuobičajen zadatak koji je stavljen pred stručnjake Muzeja Vojvodine u cilju povratka slike u državu, podsetio je na ugroženost i nenadomestivost starih predmeta, odnosno važnost misije ustanova za zaštitu kulturnog nasleđa. Nakon povratka, slika je kao deo manje postavke bila izložena u Malom izložbenom salonu Muzeja Vojvodine kako bi posetioci imali priliku da svedoče ovom događaju, značajnom ne samo za Muzeja već i za celokupnu kulturnu javnost Republike Srbije.
Zašto je Vaš muzej specifičan u odnosu na druge?
Protekla godina za Muzej Vojvodine verovatno se može smatrati najuspešnijom godinom u istoriji naše ustanove. O tome svedoči ne samo Oktobarska nagrada grada Novog Sada kojom je Muzej ovenčan tokom prošle godine, već i brojni drugi pokazatelji uspešnosti rada naše ustanove. Pored do sada najvećeg broja posetilaca koji smo imali (preko 85.000), Muzej Vojvodine rekonstruisao je deo stalne postavke – u kojem su izloženi najvredniji predmeti (tri pozlaćena rimska šlema) i Mali izložbeni salon; pripremili smo i novu stalnu postavku u objektu u Dunavskoj 37.
Realizovano je 18 tematskih izložbi, kako u prostorima u Muzeja Vojvodine, tako i u drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, publikovano je ukupno 22 publikacije, realizovana su brojna predavanja, konferencije, edukativni programi za različite kategorije posetilaca, koncerti, pesničke i druge večeri i sl. Naši stručnjaci tokom godine uzeli su učešća na brojnim konferencijama i u delegacijama koje su posetile srodne ustanove u zemlji i inostranstvu.
U Muzej je vraćena je i slika Vlaha Bukovca „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861. godine“, koja je 1993. ukradena iz Dvorca u Čelarevu i o kojoj se nije znalo ništa sve do 2021. godine.
U sklopu programa Evropske prestonice kulture realizovali smo tri izuzetno uspešna projekta. Prvim je praktično i otvoren programski luk „Seobe“ – u pitanju je izložba „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine“, kojom su predstavljena tri najvrednija artefakta našeg muzeja. Jedinstveni rimski pozlaćeni šlemovi iz Berkasova i Jarka predstavljaju svojevrstan brend grada Novog Sada, te je bilo neophodno da se u godini titule upravo oni prikažu na nesvakidašnji način. Ovu izložbu smatramo važnim pomakom u našoj delatnosti – ona predstavlja značajan interdisciplinarni iskorak u interpretaciji i prezentaciji kulturnog nasleđa, budući da je koristila različite vidove umetnosti – izvođačku, vizuelnu, primenjenu, performans, a pri tom je utemeljena na stručno-naučnoj osnovi (muzeologija, arheologija, pedagogija, konzervacija, lingvistika, IКT). Izložba je uključila filmski esej „Tragovi seoba“ i monodramu „Кrv i blato“, posebno komponovanu muziku, kao i aplikaciju „eIzložbe“. Projekat „Bekstvo iz muzeja: mitološka avantura“ realizovan je kao deo programskog luka „Budućnost Evrope“, a u skladu sa idejom da se muzej učini mestom za igru kroz koju će se ostvariti jedna od njegovih glavnih funkcija: edukacija i širenje znanja. Igra je prilagođena potrebama savremene publike, deci uzrasta od 9 do 15 godina, nudeći im zanimljivo i nesvakidašnje iskustvo. „Mitološka avantura“ je dobro osmišljena igra, kreirana na osnovu priča i predmeta iz prošlosti, prikazanih na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine. Treći projekat realizovan je u sklopu programskog luka Tvrđava mira, a u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije. U pitanju je izložba „San neolitske noći“, značajna pre svega zbog toga što je na jednom mestu po prvi put nakon 1968. godine objednila najvažnije neolitske artefakte sa teritorije naše zemlje. Priča o neolitu uključila je, pored objašnjenja ovog fenomena na način prijemčiv publici, rezultate savremenih arheoloških istraživanja koji do sada nisu predstavljeni široj javnosti. Korišćenje različitih medija i umetničkih izražavanja u oblikovanju izložbe za nas je već postao standard. Svaka naredna izložba uverava nas da je takav put i pristup višestruko koristan i autorima i publici.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Konkurencija za sve nagrade ICOM Srbija u 2022. godine izuzetno je jaka, što pokazuje ozbiljan napredak u muzeološkoj praksi naše zemlje. Realizacija projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ učinila je da novosadski muzeji procvetaju i da se izdvoje u odnosu na ostale u našoj zemlji pre svega zbog ambicioznog programa na koji su morali da odgovore svojim projektima. U tom smislu, bilo je neophodna elastičnost u interpretaciji, osavremenjavanje načina izlaganja uz primenu različitih vidova umetnosti i savremenih tehnologija, što je dovelo do značajno većeg broja posetilaca i razvoja kulturnih navika sugrađana i mnogobrojnih gostiju našeg grada. Imajući to u vidu, verujemo da je premalo nagrada u odnosu na broj značajnih rezultata.
NARODNI MUZEJ
U BELOJ CRKVI
Jedinica Narodne biblioteke
Uloga muzeja je da prikaže istoriju i kulturu grada u kome se nalazi, ali i sačuva od zaborava ideje i misli ljudi koji koračaju ustanovom.
Muzej u Beloj Crkvi se smatra najstarijom muzejskom institucijom na teritoriji Vojvodine. Osnovan je 1877. godine, a danas se nalazi u sastavu Narodne biblioteke u Beloj Crkvi kao organizaciona jedinica. Muzej baštini oko 2000 kulturnih dobara, kao i znatan broj predmeta koji se vode kao studijski materijal. Nakon višegodišnjih radova na adaptaciji objekta (2008 - i dalje), aprila 2022. godine je za posetioce otvorena stalna muzejska postavka. Postavka je izmenjena u odnosu na raniju i obuhvata prikaz istorijskog okvira grada Bele Crkve od neolita do Drugog svetskog rata, sa posebnim akcentom na istoriju muzeja kao institucije. Osim stalne postavke, za posetioce je realizovano više izložbi savremene umetnosti u saradnji sa autorima u galerijskom prostoru muzeja (Ljubodrag Janković Jale, Marko Lađušić, Velimir Vukićević, Tamara Dragan, kao i izložba skulptura savremenih japanksih autora). Godina je započeta sa izložbom "Bela mati" na kojoj su bili izloženi predmeti vezani za rusku emigaciju iz muzejskih zbirki. Na polju izdavaštva, objavljene su tri publikacije u domenu istorije grada. Formirana je zbirka knjiga. Izrađen je projekat arhitekture postojećeg stanja objekta u cilju zaštite spomenika kulture. Akvizirani su predemeti za zbirke putem otkupa kod Ministarstva kulture i brojnim poklonima. Ostvareni su kontakti sa umetnicima, kolegama i potencijalnim saradnicima u Srbiji i šire. Celokupnim delovanjem muzeja u 2022. godini, a naročito otvaranjem stalne postavke, na lokalnu zajednicu je ostavljen pozitivan utisak. Sprovedene akcije poput "novi muzej za belocrkvane" (tokom 2022.nije se naplaćivao ulaz belocrkvanima), kampanja privlačenja turista u muzej, učešće u manifestacijama, doprineli su da lokalna sredina prepozna napore ustanove, ali i shvati muzej kao bitan činilac u očuvanju identiteta zajednice.
Tokom 2022. godine, muzej je u sardanji sa Jedinicom lokalne samouprave radio na definisanju brenda grada Bele Crkve, i formiranju vizuelnog kulturnog identiteta koji bi bio predočen na konkursu "Gradovi u fokusu". Za jedinstveni brend grada izdefinisan je kibic-fenster prozor sačuvan na fasadama velikog broja objekata. U saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, ovaj jedinstveni fenomen je izdefinisan i u kontekstu nepokretnog kulturnog nasleđa i dat predlog zaštite. Tokom letnjih meseci u okviru turističke ponude grada formiran je "Info punkt" turističke organizacije u objektu muzeja, kako bi se sam muzej našao na mapi ponude lokalne Turističke organizacije. Punkt je organizovan tako da je zaposleni iz TO dežurao u muzeju i upućivao posetioce na druge specifičnosti grada u okviru opšte turističke ponude. Marketinški rad muzeja je tokom letnjih meseci bio usmeren na turističke lokacije u gradu kako bi se u muzej privukli turisti koji su u Belu Crkvu došli na rekreativni odmor (ovi turistu su resurs potencijalnih posetilaca muzeja). Kampanja je vršena putem oglašavanja na društvenim mrežama, postavljanja plakata na turistički atraktivnim lokacijama, kao i kroz rad Turističke organizacije. Formirana je zbirka knjiga koju čine retke zavičajne knjige, a preuzete iz muzejske biblioteke. Izdovijeno je oko 50 knjiga za koje su izrađena rešenja o svojstvu kulturnog dobra i iste obrađene u okviru novoformirane zbirke. Sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu izrađen je Projekat arhitekture postojećeg stanja objekta muzeja. Kako je sam objekat kategorisani spomenik kulture, izradom i dopunom dokumentacije o objektu stvoreni su uslovi bolje zaštite.
Koju muzejsku aktivnost biste istakli iz Vaše prijave i zašto?
Aktivnost koja se naročito ističe u radu muzeja tokom 2022. godine je otvaranje stalne muzejske postavke. Kako je rad na stalnoj postavci višegodišnji proces koji podrazumeva uključivanje predmeta iz gotovo svih muzejskih zbirki i samu selekciju materijala, stvaranje istorijskog konteksta i predočavanje kompleksne slike grada Bele Crkve predstavlja najveći postignut rezultat. Stalna postavka je sama po sebi lice ustanove za posetioce, ali je i reprezent sredine i grada u kome se nalazi, čime je odgovornost daleko veća.
Zašto je vaš muzej specifičan u odnosu na druge?
Muzej u Beloj Crkvi koji je osnovan 1877. godine, smatra se najstarijom muzejskom institucijom na prostoru današnje Vojvodine. Muzej je jedinstven ne samo po starini, već i po specifičnim predmetima koje baštini, a koji se odnose na fenomene iz istorije grada poput materijala o Banatskoj vojnoj granici, prisustvu ruske emigracije. Muzej u Beloj Crkvi u kontekstu opšte ideje decentralizacije kulture teži da pre svega profesionalim i kvalitetnim radom doprinese lokalnoj zajednici istovremeno prateći dešavanja u većim centrima.
Kako vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Decentralizacija kulture, jednaka stručnost i profesionalizam u radu ustanova kulture su ne samo težnje, već i u više navrata dokazani momenti da ustanove sa realtivno malim fondovima, kapacitetima i kolekciijama, mogu na jednako profesionalnom nivou zadovoljiti potrebe sredine u kojoj se nalaze. Muzej u Beloj Crkvi je ustanova koja svet ne posmatra konkurentno, već se trudi da u skladu sa mogućnostima realizuje ideje na dobrobit očuvanja baštine koja mu je poverena, kao i lokalne zajednice, posetilaca.
Intervju: Katarina Majski
NARODNI MUZEJ ŠUMADIJE KRAGUJEVAC
Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu, smešten u objektima starijim od dva veka, uz upotrebu savremenih tehnologija, oživljava prošlost u sadašnjosti i čuva je za budućnost. Muzej omogućava i licima koja su uskraćena za sva dostupna čula, da na alternativni način spoznaju bitne informamcije o našoj istoriji i umetnosti.
U prethodnoj godini NMŠ je ostvario nekoliko značajnih projekata iz različitih oblasti, čime je znatno unapredio muzejsku delatnost. Na polju realizacije projekata koje je finansijski podržalo Ministarstvo kulture, tu se pre svega nove stalne postavke obogaćene multimedijalnim sadržajima i praćene aktivnom digititalizacijom kulturnog nasleđa. Na Dan državnosti otvorena je stalna postavka u Amidžinom konaku pod nazivom "Od srednjevekovnog trga do prestone varoši - hronologija istorijskog razvoja grada Kragujevca" autora Miloša Jurišića,arheologa konzervatora, Roksande Aleksić, kustosa istoričara i Gorana Milosavljevića, istoričara višeg arhiviste. Postavka osim originalnih predmeta iz Muzeja obiluje i dodatnim sadržajima koji su pre svega osmišljeni da privuku mlađu muzejsku publiku (segment virtuelne realnosti, makete, 3d mape, replike i sl.) Važno je istaći da je ovo prva stalna postavka o istorijatu grada nakon više od dve decenije koliko je Amidžin konak bio zatvoren za javnost (1999. za vreme NATO agresije) i da je njom ispunjena višedecinijska želja kako Kragujevčana tako i posetilaca iz zemlje i inostranstva da na jednom mestu mogu da se upoznaju sa istorijatom Grada i centralne Šumadije. Paralelno sa tim, promovisana je i monografska publikacija o 70 godina rada našeg Muzeja u čijoj su izradi učestvovali svi stručni saradnici, a čiju je recenziju potpisala mr Bojana Borić Brešković. Još jedan projekat stalne postavke "Politički život u Kragujevcu u drugoj polovini 19. veka" autorke Nataše Milosavljević, otvoren za Noć muzeja vratio je značaj i mesto Svetozaru Markoviću u kući koja zvanično nosi njegovo ime kao spomenik kulture. Poseban segment aktivnosti našeg Muzeja predstavlja rad u okviru inkluzivnih projekata koji su takođe realizovani u Amidžinom konaku, muzejskom kompleksu i Galeriji Nikole Koke Jankovića. Galerija NKJ kao muzej u sastavu je i nagrađen za timsku efikasnost u okviru Međunarodnog foruma slovenskih kultura u Brežicama. Ostvarena je i saradnja sa manjinskim zajednicama u okviru međunarodnog dana Roma i međunarodna saradnja (Ruski dom).
Kao što smo već pomenuli, kragujevački Narodni muzej više od 20 godina nije imao stalnu postavku koja je prikazivala istorijski razvoj grada i okoline. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture uspeli smo da realizujemo projekat u Amidžinom konaku - objektu koji je bio i mesto prve stalne postavke u Kragujevcu pre više od 70 godina. Kako naš Muzej u prethodnih 7 decenija rada nikada nije imao publikovanu monografiju o svom radu, tako smo i na tom planu napravili značajni pomak. Paralelno sa navedenim, teče i proces stalne digitalizacije i prezentovanja kulturnog nasleđa putem veb aplikacija i virtuelne realnosti. Po rečima saradnika koji realizuje programiranje tog segmenta za naš Muzej, ispostavlja se da nijedan Muzej u zemlji nije dostigao taj nivo muzejske prezentacije prilagođene mlađoj publici. Putem VR naočara muzejska publika se vraća dva ili tri veka unazad, u period barokne utvrde kragujevačkog Šanca ili u period prestonice kneza Miloša. U toku je realizacija virtuelne realnosti originalnog izgleda Kneževog arsenala - prvog vojno-industrijskog kompleksa na Balkanu. Savremeni uređaji su postavljeni u prostoru koji je posebno za to osmišljen u stilu nekadašnjeg izgleda divanhane i kolokvijalno smo ga nazvali VR-hana. Osim ovoga, za slepa, slabovida, gluva i nagluva lica se u saradnji sa njihovim udruženjima realizuju sadržaji koji im pomažu da dožive neke od umetničkih i istorijskih sadržaja u njima prilagođenom svetu. Galerija Nikole Koke Jankovića dostupna svima i "Oseti sliku, oslušni spomenik" kojima se omogućava taktilni pristup informacijama, ili projekti koji putem aplikacija bikona emituju zvučne tekstove ili putem QR kodova stvaraju slike predstavljaju značajni iskorak i u našem muzejskom radu ali i u odnosu na druge Ustanove. Ono što moramo istaći kao kuriozitet u odnosu na druge muzeje je gotovo neverovatna činjenica da sa samo 27 zaposlenih lica od kojih su 10 kustosa, i 3 vodiča pokrivamo 10 različitih muzejskih objekata.
Коју музејску активност бисте истакли из Ваше пријаве и зашто?
Тешко је рећи коју би музејску активност издвојили у односу на друге, јер су нам веома значајни и пројекти инклузивности, дигитализације као и међународна награда на Форуму словенских култура за тимску ефикасност, међутим можда би све те активности могле да се обухвате реализацијом нове сталне поставке (мултимедијалне) у Амиџином конаку, која је реализована уз финансијску подршку Министарства културе и уз велико залагање наших запослених.
То је дакле тек трећа историјско-археолошка стална поставка од настанка нашег музеја пре више од 7 деценија (прва је била отворена 1951, а друга 1975) а пошто је од 1999. године овај значајни историјски објекат био потпуно занемарен и такорећи претворен у магацински простор. Тек у последњих неколико година је почело уређење простора за изложбене поставке, да би тек прошле године успели да га оспособимо у целости. Ако погледате коментаре на Гугловим рецензијама од пре пар година приметићете да су углавном били негативне конотације, управо из разлога што Музеј није имао адекватан приказ историјског развоја Крагујевца и околине, али то се од прошле године променило, и сада посетиоци остављају позитивне коментаре. Позитивне коментаре чујемо и у живом разговору, како од стручњака из области културе и музејске делатности, тако и од свакодневних посета, а то нам представља највећу сатисфакцију за наш труд и рад у претходном периоду.
Зашто је Ваш музеј специфичан у односу на друге?
Специфичност нашег Музеја у односу на друге се између осталог огледа у диспропорцији броја запослених у односу на број објеката који су нам додељени на коришћење. О десет различитих изложбених објеката који су дислоцирани (од којих су само три савремене грађевине а остали су у распону старости од 100 до 200 година), укључујући и три дислоцирана депоа, брине свега десет кустоса, три водича, и десетак техничких сарадника, уз повремено ангажовање спољних сарадника. Та чињеница је вероватно била и главни разлог жирију Форума словенских култура да додели награду за тимску ефикасност Галерији Николе Коке Јанковића, која као музеј у саставу тј. издвојена целина функционише са само три стално запослена лица. У мају месецу ћемо имати укупно 22 лица у сталном радном односу и два ангажована по уговору на одређено време, што по личном мишљењу директора представља готово невероватан податак, имајући у виду да музеји са много мање објеката и изложбених простора функционишу са много већим бројем запослених. Тако да у том смислу можемо слободно закључити да наш Музеј успешно управља свим нашим збиркама и објектима са веома ограниченим ресурсима, и да је управо то оно што нас издваја у односу на остале.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија награду?
Конкуренција у којој се нашао и наш Музеј је на завидном нивоу, и представља нам велику част да се нађемо у том окружењу и контексту, поготово ако знамо да је прошле године Нови Сад био европска престоница културе а да је Музеј Војводине као једна од најзначајнијих установа културе у том граду био организатор репрезентативних програмских садржаја, те да су неки музеји у конкуренцији републичке установе културе са много већим буџетима од нашег. Сама чињеница да смо прошле године успели да се "ребрендирамо" као Народни музеј Шумадије, и да се за кратко време у свега неколико година трансформишемо од једне запуштене музејске институције до конкуренције у 5 најбољих музеја у Србији за нас представља изузетан успех и мотивацију да се и у наредном периоду посветимо реализацији квалитетних ауторских музејских садржаја и пројеката заштите културног наслеђа.
Интервју: Јелена Ђукић