MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI
BEOGRAD
Muzej savremene umetnosti -
dinamična institucija koja baštini umetnost i savremeni trenutak.
Muzej savremene umetnosti je u 2022. godini nastavio sa dinamičnom i ambicioznom produkcijom programa i izložbi savremenih umetnika. Ukupno je realizovano devet izložbi u tri muzejska prostora, kao i dva gostovanja izložbe Goranke Matić „Iskustvo u gužvi“ u Muzejima savremene umetnosti u Banjaluci i Zagrebu. Muzej je bio realizator nastupa Repbulike Srbije na 59. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji. Imenovana komesarka i Stručni savet izabrali su projekat „Hod sa vodom” (Walking with Water) umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Bilјane Ćirić da predstavlja Srbiju na ovoj prestižnoj manifestaciji. Urađeni su obimni radovi na sanaciji i adaptaciji paviljona u venecijanskim Đardinima, a zapaženu izložbu je posetilo ukupano 469.956 posetilaca. U zgradi Muzeja na Ušću organizovane su dve ekstenzivne postavke austrijskog umetnika Ervina Vurma i domaćeg Mrđana Bajića. Obe su zauzimale svih pet nivoa izložbenog prostora i predstavljale su produkcijski i kustoski izazov za muzejski tim, ali su uspešno realizovane i bile su izuzetno posećene i ispraćene u medijima. Tokom čitave godine organizovani su prateći i drugi govorni programi. Realizovana su dva stručna skupa „Miodrag B. Protić, Život posvećen umetnosti“ i „Dani Zorana Gavrića“. U Salonu MSU zapažene su bile samostalne izložbe Biljane Đurđević „Studija slučaja“, realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umjetnosti Republike Srpske, a kustos Miroslav Karić je za tekst objavljen u katalogu izložbe dobio nagradu „Lazar Trifunović“ koju dodeljuje Društvo istoričara umetnosti Srbije za najbolju teorijsku raspravu, likovnu kritiku ili knjigu u protekloj godini. Još jedna prestižna nagrada lista „Politika“ za najbolju izložbu u 2022. godini dodeljena je umetnici Sanji Latinović za izložbu „Prepreka ili prag“ u Salonu MSU.
Muzej savremene umetnosti je specijalizovana ustanova koja baštini dela likovnih umetnosti nastalih od 1900. do danas. Pored istraživačkog rada u oblasti nasleđa, kustoskih i izlagačkih praksi, Muzej se trudi da prati i prezentuje aktuelnosti na umetničkoj sceni. Kako bi ostao dinamična institucija i pomirio dva aspekta svoje prakse – istorizovanje i čuvanje, kao i promociju recentne umetničke prakse, Muzej je se odlučio da svoju kolekciju prezentuje kroz tematske i studijske izložbe iz zbirki (umesto muzejskog modela stalne postavke), dok je savremenom stvaralaštvu u 2022. godini dao značajan prostor u zgradi na Ušću i Salonu MSU u Pariskoj ulici. Zahvaljujući tome što ima dva galerijska prostora, pored glavne zgrade Muzeja, muzejski programi pokrivaju različite oblasti u izučavanju moderne i savremene umetnosti. Dok je izlagački prostor na Ušću bio posvećen retrospektivama dva velika savremena vajara, Salon predstavljanju umetnika mlađe i srednje generacije, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića realizovani su programi koji predstavljaju dijalog savremenih praksi i muzejske kolekcije. U ovom prostoru realizovane su dve izložbe iz kolekcije Muzeja kao i grupna izložba koja promoviše prakse mladih umetnika. „Stvari vibrantne – stvari svečane“ je izložba koja preispituje značaj dokumentacije i arhiva za nova čitanja umetničkih zbirki. Izložbom „Gospodstvo uma: Miodrag B. Protić, život posvećen umetnosti“ Muzej je obeležio stogodišnjicu rođenja Miodraga B. Protića (1922-2014) osnivača Muzeja savremene umetnosti, prvog i dugogodišnjeg upravnika (1965-1980), značajnog likovnog stvaraoca, teoretičara i kritičara likovne umetnosti, autora brojnih monografija i studija o modernoj i savremenoj umetnosti.
PREPORUKA Neda Knežević
www.msub.org.rs
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB;
https://www.instagram.com/msub_mocab/;
https://twitter.com/msub_mocab;
https://www.youtube.com/@EKRANmsu
Koju muzejsku aktivnost biste istakli iz Vaše prijave i zašto?
Muzej savremene umetnosti je u 2022. godini imao dinamičan i ambiciozan program kojim je uspeo da spoji dve dimenzije svog delovanja – rad sa kolekcijom i afirmacija savremenih umetničkih praksi. Tradicionalni model prezentacije u muzeju - stalnu postavku, MSU je zamenio retrospektivnim izložbama savremenih umetnika i manjih studijskih izložbi umetničkih dela iz zbirki. Dve ekstenzivne izložbe skulptorskih praksi umetnika koji su afirmisani na međunarodnoj umetničkoj sceni i čiji radovi se nalaze u kolekcijama širom sveta, Mrđana Bajića i Ervina Vurma, sprovedene su uz najaktuelnija kustoska čitanja savremene umetnosti. Specifični pristupi koji uvezuju umetnička dela i dokumentarnu građu prikazani su na izložbama i , kojom je obeležen jubilej stogodišnjice rođenja prvog upravnika MSU, teoretičara i kritičara umetnosti i likovnog umetnika.
Zašto je Vaš muzej specifičan u odnosu na druge?
Muzej savremene umetnosti je specijalizovana ustanova koja u svojoj praksi spaja istorijski i sadašnji trenutak. U zbirkama MSU se čuvaju umetnička dela koja su nastala u periodu od 1900. do danas, što je u muzejskom svetu kratak period, ali u pogledu društvenih prilika, predstavlja kompleksno i burno razdoblje koje još traje.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija nagradu?
Konkurencija za nagrade po svim kategorijama je svake godine veća i to je dobar znak za muzejsku struku. Na jednom mestu je moguće sagledati sve aktivnosti u srpskim muzejima, upoznati se sa dostignućima kolega i ustanova. Ove godine vidimo veliki broj projekata koji se ističu prema značaju i postignutim rezultatima, kao i u kategoriji publikacije godine, biće teško odlučiti se za najbolje i dodeliti svoj glas.
Intervju: Ksenija Kosić
Izložba „Gospodstvo uma: Miodrag B. Protić, život posvećen umetnosti“ održana je u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodolјuba Čolakovića, povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja Miodraga B. Protića (1922-2014). Po prvi put je ličnost Miodraga B. Protića sagletana u potpunoj kompleksnosti njegovog rada i angažmana na kulturnoj i umetničkoj sceni Jugoslavije. Pored najznačajnijih dela Miodraga B. Protića koja se nalaze u kolekciji Muzeja, izložba je obuhvatila i raznovrsnu dokumentarnu i arhivsku građu iz Odelјenja za umetničku dokumentaciju Muzeja, arhive RTS kao i iz privatne arhive porodice Protić. Prvi upravnik Muzeja savremene umetnosti, teoretičat i kritičar umetnosti i značajan likovni umetnik predstavljen je kroz multimedijalnu postavku za koju je digitalizovan značajan deo arhive i lične dokumentacije. Kustoskinje izložbe su Katarina Krstić i Svetlana Mitić.
https://msub.org.rs/exhibition/gospodstvo-uma-miodrag-b-protic-zivot-posvecen-umetnosti/
https://www.politika.rs/sr/clanak/506743/Stogodisnjica-rodenja-Miodraga-B-Protica
https://drive.google.com/file/d/1JgFqHNdkrxe6OssHXmKJlGygvUhgZjt5/view?usp=sharing
Retrospektiva „Jedan minut zauvek“ Ervina Vrma prva je samostalna izložba austrijskog umetnika u Srbiji i prva velika izložba na Balkanu. Predstavljena na svih pet nivoa, prikazala je kompleksan stvaralački, tridesetogodišnji opus umetnika od 90-ih prošlog veka do danas. Vurm je poznat po svojim jednominutnim skulpturama, a na izložbi su predstavljeni i drugi ikonični radovi autora kao što su „Uzana kuća”, „Debeli automobil”, „Debela kuća”, apstraktne i performativne skulpture i svi prateći mediji u kojima umetnik kontinuirano radi i koji čine neizostavan deo njegovog umetničkog rečnika (fotografija, video, performans, crtež, slike). Umetnik je održao javno predavanje ispred Muzeja na kojem je bilo preko 200 ljudi. U toku izložbe organizovana je sudentska praksa sa studentima katedre za Istoriju umetnosti, Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i saradnja sa studentima Instituta za umetničku igru iz Beograda koji su bili učesnici performansa u saradnji sa umetnikom. Kustosi izložbe su Marijana Kolarić i Žerom Sans.
https://drive.google.com/file/d/1UU72NTw7y2n5qfRZeHiTVX8V-0UZskE9/view?usp=sharing
https://msub.org.rs/exhibition/ervin-vurm-jedan-minut-zauvek/
https://drive.google.com/file/d/1kfK3cCQGfesFYdKid3Pzaq3QyXb9Izff/view?usp=sharing
https://rs.n1info.com/kultura/ervin-vurm-dobija-pocasni-doktorat-u-beogradu/
https://nova.rs/kultura/slavni-ervin-vurm-za-nova-rs-kako-je-kobasica-postala-politicka-stvar/
https://www.politika.rs/scc/clanak/504231/Ervin-Vurm-u-Muzeju-savremene-umetnosti-Beograd
„Nepouzdani pripovedač – Mrđan Bajić“ retrospektivna izložba na pet nivoa izlagačkog prostora Muzeja i u Parku skulptura ispred Muzeja, obuhvatila je umetnikove amblematske radove i projekte koji su tokom poslednje četiri decenije obeležili umetnička dešavanja kod nas, u regionu i internacionalno, uklјučujući i novu interpretaciju projekta „Yugomuzej“ i najnoviju produkciju koja je rađena namenski za ovu izložbu. Pored skulptura koje predstavlјaju vrsne primere promišlјanja medija u proširenom polјu izložba obuhvata i crtački opus i dugogodišnjim pedagoškim angažmanom na Fakultetu likovnih umetnosti doprinosi širem sagledavanju njegovog umetničkog delovanja. U saradnji sa katedrom za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Fakultetom likovnih umetnosti i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, studenti istorije umetnosti kreirali su bazu umetnika koji su studirali kod profesora Bajića i na taj način napravili svojevrstan pregled savremene skulptorske scene u Srbiji poslednjih trideset godina. Izložbu prati dvojezični katalog na 280. Kustosi izložbe: Miroslav Karić, Aleksandra Mirčić, Žaklina Ratković
https://msub.org.rs/exhibition/mrdan-bajicnepouzdani-pripovedac/
https://drive.google.com/file/d/1XvdAqQZ_wgQgSh9Yy1niMRSrGfc6-ft4/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1yvZl_CE_HT8uAsIeB_tna9c9Uur-c2fb/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1GiaDr9a5GZrgGS-revt4GbjQxTS46QrH/view?usp=sharing
http://www.seecult.org/vest/mrdan-bajic-nepouzdani-pripovedac
https://buro247.rs/kultura/art/ta-nam-je-ispri-ao-nepouzdani-pripoveda-mr-ana-baji-a.html
https://www.kurir.rs/zabava/kultura/4092752/finale-izlozbe-mrdjana-bajica
https://nova.rs/kultura/cakana-kao-alter-ego-mrdjana-bajica-vesna-trivalic-provela-publiku-kroz-msu/
Muzej savremene umetnosti je realizovao nastup Repbulike Srbije na 59. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji. Na izložbi „Hod sa vodom” (Walking with Water) umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Bilјane Ćirić u Paviljonu Republike Srbije na 59. Venecijanskom bijenalu u Đardinima predstavljena su Nikolićeva istraživanja kroz dva rada, „800m“ i „Dokument“, koji potcrtavaju odnose sa tehnologijom i prirodom – u ovom slučaju, vodom kao osnovnim delom naših tela, ali i vodom kao prostorom povezivanja a ne razdvajanja. Paviljon Republike Sbije i projekat „Hod po vodi“ našao se na listi deset najboljih nacionalnih prezentacija prema izboru portala www.artsy.net.
https://msub.org.rs/exhibition/hod-sa-vodomsamostalna-izlozba-vladimira-nikolica/
https://drive.google.com/file/d/1jpy5G5-e9UBCQ6JeycBmxXHqjPaw7dqn/view?usp=sharing
Izložba „Biljana Đurđević: Studija slučaja“ organizovana je u Salonu MSU i javnost je upoznala sa recentnom umetničkom praksom Biljane Đurđević koja se već dve i po decenije kontinuirano razvija oko istraživanja konceptualnih potencijala medija klasične slike, dok su poslednjih godina njena stvaralačka interesovanja proširena i na rad u polju stop-animacije. Izložba je nakon Salona MSU predstavlјena i u prostoru Muzeja savrmene umjetnosti Republike Srpske u Banja Luci. Za izložbu je urađen i prateći katalog sa autorskim tekstovima kustosa Miroslava Karića i Mladena Banjca, fotodokumentacijom izloženih radova i postavke. Kustos Miroslav Karić, dobitnik je Nagrade „Lazar Trifunović“ u 2022. godini za tekst u katalogu ove izložbe
https://msub.org.rs/exhibition/biljana-durdevic-studija-slucaja/
https://drive.google.com/file/d/1PWRAgV2MY2X1zXMxGPttM_zyT_997yZ0/view?usp=sharing
http://www.seecult.org/vest/studija-slucaja-biljane-durdevic-u-salonu-msub
https://www.kcb.org.rs/2023/01/miroslav-karic-dobitnik-nagrade-lazar-trifunovic-za-2022-godinu/
http://www.seecult.org/vest/miroslav-karic-dobitnik-nagrade-lazar-trifunovic-za-2022
https://drive.google.com/file/d/1_K6rXsdW3l1GsA0wEaKaGNzy1LCBBidy/view?usp=sharing
Samostalna izložba umetnice Sanje Latinović „Prepreka ili prag“ u Salonu MSU koncepcijski je bila osmišlјena kao revizija dosadašnje umetničine prakse. Prvi put objedinjeno i na izvestan način sistematizovano vizuelno su parirane i sagledavane njene ujednačene a opet različite izvedbe kao misli o prirodi, izrazu i temama performans akcija. Tokom trajanja izložbe umetnica je izvela dva performansa. Na dan otvaranja, prvi put u Beogradu Latinović je uživo izvela je performans „Do not Cross“. Umetnica Sanja Latinović je sa ovom izložbom osvojila „Politikinu nagradu“ za najbolju samostalnu izložbu u 2022. godinu. Kustoskinja izložbe bila je Una Popović.
https://msub.org.rs/exhibition/sanja-latinovic-prepreka-ili-prag/
https://drive.google.com/file/d/1JnXYAi5Xqv5OEMgj6-MjfXCVJyW3L83a/view?usp=sharing
https://nova.rs/kultura/performans-umetnica-sanja-latinovic-u-salonu-msu/
https://www.danas.rs/kultura/sanja-latinovic-umetnici-su-ratnici/
http://www.seecult.org/vest/performans-sanje-latinovic-i-ranka-dankovica-u-salonu-msu
https://n1info.rs/kultura/samostalna-izlozba-sanje-latinovic-prepreka-ili-prag-u-salonu-msub/
Retrospektiva Goranke Matić „Iskustvo u gužvi“ kustoskinje Une Popović realizovana je u Muzeju savremene umetnosti 2021. godine, a iste godine je bila predstavljena novosadskoj publici u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Tokom 2022. godine izložba je započela putovanje po regionu i zabeležila značajne posete u Muzeju savremene umjetnosti u Banjaluci, Republika srpska i Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. U Banjaluci izložba se prostirala na 500m2, na dva glavna izlagačka krila, a izložbu je videlo 5.500 posetilaca. U Zagrebu je izložba predstavljena u celovitom formatu u Muzeju suvremene umjetnosti i u prostoru Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ gde je izložen ciklus fotografija „Moravice“. Izložba predstavlјa prvu zvaničnu međumuzejsku saradnju i razmenu izložbi sa MSU Zagreb nakom 30 godina. Za 2023. godinu pristigli su usmeni pozivi za gostovanje u Modernoj galeriji u Mariboru, Slovenija i Narodnom muzeju Crne Gore, Cetinje.
https://infobc.rs/izlozba-velimira-vukicevica-otvorena-u-muzeju-u-beloj-crkvi/
U Legatu Čolaković je izložba „Stvari vibrantne – stvari svečane“ kustosa Senke Ristivojević i Miroslava Karića. Uz umetnička iz kolekcije Muzeja izložena je bogata dokumentacija i arhivska građa koja se čuva u Muzeju, a sve u cilju preispitivanja značaja predmeta i ličnih priča u kontekstu umetnosti i novih čitanja istorije umetnosti. Dokumentacija i arhivski materijali koji su u Muzej stizali uz poklone i legate čuvaju se kao prateća, sekundarna ili studijska dokumentacija. Lična dokumenta, pisma, fotografije, katalozi, sveske i blokovi sa beleškama i skicama, kao i drugi lični upotrebni predmeti koji su ostali iza autora poslužili su za posebno istraživanje i osvetljavanje, pre svega, ličnosti umetnika, ali i okolnsti u kojima se pisala istorija jugoslovenskog i srpskog društva, kao i istorija umetnosti na ovim prostorima.
https://msub.org.rs/exhibition/stvari-vibrantne-stvari-svecane/
https://drive.google.com/file/d/1LzsC3dnCoqPYUXN3e8KS5e4Ktm3_kZkH/view?usp=sharing
https://drive.google.com/file/d/1jnR0Q8SzIHtNRBBgcUOA2nAhHRfabira/view?usp=sharing
Izložba „Stavovi i forme – umetnost kao forma mišlјenja“, kustosa Miroslava Karića i Nebojše Milenkovića, fokusirana na radove onih umetnica i umetnika kod kojih se prepoznaje eho istorijskih konceptualnih praksi i koji, saobrazno kontekstima vremena u kom žive, u umetnosti traže izraz i izlaz kroz delovanje zasnovano na brisanju i relativizovanju granica između privatnog i javnog, kao i mišlјenja i stvaranja umetnosti. Zastupljeni su radovi umetniks mlađe generacije: Pavle Banović, Milica Bilanović, Viktor Cvejić, Katarina Jovanović Alfa, Luka Ličina, Nemanja Milenković, Konstantinos Patelis Milićević, Tijana Petrović i Adrien Ujhazi.
https://msub.org.rs/exhibition/stavovi-i-formeumetnost-kao-forma-misljenja/
https://drive.google.com/file/d/1adKgTws_eJRZ7S_IK-5HBX1Nis4Z4GiN/view?usp=sharing
https://lookerweekly.com/najavljujemo/stavovi-i-forme-umetnost-kao-forma-misljenja/
Na predlog Društva za očuvanje sećanja na prof. dr Zorana Gavrića, Muzeja savremene umetnosti i Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovan je prvi Simpozijum o odnosima umetnosti, nauke i sećanja u ugovorima tumača pod nazivom „Dani Zorana Gavrića“. Simpozijum je posvećen večitom razmatranju problema koji se javljaju u odnosima umetnosti i društva, kojima je i Zoran Gavrić bio uvek predan. Debate o uslovima nastanka umetnosti, njenoj ulozi u privatnom i javnom životu, te o podršci i uzvratnom delovanju institucija na njen razvoj, nikada ne mogu zastareti, na ovom Simpozijumu ograničene su samo jednom starom metaforom kritičke nauke – brakovi iz interesa. O radu, liku i delu, značajnim doprinosima Zorana Gavrića govorili su njegove kolege, prijatelji i saradnici.
https://msub.org.rs/talk-program/simpozijum-dani-zorana-gavrica/
https://drive.google.com/file/d/1xFNx1e7a6uTmhdt_sqymm9c5CLRRfaMO/view?usp=sharing
https://nova.rs/kultura/brakovi-iz-interesa-izmedju-muzeja-galerija-simpozijum-dani-zorana-gavrica/
https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5058019/.html
http://www.seecult.org/vest/simpozijum-u-slavu-zorana-gavrica