Koju muzejsku aktivnost biste istakli iz Vaše prijave i zašto?

​

Izuzetno je teško izdvojiti samo jednu aktivnost koju je Muzej Vojvodine realizovao u protekloj godini. No, kad već moramo to da učinimo, ovom prilikom ćemo istaći nesvakidašnji povratak davno otuđenog predmeta – slike „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861. godine“ Vlaha Bukovca, koja je ukradena iz depandansa našeg Muzeja u Čelarevu 1993. i o čijoj se sudbini do nedavno ništa nije znalo. Istorijski događaj prikazan na pomenutom umetničkom delu od nemerljivog je značaja za srpsku kulturu i istoriju. Neuobičajen zadatak koji je stavljen pred stručnjake Muzeja Vojvodine u cilju povratka slike u državu, podsetio je na ugroženost i nenadomestivost starih predmeta, odnosno važnost misije ustanova za zaštitu kulturnog nasleđa. Nakon povratka, slika je kao deo manje postavke bila izložena u Malom izložbenom salonu Muzeja Vojvodine kako bi posetioci imali priliku da svedoče ovom događaju, značajnom ne samo za Muzeja već i za celokupnu kulturnu javnost Republike Srbije.

  
Zašto je Vaš muzej specifičan u odnosu na druge?

​

Protekla godina za Muzej Vojvodine verovatno se može smatrati najuspešnijom godinom u istoriji naše ustanove. O tome svedoči ne samo Oktobarska nagrada grada Novog Sada kojom je Muzej ovenčan tokom prošle godine, već i brojni drugi pokazatelji uspešnosti rada naše ustanove. Pored do sada najvećeg broja posetilaca koji smo imali (preko 85.000), Muzej Vojvodine rekonstruisao je deo stalne postavke – u kojem su izloženi najvredniji predmeti (tri pozlaćena rimska šlema) i Mali izložbeni salon; pripremili smo i novu stalnu postavku u objektu u Dunavskoj 37.

Realizovano je 18 tematskih izložbi, kako u prostorima u Muzeja Vojvodine, tako i u drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, publikovano je ukupno 22 publikacije, realizovana su brojna predavanja, konferencije, edukativni programi za različite kategorije posetilaca, koncerti, pesničke i druge večeri i sl. Naši stručnjaci tokom godine uzeli su učešća na brojnim konferencijama i u delegacijama koje su posetile srodne ustanove u zemlji i inostranstvu.

U Muzej je vraćena je i slika Vlaha Bukovca „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861. godine“, koja je 1993. ukradena iz Dvorca u Čelarevu i o kojoj se nije znalo ništa sve do 2021. godine.

U sklopu programa Evropske prestonice kulture realizovali smo tri izuzetno uspešna projekta. Prvim je praktično i otvoren programski luk „Seobe“ – u pitanju je izložba „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine“, kojom su predstavljena tri najvrednija artefakta našeg muzeja. Jedinstveni rimski pozlaćeni šlemovi iz Berkasova i Jarka predstavljaju svojevrstan brend grada Novog Sada, te je bilo neophodno da se u godini titule upravo oni prikažu na nesvakidašnji način. Ovu izložbu smatramo važnim pomakom u našoj delatnosti – ona predstavlja značajan interdisciplinarni iskorak u interpretaciji i prezentaciji kulturnog nasleđa, budući da je koristila različite vidove umetnosti – izvođačku, vizuelnu, primenjenu, performans,  a pri tom je utemeljena na stručno-naučnoj osnovi (muzeologija, arheologija, pedagogija, konzervacija, lingvistika, IКT). Izložba je uključila filmski esej „Tragovi seoba“ i monodramu „Кrv i blato“, posebno komponovanu muziku, kao i aplikaciju „eIzložbe“. Projekat „Bekstvo iz muzeja: mitološka avantura“ realizovan je kao deo programskog luka „Budućnost Evrope“, a u skladu sa idejom da se muzej učini mestom za igru kroz koju će se ostvariti jedna od njegovih glavnih funkcija: edukacija i širenje znanja. Igra je prilagođena potrebama savremene publike, deci uzrasta od 9 do 15 godina, nudeći im zanimljivo i nesvakidašnje iskustvo. „Mitološka avantura“ je dobro osmišljena igra, kreirana na osnovu priča i predmeta iz prošlosti, prikazanih na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine. Treći projekat realizovan je u sklopu programskog luka Tvrđava mira, a u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije. U pitanju je izložba „San neolitske noći“, značajna pre svega zbog toga što je na jednom mestu po prvi put nakon 1968. godine objednila najvažnije neolitske artefakte sa teritorije naše zemlje. Priča o neolitu uključila je, pored objašnjenja ovog fenomena na način prijemčiv publici, rezultate savremenih arheoloških istraživanja koji do sada nisu predstavljeni široj javnosti. Korišćenje različitih medija i umetničkih izražavanja u oblikovanju izložbe za nas je već postao standard. Svaka naredna izložba uverava nas da je takav put i pristup višestruko koristan i autorima i publici. 
 
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?

​

Konkurencija za sve nagrade ICOM Srbija u 2022. godine izuzetno je jaka, što pokazuje ozbiljan napredak u muzeološkoj praksi naše zemlje. Realizacija projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ učinila je da novosadski muzeji procvetaju i da se izdvoje u odnosu na ostale u našoj zemlji pre svega zbog ambicioznog programa na koji su morali da odgovore svojim projektima. U tom smislu, bilo je neophodna elastičnost u interpretaciji, osavremenjavanje načina izlaganja uz primenu različitih vidova umetnosti i savremenih tehnologija, što je dovelo do značajno većeg broja posetilaca i razvoja kulturnih navika sugrađana i mnogobrojnih gostiju našeg grada. Imajući to u vidu, verujemo da je premalo nagrada u odnosu na broj značajnih rezultata.