MUZEJ

Copy of Etnografski muzej_0.56207000 1648239353.jpg
Copy of 00-Galerija-Matice-srpske_V.-Velickovic_0.80347700 1648131163.jpg
Copy of 309117_456235021101549_1983325347_n_0.74947400 1648214008.jpg
Copy of 1_0.60938100 1648210501.jpg
Copy of muzej 1_0.57778800 1648125908.jpg

MUZEJ GODINE

ISTORIJAT

Ko će se pridružiti dosadašnjim laureatima – Jugoslovenska kinoteka (2021), Muzej savremene umetnosti Beograd (2020), Narodni muzej u Beogradu (2019, 2017), Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina (2018), Muzej primenjene umetnosti (2017, 2006), Kući legata (2015), Narodnom muzeju Zaječar (2012), Muzeju afričke umetnosti (2007), Naropdnom muzeju Crne Gore, Cetinje (2005) i Muzeju grada Novog Sada (2004)?

 Koji god nominovani muzej dobije Nagradu 2022, biće to prvo priznanje u istoriji Nagrade za tu ustanovu. Dakle, čestitke svim nominovanima! 

NOMINOVANI 2022

  • Etnografski muzej Beograd

Ovo je druga u nizu nominacija u kategoriji Muzej godine, nakon 2021. U istoriji Nagrade Etnografski muzej u Beogradu dobio je priznanje za muzejskog stručnjaka godine, 2005.godine kada je titulu ponela sadašnja direktorka muzeja Tijana Čolak Antić. Koleginica Čolak Antić sada će biti predstavnik tima stručnjaka i ustanove u kategoriji Muzej godine.

  • Galerija Matice srpske, Novi Sad

GMS je lider po broju priznanja u dosadašnjoj istoriji Nagrade NK ICOM Srbija – ukupno 8, ali nikada u kategoriji Muzej godine. Dosadašnji skor je impresivan: Muzejski stručnjak – 1 (2021), Projekat 2 (2018, 2010) i čak 5 u kategoriji Publikacija godine (2018, 2017, 2016, 2013, 2008). Muzejski stručnjak 2021.godine, Tijana Palkovljević Bugarski biće predstavnik tima stručnjaka i Galerije u kategoriji Muzej godine 2022.

  • Muzej nauke i tehnike – Beograd

Prva nominacija u kategoriji Muzej godine za ovaj beogradski muzej u istoriji Nagrade. Do sada je MNT poneo priznanje samo jednom u kategoriji Muzejski stručnjak – 2020.godine, koleginica Snežana Toševa. Muzej i stručni tim ustanove predstavljaće Zoran Lević.   

  • Narodni muzej Kruševac

Ovo je prva nominacija ikada u bilo kojoj kategoriji Nagrade ICOM Srbija za kruševački Narodni muzej. Ipak, 2022.godine je u kategoriji Projekat, Kruševac izvojevao još jednu nominaciju realizujući zajednički projekat sa Narodnim muzejom u Kraljevu – Prepoznavanje 5. Ustanovu i stručni tim predstavljaće Goran Vasić

  • Narodni muzej Zrenjanin

Narodni muzej Zrenjanin je i 2021.godine bio nominovan u kategoriji Muzej godine, ali je glasovima članova ICOM Srbije nagrada otišla u ruke Jugoslovenske kinoteke. Ukoliko bi dobio Nagradu ove godine to bi bila prva nagrada u bilo kojoj kategoriji za zrenjanski muzej. Ustanovu i stručni tim predstavljaće Siniša Onjin.

PREGLED: 

Etnografski muzej_0.56207000 1648239353.jpg

Etnografski muzej je jedinstvena ustanova kulture u kojoj se čuva etnografsko kulturno nasleđe Srbije. Tokom 2021. Etnografski muzej je obeležio 120 godina postojanja. • Izložbom Seljak u karikaturi lista Jež (1935-1990), kroz pop kulturu, ukazuje se na problematiku prikaza srpskog seljaka u savremenom društvu. • Izložbom pod nazivom Izložba o izložbama, postavljenom u Studentskom parku, izvan Muzeja, javnost je upoznata sa istorijatom rada Muzeja. • Na Dan Muzeja, 20. septembra, otvorena je izložba S obramicom niz put. Prikazana je raznolikost u izgledu obramica, uslovljena kulturološkim i geografskim osobenostima. • U Manakovoj kući predstavljena je izložba Fotografija Hristifora Crnilovića. Tada su prvi put prikazane fotografije snimljene 1940-ih godina, pretežno sa teritorije Severne Makedonije. • Izložbom Etnografske mape od 19. do 21. veka, od materijalnog ka digitalnom predstavljene su digitalne mape etnografskih oblasti Srbije. Mape su informaciono povezane sa Registrom kulturnih dobara Muzeja. • Međunarodni festival etnološkog filma obeležio je 30 godina postojanja pod sloganom Tragovi iskona. • Ostvarena je međunarodna i međumuzejska saradnja u vidu gostovanja u gradovima Srbije i regiona. Saradnja je obuhvatala gostovanja izložbi u Crnoj Gori i posetu muzejskih stručnjaka Jerevanu, radi uspostavljanja saradnje. • Ostvarena je saradnja sa lokalnim zajednicama i udruženjima koja se bave očuvanjem kulturnih i etničkih identiteta.

 

Realizovane su izložbe Srpsko cincarskog društva Lunjina o ženskim cincarskim nošnjama, Akademskog speleološko-alpinistickog kluba, radionice tradicionalnog pevanje iz vika, prezentacija sviranja na gajdama, okrugli sto Očuvanje zlakuskog lončarstva, Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine predstavljanje svirala iz zbirke Muzeja na Saboru u Prislonici. • Realizovana su stručna terenska istraživanja iz oblasti narodnih znanja i verovanja, narodnog graditeljstva, stanovanja, privređivanja, ishrane, higijene, nakita i ukrašavanje. • Odeljenje za konzervaciju muzejskih predmeta je pored redovnih aktivnosti konzerviralo predmete za stalnu postavku Muzeja u Vranju, za pozorište Boško Buha, za manastir Hilandar. • Pokrenuta je edicija Nematerijalno kulturno nasleđe. Cilj edicije je promocija i približavanje javnosti elemenata upisanih na UNESCO-vu Reprezentativnu listu i u Nacionalni registar NKNS-a.

U godini kada je Etnografski muzej obeležio 120 godina postojanja, ustanova je na mnogim poljima pomerila kako sopstvene granice, tako i granice delovanja svih muzeja u Republici Srbiji. Fasada je sanirana prvi put od izgradnje zgrade 1934. godine. Prošle godine ustanova je otišla korak dalje i postala prvi muzej koji je uveo solarne panele i tako dao na važnosti zaštiti životne sredine i obnovljivim izvorima energije uz dugoročnu uštedu materijalnih sredstava. Usvajanjem nove zakonske regulative, Centru za nematerijalno kulturno nasleđe povereni su poslovi centralne ustanove za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, čime je Etnografskom muzeju dodeljena značajna uloga u sistemu očuvanja živog nasleđa u Srbiji.

 

Na polju muzeološke delatnosti ističe se izložba Etnografske mape od 19. do 21. veka, od materijalnog ka digitalnom kojom je ustanova pružila uvid u svoj 120-godišnji rad, a tim povodom je napravljeno čak 19 digitalnih mapa etnografskih oblasti Srbije koje su povezane sa Registrom kulturnih dobara Muzeja. Tim povodom realizovana je i interaktivna mapa na kojoj su predstavljeni predmeti iz Muzeja, mapirani po oblastima u kojima su pronađeni, sa fotografijama, dodatnim materijalom i opisom. U saradnji sa Gradskom organizacijom slepih Beograda izložba S obramicom niz put, koja je otvorena 20. septembra na Dan Muzeja, bila je u potpunosti prilagođena slepim i slabovidim osobama, dok su razvijeni i specijalni programi. Na polju digitalne dostupnosti Etnografski muzej se u protekloj godini može pohvaliti novim sajtom, na kojem je po prvi put dostupna i online prodavnica. U cilju oživljavanja Stalne izložbe, napravljena je mobilna aplikacija čiji deo predstavlja narodna igra kolo - kao šablon za učenje koraka. Unapređeni su i mnogi segmenti za udobnije iskustvo posetioca u muzeju, jer je uvedeno plaćanje karticama, WiFi, napravljen toalet za osobe sa invaliditetom i obezbeđeno je mesto sa odgovarajućom opremom za prepovijanje beba.

Preporuka Milan Popadić

00-Galerija-Matice-srpske_V.-Velickovic_0.80347700 1648131163.jpg

GALERIJA

MATICE SRPSKE

NOVI SAD

 

Mi sanjamo i verujemo u stvaralačku snagu ljudi ‒ umetnika, kustosa, konzervatora, kolekcionara, dobrotvora, posetilaca ‒ svesni da samo zajedničkim zalaganjem možemo ostaviti trag u istoriji kulture i umetnosti naše zemlje i našeg vremena.

.

https://www.galerijamaticesrpske.rs/

https://www.facebook.com/galerijamaticesrpske

https://www.instagram.com/galerijamaticesrpske/

 

https://www.youtube.com/channel/UCCnqp8O8K9op7QHQ0pMODOg

Tokom 2021. godine ostvaren kontinuitet u svim segmentima rada Galerije, a realizovane su sve planirane aktivnosti i ostvareni rezultati vredni pažnje. Galerija Matice srpske je tokom 2021. napravila iskorak u kvalitetu obrade svoje zbirke (digitalizaciji i inventarisanju), kvantitetu popunjavanja umetničkog fonda, inovativnosti prezentacije kulturnog nasleđa kroz izložbenu i izdavačku delatnost. Istovremeno na tim osnovama ostvarena je veća vidljivost u komunikaciji sa publikom, partnerima i medijima o čemu govori i broj od skoro 50.000 posetilaca i preko 2.500 objavljenih medijskih priloga. Galerija je uspela da u svom izložbenom programu sačuva balans između izložbi iz fonda u svom i drugim prostorima, velikih međunarodnih izložbi i gostovanja u renomiranim nacionalnim galerijama i muzejima u regionu. Istakla se na muzejskoj sceni Srbije važnim naučnim izložbama koje donose nova tumačenja nacionalne umetnosti i kompleksnim, možda atipičnim izložbama, koje problematiuzuju ulogu muzeja u savremenom društvu.

 

Odabir tih tema pokazuje da je Galerija Matice srpske aktivan i aktuelan muzej čija delatnost je utemeljena u vrhunskom naučnom radu, poštovanju standarda struke i inovativnosti promišljanja i predstavljanja nacionalne umetnosti. Paralelno sa svim ovim aktivnostima, radilo se promišljeno i planski na popunjavanju umetničke kolekcije koja je u toku 2021. obogaćena sa 107 muzejskih predmeta. Kompletan program je realizovan angažmanom čitavog kolektiva, od pripravnika do upravnice, učešćem svih zaposlenih kustosa i konzervatora koji su timskim radom uspeli da ostvare planirane programe i Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine postave nove standarde. Čitav kolektiv aktivno je radio na predstavljanju kolekcije i delatnosti Galerije kroz stručna vođenja, raznovrsna predavanja, medijske nastupe i promociju na društvenim mrežama. Nije zapostavljena ni saradnja sa privrednim sektorom u formi brige o korporativnim kolekcijama i saradnju na zajedničkim projektima. Sve to zajedno učinilo je 2021. jednom od uspešnijih godina u radu Galerije Matice srpske koja se realizovanim programima ističe po stručnom i naučnom značaju i daje istaknuti doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji.

Galerija Matice srpske je u 2021. godini načinila značajan korak ka inovativnom pristupu i obradi različitih umetničkih tema, a sve zahvaljujući bogatoj saradnji kako sa muzejima u Srbiji i regionu, tako i sa evropskim muzejskim ustanovama. Izložba „Identitet(i). Predstave žena u srpskom slikarstvu (1918 – 1941)“ prvi put je predstavila i muzealizovala kvir teme u srpskom slikarstvu između dva svetska rata i šire se pozabavila aktuelnim fenomenom u humanističkim disciplinama kakav je fenomen identiteta. Sa druge strane, izložba „Život – San – Smrt. Evropski okviri srpskog simbolizma“ donela je sveobuhvatno čitanje ove umetničke pojave širom Evrope. Izlaganjem 77 umetničkih dela iz 19 kolekcija kako iz srpskih i inostranih muzeja, predstavljen je širi kontekst simbolizma. Takođe, kroz objavljen dvojezični zbornik sa interdisciplinarnim čitanjima ove teme učinjen je veliki naučni dopirnos nacionalnoj istoriji umetnosti.

 

Iskorak u muzeološkom smislu napravljen je izložbom „Novosađani biraju“ koja je kroz participativnu ulogu muzeja ukazala značaj publike i njihovog odnosa ka muzejskim predmetima. Građani i građanke Novog Sada dobili su jedinstvenu priliku da se upoznaju sa svim segmentima muzejskog posla i realizuju izložbu koja predstavlja priču o njihovom životu, detinjstvu i željama reflektovanim kroz odabrana dela iz kolekcije Galerije Matice srpske. Pored pomenutih izložbi, u Galeriji su realizovani i brojni drugi značajni projekti kako u izložbenoj i izdavačkoj delatnosti, tako i u domenu edukacije i konzervacije koji govore o posvećenosti malog tima stručnjaka sa velikim željama i idejama. Celokupan rad Galerije u 2021. godini reflektuje našu misiju da bogatstvo naše kolekcije jeste osnov za muzejska promišljanja o najrazličitijim pitanjima savremenog doba, a izložbeni, izdavački i edukativni programi način da komuniciramo sa publikom i tako budemo medijatori između prošlosti i aktuelnog trenutka.

Preporuka Sandro Debono

309117_456235021101549_1983325347_n_0.74947400 1648214008.jpg

Упркос ванредним околностима повезаних са пандемијом музеј је успео да одлично функционише на свим нивоима. У прилог томе говори програмска активности: 7 изложби, од тога 5 нових и два гостовања. Појачано је присуство у дигиталном окружењу. На нашем Јутјуб каналу је представљена продукција 21 прилога: радионице, предавања, ауторска вођења, новогодишњи концерт на музејском експонату-оргуљама, као и осмишљен серијал Музејска питалица, намењен најмлађим љубитељима музеја.

 

Музеј је објавио 7 публикација: каталоге за изложбе, часопис заједнице Навој и зборник научних радова Флогистон. У прошлој години остварена је сарадња са институцијама и компанијама: Музејом рудничко-таковског краја, Народним музејем у Чачку, Хемијским факулетом БУ, Електротехничким факултетом БУ, Музејом Југославије, Физичким факулет БУ, Војском Србије, Криминалистичко-полицијским универзитетом, Центром за промоцију науке, Медицинским факултетом БУ, Фармацеутским факултетом БУ, Војно медицинском академијом, Националним центром за криминалистичку форензику, Министарством унутрашњих послова Републике Србије, златарском радњом Стефановић, Нордеус Хабом, Kратер тренинг центром и компанијом Висарис.

У условима пандемије музеј успео да реализује 7 изложби што је велики успеo с обзиром на околности. Али је и доста својих програмских активности Inovativnost u odnosu na raniji rad ili u odnosu na druge ustanove успео да пребаци у вирутелни простор како би наставио комуникацију са својим посетиоцима и створио нове путем друштвених мрежа (Фејсбук, Јутјуб, сајт и Инстаграм). Дигитално присуство је захтевало другачији, иновативнији приступ и праксе. Осмишљен је програм за најмлађе - "Музејска питалица", као и озбиљна продукција снимања предавања за Јутјуб канал музеја. Такође, музеј је у сарадњи са Физичким факултетом омогућио реализацију МолеKула - места за експерименте и лабораторијске вежбе. МолеКул удружује иновативни приступ учењу, знање и истраживачко искуство како би се код деце додатно развила научна интуиција.

Препорука Јелена Манојловић

1_0.60938100 1648210501.jpg

Od svog osnivanja, 19. XII 1951, Narodni muzej Kruševac ostvaruje svoju osnovnu delatnost kroz sakupljanje, čuvanje, zaštitu i izlaganje pokretnih kulturnih dobara i ostataka materijalne kulture zavičaja. Tokom decenija svog postojanja, stasao je u značajnu kulturnu instituciju, izgrađujući uglednu poziciju u muzejskoj mreži Srbije. Smešten unutar kompleksa srednjovekovne tvrđave, kruševački muzej predstavlja neizbežnu destinaciju kada je u pitanju kulturna i turistička ponuda grada. Stalna muzejska postavka smeštena je u starom zdanju nekadašnje gimnazije iz 1863, i organizovana je u dva nivoa. Fundus muzeja do danas sadrži više od 23 000 muzealija prirodnjačkog, arheološkog, etnološkog, istorijskog, kulturno-istorijskog i likovnog karaktera, koje pokrivaju razdoblje od praistorije sve do sredine XX veka. Pored izložbene muzej dužnu pažnju posvećuje istraživačkoj, izdavačkoj, kulturnoprosvetnoj i pedagoškoj delatnosti, kao i afirmaciji autentičnih vrednosti zavičaja. U tom pogledu muzej prezentuje bogatu kulturnu baštinu putem izložbi, kataloga, stručnih publikacija i medija, što je bio slučaj i tokom prethodne godine.

 

Tokom 2021. godine Muzej je imao brojne izložbene aktivnosti. Izložba Moravska Srbija između stvarnosti i legende svečano je otvorena povodom jubileja 650 godina od osnivanja grada Kruševca. Povodom istog jubileja u Umetničkoj galeriji Nardnog muzeja Kruševac otvorena je izložba Likovni umetnici o gradu 1971. / Likovni simpozijum 50 godina kasnije, a u prostoru Kuće Simića izložba Spomenik kosovskim junacima-svedok epohe. Tokom čitave prethodne godine, Muzej je imao bogate izložbene aktivnosti uprkos uslovima pandemije. U prostorima Narodnog muzeja Kruševac, realizovano je 20 izložbi, ali i edukativne radionice, konferencije Opis i koncept delovanja muzeja tokom prethodne godine i stručna predavanja. Zahvaljujući sredstvima ostvarenim putem Ministarstva kulture i informisanja nastavljeno je sa realizacijom rekonstrukcije doma Slobodište. Umetnička galerija Narodnog muzeja Kruševac ostvarila je dva uspešna projekta, Prepoznavanje 5, regionalni umetnički program, koncipiran kao istraživanje kustosa i umetnika, kao i projekat upotpunjavanja fonda novim akvizicijama. Putem projekta tokom prošle godine nabavljena je i savremenija oprema za potrebe konzervacije i restauracije.

U periodu pandemije i specifičnim uslovima rada koja je ista prouzrokovala, Narodni muzej Kruševac svoje programske aktivnosti je usmerio i na virtuelni prostor i svoj sadržaj ponudio publici različitog uzrasta i interesovanja. Putem muzejskih profila na socijalnim mrežama Facebook i Instagram, ali i putem muzejskog sajta nmks.rs, publika je imala prilike da se upozna sa sadržajima stalne muzejske postavke koja posetioce hronološki i slikovito vodi kroz različita istorijska razdoblja. Zahvaljujući dobijenim sredstvima za projekat Multimedijalni vodič kroz kruševačko kulturno blago, Narodni muzej Kruševac ostvario je mogućnost prezentacije i komunikacije sa publikom putem još jedne digitalne platforme i na taj način obezbedilo bolju vidljivost i dostupnost svojih sadržaja.

 

U odnosu na raniji rad Muzej je svoje delovanje aktivnije usmerio i na digitalizaciju muzejske građe i muzejskih zbirki. Takođe, zahvaljujući sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za realizaciju projekta Nabavka opreme za realizaciju edukativnih sadržaja Narodnog muzeja Kruševac, nabavljena je sva potrebna savremena IT oprema, ali i kreirana propratna aplikacija koja će u narednom periodu olakšati i osavremeniti rad tokom edukativnih muzejskih radionica. Uz pomoć projekata izvršena je i nabavka potrebne inovativne opreme za sprovođenje procesa konzervacije i restauracije predmeta iz zbirki Narodnog muzeja Kruševac, zahvaljujući kojoj je, tokom prethodne godine, osavremenjen i unapredjen rad u konzervatorskoj radionici.

Preporuka Vesna Crnoglavac

muzej 1_0.57778800 1648125908.jpg

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

 

Narodni muzej Zrenjanin negujući multikulturalnost ima veoma značajnu ulogu u društvenom životu lokalne zajednice i ima veliki broj posetilaca. Prateći savremene muzeološke tendencije Muzej stavlja akcenat na edukativne programe i primenjuje ih kroz radionice i druge aktivnosti – izložbe, projekcije, promocije...

 

www.muzejzrenjanin.org.rs

https://www.facebook.com/muzej.zrenjanin

https://www.instagram.com/narodni.muzej.zrenjanin/

 

https://twitter.com/muzej_zrenjanin

https://www.youtube.com/channel/UC9IgXL_RjmKPW0RbP1d4OWg

Pored radionica, promocija knjiga, koncerata, kustoskih vođenja i ostalih aktivnosti Narodni muzej Zrenjanin u 2021. godini realizovao je i 24 izložbe od kojih su najzapaženije bile postavka fotografija Brajana Rašića „Pod sjajem zvezda“ i izložba o olimpizmu „Put pravih vrednosti“. Pred kraj godine je završena autorska izložba „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: između industrije i primenjene umetnosti“ a sam završetak 2021. obeležila su još dva autorska projekta - izložbe „Merak mi je...“ i „Pobednici – zrenjaninski paraolimpijci“.

 

Uz manifestacije Muzeji za 10 i Evropska noć muzeja, ove godine po bogatom programu izdvojila se i Nedelja kulture u kojoj su učestvovale sve institucije kulture u gradu. Iako se posledice pandemije i dalje primećuju broj posetilaca polako počinje da raste, a programi Muzeja su brojniji i raznovrsniji. Stručnjaci Muzeja objavljivali su stručne radove u stručnim publikacijama – Radu Muzeja Vojvodine i Glasniku muzeja Banata. Narodni muzej Zrenjanin tokom leta 2021. predstavio se u Etnografskom muzeju u Beogradu izložbom “Zoomorfni ornament u tradicionalnoj kulturi Banata”.

Tokom 2021. godine stručnjaci Narodnog muzeja Zrenjanin započinju kompleksne pripreme oko izrade muzejske monografije, povodom 110 godina od kada je Muzej Inovativnost u odnosu na raniji rad ili u odnosu na druge ustanove otvoren za publiku u tadašnjem Velikom Bečkereku. Godinu koja je za nama takođe je obeležila i međunarodna saradnja tokom realizacije izložbe „Neonlithic 3.0“ kao i početak realizacije međunarodnog projekta Erasmus+ „Train2Sustain“. U okviru edukativnih programa po prvi put su u aktivnosti Muzeja uključene i radionice na engleskom jeziku a pod okriljem projekta “Tale – Fast Forward” Spomen-zbirke Pavla Beljasnkog iz Novog Sada.

Preporuka Tijana Stanković Pešterac