ICOM SRBIJA NAGRADA 20.23 PUBLIKACIJA GODINE
Ko će se pridružiti dosadašnjim laureatima?
2022
Diskretni šum peščanika: baština i njene nauke, Milan Popadić, Centar za muzeologiju i heritologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
2021
Umetnički preobražaji Vlaha Bukovca u kontesktu evropskog slikarstva, Igor Borozan, Filozofski fakultet, Galerija SANU
2020
The Day Worth a Century – 1 XII 1918, Grupa autora, Muzej Jugoslavije
2019
100 Years of Trebenishte, grupa autora, Sofia: National Archaeological Institute with Museum - Bulgarian Academy of Sciences; Skopje: NI Archaeological Museum of Macedonia; Belgrade: National Museum in Belgrade; Ohrid: NI Institute for protection of monuments of culture and museum
2018
Identiteti i mediji – umetnost Anastasa Jovanovića i njegovo doba, Urednici: Danijela Vanušić i Igor Borozan, Muzej grada Beograda, Matica srpska, Novi Sad
2017
Džon Kenedi i “nova granica kulture”, Mona Liza i Supermen, Simona Čupić, Galerija Matice srpke
2016
-
Kolekcija Pavla Beljanskog: biseri moderne i Miroslav Kraljević i sledbenici, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad; Moderna galerija, Zagreb
-
Albreht Direr i njegovi savremenici. Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I, Muzej grada Beograda; Istočnoslovački muzej Košice; Galerija Matice srpske
-
ωgrafi. Icone serbe fra tradizione e modernita. Paralleli, Zografi. (Srpske ikone između tradicije i modernosti. Paralele), Galerija Matice srpske, Novi Sad
2015
Englesko-srpski rečnik konzervacije arheološke keramike, Milena Stojčev, Vesna Živković, Maja Živković, Centralni institut za konzervaciju, Beograd
2014
Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije, Urednici: Aleksandar Marušić i Ana Bolović, Muzej rudničko-takovskog kraja
2013
-
Pusen i petokraka. Zbirka slika druga predsednika, Nenad Radić, Galerija Matice srpske, Novi Sad
-
Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Delfina Rajić Miloš Timotijević, Narodni Muzej Čačak
2012
Primenjena umetnost i Beograd, 1918–1941, Popović Bojana, Muzej primenjene umetnosti, Beograd
2010
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Urednica: Jasna Jovanov, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad
2009
-
Likovna jesen, rekapitulacija-rekonstrukcija-reprezentacija, Čedomir Janičić, Gradski muzej Sombor
-
Kulturna riznica Čačka, od praistorije do savremenog doba, Delfina Rajić, Narodni muzej, Čačak
2008
Novosadske drvorezbarske radionice u 18.veku, Branka Kulić, Galerija Matice srpske, Novi Sad
2007
Magija ćilibara, Vera Krstić, Narodni muzej u Beogradu, Aleksandar Palavestra, Univerzitet Beograd - Filozofski fakultet
2005
U svetu umetnosti – u svetu muzeja, Ogledalo o muzeologiji, Branko Lazić, Narodni muzej Valjevo
KANDIDATI 2023
Božidar Plazinić - Na tragu svetlosti
Mirjana Racković (Urednica)
UMETNIČKA GALERIJA NADEŽDA PETROVIĆ
Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?
Olivera Skoko
NARODNI MUZEJ ZRENJANIN
Bojan Popović
NARODNI MUZEJ SRBIJE
Jeremija Stanojević. Fotografije
Angelina Banković, Ivan Petrović (Urednici)
MUZEJ GRADA BEOGRADA
Kultura pristupačnosti: istraživanje pristupačnosti muzeja i galerija u Republici Srbiji
Milankov Marijana, Opačić Bogdana, Subašić Bojana
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA BEOGRAD
Metod kao predmet ili predmet kao metod: poučavanje (o) umetnosti u osam koraka
Milica Božić Marojević
FILOZOFSKI FAKULTET, CENTAR ZA MUZEOLOGIJU I HERITOLOGIJU
Ponos nacije. 175 godina Galerije Matice srpske
Tijana Palkovljević Bugarski
GALERIJA MATICE SRPSKE
Sloboda je za nas san.
Tematski katalog predmeta iz fonda Muzeja Jugoslavije koji dokumentuju život u logorima i represivne mere u toku Drugog svetskog rata
Ana Panić, Veselinka Kastratović Ristić
MUZEJ JUGOSLAVIJE
Stenli Kjubrik: Između slikarstva i filma
(drugo, dopunjeno i korigovano izdanje)
Dijana Metlić
FILMSKI CENTAR SRBIJE
Vojvodina i Donja Austrija. Interkulturalne veze
Tijana Stanković Pešterac, Katarina Radisavljević (Urednice)
MUZEJ VOJVODINE NOVI SAD
Mirjana Racković (Ur.)
UMETNIČKA GALERIJA NADEŽDA PETROVIĆ
Pod zajedničkim naslovom BOŽIDAR PLALINIĆ – NA TRAGU SVETLOSTI naziv je izložbe i monografije koju je Umetnička galerija ’’Nadežda Petrović’’ priređuje jednom od naših najznačajnijih savremenih autora, prezentujući je kroz pet pet tematskih celina koje su rezultat dosadašnjeg Plazinićevog umetničkog rada. Osvrnuti se na empiriju 40-to godišnjeg umetničkog istraživanja i impozantan opus zahtevalo je osoben pristup i krajnje promišljen način prezentacije. Svaka od pet nezavisnih celina se vizuelno može čitati kao samostalni entitet, a sveukupno posmatrano svih pet čine retrospekciju zavidnog višedecenijskog umetničkog podviga. Naslovi svih pet celina akcenti su ključnih tema kojima se bavio – suštinom bitisanja. One nas uvode u svetove umetnikovog traganja izmedju Crnog i Zlatnog – opsesivnim traženjem puta ka svetlosti! Pored aktuelne izložbe u monografiji su predstavljene i druge tematske celine koje se odnose na analitičku retrospekciju umetnosti Božidara Plazinića, mnogobrojne projekte, umetničke i društvene akcije i plodnu izlagačku delatnost. Umetnička galerija ’’Nadežda Petrović’’ posebnu pažnju i naklonost posvećuje stvaraocima serioznih autorskih opusa iz svog neposrednog okruženja, trudeći se da odabranim pristupom potvrdi stečeno mesto u istoriji srpske umetnosti. Ovom publikacijom i izložbom afirmiše se snaga subjektivnog pečata Božidara Plazinića na polju umetničkog dijaloga izmedju arhetipskog i savremenog. Monografija je najobimnija mografska publikacija koju je Umetnička galerija “Nadežda Petrović” za svog postojanja publikovala. Na 387 strana punog kolora cilj je bio valorizovati i predstaviti publici Božidara Plazinića, svakako jednog najznačajnijih savremenih umetnika I njegov 40 – ogodišnji neiscrpni rad na polju kulture i umetnosti. Monografija je pobudila veliku pažnju kako kod publike tako I u krugovima stručne javnosti I time ispunila očekivanja Galerije, Ministarstva kulture kao I Grada Čačka kao finansijera ove velike monografije.
RECENZIJA Slađana Petrović Varagić
TV Informator - MONOGRAFIJA BOZIDAR PLAZINIC 25 01 2022 - YouTube
TV Informator - IZLOZBA BOZIDARA PLAZINICA 14 12 2021 - YouTube
https://www.youtube.com/watch?v=ZE2_4F0ICH8&ab_channel=TELEVIZIJALAVplus
Zašto je važna tema koju obrađujete u Vašoj publikaciji?
Motivi izdavača, Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, da uđe u ovako zahtevan posao, koga do sada u ovom obimu nije bilo u praksi ustanove, je da u svojoj programskoj orjentaciji posebnu pažnju i naklonost posvećuje stvaraocima iz svog neposrednog okruženja, trudeći se da odabranim pristupom potvrdi stečeno mesto serioznih autorskih opusa u istoriji srpske umetnosti, ne vezujući ih isključivo za lokalno okruženje. Monografskom publikacijom i retrospektivnom izložbom, koja je istovremeno priređena, radilo se na afirmaciji lokalne scene kao integralnog dela te kuće likovne/vizuelne umetničke produkcije u Srbiji i upućuje na važnost stvaralaštva i kreativnih potencijalaumetnika i uopšte umetničke sceneizvan glavnih kulturnih centara. U ovom slučaju to je umetnik Božidar Plazinić koji je dugogodišnjim aktivnim učešćem i nagradama dostigao zavidnu reputaciju u savremenoj umetničkoj praksi Srbije, posebno u delu povezivanja arhetipskog sa savremenim.
Možete li da nam ukratko približite Vaš istraživački rad vezan za ovu publikaciju?
Radi se o monografskoj publikaciji koja je posvećena celokupnom stvaralaštvu umetnika aktivnog na umetničkoj sceni skoro pedeset godina,ali i specifičnostima koje paralelno neguje kao što su društveno-socijalni aktivizam kroz praktičan rad sa marginalnim i zapostavljenim grupama-osobe sa posebnim potrebama, slepi i slabovidi, pacijenti psihijatrijskih ustanova, zatvorenici na izdražavanju kazne u kazneno-popravnim zavodima, ali i obrazovni rad sa budućim studentima umetničkih akademija, poslovi na osnivanju i organizaciji mnogih izložbi i manifestacija, rezidencijalnim boravcima vezanim za savremenu umetnost i aktivnost u udruženjima građana.U tom smislu se odvijao i istraživački rad, odnosno zahtevan posao koji je već na početku morao imati jasan koncept i tesnu saradnju urednika i samog umetnika kao osnovnog izvora informacija. Težnja urednika da se u monografiji prezentuju sve aktivnosti umetnika zahtevala je znatnu selekciju prikupljenog materijala kako bi izuzetno obiman materijal mogao biti sistematično prezentovan, jasan i prijemčiv za čitaoca kroz utvrđeni raspored poglavlja i saradnju sa svim autorima u procesu nastanka knjige (autori naručenih analitičkih tekstova, fotograf, dizajner...). Najveća poteškoća se odnosila na fluktuirajuću dimenziju savremene umetničke prakse koja daje mogućnost izlaganja istog umetničkog rada u različitim kontekstima što je otežalo zadatak poštovanja forme i određenih muzeoloških pravila u realizaciji knjiškog materijala.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Raduje me dobra izložbena i izdavačka produkcija u oblasti muzeološke delatnosti. Takođe je izuzetno bitno da ima dosta nominovanih izvan glavnih muzejskih centara (Beograda i Novog Sada), što potvrđuje težnje muzealaca da kroz relevantna istraživanja afirmišu posebnosti sopstvenih sredina u kontekstu nasleđa sopstvene kulture. Primetno je najviše nominacija iz istorijsko-umetničke oblasti. Smatram da je neophodna raznovrsnost produkcije imajući u vidu kompleksnost muzejskih ustanova (arheologija, etnologija, paleontologija, arheolingvistika...) što verovatno zavisi i od samih muzeja, odnosno kategorije koje kandiduju.
Intervju: Ana Spasović
Olivera Skoko
NARODNI MUZEJ ZRENJANIN
Publikacija “Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?” Publikacija predstavlja obnovljeno i potpuno redizajnirano izdanje kataloga izložbe “Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?”, čiji je autor Olivera Skoko, viša kustoskinja-istoričarka umetnosti. Organizator izložbe i izdavač tadašnjeg kataloga i sadašnje publikacije je Narodni muzej Zrenjanin. Publikacija je objavljena zahvaljujući podršci Ministarstva kulture RS (Konkurs za muzejsko nasleđe, 2022.). Štampana je u koloru, u tiružu od 600 primeraka (500 mek povez i 100 tvrd povez). Publikacija ima uvodnu reč autora, 26 poglavlja u kojima je tematski i vizuelno opisan život slikara Uroša Predića, kao i njegovo stvaralaštvo, a sa akcentom na legat koji čuva Narodni muzej Zrenjanin. Publikacija se završava biografijom umetnika, rezimeom na engleskom jeziku kao i spiskom literature. Na zadnjoj korici se nalaze odabrani utisci posetilaca pomenute izložbe koja je predstavljena u 6 gradova u zemqi i regionu. S obzirom na to da je reč o nacionalnom umetniku, Urošu Prediću i s obzirom na to da je u pitanju promovisanje njegovog života i rada kroz legat koji se čuva u zrenjaninskom muzeju, značaj realizacije ovog projekta (izrada publikacije) podrazumeva dostupnost podataka o slikaru koji je svojim stvaralaštvom prešao okvire zavičajne likovnosti i ušao u korpus stvaralaca nacionalne kulture. Cilj projekta je da se publikovanjem predstavi i promoviše sadržaj i značaj Legata Uroša Predića koji se čuva u Narodnom muzeju Zrenjanin. To je i započeto promocijom publikacije, po njenom izlasku, a u okviru obeležavanja 70 godina od smrti Uroša Predića. Ovaj događaj je upriličen 9. februara 2023. u Baroknoj Sali Gradske kuće u Zrenjaninu na kojoj su tim povodom govorili: gradonačelnik Grada Zrenjanina Simo Salapura, Danijela Vanušić, pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, dr Snežana Mišić, muzejski savetnik Galerije Matice srpske, Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti, autorka publikacije, kao i Ivana Arađan, viši kustos-istoričar umetnosti, u ulozi moderatora.
Zašto je važna tema koju obrađujete u Vašoj publikaciji?
U pitanju je publikacija koja za temu ima život i stvaralaštvo Uroša Predića ali sa naglaskom na legat ovog velikog slikara koji čuva Narodni muzej Zrenjanin. Činjenica da smo jedina ustanova u Srbiji koja baštini bogatu, pre svega ličnu zaostavštinu Uroša Predića nas čini privilegovanom ali i obavezujućom da permanentno podsećamo i promovišemo taj legat. Predićeva dela se danas nalaze u brojnim ustanovama i institucijama i deo su stalnih postavki naših nacionalnih muzeja, ali mislim da se jedna zaokružena priča o njegovom životu dobija tek uključivanjem materijala iz zrenjaninskog muzeja. Mi čuvamo njegove dečije crteže, ali takođe neke od poslednjih, nedovršenih radova. Zbog toga volim da kažem, da mi zapravo čuvamo Predićev početak i kraj i mnogo toga između, a čitav taj bogat, sadržajan život u trajanju od 96 godina je poslužio za nastanak ove publikacije.
Možete li da nam ukratko približite Vaš istraživački rad vezan za ovu publikaciju?
Publikacija je proistekla iz istoimene izložbe koja je organizovana u Narodnom muzeju Zrenjanin povodom 160 godina od rođenja Uroša Predića, ali sada u jednom obnovljenom i potpuno redizajniranom izdanju. Bio je to zapravo pokušaj da se publici koja je pokazala zaista izuzetno interesovanje za lik i delo Uroša Predića, učine dostupnim informacije o ovom slikaru ali kroz sadržaj legata koji zbog svoje kompleksnosti i obimnosti nije u potpunosti izložen. To “čitanje” ličnosti jednog tako velikog umetnika, kroz predmete koji su bili deo njegovog životnog i radnog prostora je za mene bio najveći izazov. Ideja mi je bila da jednog velikog Uroša Predića približim publici i kao brižnog sina i pažljivog rođaka i pouzdanog saradnika i velikog (samo)kritičara, konačno kao autoritativnog i doslednog umetnika. No na kraju, poslednju reč sam ipak dala posetiocima, te se tako na zadnjoj korici publikacije nalaze neki od njihovih utisaka sa pomenute izložbe.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Na žalost, nisam uspela da pogledam sve publikacije koje su u konkurenciji, ali znajući ko su njihovi autori, ubeđena sam da smo i ovoga puta dobili važne i odlične publikacije. Stoga želim da čestitam svim svojim kolegama, ne samo u kategoriji publikacije, već i u ostalim, na zapaženom radu i doprinosu nacionalnoj muzeologiji. Ovoliki broj kandidata i rezultati koji stoje iza njih, verujem da nas sve čine ponosnim. Hvala im na tome, jednako kao i NK ICOM -u koji to prepoznaje i promoviše.
Intervju: Katarina Prljević
Бојан Поповић
НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Монографија „Галерија фресака“ доприноси истовремено како историји музеологије у Србији тако и историографији конзерваторске мисли, теорије и праксе. Према структури и методологији може се сврстати у неопходне прилоге историографији српске музеологије, а представља свеобухватни хронолошки преглед стварања ове установе културе, њеног оснивања и свих промена условљених историјским, културним, друштвеним и политичким приликама. Сагледава и улогу појединих личности – научника, стручњака, друштвених и радника у култури, установа и организација које су имале утицаја на настанак и делатност Галерије фресака током времена. Ова књига на посебан начин доприноси буђењу културне свести и интересовања за споменике културе, упознавању стручне и шире јавности са вредностима које она чува и представља, али је подстицајна и за даља изучавања, инспиративна за нова разматрања и примену њених поука.
Zašto je važna tema koju obrađujete u Vašoj publikaciji?
„Galerija fresaka u Beogradu“ potpuna je monografija ustanove. Kruna je sumiranog rada i svih znanja kako o samoj Galeriji tako i o referentnoj muzejskoj lokalnoj i internacionalnoj sceni. Primenjen je koncepcijski, nov pristup, zbirka je obrađena kao delo kopista fresaka, a ne preko identiteta originala. Stoga značajan deo monografije čini imenik kopista fresaka. Poseban deo posvećen je za Galeriju ključnom, a za muzeologiju važnom pitanju originalnosti, izrada replika, termina poput „autentičnosti“ ili „ponavljanju“.
Možete li da nam ukratko približite Vaš istraživački rad vezan za ovu publikaciju?
Monografija je rezultat dve decenije rada u Galeriji fresaka, u vreme tranzicije i svetskog prepodešavanja misije i vizije muzeja, novih uloga i značenja, naročito rada na zbirci koja se odlikuje drevnom tradicijom kao i sasvim novim i svežim rešenjem koje i danas izaziva, ako ne uvek divljenje, onda upit i rebus kod muzealaca, budući da ne sadrži „vredna dela iz prošlosti“ već ciljane ponovljene celine našeg starog živopisa, uz odlivke skulpture.
Pored neophodnih znanja iz oblasti medievistike, bilo je neophodno odlikati profesionalni angažman kako stalno, tako i honorarno zaposlenih lica u Galeriji fresaka, od kojih oko pedeset slikara konzervatora-kopista fresaka. Pored rada drugih, bilo je neophodno da prikažem i sopstveni rad. U objektivnosti u prikazu su mi u ogromnoj meri pomogla tri recenzenta, koja su umela da ukažu na neravnine i udubine.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Veći broj prijava, ali i kvalitet prijava pojednih radova čini uslove za dobijanje ikomove nagrade zahtevnijim, što je dobro za profesiju u celini. Sa godinama je ICOM Srbija ostvarila visokoreferentnu i u struci značajnu nagradu.
Želim uspešan rad komisiji.
Intervju: Ilija Stanković
Angelina Banković
Ivan Petrović (Ur.)
MUZEJ GRADA BEOGRADA
Knjiga Jeremija Stanojević – Fotografije je nastala u saradnji Muzeja grada Beograda i Centra za fotografiju. U knjizi je reprodukovano 190 od 2.286 fotografija koliko se čuva u fondu Jeremije Stanojevića u Muzeju grada Beograda, sa namerom da se ilustruje Stanojevićevo stvaralaštvo i ukaže na njegovu složenu multidisciplinarnu, estetsku i kulturno-društvenu komponentu. Imajući u vidu potencijal ovih fotografija kao ostvarenja u domenu vizuelne kulture, ali i njihove šire društvene primene, u pristupu odabira i koncipiranja fotografija smo se rukovodili isticanjem njihove estetske komponente. Knjiga istovremeno predstavlja zbornik radova za koji su svoje priloge dala četiri autora, koji su posmatrali Stanojevića i njegovu delatnost iz nove i drugačije persperktive, a svoje polazište pronašli su kako u istoriji fotografije tako i u multidisciplinarnom pristupu koji pružaju studije vizuelne kulture i kolekcionarstva, kao i muzejske studije. Pukovnik Jeremija Stanojević (1881–1950) i njegov poduhvat fotografisanja glavnog grada, koji je realizovan krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina 20. veka dobro je poznat u krugovima onih koji se profesionalno, ili iz hobija, bave Beogradom, ali i onih koji se interesuju za domaću istoriju fotografije. Pošto su Stanojevićeve fotografije najčešće bile korišćene na izložbama i u publikacijama, primarno kao ilustracije Beograda između dva svetska rata i kao izvor za proučavanje istorije arhitekture i urbanizma, pri koncipiranju ove knjige smo se vodili namerom da istražimo i predstavimo aspekte kako fonda i kolekcije Jeremije Stanojevića tako i njegove ličnosti, za koje smo uočili da im u ranijim istraživanjima nije bilo posvećeno dovoljno pažnje. Želeli smo da Stanojevića prikažemo kao fotografa, a njegov rad u kontekstu fotografije kao vizuelnog medija, a ne isključivo kao dokumenta. U tom smislu, autori ove knjige su prevashodno nastojali da istaknu potencijal Stanojevićevog ostvarenja kao dostignuća koje prevazilazi dosadašnje obrasce vrednovanja i kvalifikacije, čime je njeno težište usmereno na same fotografije.
Zašto je važna tema koju obrađujete u Vašoj publikaciji?
Fond pukovnika Jeremije Stanojevića koji se čuva u Muzeju grada Beograda sadrži skoro 2.300 fotografija Beograda iz međuratnog perioda, na kojima su prikazane mnogobrojne transformacije kroz koje je grad prolazio u tom periodu, i koje su istovremeno svedočanstvo o gradu koji više ne postoji, kako usled ratova koji su usledili, tako i ubrzanom i obimnom izgradnjom. Te fotografije su ranije korišćene i tumačene isključivo u domenu dokumenta grada i njegove arhitekture, a nikada iz ugla vizuelne umetnosti i istorije fotografije. U knjizi smo pokušali da promenimo ugao gledanja i da u Stanojevićevim fotografijama potražimo značenja koja su im ranije odricana. Iako cilj nikako nije bio da se Jeremije Stanojević prikaže kao umetnik, a njegove fotografije kao umetničke, hteli smo da skrenemo pažnju da bez obzira na to što početna pozicija za njihov nastanak nije umetnička, one nesumnjivo imaju i taj kvalitet. Istovremeno smo hteli da započnemo diskusiju o načinima na koji se tumači muzejsko nasleđe i o isključivosti narativa koji ponekad postoje u muzejima.
Možete li da nam ukratko približite Vaš istraživački rad vezan za ovu publikaciju?
Publikacija je zbornik radova, u kojem su objavljeni radovi četiri autora. Svaki je imao svoju metodologiju istraživanja, a radi se o interdisciplinarnom pristupu, koji kombinuje metodologije vizuelne kulture, istorije fotografije, istorije umetnosti i studija kolekcionarstva. Ja sam u svom radu sam koristila analitičko-sintetičke i komparativne metode, kao i teorijske postavke koje pružaju studije kolekcionarstva. U arhivskoj građi koja se čuva u Muzeju grada Beorgada, a vezano za muzejske predmete nabavljene od supruge Jeremije Stanojevića, kao i same predmete, pokušala sam da rekonstuišem kako je mogla da izgleda njegova kolekcija dok je bio živ, pre nego što je rasparčana i u delovima ponuđena Muzeju. Na osnovu njegovih biografskih podataka sam pokušala da odredim neke karakteristične crte Stanojevićeve ličnosti, i da ih dovedem u vezu sa tim kako je pristupao svojoj kolekciji. Teorijske postavke, koje definišu različite tipove kolekcionara i pristupe kolekcionarstvu, sam iskorsitila da pokušam da kategorišem Stanojevića i njegov rad. Sve to je išlo u prilog ideji da se njegov fond fotografija, koji je tema knjige, tumači kao segment njegovog kolekcionarskog rada.
Kako Vam se čini ove godine konkurencija za ICOM Srbija nagradu?
Mislim da je konkurencija ove godine izazovnija nego ikad, odnosno da se prijavilo više kandidata nego ikad ranije. Smatram da je to veoma dobro, s jedne strane zato što je ostvareno toliko kvalitetnih rezultata u muzejskoj praksi, a s druge strane, što su kolege voljne da svoj rad prezentuju drugim kolegama i na taj način povećaju vidljivost svog rada. Jača konkurencija i veći broj kandidata će, nadam se, pozitivno uticati na ukupni kvalitet programa koji muzeja nude, što je, smatram, izuzetno dobro.
Intervju: Milica Rogošić
Marijana Milankov
Bogdana Opačić
Bojana Subašić
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA
U publikaciji su prikazani rezultati istraživanja ,,Inkluzivni muzeji Srbije: stanje, izazovi i perspektive“, koje je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sproveo tokom 2021. i 2022. godine. U istraživanju je učestvovalo 97 muzeja i galerija sa fondom, kao i 36 udruženja osoba sa invaliditetom iz različitih delova Srbije. Istraživanjem su kreirani i interpretirani pokazatelji pristupačnosti muzejskih ustanova u Srbiji, kroz četiri definisane dimenzije posmatranja - strateško-organizacionog okvira, fizičke, komunikaciono-informacione i programske pristupačnosti. U istraživačkom pristupu osobe sa invaliditetom su posmatrane kao važni članovi kulturne zajednice ne samo u ulozi publike, već i zaposlenih, stvaralaca i donosilaca odluka, ali i kao heterogena grupa u odnosu na funkcionalne izazove, te su se standardi pristupačnosti odnosili na potrebna prilagođavanja muzejskih ustanova u odnosu na različite vrste invaliditeta. U skladu sa tim, istaknuta je važnost univerzalnog dizajna, te načela da ono što je pristupačno za osobe sa invaliditetom istovremeno olakšava dostupnost svim kategorijama stanovništva, posebno starijima i deci, ali i podiže kvalitet sadržaja. Osnovna namera istraživanja bila je da obezbedi jasan pregled stanja i činjenica na osnovu kojih je moguće definisanje mera javnih politika, te stoga publikacija na kraju sumira pregled uočenih problema, iz kojih su izvedene konkretne preporuke kao potencijalne mere i aktivnosti, te i ciljevi pristupačnosti i inkluzivnosti muzejskih ustanova u Srbiji. Publikacija takođe sadrži primere najboljih praksi i programa, smernice za izradu plana pristupačnosti, kao i citate učesnika u istraživanju, uz prateće vizuelne prikaze osnovnih pojmova iz oblasti pristupačnosti. Kratak dokumentarni film sačinjen na osnovu izjava ispitanika dostupan je za preuzimanje putem koda priloženog u publikaciji. Publikacija je predstavljena na Međunarodnoj konferenciji ,,Kultura različitosti“ u organizaciji Tiflološkog muzeja iz Zagreba, dok je u Srbiji promovisana kroz edukativne radionice u formi kviza za zaposlene u muzejima koje su održane u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Galeriji Matice srpske, uz posebne radionica za studente.
https://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2022/12/6decDanas.jpg
https://www.youtube.com/watch?v=WA_OUYhyIF0
https://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2022/12/11decPolitika.jpg
https://www.ekspres.net/scena/malo-je-muzeja-u-srbiji-u-koje-mogu-osobe-sa-invaliditetom-5-12-2022
https://zaprokul.org.rs/kako-muzeje-u-srbiji-uciniti-pristupacnim/
Зашто је важна тема коју обрађујете у Вашој публикацији?
Особе са инвалидитетом, према подацима Светске здрaвствене организације, чине 15% светске популације. Уколико се има у виду да просечну породицу чине четири члана, долази се до закључка да 40 – 60% популације директно зависи од приступачности. Светска здравствена организација, такође, истиче да се број особа са инвалидитетом константо повећава, те ће „скоро сви у неком тренутку живота привремено или трајно доживети инвалидитет“. У Републици Србији, према Попису из 2011. године, 12,1% грађана Србије су особе са инвалидитетом, односно имају потешкоће у кретању, потешкоће са видом, слухом, памћењем и концентрацијом.
Универзална декларација о људским правима истиче да „Свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, да ужива у уметности”.
Сви наведени подаци указују да приступачност музеја и галерија особама са инвалидитетом значи и приступачност музеја и галерија за све, те води ка повећању и културне партиципације свих грађана, јер према принципима Универзалног дизајна оно што је приступачно особама са инвалидитетом, приступачно је свима.
Можете ли да нам укратко приближите Ваш истраживачки рад везан за ову публикацију?
У истраживању је примењена интегративна метода која комбинује квантитативне и квалитативне приступе у прикупљању и анализи података. Наиме, квантитативни део истраживања обухватио је анкетно истраживање музеја и галерија. Упитник је био подељен у три целине: 1)политика и вредности установе; 2) архитектонска и урбанистичка приступачност; 3) комуникациона и информациона приступачност. Упитник је прослеђен на 112 адреса, а одговорило је 97 музеја и галерија, те је реализација узорка 87%.
У оквиру квалитативног дела истраживања израђен је полуструктурисани упитник, спроведено је 35 интервјуа и фокус груп са представницима музеја и галерија и представницима удружења грађана за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Разговори су вођени у Чачку, Краљеву, Крушевцу, Панчеву, Београду, Нишу, Лесковцу, Сремској Митровици, Шапцу и Новом Саду.
На основу свих прикупљених података изведена су четири индикатора за процену приступачности: 1) индикатор стратешко – организационог оквира; 2) индикатор физичке приступачности; 3) индикатор програмске приступачности; 4) индикатор комуникационо – информационе приступачности.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија Награду?
Конкуренција је веома јака. Част је надметати се са овако великим именима, кустосима и важним публикацијама. Свака публикација заслужује награду.
Интервју: Сара Лојовић
Milica Božić Marojević
FILOZOFSKI FAKULTET
CENTAR ZA MUZEOLOGIJU I HERITOLOGIJU
Kakva su vaša sećanja na časove likovnog? Koliko često ste posećivali muzeje? Da li su vas tokom školovanja upoznavali sa kulturnim nasleđem i na druge načine? Zbog čega studirate istoriju umetnosti? Kolika je bila uloga nastavnika prilikom izbora buduće profesije? Odgovori studenata Filozofskog fakulteta na ova, ali i druga pitanja u vezi sa obrazovanjem za/o/u umetnosti, godinama unazad su razočaravajući. Ipak, postoji li način da se umetnost tako dočara da njeni konzumenti budu očarani? Čitajući ovu publikaciju, već od starta shvatamo da su putevi umetničkih pouka ispresecani brojnim preprekama. Prvu među njima uočavamo u viđenju umetnosti kao manje važne aktivnosti. Najupadljiviji uzrok takvog stanja, pokazalo se, jeste nepostojanje konsenzusa oko toga šta umetnost suštinski predstavlja. Zato se s pokušajem iznalaženja njene upotrebljive definicije srećemo u drugom koraku likovnog putovanja. Šta se dosad podrazumevalo pod umetničkom edukacijom, te kako se ona sprovodila u vekovima za nama odgonetnuto nam je na trećoj i četvrtoj stanici. Budući da se ljudi obrazuju duže nego što se taj fenomen teorijski izučava, u daljem ispitivanju smeštamo ga u savremene okvire, razjašnjavajući terminologiju i modele koji sada dominiraju u didaktici, pedagogiji i metodici. Razmatranja kako bi umetničko obrazovanje trebalo da izgleda danas, kao i šta sledi, konačno će nas uputiti ka trasiranju obrazovanja (u) budućnosti. Naravno, poučavanje (o) umetnosti moglo završiti i u sedam ili pak devet koraka. No, u davna vremena, naši stari su računali da je dete prohodalo onog momenta kada bi načinilo osam samostalnih koraka. To je i ideja ove knjige – da se studenti, nastavnici, kustosi pedagozi i svi oni kojima se putevi prepliću sa edukacijom potencijalnih čuvara baštine uz ovu knjigu oslobode i počnu samouvereno da koračaju. Jer trka koju nam nameće savremeno društvo znanja, sad već pouzdano znamo, beskrajna je (poput položene osmice) i zato mora biti maraton, a ne sprint.
https://www.instagram.com/p/Cnw15TJMwwS/?utm_source=ig_web_copy_link
Šta je to što Vas je inspirisalo da razvijete projekat?
Da sam dobila dinar svaki put kada sam od nekoga čula da su deca neobrazovana, da ne cene umetnost, kulturu, da ne poznaju tradiciju – danas bih bila milionerka. To bogatstvo me, međutim, ne bi zadesilo ako bi trebalo da nabrojim rešenja koja su ti vrli kritičari predložili da se stanje promeni. Šalu na stranu, nije potpuno netačno da će mladi pre posetiti tržni centar nego muzej, ali je apsolutna istina da odnos generacija koje dolaze, prema vrednostima koje baštinimo, zavisi od nas (bilo da smo nastavnici, roditelji, kustosi, vaspitači u najširem smislu te reči). Ako ne znaju šta sa sobom nosi uživanje u umetnosti i čemu služi briga o nasleđu – to je zato što ih nismo tome naučili, ili barem ne onako kako je to njima prijemčivo i razumljivo. Jer, nije dovoljno samo znanje znati, već je neophodno naći adekvatan način kako ga preneti dalje. Cilj moje knjige je upravo to – da pomogne u pronalaženju modela u „naučavanju umetnosti“.
Koji deo projektnih aktivnosti Vam je bio najzanimljiviji?
Ova publikacija pisana je za i u saradnji sa studentima. Naime, već gotovo deceniju svakoj svakoj novoj generaciji studenata na prvom času Metodike nastave istorije umetnosti postavim sledeća pitanja:
Napišite pet asocijacija na školovanje u celini.
Po čemu pamtite nastavu likovne kulture u osnovnoj školi?
Kakva su vaša sećanja na časove umetnosti u srednjoj školi?
Zbog čega studirate istoriju umetnosti? Kolika je bila uloga nastavnika
prilikom izbora buduće profesije?
Kako ljudi reaguju kad im kažete šta studirate? Da li znaju o čemu je tu zapravo
reč?
Odgovori na njih su godinama ujednačeni i, ujedno, poražavajući. Većina ispitanika prethodno školovanje smatra dosadnim i stresnim, informacije koje se dobijaju u tom procesu zastarelim i preobimnim; nastavnike vidi kao nezainteresovane, a kvalitet (sa)znanja gotovo nikad nije proporcionalan očekivanjima. Rezultati ove ankete su me potakli da krenem dublje da istražujem uzroke takvog stanja na terenu i u recentnoj literaturi, kao i da ponudim moguća rešenja. Tako je nastala ova publikacija.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Ovogodišnji konkurs za ICOM Srbija nagradu obeležio je rekordan broj prijava. Kvantitet, dakako, prati i kvalitet. Kada pogledamo strukturu prijavljenih knjiga, možemo da zaključimo da su pokrivene gotovo sve oblasti i tipovi publikacija. Imamo kapitalna dela o muzejima, odnosno zbirkama, kataloge izložbi, istraživanja, zbornike koji pokrivaju raznolike teme, monografije posvećene važnim umetnicima, rezultate međunarodne kulturne saradnje. Sve to govori u prilog tome da se vredno radilo i ako ovaj konkurs shvatimo kao presek onoga što se događalo u nauci, kulturi i umetnosti tokom protekle godine, zaista imamo razloga da budemo ponosni. U tom smislu, dovoljna je čast i sama kandidatura, jer koja god od 10 publikacija da ponese titulu najbolje, svakako to i zaslužuje.
Intervju: Ana Spasović
Tijana Palkovljević Bugarski
GALERIJA MATICE SRPSKE
Povodom velikog jubileja – 175 godina od osnivanja – izdata je nova monografija Galerije Matice srpske. Knjiga donosi istorijat ustanove i ukazuje na njenu ulogu u izgradnji nacionalnog identiteta kroz prikupljanje, izlaganje i predstavljanje dela likovne umetnosti uz priču o ljudima, događajima i trenucima koji su neosporno odredili taj identitet. U monografiji, koja predstavlja iscrpnu i temeljnu obradu jedne od važnih tema za kulturnu istoriju srpskog naroda, sabrano je autorkino višegodišnje istraživačko iskustvo. Luksuzno publikovana, monografija donosi veliki broj dokumentarnih fotografija i reprodukcija umetničkih dela, koje uz naučni tekst ilustruju delovanje Galerije Matice srpske u njenoj dugoj istoriji. Poseban fokus dat je na delatnost ustanove u proteklih 25 godina kada je Galerija Matice srpske, poštujući tradiciju, uskladila način rada sa savremenim muzeološkim tokovima i razgranala svoje konzervatorske, edukativne i izložbene aktivnosti. Na preko 500 strana, kroz pet glavnih poglavlja (Panteon znamenitih Srba, Košnica, Elitistička galerija slika, Ponos nacije, U zbiru) monografija govori kako je Galerija Matice srpske postala jedno od istraživačkih mesta kritičkog kreiranja i sagledavanja srpskog, kulturnog i nacionalnog identiteta. Knjigu prati publikacija „Prilozi monografiji Ponos nacije. 175 godina Galerije Matice srpske“ koja potkrepljuje sve teze i zaključke koji su izneti u monografiji. Nastavljajući se na prethodnike, dopunjeni su popisi časnika Matice srpske, upravnika Galerije Matice srpske, prijatelja, izložbene i izdavačke delatnosti, edukativnih programa, zaposlenih i odlikovanja. „Ponos nacije“, kao i „Prilozi monografiji“, svojim detaljnim popisom i tekstom od osnivanja Galerije Matice srpske do danas čini nezaobilaznu literaturu proučavaocima istorije ove ustanove, kao i istraživačima u oblasti muzeologije.
Publikacija koja kroz raspravni tekst i odabir ilustracija govori o razlozima osnivanja, fazama razvoja i ostvarenim dometima pruža jasnu sliku o mestu i ulozi određenog muzeja u širem društvenom i istorijskom kontekstu. Takve publikacije temeljne su za kompletiranje slike o društvenoj istoriji i doprinose razumevanju nacionalnog identiteta, ističe dr Tijana Palkovljević. Takođe, smatra da je važnost ovakvih publikacija prevashodno u tome što se njima učvršćuje mesto i uloga muzeja u savremenom društvu.
Upravnica Galerije Matice srpske pokušala je da mi približi istraživački rad u toku izrade monografije i predoči odgovornost osobe koja se nalazi na čelu jedne muzejske ustanove. Istraživački rad bio je deo svakodnevice, a njena potpuna predanost oslikavala je njenu želju da u potpunosti razume istoriju Galerije, kako bi što bolje delovala u sadašnjosti i trasirala buduće smerove delovanja. Desert godina posvećenog rada zahtevalo je detaljno i višeslojno sagledavanje istorijata ustanove, njenih modela prilikom donošenja odluka i planova izložbene i izdavačke delatnosti. Takođe poseban deo rada ticao se izbora reprodukcija koje na najbolji način ilustruju delatnost ustanove i faze njenog razvoja.
A o tome kako joj se čini ovogodišnja konkurencija za ICOM Srbija nagradu, rekla je:
,,Konkurencija je izuzetno velika jer je broj prijava veći nego ikada do sada. To pokazuje da je novi model izbora u kome Komisija sačinjava predlog a članovi ICOMa svojim glasovima biraju najbolje kandidate nailazi na odobravanje muzejskih stručnjaka. Ovogodišnji kandidati su raznovrsni, brojni i veoma diverzifikovani što ukazuje na bogatstvo muzejske delatnosti u Srbiji. Konkurencija je ove godine izuzetno jaka tako da su svi nominovani projekti na izvestan način pobednici jer spadaju u top pet najboljeg i najkvalutetnijeg u okviru muzejske delatnosti u Srbiji.”
Tekst: Sara Maričić
Ana Panić, Veselinka Kastratović Ristić
MUZEJ JUGOSLAVIJE
Publikovani su i katalogizovani muzejski predmeti i delovi zbirki koji dokumentuju život u logorima i represivne mere tokom Drugog svetskog rata iz fonda Muzeja Jugoslavije kroz katalošku obradu pet zbirki iz dva fonda i bibliografijom radova o logorima i zločinima. Sprovedeno je obimno istraživanje u Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije, Arhivu Muzeju grada Beograda, Muzeju savremene umetnosti i uspostavljeni su kontakti sa umetnicima koji su još živi ili njihovim potomcima. Obrađeno je 481 kataloških jedinica iz pet zbirki Muzeja Jugoslavije: zbirka istorijsko memorijalnih predmeta, zbirka likovnih radova Muzeja revolucije, zbirka poklona – likovna umetnost, zbirka dokumenata i rukopisa i zbirka štampanog materijala. Dvojezičnim katalogom je predstavljena pored kataloških jedinica predmeta koji se čuvaju u Muzeju Jugoslavije i bibliografija u kojoj je navedeno 177 monografskih publikacija koje se čuvaju u biblioteci Muzeja. Priložen je i poseban dodatak sa osnovnim podacima o logorima koji su postojali tokom Drugog svetskog rata na pomenutom prostoru iz kojih Muzej ima predmete, a vodeći stručnjaci za temu holokausta pozvani su da napišu stručne tekstove bazirane na istraživanjima zbirki. Upravo u trenucima kada na istoku Evrope besni jedan novi strašan ratni sukob u kome ponovo ginu civili, ovaj Katalog je pacifistički proglas i jasna osuda gospodara rata u svim vremenima i na svim prostorima. Trenutne društveno političke okolnosti zahtevaju dodatna preispitivanja i promociju ovog materijala čiji je interpretativni potencijal ogroman. Naročito je važno istaći antifašističke vrednosti sadržane u ovim muzejskim eksponatima koje nameravamo da proglasimo kulturnim dobrom od velikog značaja. Na promociji knjige održane na Dan muzeja Jugoslavije govorile su Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, Ana Panić, viša kustoskinja Muzeja Jugoslavije i koautorka publikacije, dr Radmila Radić, naučna savetnica Instituta za noviju istoriju Srbije i recenzentkinja publikacije, Jasmina Tutunović Trifunov, viša kustoskinja Muzeja žrtava genocida i dr Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije.
RECENZIJA Olga Manojlović Pintar
https://www.danas.rs/kultura/nizom-dogadjaja-muzej-jugoslavije-obelezava-dan-muzeja/
https://www.vesti.rs/Vesti/Predstavljena-publikacija-Sloboda-je-za-nas-san.html
https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/79826185#full
https://muzej-jugoslavije.org/program/promocija-publikacije-sloboda-je-za-nas-san/
https://www.instagram.com/p/Cn6q5sEsT6B/?igshid=YmMyMTA2M2Y=
https://www.instagram.com/p/Clq5y9zM3h4/?igshid=YmMyMTA2M2Y%3D
https://beta.rs/scena/kultura-vesti/172866-predstavljena-publikacija-sloboda-je-za-nas-san-fotovideo
Zašto je danas važna tema koju obrađujete u publikaciji “Sloboda je za nas san” i zašto ste se za nju opredelile?
S obzirom na trenutak u kome živimo i na ratove kojima svedočimo, važno je ponovo sagledati kulturna dobra koja dokumentuju život u logorima i stradanje stanovništva tokom Drugog svetskog rata i njihov interpretativni potencijal koji je ogroman. Naš katalog je svojevrsni pacifistički proglas i sećanje na ljude koji su pružali otpor u vremenu zla. Svaka aktivnost u logoru, svaki napravljen predmet i nacrtan crtež koji su nam danas važna svedočanstva jer nam mogu poslužiti za identifikaciju zatočenika, nosili su sa sobom veliki rizik i iziskivali veliku hrabrost. Zato uvek iznova treba promovisati ovaj materijal koji je više nego aktuelan i danas kao osuda rata i afirmacija antifašističkih vrednsoti. Nadamo se da ćemo uspeti u nameri da ova kulturna dobra proglasimo za kulturna dobra od velikog značaja čime ćemo još više podići svest o njihovom značaju za kulturno nasleđe Srbije.
Da li ukratko možete da nam približite kako je izgledao vaš istraživački rad tokom pripreme ove publikacije?
Obrada predmeta se bazira pre svega na dokumentaciji koja se čuva u arhivi Muzeja Jugoslavije i koja pruža osnovne podatke o predmetu. Međutim to nije dovoljno jer često nemamo potpuni istorijat predmeta i zato je bilo neophodno istraživanje u arhivu i biblioteci. Ovo istraživanje nas je uputilo i na druge institucije od kojih je Muzej 1960-ih godina preuzeo veliki broj predmeta. Saradnja sa kolegama u muzejima koji imaju istu građu pomaže u uporednim istraživanjima sa njihovim dosadašnjim saznanjima o predmetima. Kada je u pitanju likovni fond od koristi su biografska dela o umetnicima čije radove Muzej baštini kao i kontakt sa umetnicima koji su još živi ili njihovim potomcima.
Kako vam se čini konkurencija za ovogodišnju ICOM Srbija Nagradu u kategoriji Publikacija godine?
Ponuda od deset publikacija koje su vrlo raznovrsne po temama koje obrađuju govori o velikom radu koji kolege u našim muzejima ulažu. Reprezentativne monografije koje su biografskog karaktera ili se bave istorijom institucija ostaće za buduće istraživače kao važan izvor. Dobro je što ima i publikacija koje predstavljaju zbirke jer je obrada fonda osnovna delatnost muzeja. Imamo i publikacije koje će pomoći da se unapredi muzejska usluga u odnosu na publiku. Sve ovo nam govori o jakoj konkurenciji u kategoriji publikacija.
Intervju: Srna Rančić
Dijana Metlić
FILMSKI CENTAR SRBIJE
U drugom, znatno dopunjenom izdanju analitičke studije o jednom od najuticajnijih svetskih reditelja, Stenliju Kjubriku (1928–1999), autorka prati sve faze njegove filmske karijere, kao i ono što joj prethodi: njegovo bavljenje fotografijom, odnos prema književnosti i književnim delima i, pre svega, brojne uticaje svetskog slikarstva koji su oblikovali njegovu filmsku estetiku. Oslanjajući se na intertekstualni pristup u analizi Kjubrikovih filmova nastalih nakon njegovog preseljenja u Evropu (od Lolite do Širom zatvorenih očiju), ali i upotrebljavajući rezultate brojnih istraživanja koje je sprovela u Kjubrikvom arhivu u Londonu, Dijana Metlić prepleteno i zanimljivo govori o presudnom značaju likovnih umetnosti na Kjubrikovo sagledavanje društvenih, političkih i kulturnih okolnosti epoha/perioda koje problematizuje u svojim filmovima. Pri tome, istorijsko-umetnički metod kojim se autorka suvereno služi postaje od ključnog značaja za razumevanje Kjubrikovog pristupa filmu kao „totalnom umetničkom delu“, u kome se statična i pokretna slika konstantno prepliću čineći njegov filmski univerzum jednako privlačnim i aktuelnim i danas.
Зашто је важна тема коју обрађујете у Вашој публикацији?
За мене је битна с обзиром на могућност музеализације једног филмског аутора и његовог опуса. Одатле полази моја студија, а затим се разматрају суштински, сликарски квалитети Кјубрковог опуса и говори у прилог могућности његовог уклапања у шире оквире историје модрне уметности.
Можете ли да нам укратко приближите Ваш истраживачки рад везан за ову публикацију?
Он је до сада подразумевао рад на првом издању књиге која је израсла из докторске тезе, затим писању више десетина научних радова публикованих код нас и у иностранству у којима мапирам утицаје ликовних уметности на Кјубрика. Новије, знанто допуњено издање књиге из 2022. засновано је на истраживањима спроведеним у Кјубриковом архиву у Лондону, као и посети велике путујуће изложбе која се бави Кјубриковим опусом кроз објекте, делове сценографије, костима, припремних фази писања сценарија, итд. Све то је обликовало мој приступ Кјубриковом филму, као и нове методологије засноване на актуелизовању питања рода, тела, расе и идентитета у његовим појединачним делима.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија награду?
Не размишљам никада о конкуренцији, јер онда највероватније не бих ни пријавила своју књигу за ICOM награду. Наиме, национални комитет фаворизује класичне теме и монографске типове студија посвећене великим ауторима, правцима, итд, пре свега у оквиру националне уметности. У том смислу, могли бисте се запитати откуд Кјубрик у тој причи. Међутим, интердисциплинарни приступ који форсирам, као и жеља да се померају границе схватања слике, суштински су ме определиле да се пријавим за награду. Нисам оптимиста, али ко не уплати тикет, не може се надати добитку.
Интервју: Љубица Нешић
Tijana Stanković Pešterac, Katarina Radisavljević (Ur.)
MUZEJ VOJVODINE
U periodu od 2021–2022. Autonomna pokrajina Vojvodina predsedavala je Zajednicom podunavskih regija. Muzeju Vojvodine, najkompleksnijoj muzejskoj ustanovi u našoj zemlji, pripao je zadatak da realizuje izložbu u saradnji sa Državnim kolekcijama Donje Austrije iz Sankt Peltena. Izložba “Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze” predstavljala je zamašan muzeološki poduhvat dve ustanove koje su na savremen način predstavile predmete iz svojih kolekcija. Izborom predmeta i kompleksnim, savremenim, multidisciplinarnim pristupom, tim kustosa i njihovih saradnika (arheologa, istoričara, istoričara umetnosti, etnologa, biologa i konzervatora ustanova iz kojih dolaze artefakti, dizajnera scene, svetla i zvuka) ispričao nam je izuzetno zanimljive priče i brojnim posetiocima preneo znanje o značajnom kulturno-istorijskom i prirodnjačkom nasleđu koje baštine Državne kolekcije Donje Austrije i Muzej Vojvodine. Prva dva uvodna teksta obrazlažu kulturno zajedništvo zasnovano na razmeni znanja i tradicionalnoj (ne samo kulturnoj) saradnji ove dve regije, koja je na ovom nivou započela pre više od trideset godina. Autorke ovih tekstova su Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Pokrajinske vlade Vojvodine i Johana Mikl-Lajtner, guvernerka Donje Austrije. A onda se, na zasluženo značajnom prostoru, raskošno pojavljuju i nižu svi predmeti sa ove izložbe (ima ih ukupno 20 – deset iz Državnih kolekcija Donje Austrije i deset iz zbirki Muzeja Vojvodine). Katalog koji je izrađen u formatu 22 x 22 cm i na ukupno 51 strani, na sveden i istančan način ilustruje izložene predmete uz dvojezičnu naučnu obradu i izlaganje. Tokom 2022. godine Muzej Vojvodine imao je ukupno 18 izdanja, a katalog ove izložbe izdvaja se po načinu muzeološke interpretacije pojedinačnih tema i predmeta, lakoći teksta, lepoti ilustracija, kao i “po meri i ravnoteži”, koje su “gotovo idealno dostignute u predstavljanju sadržaja”.
https://www.muzejvojvodine.org.rs/izlozba-vojvodina-i-donja-austrija/
https://www.muzejvojvodine.org.rs/lat/175-godisnjica-osnivanja-muzeja-vojvodine/
Zašto je važna tema koju obrađujete u Vašoj publikaciji?
U periodu od 2021–2022. Autonomna pokrajina Vojvodina predsedavala je Zajednicom podunavskih regija. Muzeju Vojvodine, najkompleksnijoj muzejskoj ustanovi u našoj zemlji, pripao je zadatak da realizuje izložbu u saradnji sa Državnim kolekcijama Donje Austrije iz Sankt Peltena. Stoga je izložba „Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze“ predstavljala zamašan muzeološki poduhvat dve ustanove koje su na savremen način predstavile predmete iz svojih kolekcija. U sklopu ovog zahtevnog projekta, nastao je katalog „Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze“, koji smo kandidovali za nagradu u kategoriji „Publikacija godine“. Prema mišljenju i publike i stručne javnosti, ovaj katalog svedoči o temeljno realizovanom uredničkom objedinjavanju raznorodnih tema i autorskih predstavljanja značajnih artefakata. S obzirom na to da se radi o uspostavljanju veze između različitih artefakata ili fenomena na koje se odnose, ova publikacija pokazuje koliko posao kustosa zahteva otvorenost u interpretaciji muzejskih predmeta. Trudom svih članova tima, u ovoj publikaciji sve smo činili izuzetno pažljivo, sadržajno i na pristupačan način. Ono što verujemo da je izdvaja od ostalih izdanja iste ili slične namene jesu mera i ravnoteža, koje su gotovo idealno dostignute u predstavljanju sadržaja – kako kada je reč o strukturi celine, tako i kada posmatramo pojedinačno predstavljanja artefakata.
Možete li da nam ukratko približite Vaš istraživački rad vezan za ovu publikaciju?
Katalog izložbe „Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze“ rezultat je plodne saradnje i kreativnog napora brojnih kustosa dve pokrajine – arheologa, istoričara, istoričara umetnosti, etnologa, biologa i konzervatora ustanova iz kojih dolaze artefakti. Odabir artefakata i njihovo povezivanje bilo je moguće zahvaljući jakim stručnim kapacitetima članova tima obe muzejske ustanove – Muzeja Vojvodine i Državnih kolekcija Donje Austrije. Svi autori imaju veliko iskustvo u naučno-istraživačkom i stručnom radu i postignuća u naučnim disciplinama kojima se bave.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Kao i prethodnih godina, i ove godine konkurencija je izuzetno jaka. Sve publikacije nesumnjivo svedoče o značajnom pomaku u pristupu i vrhunskim kriterijumima i sadržaja i realizacije. Svest autora i saradnika iz godine u godinu raste. Vidljivo je da svi pred sebe postavljaju najviše kriterijume i da svojim trudom uspešno pokušavaju da domaše najviše standarde publikovanja.