Бојан Поповић
НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
Монографија „Галерија фресака“ доприноси истовремено како историји музеологије у Србији тако и историографији конзерваторске мисли, теорије и праксе. Према структури и методологији може се сврстати у неопходне прилоге историографији српске музеологије, а представља свеобухватни хронолошки преглед стварања ове установе културе, њеног оснивања и свих промена условљених историјским, културним, друштвеним и политичким приликама. Сагледава и улогу појединих личности – научника, стручњака, друштвених и радника у култури, установа и организација које су имале утицаја на настанак и делатност Галерије фресака током времена. Ова књига на посебан начин доприноси буђењу културне свести и интересовања за споменике културе, упознавању стручне и шире јавности са вредностима које она чува и представља, али је подстицајна и за даља изучавања, инспиративна за нова разматрања и примену њених поука.
Zašto je važna tema koju obrađujete u Vašoj publikaciji?
„Galerija fresaka u Beogradu“ potpuna je monografija ustanove. Kruna je sumiranog rada i svih znanja kako o samoj Galeriji tako i o referentnoj muzejskoj lokalnoj i internacionalnoj sceni. Primenjen je koncepcijski, nov pristup, zbirka je obrađena kao delo kopista fresaka, a ne preko identiteta originala. Stoga značajan deo monografije čini imenik kopista fresaka. Poseban deo posvećen je za Galeriju ključnom, a za muzeologiju važnom pitanju originalnosti, izrada replika, termina poput „autentičnosti“ ili „ponavljanju“.
Možete li da nam ukratko približite Vaš istraživački rad vezan za ovu publikaciju?
Monografija je rezultat dve decenije rada u Galeriji fresaka, u vreme tranzicije i svetskog prepodešavanja misije i vizije muzeja, novih uloga i značenja, naročito rada na zbirci koja se odlikuje drevnom tradicijom kao i sasvim novim i svežim rešenjem koje i danas izaziva, ako ne uvek divljenje, onda upit i rebus kod muzealaca, budući da ne sadrži „vredna dela iz prošlosti“ već ciljane ponovljene celine našeg starog živopisa, uz odlivke skulpture.
Pored neophodnih znanja iz oblasti medievistike, bilo je neophodno odlikati profesionalni angažman kako stalno, tako i honorarno zaposlenih lica u Galeriji fresaka, od kojih oko pedeset slikara konzervatora-kopista fresaka. Pored rada drugih, bilo je neophodno da prikažem i sopstveni rad. U objektivnosti u prikazu su mi u ogromnoj meri pomogla tri recenzenta, koja su umela da ukažu na neravnine i udubine.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Veći broj prijava, ali i kvalitet prijava pojednih radova čini uslove za dobijanje ikomove nagrade zahtevnijim, što je dobro za profesiju u celini. Sa godinama je ICOM Srbija ostvarila visokoreferentnu i u struci značajnu nagradu.
Želim uspešan rad komisiji.
Intervju: Ilija Stanković