Milica Božić Marojević
FILOZOFSKI FAKULTET
CENTAR ZA MUZEOLOGIJU I HERITOLOGIJU
Kakva su vaša sećanja na časove likovnog? Koliko često ste posećivali muzeje? Da li su vas tokom školovanja upoznavali sa kulturnim nasleđem i na druge načine? Zbog čega studirate istoriju umetnosti? Kolika je bila uloga nastavnika prilikom izbora buduće profesije? Odgovori studenata Filozofskog fakulteta na ova, ali i druga pitanja u vezi sa obrazovanjem za/o/u umetnosti, godinama unazad su razočaravajući. Ipak, postoji li način da se umetnost tako dočara da njeni konzumenti budu očarani? Čitajući ovu publikaciju, već od starta shvatamo da su putevi umetničkih pouka ispresecani brojnim preprekama. Prvu među njima uočavamo u viđenju umetnosti kao manje važne aktivnosti. Najupadljiviji uzrok takvog stanja, pokazalo se, jeste nepostojanje konsenzusa oko toga šta umetnost suštinski predstavlja. Zato se s pokušajem iznalaženja njene upotrebljive definicije srećemo u drugom koraku likovnog putovanja. Šta se dosad podrazumevalo pod umetničkom edukacijom, te kako se ona sprovodila u vekovima za nama odgonetnuto nam je na trećoj i četvrtoj stanici. Budući da se ljudi obrazuju duže nego što se taj fenomen teorijski izučava, u daljem ispitivanju smeštamo ga u savremene okvire, razjašnjavajući terminologiju i modele koji sada dominiraju u didaktici, pedagogiji i metodici. Razmatranja kako bi umetničko obrazovanje trebalo da izgleda danas, kao i šta sledi, konačno će nas uputiti ka trasiranju obrazovanja (u) budućnosti. Naravno, poučavanje (o) umetnosti moglo završiti i u sedam ili pak devet koraka. No, u davna vremena, naši stari su računali da je dete prohodalo onog momenta kada bi načinilo osam samostalnih koraka. To je i ideja ove knjige – da se studenti, nastavnici, kustosi pedagozi i svi oni kojima se putevi prepliću sa edukacijom potencijalnih čuvara baštine uz ovu knjigu oslobode i počnu samouvereno da koračaju. Jer trka koju nam nameće savremeno društvo znanja, sad već pouzdano znamo, beskrajna je (poput položene osmice) i zato mora biti maraton, a ne sprint.
https://www.instagram.com/p/Cnw15TJMwwS/?utm_source=ig_web_copy_link
Šta je to što Vas je inspirisalo da razvijete projekat?
Da sam dobila dinar svaki put kada sam od nekoga čula da su deca neobrazovana, da ne cene umetnost, kulturu, da ne poznaju tradiciju – danas bih bila milionerka. To bogatstvo me, međutim, ne bi zadesilo ako bi trebalo da nabrojim rešenja koja su ti vrli kritičari predložili da se stanje promeni. Šalu na stranu, nije potpuno netačno da će mladi pre posetiti tržni centar nego muzej, ali je apsolutna istina da odnos generacija koje dolaze, prema vrednostima koje baštinimo, zavisi od nas (bilo da smo nastavnici, roditelji, kustosi, vaspitači u najširem smislu te reči). Ako ne znaju šta sa sobom nosi uživanje u umetnosti i čemu služi briga o nasleđu – to je zato što ih nismo tome naučili, ili barem ne onako kako je to njima prijemčivo i razumljivo. Jer, nije dovoljno samo znanje znati, već je neophodno naći adekvatan način kako ga preneti dalje. Cilj moje knjige je upravo to – da pomogne u pronalaženju modela u „naučavanju umetnosti“.
Koji deo projektnih aktivnosti Vam je bio najzanimljiviji?
Ova publikacija pisana je za i u saradnji sa studentima. Naime, već gotovo deceniju svakoj svakoj novoj generaciji studenata na prvom času Metodike nastave istorije umetnosti postavim sledeća pitanja:
Napišite pet asocijacija na školovanje u celini.
Po čemu pamtite nastavu likovne kulture u osnovnoj školi?
Kakva su vaša sećanja na časove umetnosti u srednjoj školi?
Zbog čega studirate istoriju umetnosti? Kolika je bila uloga nastavnika
prilikom izbora buduće profesije?
Kako ljudi reaguju kad im kažete šta studirate? Da li znaju o čemu je tu zapravo
reč?
Odgovori na njih su godinama ujednačeni i, ujedno, poražavajući. Većina ispitanika prethodno školovanje smatra dosadnim i stresnim, informacije koje se dobijaju u tom procesu zastarelim i preobimnim; nastavnike vidi kao nezainteresovane, a kvalitet (sa)znanja gotovo nikad nije proporcionalan očekivanjima. Rezultati ove ankete su me potakli da krenem dublje da istražujem uzroke takvog stanja na terenu i u recentnoj literaturi, kao i da ponudim moguća rešenja. Tako je nastala ova publikacija.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Ovogodišnji konkurs za ICOM Srbija nagradu obeležio je rekordan broj prijava. Kvantitet, dakako, prati i kvalitet. Kada pogledamo strukturu prijavljenih knjiga, možemo da zaključimo da su pokrivene gotovo sve oblasti i tipovi publikacija. Imamo kapitalna dela o muzejima, odnosno zbirkama, kataloge izložbi, istraživanja, zbornike koji pokrivaju raznolike teme, monografije posvećene važnim umetnicima, rezultate međunarodne kulturne saradnje. Sve to govori u prilog tome da se vredno radilo i ako ovaj konkurs shvatimo kao presek onoga što se događalo u nauci, kulturi i umetnosti tokom protekle godine, zaista imamo razloga da budemo ponosni. U tom smislu, dovoljna je čast i sama kandidatura, jer koja god od 10 publikacija da ponese titulu najbolje, svakako to i zaslužuje.
Intervju: Ana Spasović