STRUČNJAK

Cana Icom_0.39258400 1646655070.jpg

STANOJKA MILIVOJEVIĆ

 

Muzejska savetnica

Istoričarka

Narodni muzej, Užice

Stanojka Milivojević muzejski savetnik, istoričar, protekle 2021. godine učestvovala je na Konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti muzejskog nasleđa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Finansijska podrška ministarstva omogućila je realizaciju dva projekta: "Užice u Drinskoj banovini - Kulturno-prosvetne i ekonomske veze Užica i Sarajeva kao centra Drinske banovine 1929-1941. godine" i " Kulturni život u Užicu između dva rata 1919- 1941. godine". Pored navedenih projekata imala je i sledeće aktivnosti: Urednik je Užičkog zbornika, poslednjih 8 godina; u prethodnom broju Užički zbornik br. 45 objavila je rad " Andrija Andra Stanić, inženjer, političar-častan čovek (1876-1954). Imala je saradnju sa pisanim medijima: Intervju za nedeljni list "Vesti" "Sretenjski ustav- početak moderne države", za "Užička republika pres" " Srednjovekovna tvrđava za zapise budućnosti". Televizija "5" snimila je prilog "Kulturna baština Zapadne Srbije" u kojoj je S. Milivojević jedna od sagovornika. U Narodnom muzeju Užice rukovaoc je Istorijske zbirke od 1804-1941 (odlikovanja, realije, predmeti sa Solunskog fronta) i Numizmaičke zbirke od XV do XX veka. Takođe obavlja poslove muzejskog pedagoga.

262802559_4489994301083240_75072633455175770_n_0.21812100 1647942808.jpg

Dr MARKO STOJANOVIĆ

 

Muzejski savetnik

Etnolog / antropolog

Naučni saradnik

Etnografski muzej, Beograd

Svojim poljem delovanja u domenu etnološko-antropoloških i etnografsko-muzeoloških istraživanja (zvanje naučnog saradnika), potom muzejske zaštite kulturnog nasleđa, reprezentacija kulture (muzejski sasvetnik) i nematerijalnog kulturnog nasleđa (ekspert), a naposletku raznovrsnog pedagoškog rada u svrhu inkluzije osoba sa invaliditetom, te dece i mladih, Stojanović decenijama čini napore u pravcu oblikovanja profila savremenog kustosa, usmerenog likom i delom ka promociji i utemeljavanju muzeja kao aktivnog činioca u stvaranju najšireg kulturnog okruženja.

naslovna fotografija_0.30563100 1648119276.jpg

OLIVERA SKOKO

 

Viša kustoskinja

Istoričarka umetnosti

Narodni muzej, Zrenjanin

Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti, je tokom 2021. u gotovo svim segmentima muzeološke delatnosti imala zapažen angažman. Na polju izložbene delatnosti je radila opsežan istraživački rad na projektu teme hedonizma u delima iz Zbirke likovne umetnosti NMZR koji je krajem godine krunisan zapaženom izložbom “Merak mi je…” sa izuzetnim pratećim programom. Osim toga, priredila je jednu kamernu postavku kao i predstavljane zaveštanog poklona izložbom. Radovi Olivere Skoko su publikovane pre svega u vidu sadržajnog kataloga izložbe “Merak mi je…” ali i u stručnim i publicističkim časopisima, kao i u katalozima drugih izložbi. Promovišući konstantno Legat Uroša Predića kojim rukovodi, na dan slikareve smrti održala je predavanje pred učinicima i profesorima Zrenjaninske gimnazije. Svojim profesionalnim odnosom, posebno u rukoviđenju Zbirkom likovne umetnosti doprinela je da nekoliko poklona dospe u fond zrenjaninskog muzeja. Po pozivu je bila učesnik konferencija govoreći o značaju zaštite kulturnog nasleđa, posebno u kriznim vremenima i okolnostima (pandemija, krađe…). Ostvarila je brojne saradnje sa drugim ustanovama, institucijama, pojedincima, a u kontaktu sa medijima i javnošću permanentno je radila na promociji kulturnog nasleđa, kako u lokalnoj zajednici tako na nacionalnom nivou.

Preporuka Dragan Kiurski

Svetlana-Mitic-scaled.jpg
Zaklina-Ratkovic-scaled.jpg

SVETLANA MITIĆ

ŽAKLINA RATKOVIĆ

 

Muzejske savetnice

Istoričarke umetnosti

Muzej savremene umetnosti, Beograd

Tokom protekle godine, aktivnosti muzejskih savetnika Svetlane Mitić i Žakline Ratković bile su usmerene na realaizaciju retrospektivne izložbe Vladimira Veličkovića. Polazeći od činjenice da je Vladimir Veličković značajna umetnička pojava druge polovine 20. veka na domaćoj sceni i da se njegaova karijera, koja se nakon 1966. razvija u Francuskoj, temelji na postulatima formiranim tokom prvih posleratnih decenija u Jugoslaviji, to su autori koncepcije smatrali da ovaj period mora biti posebno naglašen. Posebno je važna činjenica da je Veličković bio prepoznat u domaćoj sredini i pre odlaska u inostranstvo što potvrđuju i izložbe priređene u Jugoslaviji i posebno izložba priređena 1963. u Salonu MSU. Značajna je činjenica da je bio zastupljen u Zbirci MSU a potom i na prvoj stalnoj postavci MSU 1965. sa kojom je Muzej i otvoren , što upućeje na zaključak o adekvatnoj valorizaciji kao i pravovremenosti otkupa radova sa, tada aktuelne umetničke scene, za potrebe muzejskih zbirki. Pored podsećanja na istorijske okolnosti u kojima se ogleda značaj umetnika za domaću sredinu, značaj projekta je u tome da se nakon gotovo šesdeset godina rada sagleda opus stvaraoca koji je delovao u dve različite kulturne sredina ali ostao podjenako vezen i za jedan i za drugi kultrološki ambijent.

Una Popovic na izlozbi Iskustvo guzvi, MSUB._0.47928300 1648125649.jpg

UNA POPOVIĆ

 

Viša kustoskinja

Istoričarka umetnosti 

Muzej savremene umetnosti, Beograd

Rad Une Popović više kustoskinje MSUB neposredno je vezan za istraživanje u oblasti savremene umetnosti, od istorijskog konceptualizma pa do današnjih praksi. Njeni brojni projekti - umetničke izložbe, prezentacije i tekstovi o umetnicima karakteristični su - kako zbog širine i opsega različitih znanja tako i zbog specifičnosti i profilisanosti kritičkog pristupa. 11 godina je vodila Salon Muzeja savremene umetnosti od 2010 do 2021, krajem 2021 preuzela je Zbirku fotografije, filma, videa i digitalnih medija. Ostvarila je značajne međunardne saradnje. Iskustvo izložbenih prezentacija, muzeološko i teorijsko znanje integrisano je u dva značajna projekta koja je između ostalih realizovala 2021 - retrospektivu fotografkinje Goranke Matić i obeležavanje 60 godina postojanja Salona MSU. Popovićeva je realizovala prvu obimnu (re)prezentaciju G.Matić u MSUB izložbom i katalogom. Obrada rada jedne autorke, kao istorizacija i mapiranje izložbenih strategija muzejskog depadansa predstavljaju pionirsku artikulaciju individualne fotografske prakse kao i određene galerijske i izložbene politike. Oba projekata zamišljena su tako da od individualnog idu ka širem sagledavanju, te se kroz realizovan fotografski opus autorke i istorijat izložbi jedne galerije sučeljavamo sa naučnom pristupom na nivou razmatranja društvenih, državnih, kulturoloških okolnosti. Obe izložbe imaju za cilj da deluju reverzibilno i translatorno, od slike pojedinačnog ka slici opšteg.

Zorica Atic, foto_0.51676600 1648189639.jpg

ZORICA ATIĆ

Kustoskinja

Istoričarka umetnosti  

Centar za kulturu Grocka 

Zorica Atić je kustoskinja i renomirana istoričarka umetnosti, koja obavlja dužnost direktora i glavnog i odgovornog urednika Centra za kulturu Grocka, sa sedištem u Rančićevoj kući, kulturnom dobru narodnog graditeljstva, a vredne rezultate postiže u oblastima zaštite, predstavljanja i promocije kulturnog nasleđa, kao i oblasti moderne umetnosti. Navedeno ilustruje prisustvo u reprezentativnim udruženjima: članica je Društva konzervatora Srbije (DКS), Predsedništva DКS, Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Ističemo njenu posvećenost i profesionalni rad, koji su od male ustanove skromnih kapaciteta načinili reprezentativnu instituciju i istaknuti primer dobre prakse drugim ustanovama kulture. Među brojnim aktivnostima koje je organizovala kao direktor ustanove, sprovela kao muzejski stručnjak, predstavila javnosti i medijama kao kustos i edukator, na način koji daleko prevazilazi skromnu ustanovu sa svega dva zaposlena, izdvajamo bogat galerijski program sa značajnim izložbama, istraživanje i promovisanje kulturno-istorijske baštine Grocke/Beograda, rad na revitalizaciji kulturnih dobara, rad na digitalizaciji kulturnih sadržaja ustanove i virtuelnim turama kulturnim dobrima Grocke, autorske tekstove i nastupe u medijima, i posebno rad na Legatu Aleksandra Кostića u Grockoj čiji je inicijator i autor, kao i zapaženo učešće i priznanja u okviru kulturnih manifestacija, posebno „Muzeji za 10“ i „Dani evropske baštine“.

Preporuka Rade Milić

9_0.69979000 1648130487.jpg

MILENA MILOŠEVIĆ MICIĆ

 

Muzejska savetnica

Istoričarka umetnosti  

Zavičajni muzej Knjaževac

Milena Milošević Micić, radi kao muzejska savetnica istoričarka umetnosti u Zavičajnom muzeju Knjaževac. U toku dvadesetogodišnjeg posvećenog rada aktivistkinje u lokalnoj zajednici, kustoskinje, edukatorke, PR, menadžerke projekata i vršioca dužnosti direktora Zavičajnog muzeja Knjaževac u dva mandata, kontinuirano radi na razviju ulogu muzeja u lokalnoj zajednici. Smatrajući da su muzeji javni prostori otvoreni za sve, mesta dijaloga/debate, jedinstvenih vrednosti zajedničkog nasleđa osmišljava i realizuje muzejske programe i aktivnosti. U 2021. godina obeležena četrdesetogodišnjica godina rada muzeja, jubilej stvaralaštva Dragoslava Živkovića. Tim povodom, koncipirala je i realizovala nekoliko značajnih programa i aktivnosti. Kompleksnim projektom „Dragoslav Živković-priča o zavičaju“ ponudila je model interdisciplinarnog pristupa stručnoj i naučnoj obradi, interpretaciji, valorizaciji, digitalizaciji i interpretaciji umetničkog opusa. Konceptom nove postavke u Muzeju grada kreirala je multifunkcionalni muzejski izložbeni prostor po principu otvorenog depoa, pristupačan osobama sa invaliditetom, sa edukativnim, taktilnim i digitalnim elementima. Realizovala je projekat unapređenja uslova izlaganja i programa Galerije muzeja koji je doprineo kvalitetu kulturnih programa i približio savremene umetničke tokove knjaževačkoj publici. Kontinuirano radi na razvoju digitalnih alata aplikacija, internet prezentacija i virtuelnih sadržaja kao i sadržaja namenjenih osobama sa invaliditetom. Inovativnim, savremenim pristupom koji kombinuje tradicionalne metode i savremene tehnologije pionirskim poduhvatima vizionarski stvara put ka muzeju za sve.

Preporuka Nela Tonković