ICOM SRBIJA NAGRADA 20.23 MUZEJSKI STRUČNJAK GODINE
KANDIDATI 2023:
Ko će se pridružiti dosadašnjim laureatima?
2022
Milena Milošević Micić
Zavičajni muzej Knjaževac
2021
Tijana Palkovljević Bugarski
Galerija Matice srpske
2020
Snežana Toševa
Muzej nauke i tehnike
2019
Žužana Korhec Pap
Gradski muzej Subotica
2017
Nikola Krstović
Muzej na otvorenom „Staro selo“
2015
Mira Ninošević
Veroljub Trajković
Narodni muzej Leskovac
2013
Vladimir Krivošejev
Narodni muzej Valjevo
2010
Jelena Perać
Muzej Primenjene umetnosti
2009
Dušan Milovanović
Muzej Primenjene umetnosti
2008
Jasna Jovanov
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
2007
Dejan Sretenović
Muzej savremene umetnosti
2006
Elijana Gavrilović
Narodni muzej u Beogradu
2005
Tijana Čolak-Antić
Etnografski muzej u Beogradu
2005
Ljiljana Lazić
Muzej grada Novog Sada
2004
Marina Mučalica Milanović
Prirodnjački muzej
KANDIDATI 2023:
_0_24771100%201679945097.jpg)
ANA PANIĆ
viša kustoskinja
MUZEJ JUGOSLAVIJE
U godini u kojoj slavim 18 godina rada u Muzeju Jugoslavije i spremam se za polaganje za stručno zvanje muzejske savetnice, sumirajući rezultate rada u 2022. godini smatram da sam napravile neke važne iskorake u odnosu na svoj prethodni angažman, postigla značajne rezultate i dala doprinos ustanovi u kojoj radim timskim radom, ali i opštoj kulturnoj i naučnoj zajednici kojoj pripadam. Najvećim uspehom smatram kouredništvo i koautorstvo publikacije „Sloboda je za nas san“ jer smo u skladu sa dobijenom matičnošću, zakonski potvrđujući i prateći aktuelne muzejske tokove u svetu, na Dan muzeja, prvi put od osnivanja naše institucije, javnosti predstavili jednu obrađenu temu – temu logora i stradanja tokom Drugog svetskog rata, koja je s obzirom na trenutne društveno političke okolnosti više nego aktuelna. Za potrebe publikacije selektovala sam, istražila i obradila preko 150 umetničkih radova iz fonda Muzeja koji su konzervirani, fotografisani, uneti u Jedinstevni informativni sistem Srbije i tako postali dostupni široj javnosti. Drugi veliki izazov bila je priprema izložbe „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ u Galeriji Matice srpske sa kolegom Nikolom Ivanovićem koja je od jednog heterogenog fonda, kolekcije koja ne postoji niti je ikada postojala kao samostalna zbirka, trebalo da stvori novu vrednost i osvetli mnogostruke uloge i identitete nekadašnje prve dame socijalističke Jugoslavije. Obradom fonda i istraživanjem, na osnovu malobrojnih podataka o jednoj značajnoj ženi u našoj istoriji, otvorili smo kroz priču o Jovanki Broz mnoga važna pitanja i kontroverze bivše Jugoslavije dotičući se i nekih bolnih tema, ponekad ličnih, pomerajući granice kustoskog posla. Izložba „Lubarda – Jedna priča“, zajednički projekat tri institucije (Medija centra „Odbrana“, Kuće legata i Muzeja Jugoslavije), posle uspešne premijere u Velikoj galeriji Doma vojske Srbije, gostovala je u Galeriji savremene umetnosti u Nišu i Narodnom muzeju u Šapcu. Kada bih jednom reči opisala 2022. godinu bila bi to reč SARADNjA.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Ja obožavam svoj posao i još od studija istorije umetnosti sam znala da želim da radim u muzeju. Inspirušu me predmeti i tzv. „arheologija depoa” kada „otkrijete“ neki predmet, tj. nešto novo o njemu i stavite ga u drugi kontekst pa dobije potpuno novo značenje. Inspiriše me da stvaram stalno nove narative jer svaki novi projekat je nova avantura i nikada ne znate kuda će vas istraživanje odvesti. Krenete od predmeta, a svaki predmet ima milion priča, bezbroj slojeva, tumačenja i mogućnosti interpretacije. Koliko god da je predmet obrađen, koliko god da je stranica o njemu napisano, kad vas uhvati kustosko ludilo granice ne postoje, predmeti vas obuzimaju, sanjate ih, razmišljate o njima pre nego što zaspite i čim otvorite oči, konsultujete svu dostupnu literaturu, prevrćete knjige, besomučno kopate po internetu, pišete institucijama i nervirate se što nema odgovora, a kada vam neko odgovori na mail uzbuđenje je ravno onom kada dobijete poruku od dečka koji vam se sviđa u tinejdžerskim danima.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli i zašto?
Definitivno rad na publikaciji „Sloboda je za nas san“ sa koleginicom Veselinkom Kastratović Ristić. Nakon što smo obe obradile predmete iz svojih zbirki na temu logora i stradanja usledilo je traženje saradnika koji će pisati tekstove ali oslanjajući se na naše zbirke i interpretirajući ih. Onda nam se priključila koleginica Vesna Mirković i našem spisku dodala knjige iz biblioteke Muzeja Jugoslavije na istu temu, nakon čega je usledio rad sa dizajnerkom, fantastičnom Katarinom Popović, koja je potpuno razumela našu ideju i podražala je kroz dizajn publikacije. Veliku pomoć smo imale i od mladih koleginica Dušice Stojanović i Jovane Perišić tako da je ovo bio jedan timski rad u pravom smislu reči. S obzirom na težinu teme nije bilo lako upustiti se i usuditi pisati o njoj, ali mi je drago da jesmo pogotovu zbog njene aktuelnosti i važnosti ukazivanja na nužnost otpora u teškim vremenima.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Konkurencija je vrlo jaka! Većinu kolega lično poznajem već godinama, družimo se i sarađujemo, pratim i vrlo cenim njihov rad, tako da ko god od nas devet bude izabran za muzejskog stručnjaka godine biće dostojan te titule. Olakšana procedura prijave i veliki podsticaj od kolege Nikole Krstovića kao predsednika ICOM Srbija kao i članova komisije za ICOM nagrade, učinili su da se sve više kolega prijavljuje ne da bi dobilo nagradu već da bi se promovisala naša profesija kustosa, što mislim da je jako dobro i važno. Ovo je jedan od načina da se predstavimo jedni drugima i saznamo ko šta radi, a radi se mnogo u muzejima širom Srbije i rade se jako važni projekti za koje se često ne čuje dovoljno, pa je ovo jedan dobar vid zdrave promocije.
Intervju: Dajana Bilbija
ALEKSANDAR
REPEDŽIĆ
kustos
MUZEJ PONIŠAVLJA PIROT
Pored redovnih aktivnosti na poziciji kustos etnolog u Muzeju Ponišavlja Pirot, aktivno nabavlja nove predmete za zbirku,sarađuje sa restauratorima,piše i objavljuje knjige,snima filmove i radi na celovitom očuvanju i prezentovanju nematerijalne kulturne baštine.Za Muzej Ponišavlja je snimio tri dokumentarna filma: „Mlečni put“ o tradicionalnom pravljenju kačkavalja, “Ivanjdan u Pirotu”i „Bogojavljanje u Pirotu“.Učestvovao je u organizaciji Prvog festivala ćilima u Pirotu 2022. godine.Za tri godine rada u ovom muzeju uredio je depo, u saradnji sa konzervatorima podstakao je restauraciju kućnih ikonostasa, zbirku preslica, očuvao zbirku zubuna, uredio zbirku ćilima. Radio je na IPA Projektu Prekogranične saradnje sa Bugarskom, kao i na drugim projektima.Održao je predavanje u Muzeju Vojvodine, Fakulteta u Veneciji, Centru za kulturu Sopot, Domu Omladine u Pančevu kao i na alternativnim mestima DC Krov i Bife Ventil. Tokom 2022. godine angažovan je i kao etnolog koji vodi etnološku zbirku u Muzeju u Žagubici. Evidentirao je celokupnu etnološku zbirku, dokumentovao, nabavio nove predmete, omogućio restauraciju, predložio i napravio novu etnološku postavku.Od 2021. kao koautor pokreće dokumentarni filmski serijal „Počudište“ gde u saradnji sa umetnicom iz naučnog i umetničkog ugla prikazje tradiciju, običaje i narodna verovanja. Za potrebe snimanja samostalno organizuje terenska istraživanja na teritoriji cele Srbije i proučava, beleži i dokumentuje običaje različitih nacionalnih manjina ali i običaje koji izumiru. Filmovi se prikazuju na jutjub kanalu.U saradnji sa umetnicom vodi blog Etnolog koji promoviše na društevnim mrežama.Na dnevnoj bazi objavljuje radove autora koji su se bavili ili koji se bave očuvanjem nematerijalne kulturene baštine i svoje autorske radove koji su već objavljeni u prethodnim napisanim knjigama „Mitovi, legende i narodni običaji Đerdapa“, „Muma paduri”, “Sakralna topografija gornjeg i srednjeg Visoka”i “Odeća po meri i vašoj želji”. Član je UFS-a od 2023 godine.Kontinuirano i svakodveno čuva muzejsko nasleđe i neguje kulturne različitosti kroz savremene vidove komunikacije sa publikom.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Saznanje da svaki novi dan odlaskom u muzej ili na terenska istraživanja, vidite i naučite nešto novo, jeste nešto neprocenjivo. To je dan koji nije kao svaki drugi, budite se i znate da ćete doći do novih saznanja i otkrića. Bitno je pomenuti da najveća inspiracija dolazi od terenskih istraživanja, otkriće novog predmeta, priče, beleženje kamerom samog događaja, daju snagu i nadahnuće kao i inspiraciju u mom radu.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli?
Teško je odgovoriti na ovo pitanje, pošto je svaka aktivnost posebna na svoj način, kada bih morao da biram aktivnosti koje bih izdvojio, to bi bile svakako rad na dokumentarnom serijalu "Počudište" sa vizulenom umetnicom Anđelom Đermanović, rad na publikaciji sa koleginicama iz Muzeja Ponišavlja Pirot - Milom Panajotović i Milicom Ilić, ali i terenska istraživanja bez kojih moj rad ne bi imao smisla.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Konkurencija je jaka ove godine, svako od kolega, svaka publikacija, projekata ali i muzeji koji se nalaze kao kandiati izdvajaju se svojim radom, energijom i entuzijazmom. Smatram da samom kandidaturom za ICOM nagradu i što se njihovo ime nalazi na listi da smo svi već time dovoljno nagrađeni.
Intervju: Anja Đukić
BILJANA CRVENKOVIĆ
viša kustoskinja
MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI BEOGRAD
Biljana Crvenković, viša kustoskinja Zbirke keramike, stakla i porcelana Muzeja primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, svoj profesionalni rad posvetila je istraživanju, zaštiti, izlaganju i publikovanju kulturnih dobara srpske novovekovne umetnosti. Kao vrsan muzealac, formiran na bogatom iskustvu prethodnih generacija kustosa, Crvenković je donela savremen, multidisciplinaran pristup u analizi i izučavanju istorijskih kolekcija predmeta od stakla, porcelana i keramike. Teme koje obrađuje zasnovane su na predanim istraživanjima dostupne arhivske građe, na osvetljavanju istorijskih, socioloških i kulturnih okolnosti i uticaja na specifične segmente umetnosti, na ispitivanju odnosa i konteksta upotrebnog i dekorativnog, na regionalnom i evropskom pozicioniranju srpske primenjene umetnosti. Sa takvim pristupom predstavljala je nacionalno kulturno nasleđe u značajnim evropskim projektima proteklih godina. Rad na projektu nastanka i razvoja nacionalne staklarske proizvodnje, te funkcije i uloge oblikovanog stakla u svakodnevici i reprezentaciji, trajao je više od šest godina. Značajan činilac u nastanku ove teme predstavljalo je iskustvo stečeno kroz višegodišnje sistematsko istraživanje uređenja i formiranja umetničke zbirke Dvorskog kompleksa na Dedinju. Kao rezultat svega navedenog, u MPU je u novembru 2022. godine priređena velika autorska izložba praćena iscrpnim, studijskim katalogom, pod nazivom „Na staklenom putu: Umetnost stakla i reprezentacija u Srbiji (1850-1950)“. Uporedo sa radom na ovom projektu Crvenković je, zajedno sa kolegama iz Muzeja nauke i tehnike, inicirala formiranje stručne grupe za staklo pri NK ICOM Srbija. Kao njen koordinator, a u nastojanju da se muzeji Srbije pridruže obeležavanju Međunarodne godine stakla (MGS), okupljala je stručnjake i sarađivala sa kolegama širom Srbije, u zajedničkom radu na digitalizaciji, prezentaciji i zaštiti predmeta i muzejskih kolekcija umetnički oblikovanog stakla. Sa jednakom energijom Crvenković se posvetila uključivanju fakulteta i eminentnih stručnjaka u program MGS, kroz predavanja i radionice, s ciljem da se mladi umetnici podstaknu na rad sa staklom. Ništa manje značajne nisu bile i aktivnosti na povezivanju Muzeja sa važnim umetničkim radionicama poput Ateljea Stanišić.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Stalna potreba za otkrivanjem novog, pomeranje granica i prenošenje novih saznanja.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli?
Postoji više aktivnosti koje bih izdvojila, pre svega komunikacija sa publikom koja je veliki kritičar i incijator budućih istraživanja i projekata, zatim koordinacija stručne grupe za staklo pri NK ICOM Srbija, gde sam imala priliku da sarađujem sa divnim kolegama u razmeni iskustva, stavova, problema i novih ideja..i međunarodna saradnja koja je uvek podsticaj za nove teme.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Kolege su izuzetne. Smatram da je svako od nas dao veliki doprinos u svom domenu protekle godine, zato me raduje što sam u takvom društvu.
Intervju: Ivana Lazić
DEJAN VORGIĆ
kustos
NARODNI MUZEJ ZRENJANIN
Kustos istoričar umetnosti Dejan Vorgić je posvetio svoj profesionalni rad proučavanju primenjene umetnosti. Tokom Međunarodne godine stakla realizovao je više projekata (izložbi), predavanja, stručnih radova i drugih aktivnosti, sa cilјem da se na najadekvatniji način javnosti predstavi kulturno nasleđe od stakla. U svom radu, koji odiše balansom, odmerenošću, predanošću i širinom pogleda na istraživački postupak, trudio se da pomeri granice sopstvenog dosadašnjeg rada. Projektom „Češko presovano staklo u ogledalu“ je po prvi put u našoj istoriografiji stručno obrađena i javnosti prezentovana ova specifična tehnika proizvodnje stakla. Kroz ovaj projekat (izložbu sa pratećim programom) je razvijana saradnja sa kustosima i kolekcionarima iz zemlјe i inostranstva, isticana rodna ravnopravnost, davana podrška kreativnom preduzetništvu i osobama sa invaliditetom, i dr. Na drugom projektu pod nazivom „Staklena vitrina meseca“ prednost je data inovativnom pristupu, kako u načinu izlaganja i prezentacije eksponata, tako i u medijskoj komunikaciji sa publikom. I u drugim segmentima rada, tokom godine težio je da održi standarde koje su postavili njegovi prethodnici u Umetničkom odelјenju Narodnog muzeja Zrenjanin.
Šta Vas generalno inspirise u Vasem radu?
Što se tiče prvog pitanja mene najvise privlače i inspirišu nepoznate i neistražene stvari. Nekako sam istraživačkog duha, pa me sam proces traganja za podacima i sklapanja kockica tera da uvek idem korak dalje.
Koju biste aktivnosti iz Vase prijave posebno istakli?
Ne bih voleo da istaknem ni jednu posebnu aktivnost iz moje prijave. Mislim da je sve bitno. Postoje veći i manji projekti ili izložbe, ali ja im prilazim sa potpuno istog stanovištva. Primera radi, postoje vredniji i manje vredni predmeti u Zbirci na kojoj radim, ali svaki od njih zaslužuje svoju priču i istraživanje. Veličina i sama materijlna vrednost tu nije bitna. Čak mi je žao što u moju prijavu nisu ušle neke stvari koje sam prošle godine radio, ali zbog propozicija u vidu deset stavki one nisu mogle da uđu u izbor.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Mislim da je konkurencija OK. Upoznat sam samo delimično sa radom nominovanih. Ali ću se svakako upoznati bolje kada dođe vreme za glasanje. Svi mi radimo u specifičnim i drugačijim uslovima i polazim od toga da je svako od nominovanih dao koliko je mogao u toku godine u datim okolnostima. Svako od kustosa ima neki svoj put i profilisanost, tako da ih je čak pomalo i teško smestiti u jedan kalup Nagrade ICOM.
Intervju: Jovana Jovanović
GORDANA PAJIĆ
muzejska savetnica
NARODNI MUZEJ VALJEVO
Gordana Pajić više od tri decenije radi kao etnolog, najpre u Muzeju Jadra u Loznici a od 2001. u Narodnom muzeju Valjevu u zvanju muzejskog savetnika. Tokom svog rada obrađivala je različite segmente tradicionalne materijalne I duhovne kulture zapadne Srbije, vodila centralnu dokumentaciju, sarađivala sa medijima, organizovala kreativne programe za decu. U poslednjoj deceniji primarno se bavi istraživanjem i prezentovanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa, a pre svega na istraživanju zanatske i običajne prakse, što je rezulturalo sa nekoliko izložbi, tri etnološka filma, a radila je i na predlogu upisa kazanđzijskohg zanata u Nacionalnu listu nkn. Ovaj posao zahteva veliku saradnju sa lokalnom zajednicom, pa je tako I stručni saradnik u drugim institucijama kulture u okviru teritorijalne nadležnosti Narodnog muzeja Valjevo. U 2022. godini nastavila je upravo pomenute aktivnosti, a akcenat je bio na projekatu Ivanjdanski običaj u Srbiji, koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture. Bavljenje ovom temom započela je 2020. Kao i u prvoj fazi i u projektu iz 2022. godine u istraživački rad je uključila i muzejske stručnjake iz drugih muzeja i članove lokalne zajednice. Za potrebe porojekta obavila je terenska istraživanja, koordinirala svim poslovima i uredila interaktivni Zbornik radova. Kao stručni saradnik bila je ukljucena I u druge projekte, najpre u istarživanje terena u okviru teritorijalne nadležnosti valjevskog muzeja, u lokalnim zajednicama radila je na promovisanju drugih elemenata nematerijanog kulturnog nasleđa, učestvovala na stručnim skupovima.
Шта Вас генерално инспирише у раду?
Када се неким послом бавите више од три деценије, он постаје саставни део ваше личности, а на другој страни сва знања која се стичу током времена отварају нове теме или, пак, жељу и потребу да се нешто допуни и прошири. Када се бавите неком темом увек надиру идеје и за нешто што је са њом у вези, било да се ради само о теми или другом етно-географском простору у којем желите да посматрате и истражујете одређену тему. Бављење нематеријалним културним наслеђем примарно захтева теренски рад и сусрете са новим људима који су носиоци наслеђа. Дакле, инспирација је у сопственој жељи за сазнањем , али и спознаји да својим радом остављамо траг и доприносимо очувању идентитета заједнице коју истражујемо и којој, не ретко, и сами припадамо.
Коју бисте активност из Ваше пријаве посебно истакли?
Теренска истраживања су оно што нашем послу даје посебну драж. Сусрет са новим људима, новим срединама. Управо је то била и окосница свих активности којима сам се у прошлој години бавила. Поред неких познатих локација, пре свега села, била сам у прилици да посетим и нова места, да створим нову мрежу сарадника. Задовољство је обострано и истраживача и казивача када се заједно нађемо на једном племенитом задатку очувања, презентовања и преношења наслеђа.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија награду?
Мислим да су све колегинице и колеге вредни и одговорни музејски делатници и да је број кандидата могао и требао да буде и већи. Посебно ми је драго што се у овогодишњој конкуренцији налазе три етнолога, што нашој дисциплини даје на значају. За мене су сви који су на овогодишњој листи победници и могу само нијансе да превагну за неког. Понекад је тешко упоредити и извагати рад кустоса који воде веома различите збирке, јер сви заједно склапамо тај мозаик богатог културног и историјског налеђа овог дела Балкана и Европе.
Интервју: Маша Богојевић
IVAN STANIĆ
viši kustos
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE
Njegov izvanredan, inovativan i raznorodan prošlogodišnji profesionalni doprinos proizvod je dugogodišnjeg iskustva. Postigao je veliki uspeh u realizaciji različitih i vrlo kompleksnih i zahtevnih muzejskih projekata i postavio nove muzeološke standarde: jedan je od autora izložbe sa aktuelnom i intrigantnom temom „Tanka linija - Između leka i otrova“, u saradnji sa kolegama iz Etnografskog muzeja i Muzeja za istoriju farmacije, koju je pratio i zbornik naučnih radova, a u saradnji sedam raznorodnih institucija. Inicirao je i sa kolegama i realizovao izložbu „Vernisaž - Umetnička dela iz zbirki Muzeja nauke i tehnike“, i na taj način su po prvi put umetnička dela iz zbirki muzeja prikazana javnosti, Bio je autor i kustos izložbe i projekta Festival S.U.T.R.A. pod nazivom „Digitalno zadovoljstvo", na kom je učestvovalo 20 umetnika i stručnjaka iz zemlje i inostranstva. Festival je pratio serijal predavanja iz sfere psihologije i po prvi put je realizovano istraživanje na temu ponašanja mladih na internetu. Festival na inovativan način povezuje umetnost, tehniku, tehnologiju i muzej. Takođe, bio je dizajner postavki i kataloga na izložbama: „Tanka linija", „Vernisaž“ i „Na staklenom putu“, kao i dizajner izdanja za Muzej nauke i tehnike i Arheološki institut. Osnovao je Zbirku mobilnih uređaja i pribavio ključne eksponate i postavio vremensku lniju na stalnoj postavci. Učestvuje u evropskom projektu FASIH koji je posvećen industrijskom nasleđu i vezi sa savremenom umetničkim praksama. Intezivno je radio na novoj internet prezentaciju muzeja. Autor je predloga dizajna nove stalne postavke Narodnog muzeja u Rumi. U Muzeju je postao šef programa i na polju PR-a je tokom godina postavio nove standarde. Njegov veliki dorpinos struci prvenstveno je značajan zbog inovativnog pristupa u svakom segmentu muzeološke teorije i prakse: ideja, kontekstualizacija, dizajn, mediji, izbor i upotreba muzejskog materijala, sa izuzetnim osećajem/osvešćenosti u svakom segmentu društvenog, kulturološkog i naučnog rada.
Шта Вас генерално инспирише у Вашем раду?
Увек постоји доста фактора. На првом месту су сопствене жеље и размишљања, људи, уметност, технологија, књиге и текстови, историја, изложбе, путовања, музеј, разговор са колегама, свакодневно функционисање, пост на друштвеним мрежама и др. То могу бити и добре и лоше изложбе. Нема правила, идеја се роди, и ако је вредна даљег размишљања, наставим да радим на њој. Савремена музеологија пруже непрегледну лепезу могућности, као и музеј у ком радим.
Коју бисте активност из Ваше пријаве посебно истакли?
Тешко питање с обзиром на број активности. Све су то били изузетно комплексни и захтевни пројекти. Истраживачки део за изложбу „Танка линија – Између лека и отрова“ и зборник научних радова је трајао пар година, са великим бројем сарадника. Изложбу „Вернисаж – Уметничка дела из збирки МНТ“ је требало добро и осмислити и реализовати у сарадњи са колегама. Фестивал С.У.Т.Р.А., који постоји 14 година, је био нови и захтеван изазов, јер сам сарађивао са доста уметника на продукцији радова, и сарадницима на актуелној теми повезаном са зависношћу од најновије технологије. Затим је био и захтеван задатак осмишљавања изгледа нове сталне поставке Завичајног музеја у Руми. Било је доста дизајна за изложбе и каталоге, по први пут учествовање у европском пројекту ФАСИХ који повезује индустријско наслеђе и нове уметничке праксе, истраживање Збирке роботике за коју сам задужен, и рад на новој збирци и представљању на изложбеној поставци, преузимање дужности шефа комуникација/програма и др. Задовољан сам постигнутим резултатима.
Како Вам се чини конкуренција за ICOM Србија Награду?
Чини ми се да је ове године конкуренција за музејског стручњака изузетно јака. Мали број колега је пријављен, а квалитет је изузетан. Сви су озбиљни стручњаци са дугогодишњим искуством.
Интервју: Милош Пејчиновић
SUZANA ANTIĆ
muzejska savetnica
NARODNI MUZEJ ZAJEČAR
Suzana Antić, radi kao etnolog - muzejski savetnik u Narodnom muzeju „Zaječar“ u Zaječaru. Tokom tridesetogodišnjeg rada veoma je dobro ušla u probleme ne samo muzeologije nego i etnologije kao nauke u celini. Regionalni je koordinator za Nematerijalno kulturno nasleđe istočne Srbije, član komisije za predlaganje kandidata za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi za oblast istraživanja, zaštite, korišćenja, prikupljanja i predstavljanja pokretnog kulturnog nasleđa i član saveta Međunarodnog festivala etnološkog filma, Etnografski muzej - Beograd. Autor je četiri dokumentarna filma kroz formu etnološkog zapisa i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za doprinos razvoju kulture na svesrpskom kulturnom prostoru. Smatrajući da je muzej institucija u službi društva koja radi i komunicira etički, profesinalno i uz učešće zajednice, realizuje muzejske aktivnosti. U 2022. godini projektom „PRISUTNOST - multimedijalna izložba zbirke stakla etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zaječar“ uzela je učešće u obeležavanju Međunarodne godine stakla u saradnji sa stručnom grupom ICOM-GLASS Srbija. Kroz inovativne metode i uz pomoć savremenih digitalnih formi kreirala je i virtuelnu prezentaciju izložbe. Radila je i na projekatu „Digitalni katalog/album predmeta od stakla iz etnološke zbirke Narodnog muzeja u Zaječaru“ kojim je obuhvatila digitalnu obradu samih predmeta od stakla, digitalizaciju znanja i veština vezanih za proces proizvodnje čime je stvorena digitalna multimedijalna platforma kao deo modernizovane postavke. Baveći se specifičnim merama zaštite Nematerijalnog kulturnog nasleđa, realizovala je projekat „Učionice tradicionalnih zanatlija u Zaječaru - očuvanje i prenošenje znanja i veština“ i predstavila proces obrade i izrade predmeta od krzna sa nosiocima ovog nasleđa, porodicu ćurčija iz Zaječara koja se više decenija bavi ovim zanimanjem. Sistematski radi na primenjivanju savremenih principa i metoda u okviru muzeologije i drugih naučnih disciplina koje su u funkciji ostvarivanja muzejske delatnosti, kao i savremenih standarda, tehnika i tehnologija u stručnom muzejskom radu.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Tradicionalna kultura kroz prizmu dinamičkog procesa, pitanje porekla, kulturnog identiteta i životne sredine. Društveni angažman davanjem pozitivnog doprinosa u očuvanju materijalne baštine, dokumentovanje i predstavljanje istorijskog, kulturnog i nematerijalnog nasleđa lokalnoj zajednici kao i dobijanje povratnih informacija da su izložbe, programi i druge obrazovne aktivnosti imale uticaj kod posetilaca u stvaranju prostora za razmišljanje i dijaloge o važnim savremenim temama.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli?
Realizaciju dva nacionalna projekta: PRISUTNOST - zbirka stakla etnološkog odeljenja narodnog muzeja Zaječar i učestvovanje u radu stručne grupe za staklo NK ICOM Srbija u obeležavanju Međunarodne godine stakla. Izložba staklenih predmeta, sa akcentom na predmete proizvedene u zaječarskoj fabrici „Kristal“, oplemenjena inovativnim metodama i savremenom digitalnom formom, privukla je i usmerila pažnju nove publike na muzejsku delatnost, kao i izložba Ćurčijski zanat u Zaječaru - Znanja i veštine obrade krzna u okviru projekta RADIONICE TRADICIONALNIH ZANATLIJA U ZAJEČARU 2022. - Očuvanje i prenošenje veština i znanja. Dokumentovanje faza izrade tokom sedam meseci, od otkupa kože do završnih proizvoda kao i foto i video priča sa porodicom ćurčija Antanasijević, uz prateće panoe i prezentaciju gotovih proizvoda, činilo je poseban deo procesa upisa ćurčijskog zanata na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, uz poštovanje deklaracija Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa usvojene na Generalnoj Skupštini Uneska 2003. godine.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Koleginice i kolege su se ove godine na muzejskoj sceni predstavili kao eminentni stručnjaci, kreativni, fleksibilni, hrabri i koji su skrenuli pažnju o značaju kulturnog nasleđa na lokalnom, regionalnom, republičkom ili međunarodnom nivou. Takvim angažovanjem veoma zaslužuju priznanje za rezultate kojima su doprineli promociji dobrih praksi i unapređenju muzejske delatnosti.
Intervju: Isidora Nikolina Komanin
_0_24771100%201679945097.jpg)
SVETLANA MITIĆ
muzejska savetnica
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI BEOGRAD
Miodrag B. Protić: Gospodstvo uma, život posvećen umetnosti, je naziv izložbe održane u prostoru Galerije Legata Milice Zorići i Rodoljuba Čolakovića, u periodu od 20.oktobra 2022. do 27.februara 2023. Izložba je priređena povodom 100 godina od rođenja MBProtića i prvi je sveobuhvatni prikaz ličnosti MBProtića kao krotičara, umetnika i prvog upravnika MSU. Pored izložbe, 8.11. 2022. priređen je i stručni skup posvećen M.B.Protiću na kome su učestvovali: dr Jasmina Čubrilo, dr Jelena Stojanović, dr Milan Popadić, dr Ješa Denegri, dr Ivana Simeonović Ćelić, Jadranka Vinterhalter, muz.savetnica u penziji i Čedomir Jančić, muz. savetnik iz Sombora. Izložba je deo šireg projekta kojim se obelažava jubilej, 100 godina od rođenja, MBProtića, i u kome pored MSU kao pokrovitelja jubileja, učestvuje i Zamak kulture iz Vrnjačka Banja kao i Galerija Rima iz Beograda. Na izložbi koja je priređena u Legatu Čolaković predstavljen je prvi put veliki deo arhivske građe koja se nalazi u dokumentaciji MSU ali i dokumenti iz Državnog arhiva Srbije, zatim televizijski prilozi dobijeni iz arhive RTS, kao i privatna dokumentacija koja se čuva u porodici Protić. Izložba je koncipirana kroz tri odvojena segmena koji prate stvralački put MBProtića: njegova umetnička delatnost predstavljena je kroz dela iz kolekcije MSU kao i manje prikazivane akvarele koji se nalaze u Legatu MBProtića u MSU. Razvojna linija koja prati njegov književni i kritičarski rad predstavljena je kroz mini narative na izložbi koji istovremeno upućuju i na njegov angažman na osnivanju i koncipiranju programskog rada Muzeja savremene umetnosti. Ova dva aspekta Protićevog rada tesno su isprepletani i uzajamno se podržavaju. Izložbu prati i katalog sa osnovnim kataloškim podacima o delima kao i tekstovim autora izložbe Svetlane Mitić i Katarine Krstić.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Mislim da rad sa kolekcijom predstavlja najinspirativnije polje delatnosti. Kolecija Muzeja savremene umetnosti je posebno zanimljiva, jer pored toga što pruža uvid u istoriski tok razvoja umetnosti na jugoslovnskom umetničkom prostoru, ostavlja mogućnost stvaranja različitih kustoskih koncepata, uvođenja drugačijih kustoskih praksi, koje kroz specifično koncipirane tematske okvire, ostavljaju mogućnost preispitivaja, kontekstualizovanja i reinterpretacije određenih istorijskih pojava i ličnosti koje su obeležile svoje vreme. Kroz različite modela rada sa kolekcijom, kao napr. postavljanja u dijalošku formu određenih istoriskih umetničkih ličnosti sa savremenim umetnicima, mogu se dobiti zanimljivi i vrlo inspirativni rezultati za dalji rad sa kolekcijom. Takođe, ono što je posebno za nas značajno je i činjenica da ovakva vrsta rada sa zbirkama Muzeja ostvruje vemo dobru komunikaciju sa mladom i najmlađom publikom. Upravo ovakav način kustoskog rada i daje trajni smisao postajanja svake umetničke kolekcije.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli?
S obzirom da se radi o specifičnoj izložbi koja je imala ambiciju da predstavi svu slojevitost ličnosti Miodrga B. Protića, poseban izazov je bio da kroz bogatu arhivsku građu kao i dokumentaciju Muzeja i materijal pozajmljen iz arhiva drugih ustanova, predstavimo svu složenost i širinu rada jedne od ključnih ličnosti za nastanak i formiranje Muzeja savremene umetnosti. Postaviti arhivski materijal u korelaciju sa delima iz zbirki Muzeja i uspostviti balans sa drugim značajnim aspektima rada Miodrag B. Protića (umetnički, spisateljski) takođe prestavljenim na izložbi, postavio je posebne zahteve pred autore izložbe jer smo želeli da izbegnemo hronološkio ređanje dokumenta, ali istovremeno i da predstavimo pojedina dokumenta koji su na ovoj izložbi prvi put ponuđena javnosti. Upravo iz tog razloga, pojedini sadržaji originalnih tekstova oživljeni su kroz audio snimak, postavljen na određenoj vremenskoj liniji. Time je ostvaren neposredniji kontakt sa samom ličnošću, Miodragom B. Protićem, protogonistom i svedokom događaja sa prikazane hronološke linije.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Ako govorimo o sve četiri kategorije nagrada, mislim da je prošla godina na planu muzejske delatnosti donela zanimljiva ostvrenja, što može da se vidi i na aktuelnom konkursu ICOM Nagrade. Što se tiče kategorije stručnjaka godine, moram da primetim da, pored kolega koji su se prijavili i čiji rad zaista zaslužuje posebno vrednovanje, žao mi je i da se jedan broj kolega kustosa čiji je rad bio nezaobilazan u realizaciji pojedinih, velikih izložbi, nije ovog puta prijavio za nagradu stručnjaka godine.
Intervju: Teodora Mitrović
VLADIMIR KRIVOŠEJEV
muzejski savetnik
NARODNI MUZEJ VALJEVO
Tokom 2022.g. realizovani su brojni poslovi iz različitih sfera kustoskog radam od opsežnih naučno-istraživačkih aktivnosti sa publikovanjem rezultata, preko osmišljavanja i završne realizacije izložbi i vođenja muzejske dokumentacije, do širokog spektra edukativnih aktivnosti. U svakoj od tih sfera načinjen je veliki iskorak koji je rezultirao sa više značajnih otkrića I inovacija. Istraživanja istorije medicije ukazala su da je pandemija španske groznice odnela živote oko 120.000 ljudi, te da je ova, do sada zapostavljena epidemija bila smrtonosnija od poznatije epidemije tifusa iz 1915. godine. Istraživanja vezane za istorijat baštinskih institucija ukazale su na do sada nepoznate ideje nastale tokom okupacije 1941-1945, vezane za donošenje zakonskih akata, razvoj trostepene nacionalne mreže muzeja i osnivanje Zavoda za čuvanje starina. Istraživanjima prošlosti nepokretnog nasleđa valjevskog kraja utvrđen je precizan datum početka rada prve hidrocentrale u Srbiji i postojanje kasnije zatrtog Ratničkog groblja. Jedna ekspoziciona aktivnosti je rasvetlila značaj pukovnika dr Milana Pecića. Utvrđeno je da bio nadupravnik svih valjevskih bolnica 1915. godine, pionir stomatologije i prvi srpski lekar koji se usavršavao na Berlinskoj VMA. Realizacija drugog projekta ukazala je na ranije nepoznatu inicijativu za rekonstrukciju centra Valjeva, kao i direktne veze između ideje podizanja spomenika Seči knezova i realizacije Spomenika borcima revolucije. Druga ekspozicione aktivnosti, uz inovativnu primenu dokumentarnog filma i informativnih reklamnih panoa na gradskoj ulici, dala je veliki društveni doprinos razvoju kulture sećanja, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou,. Sličan je i doprinos dve edukativne aktivnosti. Uz veliki značaj koji ima svaki udžbenik (Muzeologija), kao prve, druga aktivnost je vezana za mentorski rad na pripremi izložbe realizovane od strane studenata koji su prošli kroz celokupan proces njenog stvaranja, a javnost je upoznata sa zanimljivim, neočekivanim činjenicama. U okviru dokumentarističkih aktivnosti, osmišljavanje i izrada zakonom propisanih muzejskih dokumentacionih knjiga ima poseban nacionalni značaj.
Šta Vas inspiriše u Vašem radu, iz čega crpite volju i želju da se i dalje usavršavate i radite sa podjednakim žarom, obzirom da ste već stekli najviše zvanje u muzejskoj struci, da ste doktor nauka, vanredni profesor, viši naučni saradnik i da ste već jednom osvojili ICOM-ovu Nagradu, a da se Narodni muzej Valjeva u periodu dok ste Vi bili direktor preporodio i dva puta dobio nagradu Mihailo Valtrović kao i "Turistički cvet"?
Koliko god to stereotipno zvučalo, istakao bih ljubav prema poslu, svest o njegovom društvenom značaju i nespremnost da spavam na lovorikama. Uz to, svaki uspeh dodatno inspiriše i motiviše. Ali to su samo početni imperativi. Mislim da je u mom primeru od velikog značaja promena fokusa rada sa jednog na drugi aspekt muzeografije i muzeologije. Kao mlad kustos - istoričar bavio sam se zbirkama oružja i odlikovanja i širenjem saznanja o njima, proučavanjem istorije Srpske revolucije na nacionalnom nivou i lokalne istorije Valjeva, ali sam obavljao i poslove kustosa pedagoga. Potom, kao direktor, uz proces temeljne revitalizacije nasleđene devastirane institucije, težište pažnje sam usmerio ka proučavanju, primeni i razvoju veština muzejskog marketinga i menadžmenta, kao i odnosu muzeja prema posetiocima i kulturnom turizmu. Sada sam posvećen problemima muzejske dokumentacije i obrade zbirki, ali i istoriografskim istraživanjima različitih pitanja društvene istorije na nacionalnom nivou i muzejskom ekspozicijom otkrića.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli i zašto?
Izdvojio bih istraživanje pandemije španske groznice u Srbiji 1918. godine, zato što je ta problematika ceo vek bila istraživački zapostavljena i stekao se utisak da je svetska pošast u većoj meri zaobišla Srbiju. Posle jedne objavljene knjige, desetak članaka i pripremanja novog proširenog izdanja monografije i novih članaka, sa sigurnošću mogu da tvrdim da je sa 3% umrlog stanovništva na samom kraju 1918. godine, odnosno sa oko 120.000 ljudskih žrtava Srbija bila među najpogođenijim evropskim državama, a da je ta do skoro zapostavljena bolest bila pogubnija od znatno poznatije epidemije tifusa iz 1915. godine. Ova istraživanja još uvek nisu doživela svoju završnu muzeografsku ekspoziciju, ali sam posebno ponosan na rezultate postignute sa svojim studentima sa valjevskog odseka Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija, koji su istražili problematiku upotrebe i zloupotrebe pandemije u propagandne svrhe, na svetskom i nacionalnom nivou, i rezultate istraživanja prezentovali u vidu izlobe i digitalnog kataloga.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu, odnosno po Vašem mišljenju ko je kandidat čiji rad smatrate značajnim za muzejsku struku?
Svojevremeno sam bio potpredsednik ICOMa Srbije i Crne Gore, tako da sam dobro upoznat sa naporima da ova nagrada postane zaista prestižna. Svake godine konkurencija je sve brojnija, a kvalitet aktivnosti sve veći. Što se tiče ovogodišnje nagrade za najbolju instituciju, moj favorit je Muzej nauke i tehnike, u čiji rad imam stalni uvid. O nagradi za muzejskog stručnjaka godine, budući da sam u toj konkurenciji, nije zahvalno govoriti. Međutim, budući da sam celu svoju višedecenijsku karijeru proveo u jednom „provincijskom“ muzeju, i da sam svestan njihove zapostavljenosti, uprkos kvalitetu i brojnim inovacijama koje iz njih pristižu, moje simpatije su usmerene prema radu mladog kolege Aleksandra Repedžića iz Muzeja Ponišavlja u Pirotu.
Intervju: Maša Obradović