Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?

 

Ja obožavam svoj posao i još od studija istorije umetnosti sam znala da želim da radim u muzeju. Inspirušu me predmeti i tzv. „arheologija depoa” kada „otkrijete“ neki predmet, tj. nešto novo o njemu i stavite ga u drugi kontekst pa dobije potpuno novo značenje. Inspiriše me da stvaram stalno nove narative jer svaki novi projekat je nova avantura i nikada ne znate kuda će vas istraživanje odvesti. Krenete od predmeta, a svaki predmet ima milion priča, bezbroj slojeva, tumačenja i mogućnosti interpretacije. Koliko god da je predmet obrađen, koliko god da je stranica o njemu napisano, kad vas uhvati kustosko ludilo granice ne postoje, predmeti vas obuzimaju, sanjate ih, razmišljate o njima pre nego što zaspite i čim otvorite oči, konsultujete svu dostupnu literaturu, prevrćete knjige, besomučno kopate po internetu, pišete institucijama i nervirate se što nema odgovora, a kada vam neko odgovori na mail uzbuđenje je ravno onom kada dobijete poruku od dečka koji vam se sviđa u tinejdžerskim danima.

 

Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli i zašto?

 

Definitivno rad na publikaciji „Sloboda je za nas san“ sa koleginicom Veselinkom Kastratović Ristić. Nakon što smo obe obradile predmete iz svojih zbirki na temu logora i stradanja usledilo je traženje saradnika koji će pisati tekstove ali oslanjajući se na naše zbirke i interpretirajući ih. Onda nam se priključila koleginica Vesna Mirković i našem spisku dodala knjige iz biblioteke Muzeja Jugoslavije na istu temu, nakon čega je usledio rad sa dizajnerkom, fantastičnom Katarinom Popović, koja je potpuno razumela našu ideju i podražala je kroz dizajn publikacije. Veliku pomoć smo imale i od mladih koleginica Dušice Stojanović i Jovane Perišić tako da je ovo bio jedan timski rad u pravom smislu reči. S obzirom na težinu teme nije bilo lako upustiti se i usuditi pisati o njoj, ali mi je drago da jesmo pogotovu zbog njene aktuelnosti i važnosti ukazivanja na nužnost otpora u teškim vremenima.

 

Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?

 

Konkurencija je vrlo jaka! Većinu kolega lično poznajem već godinama, družimo se i sarađujemo, pratim i vrlo cenim njihov rad, tako da ko god od nas devet bude izabran za muzejskog stručnjaka godine biće dostojan te titule. Olakšana procedura prijave i veliki podsticaj od kolege Nikole Krstovića kao predsednika ICOM Srbija kao i članova komisije za ICOM nagrade, učinili su da se sve više kolega prijavljuje ne da bi dobilo nagradu već da bi se promovisala naša profesija kustosa, što mislim da je jako dobro i važno. Ovo je jedan od načina da se predstavimo jedni drugima i saznamo ko šta radi, a radi se mnogo u muzejima širom Srbije i rade se jako važni projekti za koje se često ne čuje dovoljno, pa je ovo jedan dobar vid zdrave promocije.

​

Intervju: Dajana Bilbija