SUZANA ANTIĆ
muzejska savetnica
NARODNI MUZEJ ZAJEČAR
Suzana Antić, radi kao etnolog - muzejski savetnik u Narodnom muzeju „Zaječar“ u Zaječaru. Tokom tridesetogodišnjeg rada veoma je dobro ušla u probleme ne samo muzeologije nego i etnologije kao nauke u celini. Regionalni je koordinator za Nematerijalno kulturno nasleđe istočne Srbije, član komisije za predlaganje kandidata za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi za oblast istraživanja, zaštite, korišćenja, prikupljanja i predstavljanja pokretnog kulturnog nasleđa i član saveta Međunarodnog festivala etnološkog filma, Etnografski muzej - Beograd. Autor je četiri dokumentarna filma kroz formu etnološkog zapisa i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za doprinos razvoju kulture na svesrpskom kulturnom prostoru. Smatrajući da je muzej institucija u službi društva koja radi i komunicira etički, profesinalno i uz učešće zajednice, realizuje muzejske aktivnosti. U 2022. godini projektom „PRISUTNOST - multimedijalna izložba zbirke stakla etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zaječar“ uzela je učešće u obeležavanju Međunarodne godine stakla u saradnji sa stručnom grupom ICOM-GLASS Srbija. Kroz inovativne metode i uz pomoć savremenih digitalnih formi kreirala je i virtuelnu prezentaciju izložbe. Radila je i na projekatu „Digitalni katalog/album predmeta od stakla iz etnološke zbirke Narodnog muzeja u Zaječaru“ kojim je obuhvatila digitalnu obradu samih predmeta od stakla, digitalizaciju znanja i veština vezanih za proces proizvodnje čime je stvorena digitalna multimedijalna platforma kao deo modernizovane postavke. Baveći se specifičnim merama zaštite Nematerijalnog kulturnog nasleđa, realizovala je projekat „Učionice tradicionalnih zanatlija u Zaječaru - očuvanje i prenošenje znanja i veština“ i predstavila proces obrade i izrade predmeta od krzna sa nosiocima ovog nasleđa, porodicu ćurčija iz Zaječara koja se više decenija bavi ovim zanimanjem. Sistematski radi na primenjivanju savremenih principa i metoda u okviru muzeologije i drugih naučnih disciplina koje su u funkciji ostvarivanja muzejske delatnosti, kao i savremenih standarda, tehnika i tehnologija u stručnom muzejskom radu.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Tradicionalna kultura kroz prizmu dinamičkog procesa, pitanje porekla, kulturnog identiteta i životne sredine. Društveni angažman davanjem pozitivnog doprinosa u očuvanju materijalne baštine, dokumentovanje i predstavljanje istorijskog, kulturnog i nematerijalnog nasleđa lokalnoj zajednici kao i dobijanje povratnih informacija da su izložbe, programi i druge obrazovne aktivnosti imale uticaj kod posetilaca u stvaranju prostora za razmišljanje i dijaloge o važnim savremenim temama.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli?
Realizaciju dva nacionalna projekta: PRISUTNOST - zbirka stakla etnološkog odeljenja narodnog muzeja Zaječar i učestvovanje u radu stručne grupe za staklo NK ICOM Srbija u obeležavanju Međunarodne godine stakla. Izložba staklenih predmeta, sa akcentom na predmete proizvedene u zaječarskoj fabrici „Kristal“, oplemenjena inovativnim metodama i savremenom digitalnom formom, privukla je i usmerila pažnju nove publike na muzejsku delatnost, kao i izložba Ćurčijski zanat u Zaječaru - Znanja i veštine obrade krzna u okviru projekta RADIONICE TRADICIONALNIH ZANATLIJA U ZAJEČARU 2022. - Očuvanje i prenošenje veština i znanja. Dokumentovanje faza izrade tokom sedam meseci, od otkupa kože do završnih proizvoda kao i foto i video priča sa porodicom ćurčija Antanasijević, uz prateće panoe i prezentaciju gotovih proizvoda, činilo je poseban deo procesa upisa ćurčijskog zanata na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, uz poštovanje deklaracija Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa usvojene na Generalnoj Skupštini Uneska 2003. godine.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Koleginice i kolege su se ove godine na muzejskoj sceni predstavili kao eminentni stručnjaci, kreativni, fleksibilni, hrabri i koji su skrenuli pažnju o značaju kulturnog nasleđa na lokalnom, regionalnom, republičkom ili međunarodnom nivou. Takvim angažovanjem veoma zaslužuju priznanje za rezultate kojima su doprineli promociji dobrih praksi i unapređenju muzejske delatnosti.
Intervju: Isidora Nikolina Komanin
Projekat „PRISUTNOST – zbirka stakla etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zaječar“, autorke Suzane Antić podrazumevao je terenski rad, stručnu obradu i digitalizaciju predmeta od stakla iz zbirke, sa akcentom na predmete koji su proizvedeni u zaječarskoj fabrici „Kristal“. Ovim radom učestvovovala je u obeležavanju Međunarodne godine stakla - International Year of Glass 2022. Predstavila je i staklene predmete iz XIX veka koji su bili deo svakodnevnog života ljudi, kako u životnom ciklusu pojedinca, tako i u okviru godišnjih običaja. Izložbu prate dokumentarni snimci radnika fabrike „Kristal“ Zaječar, aplikacija, QR kodovi kao i virtuelni digitalni katalog predmeta. Ovim radom dala je doprinos u prepoznavanju, očuvanju i promovisanju nasleđa u staklu kroz komunikaciju i intenzivnu saradnju između institucija i pojedinaca. Takvom multimedijalnom prezentacijom omogućila je dostupnost podataka za javnost čime je otvorila polje za buduće projekte u kojima će se istraživati i industrijsko nasleđe, ukazujući na njegov značaj u ovom delu Srbije.
https://staklosrbija.rs/muzeji/narodni-muzej-zajecar/
https://icom.staklosrbija.rs/ko-smo-mi/suzana-antic/
https://muzejzajecar.org/event-item/otvaranje-izlozbe-prisutnost-suzane-antic/
https://zamedia.rs/2022/12/30/izlozba-o-staklu-i-proizvodnji-kristalnog-stakla-u-zajecaru-foto/
https://zamedia.rs/2022/12/29/veceras-otvaranje-izlozbe-o-staklu-u-narodnom-muzeju-zajecar/
https://www.timocka.rs/vesti/u-narodnom-muzeju-u-zajecaru-otvaranje-izlozbe-prisutnost/
https://www.politika.rs/sr/clanak/530933/Izlozba-posvecena-Kristalu-FOTO
https://radiomagnum.rs/prisutnost-kristal-zajecar-u-muzejskoj-galeriji/
https://www.facebook.com/muzejzajecar/
https://temporadio.rs/izlozba-prisutnost-u-narodnom-muzeju-u-zajecaru/
Projektom „Digitalni katalog/album predmeta od stakla iz etnološke zbirke Narodnog muzeja u Zaječaru“ Suzana Antić je obuhvatila širi spektar aktivnosti zasnovanih na digitalnim tehnologijama. Kreirala je virtuelnu prezentaciju izložbe, katalog predmeta, digitalizovane arhivske izvore i intervjue sa bivšim radnicima fabrike. Prilikom izrade multimedijalne aplikacije interaktivnog tipa objedinjeni su svi materijali za potrebe izložbe „Kristal Zaječar“. Napravljena je platforma preko koje je izrađena interaktivna aplikacija Word Press kojom je napravljena baza podataka kao i platforma za upravljanje sadržajem veb sajta i koja sadrži digitalnu biblioteku povezanu QR kodovima koji se nalaze ispod fizički postavljenih predmeta na samoj izložbi. Skeniranjem QR kodova otvara se posebna stranica sa slikom i opisom predmeta. Aplikaciji je moguć pristup sa telefona koji imaju IOS i Android sistem i omogućeno je upravljanje same aplikacije preko pomenutih uređaja. Ovim pristupom pobudila je pažnju novoj, mlađoj muzejskoj publici. Aplikacija je otvorena za nadogradnju sadržaja i prilagođavanju i budućih izložbi.
Nematerijalno kulturno nasleđe, definisano Uneskovom konvencijom (2003), zahteva specifične mere zaštite koje za cilj imaju njegovo očuvanje. Projektom „Učionice tradicionalnih zanatlija u Zaječaru - očuvanje i prenošenje znanja i veština“ obuhvaćeno je neformalno prenošenje i primena znanja i veština kao i predstavljanje „živog nasleđa“. Suzana Antić je izložbom „Ćurčijski zanat u Zaječaru - znanja i veštine obrade krzna“ predstavila proces rada, znanja i veštine potrebnih u obradi i izradi predmeta od krzna kao i nosioce nematerijalnog kulturnog nasleđa porodicu ćurčija Antanasijević iz Zaječara, koja više od četiri decenije čuva od zaborava staro zanimanje „ćurčija“. Osim toga, ukazala je na značaj edukacije zainteresovanih pojedinaca kroz predstavljanje ove vrste nasleđa kao i kroz neformalno prenošenje i primenu znanja i veština ćurčijskog zanata u vezi sa pojedinim oblastima NKN definisanih Uneskovom Konvencijom.
PRILOG Terenska istraživanja ćurčijskog zanata u Zaječaru
https://zamedia.rs/2022/12/27/izlozba-curcijski-zanat-u-zajecaru-veceras-u-radul-begovom-konaku/
https://www.timocka.rs/vesti/u-radul-begovom-konaku-u-zajecaru-izlozba-curcijski-zanat-u-zajecaru/
https://radiomagnum.rs/izlozba-curcijski-zanat-u-zajecaru-veceras-u-zajecarskog-cardaku/
https://t1.rs/2022/12/27/curcijski-zanat-u-zajecaru/
https://zajecarskahronika.rs/tag/izlozba-curcijski-zanat/
https://sr-rs.facebook.com/muzejzajecar/
https://temporadio.rs/page/65/
https://www.google.com/search?q=%C4%87ur%C4%8Dijski+zanat+zaje%
https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5107148/stari-zanati-curcija-zajecar.html
U okviru projekta „Tradicija vašara u Srbiji“ MDS i etnološke sekcije, podržanim od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Suzana Antić je ovom društvenom i kulturnom fenomenu pristupila analitički i na osnovu različitih izvora pratila uslove razvoja i transformacije vašara i njihov značaj za užu i širu zajednicu na prostoru čitave Srbije. U saradnji sa mr. Rajkom Grubić (Narodni muzej Zrenjanin) i Aleksandrom Jovanović (Narodni muzej Šabac) uradila je tematsku celinu „Kontekst, definicije, zakonska regulativa“ prikazom zakona, uredbi i drugih državnih akata kojim je regulisan način funkcionisanja vašara od XVIII do XX veka kao i o oglašavanju vašara u XIX i početkom XX veka. U radu je koristila tekstove, fotografije, likovne ilustracije, kopije arhivskih dokumenata, oglase iz štampe i plakate. Izložba se realizuje u okvirima međumuzejske saradnje, 18 muzeja i 22 etnologa Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije.
PRILOG naslovna strana kataloga Tradicija vašara u Srbiji
https://www.politika.rs/sr/clanak/543291/Vasari-u-Srbiji-kroz-istoriju)))
https://www.youtube.com/watch?v=j2TeIngEPbQ
https://www.youtube.com/watch?v=zVROe_Zod_c
https://www.danas.rs/tag/izlozba-tradicija-vasara-u-srbiji/
https://www.infokg.rs/kultura/izlozba-tradicija-vasara-u-srbiji-u-narodnom-muzeju-sumadije.html
https://gminfo.rs/muzej-izlozba-tradicija-vasara-u-srbiji/
https://www.kragujevacke.rs/KULTURA/izlozba_tradicija_vasara_u_srbiji_u_umetnickoj_galeriji/
Samostalna terenska istraživanja koje je Suzana Antić obavila kao i terenska istraživanja u saradnji sa Umetničkom inicijativom Public Space with a Roof iz Amsterdama, doprinela su da se fabrika „Kristal Zaječar“ evidentira, enterijer i eksterijer. Istraživanja su doprinela i pronalasku dela štampanih materijala koji su tokom 80-ih godina prošlog veka korišćeni u markentiške svrhe. Daljim istraživanjima došlo se do podataka o radnicima fabrike koji su ostali u Zaječaru i sa njima su urađeni intervjui koji su činili deo multimedijalne prezentacije, pored određenih predmeta sa dobijenim QR kodovima.
Terenski rad povodom evidentiranja ćurčijskog zanata u Zaječaru metodom percepcije i intervjua, u formi foto i video zapisa, koje je Suzana Antić obavila u periodu maj - novembar 2022. doprinela su realizaciji izložbe „Ćurčijski zanat u Zaječaru - znanja i veštine obrade krzna“. Podaci dobijeni na terenu omogućili su i adekvatno popunjavanje formulara za identifikovanje ovog elementa radi upisa na Nacionalnu listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa RS. Komisija za NKN je prepoznala da je koleginica Antić po Konvenciji o NKN (2003) ispoštovala mere očuvanja ovog elementa njegovim identifikovanjem – registrovanjem, dokumentovanjem, istraživanjem, prezentovanjem, prenošenjem i promovisanjem. Dobijanjem saglasnosti, predlog će biti poslat Komitetu za NKN radi njegovog usvajanja i upisa na listu.
PRILOG Terenska istraživanja ćurčijskog zanata u Zaječaru
https://www.youtube.com/watch?v=t3XsalyiSBQ
https://zamedia.rs/2023/03/27/antanasijevici-ocuvali-curcijski-zanat-u-zajecaru-video/
Važan faktor u očuvanju kulturnog nasleđa određenih etničkih grupa predstavlja činjenica da je proces asimilacije i izumiranja članova takvih grupa u neprekidnom, zabrinjavajućem porastu. Smatrajući da je briga o očuvanju kulturnog nasleđa u XXI veku ne samo deklarativna obaveza nadležnih institucija već i moralna uloga, Suzana Antić je terenskim radom u selu Rgotina evidentirala i deveti „Ivanjdanski sabor” koji se tradicionalno održava u ovom selu. Koristeći formu foto i video zapisa zabeležila je kako je kroz izbor najlepšeg Ivanjdanskog venčića, koji simbolizuje ovaj praznik, kroz saborovanje, zadovoljena potreba pojedinca/zajednice za druženjem, izražavanjem i kroz pesmu i igru, uz poštovanje verskih i običajnih načela
PRILOG Terenska istraživanja Ivandanjski sabor u Rgotini
https://www.youtube.com/watch?v=JeLyiQCt44g
https://www.vesti.rs/Zaje%C4%8Dar/IVANJDANSKI-SABOR-U-RGOTINI-LEPOTA-ISTOKA-SRBIJE.html
https://zamedia.rs/2022/07/06/tradicionalni-ivanjdanski-sabor-7-jula-u-rgotini/
https://zajecaronline.com/9-ivanjdanski-sabor-u-cetvrtak-u-rgotini/
https://www.danas.rs/kultura/u-rgotini-kod-zajecara-pocinje-9-ivanjdanski-sabor/
https://rtvbor.rs/ivanjdanski-sabor-u-rgotini/
https://temporadio.rs/manifestacija-9-ivanjdanski-sabor-odrzana-u-rgotini/
https://zajecarskahronika.rs/u-rgotini-proslavljen-ivanjdan/
Objavljivanjem stručnog rada u Zborniku „Ivanjdanski običaji u Srbiji“ (Narodni muzej Valjevo, Ministarstvo kulture i informisanja RS) Ivanjdanski sabor u Rgotini, str. 85-92, UDK : 398.332.2(497.11-11), nakon završenih terenskih istraživanja o Ivanjdanskom saboru u selu Rgotina kod Zaječara, Suzana Antić je ukazala na značaj očuvanja kulturnog nasleđa ovog kraja. Ovaj sabor je deo društvene prakse i javni događaj koji se vezuje za 7. jul i čije praktikovanje doprinosi jačanju osećaja pripadnosti grupi, zajednici. Kao deo etnografskih manifestacija, koje se izdvajaju po svojoj atraktivnosti, Ivanjdanski sabor u Rgotini predstavlja prikaz i državnog folklorizma ostvarenog u okviru kulturno-umetničkih društava.
PUBLIKACIJA Ivanjdanski običaji u Srbiji
Učestvovanje na radionici „Širenje znanja, veština i iskustava u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije ka institucijama i zajednicama u primeni Uneskove Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa“ u organizaciji Etnološko-antropološkog društva Srbije i Centra za NKN Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u saradnji sa Zavičajnim muzejem Knjaževac, Bibliotekom „Njegoš“ i Udruženjem „Izvor“ i „Etno centar“ iz Knjaževca, Suzana Antić je učestvovala sa temom „Elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa istočne Srbije – identifikovanje - registrovanje, dokumentovanje, istraživanje, prezentovanje - promovisanje i prenošenje“ u kojoj je dala osvrt na sedam elemenata iz Registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije iz istočne Srbije: Molitva, Belmuž, Izrada pirotskog kačkavalja, Pirotsko ćilimarstvo, Pirotsko pripovedanje, Kuvanje žmara („žumijar“) i Dvopređno pletenje vunenih čarapa.
PRILOG Elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa istočne Srbije
Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu, u saradnji sa Regionalnim centrom za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Jugoistočne Evrope pod pokroviteljstvom Uneska, sa sedištem u Sofiji i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, organizovao je radionicu za podizanje kapaciteta u okviru Uneskove Globalne strategije izgradnje kapaciteta za nematerijalno kulturno nasleđe, u čijem radu je Suzana Antić uzela učešće. Radionica pod nazivom „Izrada planova očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji“, rađena je za potrebe institucionalnog i stručnog rada u primeni Uneskove Konvencije u Srbiji.Obuku stručnjaka iz Srbije koji su aktivno uključeni u rad stručnih tela u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa, odnosno kontinuirano rade na sprovođenju mera očuvanja elemenata upisanih u Nacionalni registar, kao i na Uneskovu Reprezentativnu listu, sprovele su fasilitatorke dr Velika Stojkova Serafimovska i dr Tamara Nikolić Đerić. Dobijenim sertifikatom koleginica Antić je potvrdila svoj rad i u ovoj oblasti zaštite nasleđa.
https://www.facebook.com/photo?fbid=2323045591193020&set=pcb.2323065601191019
https://nkns.rs/cyr/jachanje-kapaciteta-za-ochuvanje-nematerijalnog-kulturnog-nasledja-u-srbiji