Музејска саветница
ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
Др Александра Савић, биолог, музејски саветник у Природњачком музеју, током две деценије била је задужена за комуникацију, промоцију природњачких и културних добара из делатности Музеја и едукативне програме. Успешно је реализовала десетине медијских кампања, што је позиционирало Музеј као препознатљиву установу. До децембра 2023. је била на позицији руководиоца Одељења за едукацију и комуникацију. Била је говорник на TEDex конференцији на тему музеја. Oснивач је Збирке воћа, у оквиру које проучава аутохтоне сорте воћа Србије. Добитник је неколико струковних признања, и награде „Успешне и креативне даме Србије“. Њена ауторска изложба “Старо и нестало воће Србије” је за 10 година имала око 50 гостовања у Србији, са преко 60 000 посета. Члан је три удружења, а у више наврата је била део комисија за доделу годишњих награда. Током 2023. остварила је значајне резултате. У коауторству са др Снежаном Јарић, научним саветником ИБИСС-а, реализовала је изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ на којој је представљена медицина средњег века у Србији, и један од најзначајнијих средњовековних рукописа „Хиландарски медицински кодекс“. Коауторски је објавила истоимену монографију и реализовани су пратећи програми. Јуна 2023. одбранила је докторску дисертацију на Биолошком факултету у Београду. Додатно је остварила гостовање две ауторске изложбе: „Старо и нестало воће Србије“ у оквиру програма „Чачак – град културе“ и „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“ у Народном музеју Аранђеловац. Током 2023. била је учесник два биолошка скупа (Крагујевац, Пирот), објавила је четири стручна рада, и одржала два тематска предавања, уз учешће на округлом столу „Живот у српским средњовековним земљама“ – Јефимијини дани у Трстенику. Била је ментор два хабилитациона рада, за звање кустоса и музејског саветника. Током године обављала је редовне ПР и комуникационе послове Музеја са преко 550 медијских објава. Сарађивала је са бројним појединцима и институцијама, са фокусом на очување агробиодиверзитета Србије.
Viša kustoskinja
DEMHIST / ICOM
Prošlogodišnje aktivnosti višeg kustosa M. Stijović pokazuju nastavak izvrsnosti u polju njenog stručnog i naučnog rada, uvek sa fokusom na rešavanje gorućih problema i postavljanja zdravih temelja. Njen naučno istraživački rad okrenut je najširem polju Studija kulture odnosno oblastima prožimanja Studija filma, Studija umetnosti i književnosti, savremenih digitalnih tehnologija i komunikacija, te digitalizacije kulturnog nasleđa, muzealizacije i baštinjenja. Od odbrane doktorske disertacije, koja je jedna od prvih analiza kuće umetnika u Srbiji, aktivno učestvuje u radu međunarodnog udruženja DEMHIST. Prošle godine je postigla veliki uspeh za NK ICOM Srbije, kada je svojim predlogom temata donela godišnju skupštinu DEMHIST-a u Beograd, ispred prijavljenih tema Portugalije, Indije i Gruzije. Uspeh koji je ostvarila tokom brižljivog jednogodišnjeg planiranja međunarodne konferencije, ocenjene od strane članstva udruženja za najbolju od njegovog osnivanja, krunisan je izborom za članicu boarda udruženja sa najviše glasova, a posle i za potpredsednicu DEMHIST-a na svečanoj skupštini održane u oktobru 2023. godine. Nominacija kandidata je ispred podkomiteta DEMHIST i prijavljujem svoju nominaciju kao potpredsednica tog podkomiteta.
Muzejska savetnica
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD
Mr Mišela Blanuša, muzejska savetnica, od 2000. godine radi kao kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, trenutno na pozicijama šefice Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi i kustoskinje Zbirke slikarstva od 1900. do 1950. Bila je kustoskinja i autorka, samostalno ili u timu, velikog broja izložbi. Ostvarila je brojne saradnje sa drugim ustanovama, institucijama, pojedincima u zemljii i inostranstvu. Tokom više od 20 godina kustoskog rada u MSUB stekla je veliko iskustvo u muzeološkim poslovima obrade, proučavanja, revalorizacije i koncepcijske prezentacije umetničkih dela iz muzejskog fonda. Stečena iskustva je tokom 2023. godine usmerila na timski rad na izložbama iz kolekcije MSUB koje su kroz različite koncepcije u svom fokusu imale istorijski značajna dela i umetničke pojave i prakse, koje su obeležile modernu i savremenu umetnost 20. i 21. veka. Koautorski, sa Miroslavom Karićem, osmislila je i realizovala izložbu Rez-linija-otisak čija je koncepcija zasnovana na dijalogu između nasleđa socijalno-angažovane umetnosti međuratnog perioda- muzejskih dela prvenstveno u mediju grafike s jedne stane, a sa druge dela nastalih kao interpretacija savremenih umetnika sa aktuelne scene na istorijsko nasleđe koje baštini Muzej. Izložbu je pratio bogati prateći govorni i edukativni program, kao i koautorski studijski tekst u reprezentativnom katalogu izložbe. Drugu, umetničko-dokumentarnu izložbu Nadežda Petrović u Parizu, autorski je osmislila i realizovala sa Katarinom Krstić u Kulturnom centru u Parizu, povodom obeležavanja jubileja 150 godina od rođenja naše slikarke, koji je UNESCO uvrstio u kalendar značajnih datuma. Bila je deo kustoskog tima izložbe Grad: mesto identiteta (sa Unom Popović, Svetlanom Mitić, Žaklinom Ratković i Rajkom Bošković) u čijem fokusu je bila promocija muzejske kolekcije koja je koncepcijski sagledana kroz različite stilske i medijske prakse koje referišu na temu grada/mesta kao polazišta umetničkog delovanja, kroz vizuru urbanog, društvenog pa i ritualnog, formirajući poimanje njegovog značenja (grada), kroz kulturološke, antropološke, sociloške dimenzije.
Muzejska savetnica
GALERIJA "ČEDOMIR KRSTIĆ", PIROT
Radmila Vlatković se bavi proučavanjem umetničkog i kulturnog nasleđa Pirota I okoline, a poseban interes ima za ćilimarstvo, sakralne spomenike i tokove savremeneumetnosti. Organizovala više od 800 izložbenih postavki u gradu i na strani. Najuspešnije: "Pirotski ćilim" u Galeriji SANU Beograd, "Staklo i porcelain Pirota"; Umetnička zbirka "Prvog maja"; "100 godina od rođenja Čedomira Krstića" zatim samostalne i kolektivne izložbe u okviru Galerije "Čedomir Krstić". Kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitila pirotski ćilim geografskom oznakom porekla, evidentirala i kartotečki obradila umetnika dela na nivou grada nakon privatizacija-preko 800 dela likovne i primenjenih umetnosti. U saradnji sa RZZSK obavila terenska istraživanja o stanju na crkvama i manastirima na koridoru Niš-Pirot-Dimitrovgrad a u cilju njihove konzervacije I restauracije. U informativnim glasilima objavila seriju likovnih prikaza i kritika a u Pirotskom I drugim zbornicima ičasopisu Likovni život tekstove iz oblasti savremenog likovnog stvaralaštva. Za kataloge izložbi napisala oko 200 predgovora. Objavila 17 publikacija: Pirotski ćilim, SANU Beograd, 1996; Likovni život Pirota 1950-1995, 1999; Staklo i porcelain Pirota kraj XIX i početak XX veka, 2003; Uroš Kostić-Umetnost kao život, 2012; Zaštićeni spomenici kulture Pirota,2012; Milorad Antić-Portreti života, 2013; Čuvari vremena, 2013; Umetnička zbirka "Prvog maja", 2013; Ćilim -Slikovito pismo, 2013; Umetnička zbirka Galerije "Čedomir Krstić" 2016; Likovna kritika Pirota, 2017; Album sećanja, 2018; Nove akvizicije, 2020; Pirotski Leksikon, Službeni glasnik Beograd, 2012; Portreti života Milorada Antića ,2020; Nove Akvizicije II, 2022; Nove Akvizicije III, 2023. Kao istoričar umetnosti, muzejski savetnik radi i na drugim poslovima u oblasti kulture: Osnivač LEMEK-a, organizator Festivala Pirotskog ćilima, likovnih radionica, učesnik likovnih kolonija, stručni konsultant I predsednik Komisije za zaštitu tkanja, Komisije za izmeštanje skulptura i mozaika iz Fabrike Prvog maja u parkovske površine grada. Čuva i štiti kulturno nasleđe grada, usko sarađuje sa svim likovnim udruženjima grada štiteći interese struke.
Muzejska savetnica
NARODNI MUZEJ VALJEVO
Gordana Pajić više od tri decenije radi kao etnolog, najpre u Muzeju Jadra u Loznici a od 2001. u Narodnom muzeju Valjevu u zvanju muzejskog savetnika. Tokom svog rada obrađivala je različite segmente tradicionalne materijalne I duhovne kulture zapadne Srbije, vodila centralnu dokumentaciju, sarađivala sa medijima, organizovala kreativne programe za decu. U poslednjoj deceniji primarno se bavi istraživanjem i prezentovanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa, a pre svega na istraživanju zanatske i običajne prakse, što je rezulturalo sa nekoliko izložbi, tri etnološka filma, a radila je i na predlogu upisa kazanđzijskohg zanata u Nacionalnu listu nkn. Ovaj posao zahteva veliku saradnju sa lokalnom zajednicom, pa je tako I stručni saradnik u drugim institucijama kulture u okviru teritorijalne nadležnosti Narodnog muzeja Valjevo. U 2022. godini nastavila je upravo pomenute aktivnosti, a akcenat je bio na projekatu Ivanjdanski običaj u Srbiji, koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture. Bavljenje ovom temom započela je 2020. Kao i u prvoj fazi i u projektu iz 2022. godine u istraživački rad je uključila i muzejske stručnjake iz drugih muzeja i članove lokalne zajednice. Za potrebe porojekta obavila je terenska istraživanja, koordinirala svim poslovima i uredila interaktivni Zbornik radova. U 2023. Godini angažovala se u realizaciji tri projekta: Vodeničarski zanat u Srbiji, Pristupačnost stalne postavke NMV slabovidim I slepim osobama, Romi u Podgorini. Kao stručni saradnik bila je ukljucena I u druge projekte, najpre u istarživanje terena u okviru teritorijalne nadležnosti valjevskog muzeja, u lokalnim zajednicama radila je na promovisanju elemenata nematerijanog kulturnog nasleđa, pripremila predlog za nacionalnu litu NKN, saradjivala sa medijima.
Viša kustoskinja
MUZEJ GRADA NOVOG SADA
Stručni rad više kustoskinje Ivane Jovanović Gudurić, odlikuje kompleksan antropološki pristup u interpretaciji zbirki koje vodi u Muzeju grada Novog Sada. Baveći se najviše devetnaestovekovnim građanskim društvom, ona se trudi da uvek sledi koncept pojedinac – porodica – društvo, kako u stručnoj obradi predmeta, tako i u publikovnju i izložbenoj delatnosti. U prethodnih nekoliko godina njeno profesionalno interesovanje bilo je usmerano na različite elemente, takozvane, ženske građanske kulture. Kao rezultat sveobuhvatnih istraživanja i pažljivih promišljanja, u 2023. godini realizovala je izložbu “Ženska strana Grčkoškolske ulice”, na kojoj su lične biografije tri izabrane Novosađanke interpretirane kroz aspekt porodičnih istorija i u kontekstu važnih istorijskih i društvenih procesa. Komparativni pristup u prezentaciji omogućio je ujedno i uvid u postojanje različitih životnih stilova unutar samog građanskog društva. Drugi važan segment profesionalnog rada Ivane Jovanović Gudurić odnosi se na delovanje Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije, koju sa velikim uspehom predvodi već gotovo čitavu deceniju. Posebno je ponosna na timsku izložbu “Tradicija vašara u Srbiji” koja je tokom 2023. godine prezentovana u čak jedanaest muzeja širom Srbije. Izložba je rezultat višegodišnjeg projekta koji je od samog početka predvodila . Tokom njegove realizacije pokazala je izuzetne veštine upravljanja velikim timom saradnika, kao i spremnost za uvođenje novih inovativnih praksi u zajedničkom radu na zaštiti i prezentaciji segmenata materijalnog i nematerijalanog kulturnog nasleđa.
Viši kustos / konzervator
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE, BEOGRAD
Zoran Lević je viši kustos i konzervator zadužen za Zbirku materijala i tehnologije i Zbirku zanatskih mašina i alata, Trenutno je na poziciji direktora Muzeja nauke i tehnike. U proteklih šesnaest godina rada u ovom Muzeju realizovao je 6 autorskih izložbi, bio autor postavki na 10 i konzervirao/restaurirao preko 3000 muzejskih predmeta za potrebe Muzeja i 26 muzejskih izložbi. Jedan od prvih konzervatora koji se uhvatio u koštac sa nadolazećim problemom konzervacije i restauracije muzejskih predmeta izrađenih od polimernih materijala. I u kustoskom i u konzervatorskom radu Zoran pokušava da konkretnu tematiku podeli kako sa stručnom, tako i sa opštom javnošću, kroz organizaciju interaktivnih radionica.