STRUČNJAK

aleksandar r. strucnjak NASLOVNA.jpg

ALEKANDAR REPEDŽIĆ

Etnolog-kustos 

Muzej Ponišavlja, Pirot

Ukoliko odbijate gostoprimstvo domaćina, odbijate običaje, verovanja, tradiciju i kulturu jednog naroda. 

Tokom 2020. godine radeći u Muzeju Ponišavlja Pirot pored redovnih aktivnosti u muzeju, nabavka predmeta za zbirku, Aleksandar je radio na očuvanju i prezentovanju nematerijalne kulturne baštine. U maju mesecu po prvi put je muzej Ponišavlja snimio film „Mlečni put“ o tradicionalnom pravljenju kačkavalja u selu Kusa Vrana, u saradnji sa urednicima RTS-a pre svega sa Biljom Bojković. U više navrata bio je gost u jutarnjem programu i govorio koliko je bitno očuvanje nematerijalne kulturne baštine, takođe je i u ostalim gostovanjima isticao koliko je bitno  očuvanje nematerijalnog blaga koje polako nestaje, a tokom prošle godine skoro je bilo nemoguće otići na terenska istraživanja. Iz tog razloga došao je na ideju da oformi blog „Etnolog“, stranicu na Fejsbuku i instagram stranicu na kojima će redovno objavljivati radove autora koji su se bavili ili koji se bave očuvanjem nematerijalne kulturne baštine i svoje autorske radove koji su već objavljeni u njegove dve prethodne knjige „Mitovi, legende i narodni običaji Đerdapa“, koja je izašla u izdanju Muzeja u Majdanpeku i delove njegove knjige „Muma paduri“ koja je izašla u izdanju Centra za kulturu u Kučevu.

 

Cilj bloga je da na pravi način iz ugla etnologa upozna čitaoce sa običajima, verovanjima i tradicijom naroda Balkana a i šire.  Za svega četri meseca postojanja blog je posetilo više od 25.000 posetilaca, dok je Instagram stranica sa 700 pratilaca narasla na 2.800 pratilaca. Tokom epidemije korona virusa uspeo je da zabeleži i neke od najinteresantnijih priča sa Stare planine, obilazeći sela Oreovica, Radin dol, Rsovci i da napravi video i audio bazu za buduća istraživanja ali i nove objave na društvenim mrežama. Imajući u vidu da su ljudi zatvoreni zbog epidemije želeo je da dopre do što većeg broja ljudi i da ukaže na važnost očuvanja tradicije i kulture. U moru influensera koji pokazuju udaljene destinacije, želeo je da čitaocima dočara lepotu naše zemlje.

 

Takođe tokom prošle godine, sa lokalnom samoupravom Kučevo, nakon višegodišnjih pregovora i razgovora sa opštinskim čelnicima, uspeo je da pripremi pogodno tle za formiranje Zavičajnog muzeja Zvižda. Takođe u Kučevu u saradnji sa Visual anthropology centrom iz Beograda, dogovorio je otvaranje Laboratorije za vizuelnu antropologiju, koja će početi sa radom tokom aprila meseca 2021. godine. Polaznici laboratorije i radionica bili bi pre svega učenici osnovne i srednje škole koji će na taj način dobiti svoja prva znanja o antropologiji i važnosti očuvanja nematerijalne kulturne baštine, o značaju audio-vizuelnih uređaja za snimanje sadržaja. Ovim projektom svako dete moglo bi postati etnograf imajući u vidu da svi koriste mobilne uređaje i drušvene mreže. Na taj način očuvao bi se jezik, tradicija jednog etnosa na Balkanu.

 

Ne smemo da zaboravimo da je usled virusa veliki broj ljudi stradao, a na ovaj način koristeći modernu tehnologiju, priče bi bile zabeležene i pohranjene u jednu jedinstvenu bazu, koja bi služila za detaljnu etnološku analizu. Što se njegovog rada u muzeju tiče, moram da pomenem da je u Muzeju Ponišavlja Pirot tek godinu dana, a za to vreme, radio je na upoznavanju zbirke i čuvanju iste. Nakon više godina sređen je depo, u saradnji sa kolegama konzervirali su kućne ikonostase, konzervirali zbirku preslica, očuvana je zbirka zubuna, trenutno radi na pregledu zbirke ćilima koji nisu pregledani od kada je muzej ostao bez kustosa istoričara umetnosti, a kasnije i bez kustosa etnologa. Pored ovih aktivnosti redovno radi na IPA Projektu Prekogranične saradnje sa Bugarskom, pravi foto dokumentaciju za muzej.

 
Pregled i čuvanje zbirke: dužnost svakog kustosa etnologa jeste da čuva i obrađuje predmete iz svoje zbirke. 


Film „Mlečni put“ –  ovaj film ima poseban značaj, pre svega zato što se nalazi na listi nematerijalne kulturne baštine, on prati i modifikacije u samom pravljenju kačkavalja. Naime nekada je to bio „muški posao“ i prenosio se sa kolena na koleno, danas se ovim zanatom isključivo bave žene.

 
Blog „Etnolog“  ima višestuki značaj, on pre svega upoznaje korisnike društvenih mreža sa radom domaćih autora, tradicijom i kulturom naroda Balkana.  Dostupan je široj publici koji svakodnevene objave mogu da prate putem svojih uređaja, stvara se interakcija sa publikom koja se priseća običaja, neguje nematerijalnu kulturnu baštinu, ima tendenciju da preraste u jedan prepoznatljiv brend koji će na pravi način inforimisati publiku o tradiciji i kulturi naših naroda. Najteže je sačuvati čoveka, ali na ovaj način konzerviraju se priče, verovanja i običaji koji će opstati. Ovaj način upotrebe tehnologije daje i nove mogućnosti ka širenju ideje o virtuelnom muzeju nematerijalne kulture, youtube kanalu, koji će svakodnevno rasti.  

Naslovna fotografija - Muzejski mislilac

DANILO VUKSANOVIĆ

Viši konzervator – restaurator dela na papiru, programski direktor GMS

Galerija Matice srpske, Novi Sad

Muzejski mislilac -  Inovativne delatnosti kao model za novu muzejsku profesiju 

Pored svojih redovnih aktivnosti u oblasti konzervacije i restauracije papira, Danilo Vuksanović obavlja funkciju programskog direktora i urednika edicije Tradicija i savremeno stvaralaštvo u okviru koje se organizuju inovativni umetničko – muzejski projekti koji spajaju muzejske teme i resurse sa savremenim umetničkim stvaralaštvom u saradnji sa brojnim saradnicima.

 

Kao programski direktor, sa kolegama iz Galerije Matice srpske zadužen je za učešće u kreiranju umetničke vizije i programske koncepcije Galerije Matice srpske, aktivno učestvuje u realizacijama programskih aktivnosti, učestvuje u organizaciji i realizaciji muzejskih akvizicija, kao i u drugim redovnim muzejskim aktivnostima. Posebno važan projekat, i razlog za kandidaturu za Muzejskog stručnjaka, predstavlja doktorska izložba Matrica. Monologija Danila Vuksanovića koja je realizovana od 24. oktobra 2020. godine do 2. aprila 2021. godine u Galeriji Matice srpske, koja predstavlja zbirku klišea Galerije Matice srpske kroz prizmu savremene umetnosti. Izložba je otvorena na Dan Galerije Matice srpske u periodu ograničenih programskih mogućnosti izazvanih pandemijom Kovid-19 virusom, ali je uprkos uslovima rada postigla značajan uspeh, pogotovo u prostoru pratećih aktivnosti stručnih vođenja koja su se održavala svakog petka kada su zvanične mere to dozvoljavale.


Intermedijalna izložba Matrica. Monologija Danila Vuksanovića predstavlja inovativan muzejski projekat koji spaja naizgled sekundarne muzejske resurse i savremeno stvaralaštvo kroz autorsku interpretaciju, ali i kroz otvoreni dijalog autora, kolega, stručne javnosti i publike kroz bogat prateći program koji preispituje važna aktuelna pitanja smisla postojanja muzeja, savremenog stvaralaštva i položaja umetnika u društvu.

 

Autor izložbe nastupa u višestrukoj ulozi - kao umetnik, kustos, mislilac, medijator i interpretator, čime preispituje uloge i mogućnosti muzejskih aktivnosti i zvanja i nudi nove modele delovanja u okviru muzejske delatnosti. Svaki segment izložbe i postavke brižljivo je promišljen i postavljen u izložbeni prostor, a kroz stručna vođenja i javne dijaloge naglasak je stavljen na demistifikaciju procesa nastanka izložbe kao značajnog a nevidljivog dela projekta. Za polaznu tačku autor je izabrao, do sada, nepoznatu i neobrađenu zbirku klišea iz kolekcije Galerije Matice srpske kojom preispituje život predmeta u muzeju i ukazuje na važnost simbola prošlosti kao modela za stvaranje u aktuelnom umetničkom trenutku. Pored originalnih klišea, tematski povezanih sa istorijom, dometima i poslanjima Matice srpske, na izložbi su predstavljene i njihove reinterpretacije – nova umetnička dela stvorena postupcima citatnosti i aproprijacije. Izložene slike, objekti, crteži, animacija/muzika, instalacija ormana za klišee, prikazuju materijalizovane, refleksivne komentare kojima se ne podražava osnovni prikaz matrice kao nosioca slikovne informacije. Radovi su nova čitanja starih značenja ali i reanimacija sekundarnih oblika remek-dela kojima autor pred javnost iznosi svoja opažanja, razmišljanja i viđenja.

naslovna.jpg

SARITA VUJKOVIĆ

Doktor istorije umetnosti, muzejski savetnik, direktor Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske

 

Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, Banja Luka 

30. Memorijal Nadežde Petrović za mene je bio veliki izazov koji pokazuje da pored svih prepreka, solidarnost, strpljenje i profesionalizam mogu dati značajne rezultate, potvrđujući da vrednosti rada i dela Nadežde Petrović uvek mogu biti posebno inspirativni. Stoga slogan moje kandidature zasigurno jeste „Na jug, na jug! Idemo na jug!“ 

Selektor 30. Memorijala Nadežde Petrović

Prof. dr Sarita Vujković, muzejska savetnica i direktorica Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, kandidat je za muzejskog stručnjaka 2020. godine zbog svog kustoskog rada i profesionalnog doprinosa na prostoru Srbije u okviru 30. Memorijala Nadežde Petrović. Izabrana je za selektorku 30. Memorijala Nadežde Petrović 2019. godine za koji je osmislila i priredila izložbu pod nazivom „Na jug, na jug! Idemo na jug!“ održanu od 3. oktobra do 30. novembra 2020. godine u Čačku. Izložba je pored svih prepreka izazvanih zbog pandemije korona virusa realizovana na način kako je prvobitno i osmišljena, i u terminu u kome je planirana prije početka pandemije. Autorski rad Sarite Vujković na ovom projektu nagrađen je i prestižnim priznanjem koje dodjeljuje Društvo istoričara umjetnosti Srbije za najbolju izložbu na prostoru Srbije u 2020. godini.

Ističući jubilarni značaj 30. Memorijala Nadežde Petrović selektorka je izložbu „Na jug, na jug! Idemo na jug!“ koncipirala kroz specifičan kustoski koncept koji je povezao sve institucije kulture Grada Čačka, kao i veliki broj javnih lokacija, aktuelizujući na taj način celi grad kao izložbeni prostor. Izložba je bila postavljena na 11 lokacija u Gradu Čačku, u 6 galerijskih prostora: Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Galerija „Risim“, Dom kulture, Međuopštinski istorijski arhiv, Narodni muzej, Konak gospodara Jovana Obrenovića, kao i na pet javnih lokacija: Rimski trg, Rimske terme, plato ispred Doma kulture, izlog Službenog glasnika i Gradski park, gde su produkovani potpuno novi umetnički radovi. Jubilarni 30. Memorijal koncipiran je sa željom da jedna od najznačajnijih bijenalnih manifestacija na prostoru bivše Jugoslavije postane mesto ponovnog susreta, spajanja i okupljanja, na način kako je Nadežda Petrović težila da se povežu umetnici južnoslovenskih zemalja. Koncept je baziran na broju od 30 umetnika/ umetnica (28 umetnika/umetnica i 2 umetničke grupe) sa područja Bosne i Hercegovine, Bugarske, Severne Makedonije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Prateći najnovije teorijske, umetničke i geografske kontekste u kojima umetnici/umetnice deluju selektorka je priredila izložbu koncipirajući je na specifičan muzeološki način koji sagledava raznovrsne pozicije unutar sveta umetnosti - uključenosti i isključenosti unutar glavnih tokova, socijalizaciju i urbanizaciju, marginalne grupe i migracijska kretanja, akcentujući individulanosti pojedinih umetničkih pozicija.

Projekat „Teritorija kulture – „Kako skrenuti sa puta i naći se na pravom mestu“: Nastojeći da naglasi značaj 30. Memorijala Nadežde Petrović, selektorka je u 2020. godini osmislila i projekat „Teritorija kulture – Kako skrenuti sa puta i naći se na pravom mestu“ koji je pratio Memorijal kao posebno kreiran zajednički regionalni projekat, podržan u okviru programa „Dijalog za budućnost“ od strane UNDP-a i UNESKO-a, koji je povezao Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske iz Banja Luke, Narodni muzej Crne Gore na Cetinju i Galeriju „Nadežda Petrović“ u Čačku. Projekat „Teritorija kulture“ je nastao s ciljem da se povežu vodeće institucije kulture iz Čačka, sa Cetinja i iz Banjaluke kako bi se razvijale zajedničke istraživačke platforme za razvoj kreativnog i otvorenog dijaloga namenjenog mladima, uz suzbijanje stereotipa zasnovanih na rodnoj diskriminaciji kroz podršku ženama umetnicama. Projekat je pomogao da se nađu odgovori na pitanje kako mali gradovi poput Čačka, Cetinja i Banjaluke, sprovodeći ovakve programe, mogu postati mesta razmene i dijaloga, kako bi bila uzorna i relevantna mesta na kulturnim mapama regiona.

Naslovna foto_T. P. Bugarski.jpg

TIJANA PALKOVLJEVIĆ BUGARSKI 

Istoričarka umetnosti, muzejska savetnica, upravnica Galerije Matice srpske

 

Galerija Matice srpske, Novi Sad 

,,Pluralitet diverzitetaˮ jednog muzejskog stručnjaka ili uobičajene aktivnosti upravnice Galerije Matice srpske u jednoj krajnje neobičnoj godini.  

Prethodna, 2020. godina, istakla je pojedince koji su uprkos vanrednoj situaciji u zemlji i svetu kroz svoj rad pokazali univerzalnost muzejske profesije i važnost uključivanja u najrazličitije segmente muzejskog delovanja – od izložbi, preko konferencija do stručnih tumačenja i programa za publiku.

Srpski modernizam 1880–1950. iz kolekcije Galerije Matice srpske naziv je međunarodne izložbe i pratećeg kataloga koji je Tijana P. Bugarski u svojstvu autora kreirala i realizovala u Narodnoj Galeriji Slovenije u Ljubljani. 

Zahvaljujući dobrom poznavanju međunarodne muzejske scene, Tijana P. Bugarski je u okviru međunarodne konferencije Muzeji, mladi, aktivizam koja je održana u Galeriji, pozvala, osmislila i vodila intervju sa Sandrom Debonom, muzejskim misliocem, nekadašnjim direktorom muzeja MUZA iz Valete na Malti, a trenutnim savetnikom za kulturu Premijera Republike Malte. 

Imajući u vidu okolnosti koje su zadesile čitav svet i na neki način ugrozile delovanje muzeja, Tijana P. Bugarski je aktivnim učestvovanjem u brojnim onlajn međunarodnim i državnim konferencijama ukazala na društveni značaj muzeja: Kultura različitosti: Podzastupljene i ranjive skupine u muzejskom okruženju u organizaciji Tiflološkog muzeja u Zagrebu, Museums Making Sense u organizaciji NEMO, Culture Talks u organizaciji EU INFO mreže Delegacije Evropske unije u Srbiji i Kultura u doba pandemije na panelu Kako je korona ugasila svetla reflektora u organizaciji Color Media Communications i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Da je važan dodir sa publikom čak i kad ste na čelu institucije, pokazala je Tijana P. Bugarski kreirajući programe za publiku: Oči u oči s umetnošću i Kaleidoskop kulture u GMS i učestvujući u vođenjima i razgovorima kao pratećim programima izložbi GMS: Slike velikih formata – svedočanstva epoha, Inspirisani Italijom i Matrica. Monologija Danila Vuksanovića.
Tijana P. Bugarski bila je predsednik radne grupe za izradu Zakona o muzejskoj delatnosti čiji nacrt je završen i predat u proceduru krajem 2020. godine.


Pored svega navedenog objavila je tekst Poklon-zbirke Galerije Matice srpske kao jedan mogući model brige o legatima u časopisu Kultura i nekoliko tekstova u domaćim i međunarodnim zbornicima.


Izložba Srpski modernizam 1880–1950. iz kolekcije Galerije Matice srpske nastala je kao rezultat dugogodišnje saradnje Galerije Matice srpske i Narodne galerije Slovenije. Nakon zajedničkog evropskog projekta iz oblasti edukacije i brojnih razmena znanja u oblasti konzervacije Galerija je prvi put gostovala sa reprezentativnom izložbom iz svoje kolekcije u glavnom gradu Slovenije. Bila je to izuzetna prilika kako za izlaganje nacionalne likovne umetnosti tako i za predstavljanje rada Galerije Matice srpske. Izložba je imala veliki odjek u medijima, odličan odziv publike na otvaranju i niz pratećih programa i aktivnosti tokom trajanja. Posebno je zanimljivo što je izložba zbog vanrednih okolnosti produžena, tako da je slovenačka publika imala priliku da uživa u delima srpske umetnosti čitavih sedam meseci. U godini u kojoj je međunarodna aktivnost zbog pandemije bila minimalizovana odnosno skoro nemoguća, prisustvo nacionalne likovne umetnosti od kraja januara do početka septembra imalo je izuzetan značaj kako za Srbiju, tako i za Sloveniju. 

Istovremeno, brojna učešća T. P. Bugarski na međunarodnim, regionalnim i nacionalnim konferencijama bili su prilika da se primeri dobre prakse iz delatnosti muzeja u Srbiji predstave u različitim krugovima muzejskih stručnjaka. Takođe, to je bio dragocen način da se promovišu nacionalne muzejskih aktivnosti u širem krugu evropske i svetske scene.

Osluškivanje publike i značaj komunikacije sa posetiocima zarad stvaranja boljih i kvalitetnijih programa GMS, realizovan je kroz brojna vođenja koja je osmislila i realizovala Tijana P. Bugarski. Povodom izložbe Inspirisani Italijom u Razgovoru o umetnosti sa direktorom DDOR osiguranja predstavila je publici odnos italijanske i srpske umetnosti. S druge strane kroz autorsko vođenje izložbe Slike velikih formata – svedočanstva epoha i programa Kaleidoskop kulture u GMS – poklon-zbirka Miloša Bokšana predstavila je značajna dela iz kolekcije GMS. Na kraju, u saradnji sa konzervatorom i umetnikom mr Danilom Vuksanovićem održala je nekoliko zanimljivih razgovora na temu tradicije i savremenog stvaralaštva.

Dusan Milovanovic.jpg

Dugogodišnji rad na istoriji srpskog časovničarstva sa Želimirom Stefanovićem realizovan je otvaranjem izložbe „Vreme, usud i tajna: istorija srpskog časomerja“. Svojim znanjem, stručnošću i savetima pomaže rad Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci kroz Umetnički savet čiji je član.

 
Dušan Milovanović je nastavio da radi na projektima koje je započeo dok je radio u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Svoj istraživački rad na proučavanju časomerja sa inžinjerom Želimirom Stefanovićem krunisan je otvaranjem izložbe u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci „Vreme, usud i tajna: istorija srpskog časomerja“. Projekat je podržan i od strane Ministarstva kulture i informisanja RS i od Narodnog mueja u Smederevskoj Palanci. Nesebičnu pomoć u radu pruža Muzeju kroz Umetnički savet. 

DUŠAN MILOVANOVIĆ

Muzejski savetnik u penziji, istoričar umetnosti
 

Narodni muzej u Smederevskoj Palanci

jelena jovanovic.jpg

JELENA JOVANOVIĆ SIMIĆ
Viši kustos 
 

Muzej nauke i tehnike, Beograd

  

Kustoske aktivnosti Jelene Jovanović Simić bile su izuzetno plodne i značajne u 2020. U godini pandemije koleginica Simić je pokazala ogromnu angažovanost i ostvarila vredne rezultate u oblastima zaštite, predstavljanja i promocije kulturnog nasleđa. Osim posvećenog istraživačkog rada čiji je rezultat bila odlično dokumentovana izložba Vladan Đorđević: portret neumornog stvaraoca koja je široj javnosti ponovo „otkrila“ jednu izuzetnu istorijsku ličnost, Jovanović Simić je tokom 2020. godine uspela da obavlja i redovne kustoske dužnosti u Muzeju. Svojim učešćem u poslovima izdavaštva bitno je doprinela kvalitetu muzejskih izdanja.  

 

Stekla je stručno zvanje višeg kustosa, na osnovu monografije Muzealizacija medicine: muzeji i zbirke u Srbiji. Autor je izložbe i kataloga izložbe Vladan Đorđević: portret neumornog stvaraoca (Galerija SANU, 6.11. – 13.12. 2020). Koordinacija aktivnosti u oblasti izdavačke delatnosti Muzeja, članstvo i rad u Uređivačkom odboru časopisa Phlogiston. Aktivnosti u zaštiti vanmuzejskog fonda i formiranju istorijskih zbirki Instituta za histologiju i embriologiju „Aleksandar Đ. Kostić“ Medicinskog fakulteta UB. Objavljivanje i izlaganje stručnih radova na naučnim skupovima. Stručno-naučna obrada muzealija, klasifikacija i digitalizacija arhivskog i fotomaterijala medicinskih zbirki Muzeja nauke i tehnike; rukovođenje i plansko popunjavanje medicinskih zbirki; dopunjavanje stalnih muzejskih postavki; saradnja sa istraživačima muzejske građe. Učešće u radijskim i televizijskim emisijama sa temama o Muzeju, izložbama i istoriji medicine, objavljivanje članaka u štampi. Recenziranje i promovisanje knjiga iz oblasti istorije medicine. Autor, stručni saradnik i recenzent projekata koje finansira / sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Izabrana za člana-saradnika Matice srpske u Novom Sadu. Član Predsedništva Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva i član Evropske mreže univerzitetskih muzeja (European Academic Heritage Network).

Radom u oblasti muzeološke zaštite nastavnih zbirki Medicinskog fakulteta, započetim pre tri godine, 2020. godine je obuhvatila i kulturno nasleđe u Institutu za histologiju i embriologiju „Aleksandar Đ. Kostić“, gde je u saradnji sa kolegama započela klasifikaciju, sistematizaciju i stručno-naučnu obradu u cilju formiranja istorijskih zbirki i njihovog utvrđivanja za kulturna dobra. Istakli bismo, takođe, i angažovanje koleginice Simić u promovisanju kulturnog nasleđa iz oblasti medicine i zdravstva, a takođe i samog Muzeja nauke i tehnike, putem objavljivanja stručnih radova i saradnje sa medijima. Na osnovu svega navedenog, smatramo da je dr Jelena Jovanović Simić, viši kustos, idealan kandidat za muzejskog stručnjaka godine u izboru ICOM-a Srbija.
 

LOGO sajta i nagrade.jpg