Slike monahinje Marije: Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja
Autorka: Jelena Erdeljan
MUZEJ ŽRTAVA GENOCIDA, BEOGRAD
,,Slike monahinje Marije: Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja“ jeste dvojezična srpsko-engleska monografska publikacija, čiji je autor istaknuta istoričarka umetnosti gđa dr Jelena Erdeljan, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Monografska publikacija, kao prva koja sadrži i neprečišćeno integralno svedočanstvo monahinje Marije (Antić), pripadnice monaške obitelji srpskog pravoslavnog manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu (Eparhija pakračko-slavonska), time je obogaćena neposrednim iskustvom molitve, postojanja i stvaralaštva na najstradalnijem mestu za srpski narod u celokupnoj njegovoj istoriji. Publikacija je inspirisana snagom i lepotom radova monahinje Marije, u kojima se mešaju ikonopisačke tradicije sa naivom i elementima stripa i grafike Dalekog istoka, te srastaju tragedija svih jasenovačkih žrtava i obnovljeni život današnjeg manastira, brišući granicu između Neba i Zemlje. Inspirisani stvarnim i tragičnim događajima koji su se odigrali u Jasenovcu, radovi monahinje Marije jesu ikonične predstave i savremeni svedok vremena i područja koje je i dalje mesto bola, stradanja, patnje i sećanja. Nebeska dimenzija radova, citati iz Starog i Novog zaveta, molitve iz službe jasenovačkim novomučenicima, koji su deo publikacije, najpotresnije su svedočanstvo o Jasenovcu kao najvećem gubilištu srpskog naroda sa 115 velikih masovnih grobnica i neznanim mnoštvom rasutih manjih grobnica. Radove izvodi autorka koja je monahinja, a ne školovani likovni umetnik, stoga je u ovom slučaju umetnost iskorišćena kao pojam i svojevrsni kanal za sprovođenje duhovne i univerzalne, skoro pa božanske misli kako bi se ona otelotvorila na radovima mati Marije. Radovi, iako suptilni u formatu, koloritu, tehnici i pristupu umetnosti jesu univerzalne slike sveta koji i danas strada, scene koje se iznova ponavljaju, reflektuju i budući strah koji opstaje i hrani se patnjom iz nedavne prošlosti naroda, strah od apsolutnog razaranja humanosti, čovečnosti, nemanja svesti o nežnosti i potrebama drugog, zbog čega pozivaju na preispitivanje i razmišljanje o tome šta znači biti čovek.
Boško Petrović - dela iz fonda Muzeja grada Novog Sada
Autorka: Jelena Banjac
MUZEJGRADA NOVOG SADA
Publikacija dr Jelene Banjac predstavlja zaokružen prikaz stvaralaštva jednog od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika druge polovine 20. veka, Boška Petrovića (Novi Sad, 1922 - 1982). Objavljena je povodom obeležavanja 100 godina od rođenja umetnika, kao prateći katalog istoimene izložbe na kojoj je predstavljena celokupna kolekcija njegovih radova u Muzeju grada Novog Sada. Tom prilikom izložena su i dela koja je, povodom pomenute godišnjice, Muzeju poklonila umetnikova ćerka Višnja Petrović. Studiozno pripremljen, namenjen je stručnjacima, ali i najširoj publici, zainteresovanoj za novosadsku i vojvođansku likovnu scenu druge polovine 20. veka. Obuhvata analitički pogled na stvaralaštvo, izložbenu aktivnost i društvenu angažovanost Boška Petrovića, kao i prikaz celokupnog fonda njegovih dela u Muzeju. Obiman tekst postavlja umetnika u kontekst likovne umetnosti u jugoslovenskom društvu i na novosadskoj sceni tokom posleratnog perioda. Autorka je saopštila isrcpne informacije o ulozi Boška Petrovića u osnivanju Zavičajne galerije u okviru Muzeja grada Novog Sada (koja je u 2023. godini obeležila 60 godina postojanja), zatim umetničkih kolonija u Vojvodini i likovnih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi, umetničke grupe “Grupa 57” i radionice za izradu tapiserija “Atelje 61” kao jedinstvene institucije ovog tipa u Jugoslaviji. Publikacija od 300 strana sadrži brojne ilustracije Petrovićevih dela i foto-materijal dokumentarnog karaktera. Tako se čitalac upoznaje s atmosferom njegovog ateljea i likom samog umetnika. Autorka je imala uvid i u umetnikovu brižljivo sakupljanu Petrovićevu hemeroteku koja predstavlja dragoceni izvor informacija o njegovom stvaralaštvu, a danas se čuva u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića. Tekst J. Banjac je pisan razumljivim i stručnim jezikom, uz korišćenje standardnog naučnog aparata. Korišćena bibliografija sadrži oko 230 jedinica. U okviru publikacije nalazi se i obiman sažetak na engleskom jeziku. Nesumnjivo je da će ova publikacija biti uvrštena u osnovnu literaturu o ovom izuzetno važnom umetniku.
Нацисти, колаборационисти, музеји и културна добрау Србији током Другог светског рата
Аутори: Владимир Кривошејев, Раде Ристановић
ДРУШТВО ЗА УРБАНУ ИСТОРИЈУ
"Окупирана култура" је књига која тематски одскаче од устаљених историографских књига које анализирају војне операције, страдање и отпор. Њени аутори Други светски рат у окупираној Србији сагледавају из сасвим другог угла. Хоризонт ове публикације представља култура у њеном изузетно важном сегменту – заштити културних добара и раду музеја. У хеуристичком погледу ова монографија лежи на чврстим темељима примарних историјских извора, већински немачке и колаборационистичке провенијенције. Почетну тачку истраживања представљају провера стереотипа створених у послератној Југославији да се тек после Другог светског рата у држави чији целокупан друшштвени живот диктира Kомунистичка партија, развија музејска мрежа ван Београда као престонице, да се тада доносе и први закони о заштити културних добара и отвара први завод за заштиту споменика културе, као и да се тада формира и стручни и научни кадар спреман да активно ради на заштити споменика цултуре. Истраживања аутора негирала су ове стереотипе. Истина, они су прихватљви када је реч о предратном периоду, али не и за период окупације 1941-1944. Током окупационих година квислиншка Влада је осмислила националну мрежу музеја Србије, на три нивоа. Поред тога, у пролеће 1942. године донета је Уредба о чувању старина, које, представља темељни модеран правни акт. На основу те Уредбе основан је и Централни завод за заштиту старина. Поред тога, од јесени 1941. године радио је и београдски Градски завод за чување старина. Током окупације постојали су и посебни кусеви – семинари за музеалце, кроз које су се, било као предавачи, било као полазници курса, стручно и научно развила најпознатија имена послератне српске херитологије. У званичним биографијама код већине њих активност током ратних година потпуно прикривена. Поред документованог указивања на ове чињенице, уз детаљну историографску нарацију, аутори су додатну пажњу посветили и низу других аспеката рада баштинских установа у Србији током окупације.
Urednica: Tijana Stanković Pešterac; Autori: Tijana Stanković Pešterac, Aleksandra Stefanov, Tatjana Bugarski, Veselinka Marković, Dragana Garić, Milkica Popović, Katarina Radisavljević, Bogdan Šekarić, Mirjana Blagojev
MUZEJ VOJVODINE, NOVI SAD
Publikacija „Staklo“ prati istoimenu izložbu realizovanu u Muzeju Vojvodine u periodu decembra 2023. – aprila 2024. Ona govori o mnogobrojnim aspektima ovog izuzetno značajnog materijala i rezultat je rada tima sastavljenog od osam stručnjaka. Arheolozi, istoričari, istoričari umetnosti i etnolozi Muzeja Vojvodine predstavili su staklene predmete iz zbirki o kojima brinu i objasnili njihov značaj i značenje. Katalog je obiman – 248 strana, formata 22 x 22 cm, štampan u 300 primeraka. Rad na njemu podrazumevao je urednički napor s obzirom na to da se sastoji od tekstova devet autora i dodatka koji predstavlja rezultate projekta digitalne fotogrametrije. Ovaj deo podrazumeva i kju-ar kodove, čijim se skeniranjem putem mobilnog telefona pokreće aplikacija sa 3D modelima rimskih staklenih posuda. Time je postignuta dragocena interaktivnost – čitalac dobija mogućnost bližeg i detaljnijeg posmatranja predmeta, što predstavlja vrednu novinu u muzejskim publikacijama. Obimnost kataloga na izvrstan način dopunjuje tematske legende na postavci, koje su, u skladu sa tendencijama savremene muzeologije i potrebama modernog muzejskoj posetioca, kratkog formata. Takođe, pored tekstova koji prate tematsko-ekspozicioni plan izložbe, publikacija ima poseban deo sa detaljnim kataloškim jedinicama o svakom izloženom predmetu i ujednačen popis literature koji pokazuje naučnu zasnovanost svakog od tekstova. Složena struktura kataloga reflektuje složenost interdisciplinarnog pristupa jednoj muzejskoj temi. Prvi deo publikacije čine poglavlja: Uvodna reč, Međunarodna godina stakla 2022, Prirodno staklo i Proizvodnja stakla. U njima autori jasno objašnjavaju povod nastanka izložbe, kao i fenomen samog materijala, koji se u određenim oblicima nalazi u prirodi, a potom i fascinantno otkriće proizvodnje veštačkog stakla. Centralni deo knjige, shodno sadržaju, znatno je složeniji, ima podteme i bavi se različitim aspektima upotrebe stakla – Staklo u obrednoj i religijskoj kulturi, Staklo u svakodnevici (Ukrašavanje staklom, Ogledala, Staklo u privatnim / javnim prostorima), Ambalažno i medicinsko staklo, te Staklo u savremenoj umetnosti (Vitraž „Otpor“, Skulptura).
Царичин град - Justiniana Prima.
Изгубљени град у подножју Радан планине
Аутор: Верољуб Трајковић
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ И ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ БАШТИНЕ ЈУГА СРБИЈЕ
Данас, након 110. година мукотрпног истраживања „ изгубљени град „ како га је познати српски путописац Мита Ракић својевремено назвао, с поносом можемо рећи да пред нама и читаве српске и светске јавности стоји поприлично уређени и добрим делом истражени, археолошки локалитет који даје утисак ЈЕДНОГ ВАСКРСЛОГ ГРАДА На основу добијених резултата и историјских извора, направљене су прве теорије о периоду његовог постојања и називу насеља. Прojeкaт „ЦАРИЧИН ГРАД - JUSTINIJANA P ИЗГУБЉЕНИ ГРАД У ПОДНОЖЈУ РАДАН ПЛАНИНЕ” има за циљ израду једне нове занимљиве богате публикације, која би представљала одличну базу за нова сазнања о Царичином Граду. Један од разлога за писање једне овакве публикације о Царичином граду, је чињеница да прошлост тј. историја нерадо открива своје тајне. Тако је и са Царичиним градом, археолошким локалитетом са својим археолошким остацима, који се налази надомак варошице Лебане у лебанској општини. Због своје тајности које археолози покушавају да разоткрију више од једног века Царичин град још увек на неки начин представља мистичност у данашњем свету. Још увек нема јасне одговоре на многа питања из његовог живота. Много је врхунских археолога истраживало прошлост и вишевековну историју Царичиног града. Сви они су годинама истраживали и радили на прикупљању и састављању делића доказа са овог локалитета како би доказали да се ради о Царичином граду, граду који је подигао велики цар Јустинијан Први, за кога историја каже да је рођен у овим крајевима. Наравно, добијена сазнања увек могу да се надограђују како би се дошло до коначне истине. И даље ће се водити расправе о томе да ли је или није ово Царичин град, уз констатацију да ће се једини могући одговор добити и заснивати на посредним доказима. О томе ће одлучивати бројни научници који се баве овом темом. Улога ове публикације је да се овим текстом, приближи обичном човеку и понуди му одређен ниво сазнања.
Nova predmetnost u srpskoj umetnosti sedme decenije 20. veka
Autorka: Katarina Simeunović
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG
Kao druga knjiga u okviru edicije Nove percepcije 2023. godine objavljen je master rad Katarine Simeunović „Nove percepcije u srpskoj umetnosti sedme decenije 20. veka“, nagrađen prestižnom Nagradom Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u 2021. godini. Na taj način javnost se upoznaje sa novim idejama i metodološkim usmerenjima koja nastaju na izvorištu discipline istorije umetnosti na beogradskom univerzitetu. Predmet istraživanja knjige nije samo fenomen „nove predmetnosti“ u srpskoj umetnosti, već mapiranje ovog pojma u okvirima širih društvenih, kulturnih i umetničkih prilika šezdesetih godina 20. veka. Otvaranjem i odgovaranjem na brojna pitanja koja izlaze izvan strogih okvira formalno-stilske interpretacije, rad je utemeljen u detaljno proučenim i analiziranim društvenim i istorijskim okolnostima u kojima ova umetnost nastaje, a uključuje i značaj konzumerističkog modela koji je menjao kulturne obrasce. Autorka razmatra kulturno-političke prilike socijalističke Jugoslavije, kao i krtičke reakcije jednog dela umetnika na društvena zbivanja ali i na mainstream modernizma. U radu se analizira stvaralaštvo protagonista umetničkih promena koje se u ovom periodu dešavaju: Leonida Šejke, Radomira Damnjanovića Damnjana, Radomira Reljića, Vladimira Veličkovića, Dragoša Kalajića i Dušana Otaševića. Pažnju posvećuje ciklusima Ivana Tabakovića „Skriveni svetovi“ i „Život, misli, snovi“. Kritičkim odnosom prema stvarnosti, umetnici nove predmetnosti uzdrmali su poziciju zvanične umetnosti koja je svojom estetikom izgubila dodir sa različitim društvenim problemima, autorka ih zbog radikalnih novina u njihovoj umetničkoj praksi osnovano tumači u kontekstu „neoavangarde u socijalističkim uslovima“. Pozivajući se na terminološko određenje Jerka Denegrija nova predmetnost, važne preobražaje na domaćoj, prvenstveno beogradskoj umetničkoj sceni, celovito sagledava u poređenju sa najvažnijim evroameričkim umetničkim prilikama tokom sedme decenije, ujedno postavljajući osnove za razumevanje početaka postmodernizma u srpskoj umetnosti. Društvene promene koje su odredile strategiju nastanka fenomena nove predmetnosti kompletiraju tako odgovore za kojima rad traga, dok istovremeno nudi uvid u širu analizu mesta i uloge umetnosti, nauke i kulture u hladnoratovskoj atmosferi šezdesetih godina 20.veka.
Ауторка: Дубравка Прерадовић
НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ, БЕОГРАД
Народни музеј Србије је од свог оснивања до институализације службе заштите након Другог светског рата, био задужен и за бригу о споменицима на терену, те у том смислу и о средњовековним црквама и манастирима. Њихово систематично проучавање започето је 1906. године и до 1940. године стручњаци и сарадници Народног музеја проучили су и снимили више од три стотине локалитета на подручју Србије, Косова и Метохије, Македоније, Црне Горе, Херцеговине, Далмације и Грчке (Света Гора). Резултати тог вишедеценијског систематичног рада јесу бројне, пионирске студије, о живопису и архитектури проучаваних цркава, као и ванредно богата колекција снимака, њих више од десет хиљада, на стакленим плочама, која је и била почетна тачка овог обимног истраживања. Написана првенствено на основу богате архивске грађе, која се чува у Народном музеју Србије, као и у Архиву САНУ, ова монографска студија кроз осам поглавља расветљава све фазе тих истраживања - од њихове предисторије, преко скромних почетака, до година интензивног истраживања и фазе фотодокументовања споменика - као и њихове резултате. Стога су посебна поглавља посвећена управо едицији Српски споменици, која је основана у Народном музеју 1922. године и у оквиру које су објављене прве, модерне, научне монографије српских средњовековних манастира, као и Фонду Михајла Пупина захваљујући којем су те публикације штампане, а њихов значај стављен је контекст оновремених студија средњовековних споменика на Балкану. Коначно, важна пажња је посвећена и бројним научним и стручним прегалницима захваљујући чијем раду су постављени солидни темељи српске медиевистике. Не мање је важно што је у оквиру прилога, између осталог, објављен и прегледни каталог колекције снимака на стакленим плочама, организован по локалитетима, формату снимка и типологији снимљеног. Овом богато илустрованом књигом разоткривен је важан, а често занемарен, део историје Народног музеја и његове улоге у проучавању српске средњовековне монументалне уметности, чиме је једновремено написана и повест проучавања средњовековних цркава и манастира у Србији.
Ауторка: Драгана Ковачић
НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ, БЕОГРАД
Ревизија, реевалуација и публиковање низоземске, фламанске и холандске графике - сто осамдесет девет јединица из збирке Народног музеја Србије, захтевале су огроман труд. Сачињена од радова педесет познатих, и неколицине непознатих гравера, ова колекција никада није била систематски сакупљана нити каталогизована, што је захтевало темељно архивско истраживање. Уводни текст пружа детаљан увид у порекло и историјат колекције (започет 1899. откупом четрдесет шест графика од стране Михаила Валтровића, тадашњег директора Музеја) као и у историју низоземске графике. Оваквим приступом ауторке је београдска збирка на најбољи могући начин смештена у опште токове развоја и сакупљања низоземских отисака. Како Србија и област Низоземске од средњег до краја деветнаестог века нису биле повезане културним, економским, ни трговачким спонама, јасно је зашто је колекција низоземске графике Народног Музеја Србије разнолика и фрагментарна И због чега су у овој публикацји, у првом плану издавачке куће - од Антверпена, преко Харлема и Амстердама, до адреса у Риму и Лондону, а уместо традиционалне хронолошке организације и анализе материјала, карактеристичне за свеобухватне и систематски сакупљане колекције. У главном, каталошком делу књиге, графике су представљене веома читљивим и приступачним уносима које чине следећи елементи: биографски детаљи о уметнику или укљученим графичарима, анализа сваког отиска у смислу стила и/или иконографије, позиција уметничког дела у оквиру говора о уметниковом опусу као и сви технички подаци сваког отиска. Ова двојезична (на српском и енглеском језику) публикација представља резултат труда који се из почетка могао чинити немогућом мисијом, али се, захваљујући систематском и самопрегорном раду и иновативном приступу ауторке, бележи као значајан допринос у оквиру проучавања низоземске, холандске и фламанске графике, постављајући нове стандарде у истраживању и организацији графичких радова, заснованих на дубинском истраживању релевантне и новије историјско-уметничке литературе о графикама и графичким уметницима извршеним од стране водећих стручњака, остварујући циљ и могућност отварања правог приступа овој теми.
Jugo, moja Jugo - gastarbajterske priče, osvrti, izložbe, istraživanja
Urednica: Aleksandra Momčilović-Jovanović
MUZEJ JUGOSLAVIJE
,,Jugo, moja Jugo - gastarbajterske priče, osvrti, izložbe, istraživanja" je publikacija kompleksnog tipa s elementima kataloga izložbe koja adekvatno reflektuje osnovne namere dugoročnog istraživačko interpretativnog projekta o jugoslovenskim radnicima i radnicama na takozvanom privremenom radu u inostranstvu. Neki od glavnih ciljeva projekta - muzealizacija migracija, fokus na mikronarativima, testiranje dometa participativnih i saradničkih praksi, kao i baštinjenje atipičnih elemenata nasleđa - materijalizovani su sadržajem publikacije, izborom autora, formatom i samim rasporedom tekstova. Publikaciju otvara biografski tekst ,,Gastarbajtersko detinjstvo” Borisa Кralja, dizajnera iz Berlina, slede beleške iz razgovora sa gastarbajterima prve generacije Lalicom Simeonović i Bratoljubom Ćukom, zatim intervjui sa saradnicima na izložbi i stručnjacima za interpretaciju - Ljubomirom Bratićem, koautorom izložbe ,,Jugo, moja Jugo - gastarbajterske priče", teoretičarem iz Beča, zatim Sarom Sopić autorkom edukativnih programa i Ridigerom Rosigom konsultantom na izložbi. Tendenciozno, centralno mesto zauzima tekst o izložbi ,,Jugo, moja Jugo - gastarbajterske priče” Aleksandre Momčilović-Jovanović, elaborat o terenskom istraživanju Tijane Hajduković i osvrt konzervatorke RZZSK Marije Dragišić koje su sarađivale u istraživanju. Publikaciju zatvara tekst naučnog saradnika Etnografskog instituta SANU Miloša Rašića koji govori o naučnim istraživanjima koja je rad na izložbi indirektno pokrenuo. Hronološki prilog kontekstualizaciji fenomena gastarbajtera priredila je Ljubica Vlahović, a publikaciju zatvara katalog akvizicija čime ona ispunjava i formalan zahtev jednog kataloga izložbe. S obzirom na jugoslovenski profil teme i njenu relevantnost, ne samo u regionalnim već i u okvirima kontinuiranih migracija s globalnog juga na globalni sever, zamišljeno je da se metodom kristalizacije, izložba dopunjuje terenskim i arhivskim istraživanjima u drugim krajevima nekadašnje zajedničke države, ali i zemalja domaćina s velikom imigrantskom populacijom. Publikacija je izdata u prvoj godini kada je projekat nastavljen i realizovan u Bosni i Hercegovini, a izložba otvorena u Sarajevu. Publikacijom je ukazano na temeljni značaj ovog aktuelnog višestruko strateški važnog projekta i omogućeno da se on nastavi.
Zauvek u Beogradu - Izgubljeni brodovi: Prilozi poznavanju istorije plovidbe
Autorka: Gordana Karović
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE, BEOGRAD
Publikacija "Zauvek u Beogradu: izgubljeni brodovi" je plod je dugogodišnjeg istraživanja istorije plovidbe muzejske savetnice Gordane Karović. Knjiga duboko zadire u celokupnu istoriju Srbije, prateći kroz reke i brodove ono kroz šta je prolazila njena prestonica i uopšte država i narod. Započinje brodolomom iz 15. veka, a završava se potonućem tegljača Župa 2020. godine. Knjiga je zasnovana na istraživanju i analizi arhivske građe, prvenstveno dokumenata pohranjenih u Muzeju nauke i tehnike, ali i onih iz fondova arhivskih ustanova, a takođe i na obimnoj literaturi i periodičnim publikacijama. Rezultat je istraživanja istorijske i arheološke građe. Osim dostupne arhivske građe i literature korišćeni su i rezultati terenskih istraživanja dobijeni nedestruktivnim istraživačkim metodama: hidrografskim i geofizičkim merenjima, arheološkom prospekcijom koja je obavljena na pojedinim lokacijama sa ostacima potopljenih plovnih objekata, analizom podvodnih video-snimaka, kao i intervjuima sa roniocima i alasima. Za istraživanje je korišćena građa iz fondova Istorijskog arhiva Beograda, Državnog arhiva Srbije, Arhiva Jugoslavije, Vojnog arhiva i Arhiva Muzeja nauke i tehnike. Kako bi se oplemenila i učinila zanimljivom širokoj čitalačkoj publici, knjiga je obogaćena brojnim ilustrativnim prilozima: crtežima i fotografijama brodova, ljudi i događaja, arhivskim dokumentima, podvodnim snimcima i grafičkim prikazima rezultata snimanja rečnog korita. Najveći broj ilustracija potiče iz zbirki Muzeja nauke i tehnike, ali se u knjizi publikuju i fotografije eksponata iz zbirki Narodnog muzeja Srbije, zatim fotografije iz zbirki Muzeja grada Beograda, Narodne biblioteke Srbije, Železničkog muzeja iz Beograda, Mađarskog muzeja za nauku, saobraćaj i transport iz Budimpešte, kao i iz nekoliko domaćih privatnih kolekcija. Ovom knjigom Gordana Karović je dala jedan od najboljih pregleda istorije moderne srpske plovidbe na rekama. Na promociji koja je orgnaizovana u Muzeju govorili su dr Milan Gulić, dr Bojan Dimitrijević, Miroslav Hrkalović i mr Gordana Karović.