Pšenica je simbol za negovanje naših tradicionalnih vrednosti, vere, običaja, istorije, jezika, pisma i kulture. Kroz pšenicu čuvamo naš indentitet. Ona nas podseća na neprolazne vrednosti, pošten i uporan rad, koji je potrebno uložiti da se od zrna bačenog u brazdu dobije hleb.
Autori: Aleksandar Medović, Aleksandar Antunović, Filip Forkapić, Ildiko Medović
MUZEJ VOJVODINE, NOVI SAD
Muzej Vojvodine se izložbom pod nazivom „Pšenica ‒ od njive do trpeze“ pridružio obeležavanju jubilarne stogodišnjice Novosadskog sajma u Novom Sadu, kao i devedesetogodišnjici Poljoprivrednog sajma. Autorski tim ovog projekta činili su kustosi Muzeja Vojvodine: Aleksandar Medović – arheobotaničar, Aleksandar Antunović – etnolog, Filip Forkapić – inžinjer poljoprivrede i Ildiko Medović – arheolog. Ideja interdisciplinarnog tima je bila da se kroz jednu gajenu biljku prikaže materijalno i nematerijalno kulturno bogatstvo Vojvodine. Ovo je priča o pšenici koja se na prostoru Vojvodine uzgaja i konzumira od pojave prvih ratara i stočara, od pre osam hiljada godina sve do danas. Predmeti za izložbu su pozajmljeni iz arheoloških i etnoloških zbirki Muzeja Vojvodine kao i iz odeljenja muzejskog kompleksa u Kulpinu. Izložba je realizovana na tri lokacije: u Muzeju Vojvodine od 16. 5. do 20. 9. 2023, na Novosadskom sajmu, u hali 6, od 20 do 26. maja 2023. i u foajeu gradske kuće u Subotici 15. 8. 2023. povodom proslave nacionalnog praznika Bunjevaca „Dan Dužijance“. Centralna izložba je postavljena u Muzeju Vojvodine u tri prostorne celine: Arheobotanička bašta, foaje i svečana sala. Priča o pšenici prikazana je kroz sedam tematskih celina: zemlja, setva, žetva, vršidba, čuvanje, mlevenje i hrana. Kroz predmete, fotografije i kratke tematske legende dočarana je evolucija uzgojnog procesa ove ratarske kulture, počevši od pripreme zemljišta do upotrebe u ishrani. Ovo je ujedno priča i o istoriji poljoprivrede. Izložba prati razvoj poljoprivredne tehnike sve do perioda industrijske revolucije. Sve tri izložbe su imale za cilj da podignu svest o važnosti poljoprivrede kao najstarije i najvažnije grane privrede na ovim prostorima od praistorije do danas. Rezultat svih izložbi je bila izuzetna posećenost. Izložbe prati bogat dvojezičan katalog i jedna manja brošura.
EX ORIENTE LUX. Блискоисточна турнеја је представљала бег краља Милана од баласта комплексне политичке и породичне ситуације. Попут романтичарских песника, којима је Исток послужио као имагинарно уточиште, тако је и српски краљ у овим просторима пронашао прибежиште за нове колекционарске подухвате, али и за дубља промишљања о Богу.
Пут на исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору
Аутори: Снежана Цветковић, Дејан Вукелић
МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВУ
Изложба Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору, базирана је на књизи краљевог ађутанта Михаила Рашића Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку, објављеној у 2 свеске, 1891–1892. године. Изложбена полазишта обухватају личност Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање, духовни преображај на Христовом гробу, перцепцију дискурса Оријента на српском двору и његове утицаје на обликовање дворске културе у Србији поткрај XIX века. Милан Обреновић је на хаџилук кренуо инкогнито, као „гроф од Такова”, у пратњи најближих сарадника, са успутним задржавањем у Цариграду, Бејруту и Дамаску. Ово живописно путовање одвија се у периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године. Гроф од Такова путује „муњевитим возом” (Оријент експресом), паробродом, поштанским колима, јаше на коњу, логорује у пустињи, упознаје различите обичаје и културе и сусреће бројне значајне личности. Српски монарх је ово путовање искористио и да удовољи својој колекционарској пасији, па су уметнине које је сакупио послужиле као нуклеус Арапског салона, најрепрезентативнијег дворског простора у некадашњем Старом двору у Београду. Инспирисани оријенталним grand tour-ом Милана Обреновића и утицајем који је остварио на српску дворску културу и уметност, конципирали смо и оживели музеолошко путовање на Исток. С обзиром на то да је сачуван је мали број артефаката који сведоче о путовању и да је Стари двор Обреновића у Београду порушен 1904. године, а предмети из Арапског салона продати на аукцији у Бечу 1905. године, у циљу „оживљавања” изгубљеног дворског ентеријера урађена је реплика аџами панела, 3Д реконструкција Арапског салона, као и документарни филм у трајању од 27 минута. Дигитализована је и Рашићева књига, која је ширем кругу корисника постала доступна помоћу QR кода на корици изложбеног каталога. На тај начин смо као коначан производ добили мултимедијалну изложбу која је расветлила важан и доскора заборављени сегмент српске историје и уметности.
Медицина средњег века у Србији базирала се на лечењу људи природним лековитим средствима биљног, животињског и минералног порекла. Медицинска знања се ослањају на један од најпознатијих српских средњовековних рукописа „Хиландарски медицински кодекс“, који је од значаја за историју српске медицине, фармације и ботанике.
Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина
Ауторке: Александра Савић, Снежана Јарић
ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
У периоду од 26. јануара до 2. јула 2023. године у Галерији Природњачког музеја у Београду постављена је изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ аутора др Александре Савић, музејског саветника у Природњачком музеју и др Снежане Јарић, научног саветника у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институту од националног значаја (ИБИСС). Изложба је приређена с циљем да се јавности представе медицинска знања и пракса лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку. Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су у почетку везана за манастире и базирала су се на коришћењу лековитих средстава биљног, животињског и минералног порекла, а записи о медицинској и фармаколошкој пракси вековима су чувани у бројним манастирским архивама. Ауторке изложбе су представиле јавности један од најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине, рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), који представља најкомплетнији превод велике збирке рукописа средњовековне медицинскe праксе западне Европе - Салерно-Монпеље школе. Рукопис је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду. Оригинални примерак Хиландарског медицинског кодекса и данас се налази у архиви манастира Хиландар, док се његово фототипско издање чува у Народној библиотеци Србије у Београду. Изложба је организована у сарадњи са: ИБИСС-ом, Музејом Рас, Манастиром Свети Никола (Прибојска Бања) Српске православне Епархије милешевске, манастиром Хиландар, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Галеријом фресака Народног музеја Србије, Хемијским факултетом у Београду и Народним музејом Кикинда. Пријатељ изложбе је Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, а спонзор компанија „Тревис“. Изложба је имала 9500 посетилаца, организовано је 109 ауторских и стручних вођења за 4800 посетилаца и броји 63 медијска прилога у свим врстама медија.
Autorke: Una Popović, Svetlana Mitić, Žaklina Ratković, Mišela Blanuša, Rajka Bošković
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD
U periodu od 23.3. do 25.9. 2023. u Muzeju savremene umetnosti priređena je obimna tematska izložba “Grad: mesto identiteta” koja je obuhvatala 130 dela iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti. Kustoskinje izložbe su Una Popović, Svetlana Mitić, Žaklina Ratković, Mišela Blanuša, Rajka Bošković. Pod složenom a kulturološki značajnom temom inicirano je novo i drugačije čitanje kolekcije i prezentacija dela iz zbirki. Asocijativno i tematski mapirala i jukstaponirala su se umetnička dela od početka prošlog veka do ranih dvehiljaditih koja svojim širokim spektrom značenja na različite načine tretiraju pojedinca. Upotrebljen je pristup tzv. spoljnog učitavanja radova – prizori gradskog, građanskog, modernog u delima nastalim početkom 20. veka do savremenih ostvarenja promišljeni su kao socijalne kategorije analizirane kroz pojam umetničko sa idejom za dalju analizu identiteta, suštinskog / osnovnog pa i autorskog. Naznake gradskog unutar kolekcije posluže su kao vizuelna scenografija za dalju psihološku i sociološku analizu, način na koji se pravi prostorni i značenjski okvir ponašanja, odrastanja, sazrevanja - kako se formira pojedinac u polisu i kako interaktivni modeli ponašanja formiraju identitet grada. Osmišljena je dinamična, intermedijalna postavka na dva nivoa muzeja. Izložba nije predstavljena hronološki već je tematski struktuirana kroz pet celina : 1.Privatni prostori: svakodnevica u zajedništvu; 2. Semiotika grada; 3.Urbani svet – globalni grad ; 4.Subjekat i mesto; 5.Distopija – utopija. Svaka od celina bila je objedinjena i objašnjena tekstom a pojedini radovi su zasebno bili interpretirani te su služili kao mali narativni punktovi objašnjavajući određene prizore i probleme. Ovaj kompleksni projekat podrazumevao je drugačije i muzeološki studioznije istraživanje te se podrazumevao kao priprema za novu stalnu postavku koja se planira 2025. godine.
Umetničko nasleđe kao alat solidarnosti i poverenja
Autorke: Senka Ristivojević, Katarina Krstić
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD
Sa idejom da umetničko nasleđe 20. i 21. veka učini što dostupnije i pristupačnije različitim grupama publike, naročito ljudima sa nekom vrstom invaliditeta, Muzej savremene umetnosti je pokrenuo program „Inkluzija i Muzej“. Program se bavi pitanjima interpretiranja i medijacije umetnosti i istraživanju metoda rada koji podstiču dalje kreiranje kritičkog mišljenja i šireg saznavanja o svetu, što i jeste jedna od najznačajnijih uloga umetnosti. Rad sa zajednicom slepih i slabovidih ljudi u polju vizuelnih umetnosti je dugo podrazumevao prakse koje se svode na prenošenje likovnih elemenata umetničkog dela u taktilne reljefne crteže ili taktilne replike samog dela. Moderna i savremena umetnost su pokazale da je likovna umetnost mnogo više od onoga što vidimo i što naše oči mogu da sagledaju. „Plava izložba“ održana je u periodu od 18. maja do 16. oktobra 2023. godine u prizemlju Muzeja savremene umetnosti i predstavlja nastavak programa koji se bavi pristupačnošću umetničkog nasleđa i istraživanjem načina interpretacije umetnosti najpre za slepe i slabovide osobe. Nakon uspešno sprovedenog projekta „U dodiru sa“ (2018/2019), i uspostavljene metodologije rada, „Plava izložba“ predstavlja korak dalje u prevođenju vizuelnog sveta za članove našeg društva kojima je to direktno iskustvo vida uskraćeno. U saradnji sa Fakultetom likovnih umetnosti napravljen je program koji podrazumeva dvosemestralni zadatak za studente Vajarskog odseka, klasa profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića, a to je kreiranje radova interpretacija umetničkih dela iz muzejskih zbirki, namenjenih za slepe i slabovide osobe. Rezultat su izložbe, prevashodno namenjene ljudima sa oštećenjima vida, ali i ostaloj publici koja je rada da nasleđe vizuelnih umetnosti doživi na nesvakidašnji način, aktivirajući ostala čula i sopstveno fizičko telo. Na „Plavoj izložbi“ predstavljeno je dvanaest umetničkih dela iz zbirki Muzeja i isto toliko interpretacija koje prenose doživljaj umetničkih dela iz različitih vremenskih perioda istorije umetnosti 20. i 21. veka.
Asocirajući na karakteristike grafičkog medija, pojmovi rez, linija, otisak pre svega upućuju na širinu njihovih potencijalnih značenja: kao gesta kritičke intervencije i zasecanja u tkivo društvene stvarnosti, kao istorijskog kontinuiteta angažovanih umetničkih praksi, kao materijalnog traga i osećanja vremena u kojem je umetnost aktivni činilac, interpretator i korektiv društvenih zbivanja.
Autori: Mišela Blanuša, Miroslav Karić
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD
Izložba Rez – linija – otisak nastala je kao rezultat studijskog rada sa umetničkim delima iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koja su postavljena u svojevrsnu tematsko-interpretativnu relaciju i dijalog sa savremenim umetničkim praksama. Sam naziv izložbe upućuje na fenomen grafičkog medija koji u periodu između dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji postaje sve zastupljeniji u radovima umetnika, koji su u jednostavnosti i vizuelnoj snazi grafike, kao i njenim mogućnostima multiplikovanja, prepoznali potencijal za direktniji kritički stav o društveno-političkoj realnosti, neposredniju komunikaciju sa širokim masama i bržu distribuciju angažovane poruke. Pozicija umetnika kao saborca u borbi za bolji i pravedniji svet označila je promenu u percepciji uloge umetnosti u društvu i otvaranje ka različitim formama umetničkog udruživanja, kolektivnog delovanja i ideološkog povezivanja sa radničkim i političkim revolucionarnim pokretima. Skoro vek kasnije, socijalno angažovana umetnost kraja treće i četvrte decenije XX veka, u radu pojedinih domaćih savremenih umetnika aktivnih i na internacionalnoj sceni, predstavlja referentno polje idejnih i formalno-stilskih polazišta i mogućnost da iz rakursa određenog iskustva prošlosti kritički promišljaju aktuelne lokalne i globalne društveno-političke okolnosti. Izložba Rez-linija-otisak je imala za cilj da reaktuelizacijom u mnogo čemu posebnog i ne tako često prezentovanog segmenta umetničkog nasleđa međuratnog perioda na ovdašnjim prostorima pokaže na koji način današnje umetničke prakse promišljaju vitalnost i izražajnost grafičkog medija uključujući njegove premise u istraživačke procese, likovno-vizuelne prosedee čak i u pristupe u okviru izvođačkih umetnosti. Takođe, cilj je bio osmisliti za stručnu i širu javnost postavku koja će otvoriti prostor dinamičkih uodnošavanja umetničkih pozicija, iskaza, tema i narativa ujedninjenih angažovanim, kritičkim glasovima prema kontekstima vremena kojima su dela nastajala ili kojima pripadaju ispitijući njihovu transformativnu snagu u pogledu društvenih promena. Paralelno sa izložbom tematsko-problemski sadržaji su razvijani i kroz prateću didaktiku, diskurzivne programe, katalog sa studijskim tekstom a o relevantnosti istraživačkog poduhvata svedoči interesovanje publike.
Skice za velika dela: Boško Petrović
Autorka: Dragana Garić Jovičić
MUZEJ VOJVODINE, NOVI SAD
Izložba pod nazivom “Boško Petrović – Skice za velika dela”, kustoskinje-istoričarke umetnosti Dragane Garić Jovičić, već nazivom nagoveštava da je fokus usmeren na stvaralački proces jednog od najznačajnijih kako vojvođanskih, tako i srpskih umetnika. Izložba ima tri celine – Petrovićeve skice za tapiserije, skulpture i mozaik, a deo izložbe je i dokumentarni film Filipa Markovinovića u kome o umetniku govore njegovi savremenici. Na izložbi u Muzeju Vojvodine nalazi se 125 dela Boška Petrovića, od 160 koliko ih poseduje Muzej Vojvodine. Ideja je bila da se publici pruži uvid u fascinantni stvaralački proces koji se sastojao nekad i od preko stotinu skica i varijacija iste teme. Ta posvećenost, požrtvovanost i poštenje ono su što ostavlja bez daha. Otuda je akcenat ove postavke više na procesu nastanka umetničkog dela, na tom često mukotrpnom putu, nego na samoj temi. Za većinu dela Boška Petrovića postoje skice, a pogotovo ih je puno za ostvarenja velikog formata (na primer, mozaik za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine, čija se skica čuva u Muzeju Vojvodine, zauzima oko 60 metara kvadratnih skupštinskog zida). Postavka izložbe "Skica za velika dela" predstavlja nacrte za jednu skulpturu, jedan mozaik i jednu tapiseriju. Ta tri dela su zamišljena grandiozna, s tim što skulptura nikad nije realizovana, ali za potrebe ovog projekta publika je premijerno mogla da vidi maketu za "Spomenik ropstva", čije skice datiraju u vreme Drugog svetskog rata, od 1941. do 1945. godine. Javnost je prvi put na jednom mestu mogla da vidi ciklus od preko stotinu skica na temu revolucije, zajedno sa jednom mogućom verzijom realizovanog dela u formi monumentalne tapiserije dimenzija 3,5 x 3,5 kvadratna metra. Jedan od ciljeva ovog projekta bio je da se istakne značaj fenomena skice, kao same idejne zamisli, a ne samo realizovanog umetničkog dela,
Želela sam da akcenat sa realizovanog umetničkog dela prebacim na mnoštvo skica koje je ovaj umetnik požrtvovano izrađivao tokom celog života, a koje oslikavaju sam stvaralački proces, često mukotrpan i nepredvidiv. Izložba se sastoji od skica za skulpturu, mozaik i tapiseriju.
_0_62415000%201711450474.jpg)
Autor: Kustoski tim, Ibro Sakić "Mišolovka"
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG, NOVI SAD
Projekat „Festival muzejskog teatra” realizovan je kao nastavak projekta “Muzej mladih”. U okviru manifestacije Muzeji za 10, od 13–19. maja 2023. godine, prvi put je održan Festival sa ciljem da se prikažu muzejske predstave inspirisane istorijatom Spomen-zbirke, životom Pavla Beljanskog i umetnika zastupljenih u njegovoj kolekciji i društvenim temama kako bi se široj javnosti prikazali rezultati postignuti u ovoj oblasti. Publika se kroz pozorišni teatar, na interaktivan način, aktivno uključuje rekonstruišući istorijske činjenice jednog vremenskog okvira u koji je smeštena muzejska priča što je bio i cilj saradnje sa Teatrom mladih „Mišolovka“, u okviru koje su realizovane predstave „Šest portreta Pavla Beljanskog“, „U ogledalu muza“ i „Boemi sa Monparnasa“. Kroz raznolike radionice i u radu po grupama mladi kroz ovaj projekat razviju različite veštine, korišćenjem pristupa koji ih aktiviraju, navode na samostalno delovanje i unapređenje njihove stručne, metodičke i društvene kompetencije. Ključni cilj projekta je unapređenje saradnje između ustanova kulture, obrazovnih ustanova, udruženja i građana radi podsticanja kvaliteta i pristupačnosti programa za različite društvene grupacije, s fokusom prvenstveno na mlade. Takođe, cilj je bio da mladi, kroz angažovanje na predstavama, postanu aktivni učesnici u kreiranju, implementaciji i promociji programa za svoju generaciju. Namera je da se uključivanjem predstava muzejskih i srodnih ustanova kulture Festival u narednim godinama dodatno proširi i otvori za sagledavanje različitih mogućnosti primene ove dramske discipline u savremenoj muzeologiji.
Festival muzejskog teatra značajan je vid sagledavanja i promocije različitih mogućnosti primene dramske discipline u savremenoj muzeologiji, sa ciljem unapređenja saradnje između ustanova kulture, udruženja i građana, radi povećanja kvaliteta omladinske kulture kroz pružanje mogućnosti mladima da kreativno i kritički promišljaju kulturno nasleđe i pristupačnosti muzejskih programa.
Paja Jovanović i Gustav Klimt.
Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja
Autori: Snežana Mišić, Nikola Ivanović
GALERIJA MATICE SRPSKE, NOVI SAD
Na izložbi "Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja" bila su predstavljena tri ženska portreta iz tri muzeja: Galerije Matice srpske, Umetničko-istorijskog muzeja u Beču i Galerije Belvedere. Ova tri pažljivo odabrana dela, od kojih su dva prvi put izložena u Srbiji, ukazala su na sličnosti i razlike među velikim umetnicima, govore o društvenom kontekstu u kojem su nastajali i istovremeno povezali muzeje iz čijih su kolekcija. U prostoru Galerije Matice srpske se prvi put spojilo stvaralaštvo Paje Jovanovića i Gustava Klimta, pokrenuli su se dijalozi o njihovom umetničkom razvojnom putu, ali i o vezama srpske i austrijske kulture. U okviru izložbe održano je preko 100 kustoskih vođenja, 25 predavanja i autorskih vođenja i 12 kreativnih radionica za decu i tinejdžere, a zabeležno je preko 22 000 poseta. Izložba je privukla veliku pažnju javnosti - publike i medija, te je objavljeno preko 300 medijskih priloga. Izložbu je pratio istoimeni trojezični katalog sa raspravnim tekstom muzejske savetnice dr Snežane Mišić i "povremeno istinitim pričama" kustosa msr Nikole Ivanovića, koje su dale drugačiju perspektivu na tumačenje tri ženska portreta. "Povremeno istinite priče" bile su deo postavke izložbe, tako da je publika imala priliku da preko slušalica sluša priče na srpskom i engleskom jeziku dok posmatra dela Paje Jovanovića i Gustava Klimta.
Manje je više - prikaz dometa nacionalne umetnosti kroz dijalog sa velikim slikarem evropskog ranga.
Knez Mihailo. Rođen u Kragujevcu
Autor: Miloš Jurišić
NARODNI MUZEJ ŠUMADIJE, KRAGUJEVAC
Кao sastavni deo obeležavanja jubileja 200 godina od rođenja kneza Mihaila Obrenovića u Кragujevcu realizovana je značajna i atraktivna istorijska izložbena postavka koja je posvećena životu i dostignućima srpskog kneza. Glavni nosilac projektnih aktivnosti bio je Narodni muzej Šumadije, s obzirom na to da se nalazi na matičnom prostoru dvorskog kompleksa dinastije Obrenović, na mestu gde je i rođen knez Mihailo. Za lokaciju izložbene postavke je odabran sprat Кonaka kneza Mihaila, izgrađenog 1860. godine, pa je na taj način celokupni ambijent dobio adekvatan sadržaj. Direktor Narodnog muzeja Šumadije Miloš Jurišić, kao autor koncepta izložbe, odlučio je da stručni muzeološki i arhivski rad poveri autorskom timu koji čine Bojana Topalović i Roksanda Aleksić, istoričari Narodnog muzeja Šumadije, i Goran Milosavljević, istoričar Istorijskog arhiva Šumadije. Кoncept izložbe podeljen je u tri segmenta, po hronološkom ključu: detinjstvo i prva vladavina, period izgnanstva i period druge vladavine. Za svaki segment bio je zadužen jedan od članova autorskog tima, da bi se na samom kraju zajedničkom sinergijom, uz konsultacije sa autorom koncepta, došlo do konačne prezentacije kulturnog nasleđa u formi tematske multimedijalne izložbene postavke. Primenjen je multidisciplinarni (istorija, istorija umetnosti) i multimedijalni pristup (aplikacija, projekcije, animacije). Svečano otvaranje upriličeno je 16. 09. 2023. u okviru manifestacije „Dani kneza Mihaila“. Izložbu je otvorio Dejan Savić, savetnik predsednika Republike Srbije za kulturu. Biografija srpskog vladara neodvojiva je od istorije njegovog rodnog Кragujevca, kao i evropskog i srpskog kulturnog nasleđa, što je autorski tim spretno spojio u celinu. Ovim je primarni cilj prenošenja vrednosti kulture sećanja u kontekstu prezentacije ličnosti i dela kneza Mihaila Obrenovića kroz očuvanje srpskog identiteta I kulture kao dela evropske i svetske kulturne baštine u potpunosti ostvaren.
Misija kneza Mihaila na nacionalnom oslobođenju, državnom uređenju i kulturnom prosvećenju prekinuta je njegovom smrću, ali njegova vizija i dalje živi. Našom izložbenom postavkom u skladu sa motom jedne medalje posvećene knezu Mihailu, poručujemo: „Tvoja misao – poginuti neće!“
Autorka: Dragana Vučićević
PRIRODNJAČKI MUZEJ U BEOGRADU
Interdisciplinarna izložba, mozaičke strukture. Izložba "Priroda i jezik" je u trajanju od 4 meseca ostvarila posetu od 8858 posetilaca, od čega više od polovine, 4799, čine grupne posete (54%). Od ovog broja, na predškolske ustanove otpada 726 posetilaca (15% od broja grupnih poseta), srednje škole čine 1498 posetilaca (31,21% od grupnih poseta, odnosno 16% od ukupnog broja posetilaca), a osnovne 2130 (44,38% od broja grupnih poseta, odnosno 24% ukupnog broja posetilaca). Ciljevi izložbe su bili, pored upoznavanja javnosti sa eksponatima koji su po prvi put bili izloženi: edukacija, dobra interakcija sa publikom, razvijanje ekološke svesti, povezivanje zakonitosti koje vladaju u prirodi kroz prizmu različitih nauka i stvaranje samostalnih zaključaka, razvijanje sopstvenog utiska kao odgovor na izazove i pitanja postavljena na izložbi, povećanje motivisanost poseti Muzeja i kod ciljnih populacija koje do sada nisu prepoznavale Prirodnjački muzej kao instituciju koja bi mogla da bude zanimljiva za obilazak ili grupne posete (npr. Filološka gimnazija, studenti Matematilkog fakulteta, ili u većem broju nego obično i profesori srpskog jezika, verske nastave i gradjanskog vaspitanja) . Ovi pokazatelji (broj poseta), zajedno sa veoma pohvalnim komentarima u Knjizi utisaka, doprinose zaključku da je Izložba postigla uspešnu evaluaciju i doprinela cilju unapređenja muzejske delatnosti
Analizirajući odnos Čoveka i Prirode kroz prizmu više prirodnih i društvenih nauka, u cilju razumevanja suštine Prirode i njenih naučno potvrdjenih zakonitosti, pokušavamo da razumemo Govor Prirode i šta nam, na različitim nivoima, suptilno "poručuje". Ako razumemo Prirodu iznalazeći "zajednički jezik sa Njom", sačuvaćemo i Nju i Sebe.
Sokoli Starog Bečeja 1911-1941
Autor: Nemanja Karapandžić
GRADSKI MUZEJ U BEČEJU
Projektom su prezentovani rezultata istraživanja o Sokolskom društvu u Bečeju u periodu 1911-1941. godine. Gradski muzej u Bečeju u svom bogatom fundusu čuva trodimenzionalne predmete, plakate, razglednice i fotografije, koji su neiscrpan izvor podataka za istraživanje ove teme, a značajan izvor predstavlja i arhivska građa Istorijskog arhiva Sente, Odseka za arhivsku građu Bečeja. Izložba je upotpunjena i pozajmljenim predmetima iz zbirke Narodnog muzeja iz Zrenjanina, sokolskog društva Vojvodina iz Novog Sada, Pravoslavne crkvene opštine Senćanske, kao i predmetima iz privatnih kolekcija. Ukupno je izloženo 90 predmeta, raspoređenih u 9 vitrina i slobodnom prostoru. Cilj projekta je sveobuhvatni prikaz rezultata istorijskog istraživanja o sokolskom pokretu kroz prizmu arhivske građe i predmeta koji se nalaze u fundusu Gradskog muzeja Bečej. S obzirom na to da se ovaj pokret temeljio na ljubavi prema domovini i sopstvenom narodu, čovečnosti, bratstvu, slobodi, jedinstvu i čestitosti, a u isto vreme težio je negovanju fizički zdrave i moralno jake nacije, težili smo da publici, a posebno mladim ljudima ukažemo na ove vrednosti, ali i značaj zdravog života. Krajnji cilj projekta je gostovanje izložbe po drugim muzejima i promovisanje kulturne baštine naše opštine. Jedan od najvažnijih rezultata projekta, jeste upotpunjavanje muzejske zbirke sa predmetima vezanih za sokolski pokret. Naime, na početku istraživanje ove teme, Gradski muzej u Bečeju je raspolagao sa svega 15 predmeta vezanih za Sokolsko društvo. Nakon realizacije izložbe, muzejski fundus je uvećan za 20 novonabavljenih predmeta, koje su darodavci poklonili.
Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi je služilo Sokolstvo!
Pomorišac, Vasa Pomorišac - agent srpske likovne umetnosti između tradicije i modernosti.
Autorke: Ana Ereš, Jelena Ognjanović
GALERIJA MATICE SRPSKE, NOVI SAD
Izložba je bila posvećena umetniku koji je uspeo da klasičnu umetnost prikaže kroz optiku modernog pogleda, koji se jedini među svojim kolegama slikarima prve polovine XX veka školovao u Londonu, koji je nagrađen Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika, čija se dela čuvaju u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu i umetniku koji je tokom pedeset godina stvaranja iznedrio jedinstvenu likovnost u srpskoj umetnosti. Umetnički put Vase Pomorišca razvijao se od rodnog Modoša, preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza. O njegovoj priznatosti u svetu umetnosti svedoče brojne porudžbine i dela izvedena u različitim medijima, raznovrsne tematike i za različite potrebe – od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u fresko-slikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige, do nacrta za novčanice, ali i dobar prijem kod kritike i pozitivna mišljenja tadašnje stručne javnosti, kolega i društva uopšte. Takođe, saradnja sa Maticom srpskom nije izostala. Bio je poslednji, jedanaesti stipendista Matice srpske, zbog čega nije slučajno što se jubilej 175 godina Galerije Matice srpske, koji je započet izložbom dela prvog stipendiste Uroša Predića, zaokružuje izložbom dela Vase Pomorišca. U želji da se ime i stvaralaštvo slikara Vase Pomorišca ponovo istaknu u javnosti i da se još jednom ukaže na njegov doprinos srpskoj umetnosti, Galerija Matice srpske je u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu realizovala izložbu koja je predstavila preko sto umetničkih dela zahvaljujući podršci Pomoriščevih sinova Gordana i Bojana, Narodnog muzeja Srbije, Muzeja primenjene umetnosti, Vojnog muzeja, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Zrenjanin, Narodnog muzeja Pančevo, Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ u Čačku, Narodnog muzeja Požarevac, Narodnog muzeja Smederevska Palanka, Fonda za penziono i invalidsko osiguranje u Zrenjaninu, kao i brojnih privatnih kolekcionara. Izložbu je za 136 dana trajanja posetilo preko 20 000 posetilaca.
„Лаж је у стању да обиђе пола света док истина још увек навлачи своје ципеле“ Марк Твен
Хартије једног времена-немачка ратна пропаганда 1941-1944.
Ауторка: Милица Јаковљевић
ВОЈНИ МУЗЕЈ, БЕОГРАД
Поводом Дана Војног музеја у Београду и 145 година од оснивања те установе културе, њеног постојања и рада, 22. августа 2023. године у Галерији Војног музеја на Београдској тврђави отворена је изложба под називом "Хартије једног времена-немачка ратна пропаганда 1941-1944.". Аутор изложбе и каталога је мастер историчар и кустос Војног музеја, Милица Јаковљевић. Фонд Војног музеја богат је немачким ратним пропагандним плакатима, вредним историјским, сведочанствима и друштвеним документима, који из данашње перспективе, представљају посебну врсту архивалија, односно архивских докумената који су систематизовани и распоређени у Збирци архивалија Војног музеја. Њихова разноврсност сведочи о немачкој ратној пропаганди, настанку и развоју немачког ратног плаката, променама садржаја и политичким обележјима, на основу којих се може реконструисати и друштвена слика те епохе. За потребе изложбе, из фонда Војног музеја, после 80 година од њиховог настанка, по први пут је приказана колекција немачких ратних пропагандних плаката из периода од 1941. до 1944. године. Ауторка изложбе одабрала је више од 100 оригиналних плаката и они су представљени публици кроз шест тематских целина са циљем да се прикажу правци деловања немачке ратне пропаганде, њени циљеви, постигнути ефекати на српско становништво и последице истих. Немачки ратни пропагандни плакати, настали у конкретним друштвеним, хронолошким и просторним условима, у раздобљу 1941-1944, били су одраз ратне стварности и представљају илустративну хронологију историјских догађаја у Србији (Југославији), за време окупације. Плакати, као део немачке ратне пропаганде, дају драгоцене податке о суштини нацистичке идеологије, о окупационом систему и ратном току на простору окупиране Србије и на светском нивоу. Многи од плаката насталих у ратном раздобљу, урезали су се у колективно сећање и постали су аутентични документи времена - ХАРТИЈЕ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА. Поводом обележавања 80 година ослобођења градова и места Србије у Другом светском рату, изложба "Хартије једног времена" гостује у Музеју 21. октобар у Крагујевцу, Историјском архиву у Нишу, у Зајечару, Архиву Војводине и др.
Izložba Istorijskog muzeja Srbije „Čekajući stalnu postavku” ima za cilj da pažljivim izborom najreprezentativnijih predmeta svojoj publici predstavi istoriju srpskog naroda, ali istovremeno i da nagovesti sadržaj buduće stalne postavke.
Autorke: Dušica Bojić, Slađana Bojković, Tijana Jovanović Češka
ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE, BEOGRAD
U godini obeležavanja 60 godina od osnivanja, Istorijski muzej Srbije predstavio je izložbu „Čekajući stalnu postavku”, kojom je po prvi put obuhvaćena skoro celokupna istorija srpskog naroda i dat nagoveštaj kako će izgledati buduća stalna postavka Istorijskog muzeja. Izložba „Čekajući stalnu postavku” otvorena je u galeriji Istorijskog muzeja Srbije na Trgu Nikole Pašića, a njen koncept osmišljen je tako da daje uvid u zasebne segmente srpske istorije. Svaki segment ilustrovan je najreprezentativnijim predmetima iz fonda Muzeja. Centralna sala posvećena je predmetima od najvećeg kulturnog značaja – insignijama kralja Petra I Karađorđevića: šar, žezlo, kopča za plašt, krunidbeni plašt (od venecijanskog pliša i svile oivičen hermelinom) i kruna, kao jedina sačuvana srpska kruna, izlivena od gvozdene ručke topa vožda Karađorđa. Kruna je izrađena u čuvenoj radionici braće Faliz u Parizu, a po nacrtu profesora Mihaila Valtrovića. Bočne sale posvećene su dinastiji Karađorđević i dinastiji Obrenović, gde su, pored biografija njihovih članova, prikazani i najvredniji predmeti srpskih vladara i njihovih porodica. Ostatak galerijskog prostora posvećen je srednjovekovnom periodu istorije srpskog naroda – od stvaranja prvih srpskih država, preko slavnog perioda države Nemanjića, do pada pod osmansku vlast. Za ovaj deo postavke posebno su izrađene i premijerno predstavljene idealne rekonstrukcije kruna, ručnih krstova, žezla i odeždi srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki, izrađenih u cilju osvežavanja kolektivnog sećanja na ovaj period srpske istorije (krune cara Dušana i carice Jelene, kralja Milutina, kraljice Jelene Anžujske, despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića, odežda Mihaila I Vojisavljevića, kao i Milutina i Dragutina iz perioda detinjstva). Izložba se ciklično obogaćuje novim rekonstrukcijama, kao i predmetima iz muzejskog fonda, čime se obezbeđuje dinamičnost i uvek nova interakcija sa publikom.
_0_29482700%201711963898.jpg)
ЕТНОЛОГИЈА У МУЗЕЈУ: BEHIND THE SCENES
Етнологија у музеју. Шта они тамо раде?
Аутори: Милица Карапанџић, Владан Радисављевић
НАРОДНИ МУЗЕЈ НИШ
Схватање музеја као строге елитистичке институције, а етнолога само као сакупљача и тумача традиционалне сеоске културе навело нас је да демистификујемо такав положај, као и само бављење музејских професионалаца својим послом. Креирали смо другачију атмосферу музејског доживљаја и понудили унутрашњу перспективу јавности. Занимљив је податак да данашњи светски музеји око 90 процената тезаурираних предмета чувају у депоима, док је само 10 процената доступно јавности на сталним и тематским изложбама. Када овоме додамо чињеницу да одељење етнологије нашег Музеја нема сталну поставку, те да се свакодневни рад са предметима одвија у депоима, спонтано се јавила идеја да јавности припремимо један доживљај музејског депоа behind the scenes. Како бисмо нагласили разноврсност и богатство етнолошког наслеђа које чувамо, као и да бисмо указали на значај и потребу адекватног простора, експонате смо поставили и представили у симулираним условима музејског депоа. На полицама од инертних материјала какве користимо у реалним депоима, представили смо око 300 предмета из свих колекција етнолошке збирке, поштујући све савремене стандарде и параметре из области превентивне конзервације. На полицама се налази опрема за праћење релативне влажности и температуре, а осетљиви предмети постављени су у бандажама и прстенима од полиуретанске пене како, како би нагласили аспект заштите предета у депоима. Уместо уобичајених легенди са објашњењима, уз предмете се на полицама налазе приче о колекцијама, увек наглашавајући поједино веровање или занимљивост везано за ту групу предмета. Депо заузима централно место у музејском животу предмета, као и у професионалном животу кустоса, па смо сматрали значајним да га овога пута означимо централним местом и у презентацији. Путовање једног предмета из свог претходног контекста до музејског предмета и културног добра представљено је кроз сегменте: анализа и набавка предмета, документација, конзервација, смештај и брига о предметима и руковање и излагање. Интеграцијом нематеријалног културног наслеђа у простор музејске етнологије заокружујемо нашу причу о етнологију и музеју изнутра.
Muzeji imaju potencijal da postanu aktivni učesnici u uspostavljanju dijaloga zasnovanih na zajedničkom nasleđu i značaju koji ono ima u današnjem svetu. Zato izložba "Ježeva kućica-izmišljanje boljeg sveta" nastoji da posetiocima pruži iskustvo koje je edukativno i zabavno, ali i transformativno pa možda čak i isceljujuće.
Ježeva kućica - Izmišljanje boljeg sveta
Autorke: Sara Sopić, Mirjana Slavković
MUZEJ JUGOSLAVIJE
„Ježeva kućica“, poema Branka Ćopića, zauzima posebno mesto u sećanjima na detinjstvo brojnih generacija rođenih u Jugoslaviji. I danas, sedam decenija nakon objavljivanja, ovo delo predstavlja polje identifikacije, deljeno mesto sećanja i jak okidač za nostalgiju. Polazeći od ikoničnog statusa koji ima u kolektivnom pamćenju i turbulentne istorije odnosa prema ovoj poemi i njenom piscu, kreirana je izložba koja ima za cilj da pokrene dijalog o zajedničkom nematerijalnom kulturnom nasleđu i njegovim potencijalima kako bismo preispitali svoje identitete danas, istovremeno otvarajući pitanja o značaju doma, odnosa prema bliskoj prošlosti, zajednicama kojima pripadamo, ksenofobiji, sećanju, nostalgiji, mentalnom zdravlju… Kao inspiracija za naslov i strukturu izložbe poslužio je Ćopićev citat (Nekad mi se čini da je dečija literatura samo jedan vid bežanja od stvarnosti, od sukoba sa njom. Od neljudskog sveta čovek se spasava vraćanjem u detinjstvo, izmišljajući novi svet koji je bolji i ljudskiji od onoga koji ga okružuje.) u kojem se nazire jasan dualizam strašnog i mračnog sveta realnosti i izmaštanog boljeg sveta, koji on kreira za sebe i svoje čitaoce, pa se i izložba sastoji iz dve celine. Prva celina posvećena „Ježevoj kućici“, osmišljena kao svojevrsna fikcija, realizovana je u saradnji sa decom iz Beograda, Zagreba i Sarajeva i studentkinjama scenografije Beogradskog univerziteta. Kroz seriju radionica maštali su kako žele da izgleda izložba o čuvenoj Ćopićevoj priči. Na osnovu njihovih ideja i crteža ovaj deo postavke je oblikovan kroz dijalog sa brojnim saradnicima. Rezultat je interaktivni prostor koji predstavlja poligon za igru i aktiviranje mašte, ali i okvir za refleksiju i međugeneracijske susrete i razmenu. Druga celina izložbe bavi se životom Branka Ćopića i ima prevashodno dokumentarni karakter. Pored kolekcije Muzeja Jugoslavije, najveći deo predmeta pozajmljen je iz SANU i Zadužbine Branka Ćopića, a izložba pruža i uvid u bogatu arhivu intervjua sa sagovornicima različitih senzibiliteta, usmerenja i generacija.
"Добро је имати сачувано не само шта су људи мислили и осећали, већ шта су им руке радиле, шта снага стварала, аочи гледале сваког дана живота."
Матарушка Бања: Под хладним липама, крај брзог Ибра...
Аутори: Сузана Новчић, Радомир Јакшић
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО
Током четврте и пете деценије XIX века, почињу прва хемијска испитивања лековитих вода из неких извора са територије Кнежевине Србије. Ти први кораци ка балнеологији не могу се посматрати без свеобухватног контекста стварања и рађања одређених политичких, административних, економских и друштвених услова, у циљу формирања модерне српске државе. Промене које су се огледале у модернизацији државне управе, подразумевале су и трансформацију школства, здравства, војске и других структура друштва. Након добијања прве аутономије 1830. године у Србији је почела континуирана брига о здравственој заштити становника, пре свега кроз оснивање санитетске службе и здравствених установа. Многи истраживачи сматрају да пратећи развој здравства, посебно балнеологије, можемо пратити и почетке и развој туризма. Тачније, почетке туризма у Србији, треба тражити у њеним бањама. Од такозваних народних бања настају праве бање, чије су воде континуирано испитиване и које су временом хигијенски уређене. Тада су се издвојиле Врњачка Бања, Бања Ковиљача, Сокобања и Буковичка Бања. Матарушка Бања, као лечилиште и туристичко место, почиње да се развија у првим годинама XX века. Иако је једна од најмлађих бања, због посебних природних ресурса и карактеристичне географско-просторне структуре, њен развој ишао је узлазном путањом, посебно у годинама између два светска рата, када је и формирана као климатско лечилиште за одмор и опоравaк. На изложби Под хладним липама, крај брзог Ибра... публика може да види, кроз разгледнице, филмове, фотографије, предмете и документа генезу настанка и развоја Матарушке Бање – од проналаска лековите воде, преко међуратних година процвата и успона, затим системских и идеолошких промена у социјализму, када се развила у модерно лечилиште, у складу са стандардима савремене балнеологије и рехабилитације, све до почетка деведесетих година XX века, када је под утицајем несрећних друштвено-политичко околности, доживела својеврсно посрнуће. Поред хронолошког приказа, изложба пружа увид у изглед туристичко - угоститељских објеката, здравствених и лечилишних установа, репрезентативних бањских вила, првобитни урбанистичко-регулациони план, архитектонске пројекате бањских купатила,
Pogled kroz tehnologiju
Autori: Zoran Lević, Dušan Petrović, Ivan Stanić
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE, BEOGRAD
Autorski tim: Zoran Lević, Dušan Petrović i Ivan Stanić, kustosi Muzeja nauke i tehnike. Izložba je posvećena „skrivenoj“ strani tehničkih predmeta koje baštini Muzej nauke i tehnike. Tehnički uređaji, uglavnom, „skrivaju“ svoju unutrašnjost. U velikom broju slučajeva, pokrivanjem se štiti njihova unutrašnjost i time obezbeđuje njihovo neometano funkcionisanje. Pored zaštitne funkcije, za veliki broj uređaja je bitno i oblikovanje, tj. njihov dizajn. Tako unutrašnjost većine tehničkih uređaja ostaje skrivena oku posmatrača, a samim tim i njihov način rada. Rastavljanjem na delove ili sečenjem uređaja, narušava se njihova kompaktnost i funkcionisanje, pa ovakve i slične metode nisu prihvatljive za proučavanje. Kada su u pitanju muzejski eksponati, pomenute invazivne tehnike nisu ni moguće. Kako bi posetiocima dočarali unutrašnji izgled i rad raznih uređaja, muzeji često izrađuju 3D modele ili ih digitalno rekonstruišu. Zahvaljujući razvoju novih softverskih alata (i 3D štampe), danas su rezultati mnogo bolji. Međutim, i dalje ostaje nepoznanica stvarnog izgleda unutrašnjosti uređaja, jer ju je nemoguće videti na muzejskim izložbama. Zbog svega navedenog rodila se ideja da se izaberu eksponati iz zbirki muzeja koji „kriju“ interesantnu unutrašnjost i prepuste prolazu X-zraka. Stupili smo u kontakt sa domaćom kompanijom Vizaris koja proizvodi digitalne rendgen aparate najnovije generacije. Zahvaljujući njihovim savremenim digitalnim rendgen aparatima i softverom, postignut je neverovatan rezultat. Nova rendgenska tehnologija omogućila nam je i dinamičke snimke predmete, tj, pružila mogućnost da bez rasklapanja vidimo njihovu unutrašnjost dok rade. Otuda naša velika želja da ovu novu tehnološku i muzeološku praksu podelimo i sa našim posetiocima putem izložbe sa intrigantnim nazivom „Gola tehnologija“, a sve u svrhu edukacije i demonstracije novih muzeoloških praksi u prezentaciji kulturne baštine.
Autori: Jelena Vukčević, Nada Marinković, Ivana Ružić, Radomir Đurić
MUZEJSKA ZBIRKA NARODNOG UNIVERZITETA TRSTENIK
Projekat „Trstenička Slovarica“ je namenjen svim generacijama ljubitelja kulturno-istorijske baštine, mada na prvi pogled izgleda kao da je namenjen najmlađima. Projekat je sastavljen od nekoliko delova. Prva faza projekta je bila igra na „Slovo na slovo“ koja se odvijala 15 nedelja putem zvaničnih društvenih mreža. Za tih 15 nedelja prikupljeni su pojmovi, imena ličnosti, značajni spomenici i događaji, stari predmeti i slično, od slova A do slova Š, koje su građani opštine Trstenik identifikovali kao značajne za kulturu i istoriju kraja u kome žive. Druga faza je podrazumevala sistematizaciju prikupljenih pojmova i njhov odabir. Na svako slovo azbuke je izabrano po nekoliko pojmova koji, osim lokalnog, imaju i nacionalni karakter, odnosno prevazilaze okvire opštine Trstenik. Treća faza je podrazumevala prilagođavanje odabranih pojmova uzrastu dece od 5 do 7 godina, osmišljavanje zadataka čija će rešenja voditi do otkrivanja odabranih pojmova u cilju formiranja interaktivne publikacija koja će držati pažnju ne samo deci već i odraslima koji zajedno sa decom učestvuju u rešavanju zadataka i otkrivanju zanimljive prošlosti opštine Trstenik. Nakon četvrte faze koja je podrazumevala dizajn publikacije i pripremu za štampu, u petoj fazi je odštampana izložba kao i publikacija. Publikacija i izložba su predstavljene publici u oktobru, za vreme dečije nedelje. Interesovanje za izložbu i publikaciju je bilo neverovatno. U šestoj, završnoj fazi, projektni tim je obišao sve osnovne škole opštine Trstenik i svim učenicima prvog razreda (362 učenika) poklonio po primerak publikacije. Cilje je bilo primarno da se dođe do učenika seoskih škola koji nemaju mnogo prilike da učestvuju u kulturnim i društvenim aktivnostima i koji gotovo nikada ne prisustvuju promocijama knjiga ili nekim drugim sličnim događajima. Projekat je sprovela Muzejska zbirka Narodnog univerziteta Trstenik. Članovi projektnog tima su: Jelena Vukčević, Nada Marinković, Ivana Ružić i Radomir Đurić.
Trstenička Slovarica - nasleđe od A do Š.
Prostor koji teče. Vodice - Bor
Autorka: Suzana Mijić
MUZEJ RUDARSTVA I METALURGIJE BOR
Inicijalna ideja za projekat o borskom dečjem odmaralištu u Vodicama nastala je tokom istraživanja svakodnevnog života lokalne zajednice u eri socijalizma, koja su rađena u period od 2018. do 2020. godine. U okviru terenskih istraživanja baziranih na korišćenju upitnika i ankete, kao jedno od mesta sećanja (i jedino van gradske sredine), neizostavno su građani i građanke Bora isticali Vodice kod Šibenika. Naime, generacije borske dece, počev od 1963. do 1989. godine kontinuirano su letovanja i poljske nastave provodile u Dečjem odmaralištu “Bor” u Vodicama, koja su protokom vremena dobila mitske obrise. Istraživanja su pokazala postojanje sačuvanih materijalni tragova i živih usmena svedočanstva, kao i spremnost i zainteresovanost lokalne zajednice za učešće u projektu koji bi ovakvu vrstu nasleđa sačuvao od zaborava. S druge strane postajala je i spremnost muzeja da selektuje, obradi i prezentuje sačuvano nasleđe iz Vodica, s ciljem sagledavanja njegove uloge u simbolizovanju zajednice i izražavanju osećanja pripadnosti. Istraživanja su dobila i drugi nivo kada je pod geslom “Sećanje nam niko ne može oduzeti”, na Fejsbuku 2020. godine osnovana društvena grupa “Vodice dečije odmaralište Bor”. Aktuelizovanje prošlosti kreiranjem objava, čiju sadržajnu formu čine fotografije, komentari i sećanja, davna kolektivna letovanja izmeštaju se u sadašnje vreme. I u ovom izmenjenom kontekstu figuriraju konzervirana sećanja virtuelne zajednice i mitologizacija ovog fenomena. Poseban segment projekta odnosi se na socijalni turizam u Boru i jednu ljubavnu priču. Istraživanje je bazirano na proučavanju tekstova iz “Kolektiva” i arhivskog materijala Društva za staranje i brigu o deci koje se danas čuva u Predškolskoj ustanovi “Bambi” Bor. Cilj projekta – stvaranje i učvršćivanje veze sa zajednicom, virtuelnom i stvarnom, realizacijom projekta je u potpunosti postignut
I dalje sam tamo, iako sam ovde.
_page-0002_0_56892700%201711718819.jpg)
Afirmacija ličnosti koja predstavlja personifikaciju danas zapostavljenih vrednosti koje su Srbiju i srpsko društvo uvodile u red modernih, uređenih društava u svim segmentima. Nadežda je u sebi objedinila veliku umetnicu i društvenu aktivistkinju i danas treba da služi kao primer ličnog aktivizma koji svojom upornošću menja čitavo društvo nabolje.
Autori: Kustoski tim UGNPSuzana Mijić
UMETNIČKA GALERIJA NADEŽDA PETROVIĆ, ČAČAK
Dugoročni projekat koji je Umetnička galerija ''Nadežda Petrović'' iz Čačka započela 2015. godine obeležavanjem stote godišnjice smrti Nadežde Petrović. Nekoliko godina unazad, počev od 2015. godine, ustanova je u okviru svojih godišnjih programa ''pripremala'' stručnu i širu javnost realizacijom aktivnosti i programa koji su slavili život velike umetnice i osvetljavali razne segmente njenog umetničkog i aktivističkog života i delovanja. Sve te dugogodišnje aktivnosti kulminirale su u 2023. godini, realizacijom projekta ‘’Nadežda. Istina i sloboda.’’, simbolično u godini značajnijeg jubileja, 150 godina od rođenja Nadežde Petrović. Imajući u vidu da život i delo Nadežde Petrović nisu dovoljno poznate ni prisutne u međunarodnoj javnosti, cilj je bio naći način da se veliki jubilej iskoristi kako bi se Nadeždi odala počast koju svakako zaslužuje i koja je delimično ispunjena u domaćoj javnosti, ali i pokušati da se njeno delo, život i aktivizam afirmiše više na regionalnoj i međunarodnoj sceni. Projekat u godini jubileja je koncipiran na više nivoa (domaći, regionalni, međunarodni) i okupio je partnere, značajne nacionalne institucije iz regiona. Izvršni savet UNESCO je 2021. zvanično naš jubilej uvrstio na listu značajnih jubileja za svetsku umetnost i kulturu i tako nam pružio priliku da okupimo partnere i realizujemo projekat na svim predviđenim nivoima. Početkom oktobra, predstavili smo život i delo Nadežde Petrović u Palati UNESCO u Parizu uz prisustvo mnogobrojnih diplomatskih delegacija, a tokom godine, ustanova je kooordinirala realizaciju aktivnosti partnerskih institucija i sa ponosom možemo reći da su u projektu učestvovali Narodni muzej Beograd, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Galerija ‘’Božidar Jakac’’ iz Kostanjevice (Slovenija), Muzej savremene umetnosti RS Banjaluka (BiH/RS), Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Tiflološki muzej Zagreb, Galerija Matice Srpske Novi Sad, Filozofski fakultet u Beogradu, Nacionalni komitet UNESCO i Izvršni savet UNESCO, Ministarstvo kulture Srbije i brojni partneri iz šire lokalne zajednice (Grad Čačak, obrazovno-naučne i privredne institucije).
Sloganom SPASENA DETINJSTVA mogla bi se sažeti tema izložbe. Uslovljenost ličnih sudbina dece ratnim strahotama, političkim odlukama i kolektivnom s(a)vešću, prikazana je sa svim nijansama koje su surove okolnosti i slojevita ljudska priroda oblikovale. Svakodnevni trijumfi humanosti nad egzistencijalnim krahom spasili su čitave naraštaje dece i sprečili nestanak jednog pokoljenja.
Deca u ratu. Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj banji 1942-1944.
Autorke: Ljubinka Škodrić, Mirjana Savić
NARODNI MUZEJ KRALJEVO
Projekat Narodnog muzeja Кraljevo DECA U RATU SRPSКI IZBEGLIČКI DOMOVI U MATARUŠКOJ BANJI 1942–1944, nastao je kao rezultat saradnje dr Ljubinke Škodrić, više naučne saradnice Instituta za savremenu istoriju i Mirjane Savić, muzejske savetnice Narodnog muzeja Кraljevo. Projekat obuhvata izložbu i monografiju, uz dva prateća dokumentarna filma snimljena sa štićenicima domova Miloradom Ćebićem (snimila i uredila Mira Lolić Močević) i Draganom Žigićem (snimila i uredila Marina Dabić). Predstavljeno je zbrinjavanje izbegličke dece pristigle sa različitih teritorija okupirane i rasparčane Кraljevine Jugoslavije, u organizaciji Кomesarijata za izbeglice i preseljenike, uz podršku vlasti i Crvenog krsta. Time je u Mataruška Banja, predratno popularno turističko mesto, preobraženo u jedan od najznačajnijih humanitarnih centara u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Od 3. juna 1942. do 29. novembra 1944. u Srpskim izbegličkim domovima u Mataruškoj Banji utočište je pronašlo preko 3445 mališana, od kojih je 56 preminulo. Prikazani su svi aspekti izbegličkog života dece: brojno stanje izbeglica, sećanja dece, delovanje Кomesarijata, smeštaj, ishrana, lečenje, odevanje, školovanje i vaspitavanje, angažovano osoblje (većim delom iz redova izbeglica), priključenje Manastira Studenica sistemu srpskih izbegličkih domova i mere preduzete krajem rata i tokom prvih dana oslobođenja. Zamašnim istraživačkim postupkom obuhvaćeni su primarni istorijski i narativni izvori, kao i relevantna, ali oskudna literatura, uz nastojanje da se sve istraženo objedini i prikaže na muzeološki atraktivan način. Ciljevi izložbe su da se skrene pažnja na ovaj marginalizovan segment nacionalne istorije i da se ukaže na činjenicu da su i u teškim vremenima, kada formalno nismo imali državu, saosećanje i briga o deci okupili i pomirili sve slojeve društva. S obzirom da se vrednost umetnosti meri osećanjima koje budi kod konzumenata, izložba je postigla izuzetne rezultate, ganuvši publiku svih uzrasta i privukavši pažnju stručne javnosti. Takođe, nova saznanja koja stalno pristižu od savremenika i njihovih potomaka, otvorila su polja za dalja istraživanja.
УЧИТАЈ: осим вебсајта садржаје можете „понети са собом“ преко мобилне апликације Музеј на отвореном.
САЗНАЈ: током шетње Парком уживајте у аудио водичу које се налази на страници сваке скулптуре.
САЧУВАЈ: дељењем фотогрaфија и садржаја о скулптурама из парка Буковичке бање уз хештег #muzejnaotvorenom помажете да се пројекат очува и живи. Истовремено, заједно доприносимо очувању нашег културног наслеђа.
Аутори: Тања Вићентић, Дејан Ковачевић
НАРОДНИ МУЗЕЈ У АРАНЂЕЛОВЦУ
„Учитај, сазнај и сачувај“ – дигитализација и презентација Збирке скулптура у парку Буковичке бање је вишегодишњи пројекат Народног музеја у Аранђеловцу са основним циљем постављања у фокус заборављеног културног наслеђа. Прва фаза обухватила је научно истраживање које је изнедрило обиман материјал о овој драгоценој колекцији (архивска грађа, старе фотографије, видеи, новински чланци…). У наставку је реализован сајт и апликација која је мултимедијални двојезични дигитални водич кроз изложбу заснован на примени технологије проширене стварности (Augmented reality). Уследила је израда аудио водича што олакшава укључивање свих друштвених, посебно инклузивних група, затим снимање интервуја са живим уметницима и израда легенди са QR кодовима и дизајнираним маркерима који су постављени поред сваке скулптуре у парку. Циљ овог пројекта подразумевао је основно полазиште од једне широко схваћене идеје садржане у термину Музеј „на отвореном“. Према тој идеји, Музеј се бави презентацијом изузетне уметничке колекције скулптура која се налази у отвореном парковском простору. Истовремено, ова одредница подразумева и намеру да дигитализовани музејски материјал везан за ову Збирку постане доступан путем дигиталних платформи и мрежа и у том контексту се односи и на отворен приступ за музејске садржаје који применом савремених технологија постају доступни не само посетиоцима парка Буковичке бање, већ широј јавности и заинтересованој музејској публици. Уједно, пројекат је замишљен као отворена платформа која се непрекидно ажурира помоћу прилива нових информација и садржаја. https://www.muzejnaotvorenom.com/
Simu Lozanića možda najbolje opisuju reči njegovih kolega prilikom komemoracije, kada su rekli da je „Lozanić vitez srpske nauke, radnik bez umora i odmora“, što je inspirisalo naslove izložbe i filma
Sima Lozanić: vitez srpske nauke
Autorke: Snežana Bojović
GALERIJA SANU / ZBIRKA VELIKANA SRPEKSE HEMIJE UNIVERZITETA U BEOGRADU - HEMIJSKI FAKULTET
Izložba "Sima Lozanić: vitez srpske nauke" autorke prof. dr Snežane Bojović, priređena od decembra 2023. do februara 2024. u Galeriji Srpske akademije nauke i umetnosti, priča je o prvom rektoru Univerziteta u Beogradu u preko 300 predmeta. Poglavlja ove zapanjujuće priče su Lozanićevo školovanje, naučni i stručni rad, usavršavanje u hemijskim centrima u Evropi, rodoslovno stablo njegove porodice, političke aktivnosti i unapređenje srednjoškolske i univerzitetske nastave hemije. Redovna predavanja domaćih stručnjaka sa različitih institucija i stručna vođenja posvećena različitim oblastima rada ovog akademika doprinela su da oduševljenje sa sobom ponese preko 17 hiljada posetilaca. Tokom izložbe priređene su premijera i tri projekcije originalnog filma "Sima Lozanić: bez umora i odmora" autora Jovane Milovanović i Dušana Cvetića. Cilj izložbe je bio da javnosti približi sveukupno Lozanićevo delo (naučno, stručno i pedagoško, rad u privredi, politici i diplomatiji, kao i aktivno učešće u ratovima tog vremena) i ukaže na značaj i veličinu njegovog naučnog i stručnog angažmana u oblasti hemije, kao i rada na razvoju poljoprivrede, privrednog zakonodavstva i izgradnje privrednih institucija u cilju razvoja zemlje. Većina muzejskih predmeta pozajmljena je iz Zbirke velikana srpske hemije Univerziteta u Beogradu - Hemijskog fakulteta, a izložba je obogaćena fotografijama i dokumentarnom građom iz Državnog arhiva Srbije, Arhiva SANU, Biblioteke SANU, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i kolekcija Miloša Jurišića i Snežane i Dragana Vicića. Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU je digitalizovao knjige, dokumenta, prepisku i fotografije prikazane na izložbi i reprodukovane u katalogu autorke Snežane Bojović. Osim toga, pojedini delovi izložbe ilustrovani su fotografijama koji su rezultat projekta digitalizacija predmeta iz Zbirke velikana srpske hemije Hemijskog fakulteta, čije je izvođenje podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije. Izložba, prateće publikacije, film i naučni skup bili su deo obeležavanja Godine Sime Lozanića, kome je SANU posvetila čitavu 2023. godinu.
Pokušale smo da pokrenemo jednu arhivsku skupinu tek skiciranih jugoslovenskih svedočanstava o Alžirskoj revoluciji, pitajući se o smislu (o)čuvanja pamćenja, o političkom i kulturnom angažovanju u gorućim istorijskim zbivanjima, s namerom da se i u budućnosti nastavi rad MAU na postavljanju takvih pitanja.
Jugoslovenska svedočanstva o alžirskoj revoluciji - arhivski omnibus
Autorke: Emilia Epštajn, Ana Knežević
MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI BEOGRAD
Projekat „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ jeste projekat višedimenzionalne saradnje između Muzeja afričke umetnosti, nekoliko arhivskih ustanova, te sa privatnim arhivima, produkcijskom kućom Poppy images, rediteljkom Milom Turajlić, ambasadom Alžira u Beogradu i Crvenim krstom Srbije. Reč je o omnibusu kao istraživačko-predstavljačkoj formi: kroz omnibus kao fenomen koji može da okuplja priče više različitih autora/ki o istoj temi, ali i kao nečemu što po latinskoj etimologiji sugeriše na sadržaj „za sve“ predstavljena su bila jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji kroz kratke filmove i intervjue snimljene sa samim akterima i nosicioma sećanja o ovom značajnom istorijskom događaju, kao i kroz muzejske predmete, dokumentaciju prikupljenu i čuvanu kako u javnim, tako i u privatnim arhivama. Zasnovan na interdisciplinarnoj metodologiji rada u izložbenom prostoru ovaj arhivski omnibus predstavlja kroz kombinaciju filmskog, kustoskog i istorijskog objektiva materijale iz privatnih arhiva porodica Plavšić-Duduković, Labudović i Lalović, Filmskih novosti, dokumentacije Ambasade Alžira u Sbiji i Cvenog krsta Srbije, kao i zvaničnih fondova Arhiva Jugoslavije, Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Nacionalnog arhiva Alžira, te Muzeja afričke umetnosti – zbirke Vede i dr Zdravka Pečara. Pored okupljanja različitog arhivskog materijala koji svedoči o saradnji i pomoći Jugoslavije Alžirskoj revoluciji, kao prvoj antikolonijalnoj pobuni na afričkom kontinentu, poseban značaj ovog projekta čine i njegovi dugotrajniji efekti u vidu otvorenog poziva MAU najširoj javnosti za dalje učešće u stvaranju bočnih arhiva čiji je cilj mapiranje, prepoznavanje i proširivanje arhivskog materijala koji se tiče antikolonijalne istorije. Stoga su rezultati i ciljevi samog projekta dugog trajanja i odnose se na potragu za novim izvorima informacija o ovom značajnom, a skrajnutom delu naše istorije, kao i na čitavo polje (sa)znanja koje je ovim projektom u radu Muzeja afričke umetnosti otvoreno.