https://www.facebook.com/MuseumofVojvodina; https://www.instagram.com/muzejvojvodine; https://www.youtube.com/@MuzejVojvodine
https://www.muzejvojvodine.org.rs/
Naš muzej ima sve za svakoga. Programima koje osmišljavamo, interdisciplinarnim izložbama koje kreiramo skrećemo pažnju na važne društvene pojave i artefakte koje je čovek kroz istoriju stvarao. Raznovrsnim sredstvima komunikacije podstičemo svoje savremenike na razmišljanje i podižemo svest o kulturnom nasleđu, nastojeći da ga zajedno zaštitimo i sačuvamo budućim generacijama.
Muzej Vojvodine je tokom 2023. nastavio svoj rast u svim oblastima svoje delatnosti: izdavačke i izložbene delatnosti, muzejske pedagogije, istraživanja, matičnosti i digitalizacije, kao i na polju međunarodne saradnje. Na polju međunarodne saradnje realizovali smo velike konferencije sa pratećim izložbama – 10. Dunavska konferencija o kulturi „Кultura za sve – Dunav kao kulturni most“ i 4. Rusko-srpska arheološka konferencija „Od Urala do Balkana: kontakti i konflikti u rimsko vreme i u srednjem veku“. U Aradu (Rumunija) i Bolmanu (Hrvatska) postavili smo dve važne stalne postavke: „Sava Tekelija (1761–1842)“ i „Bolmanska bitka“. Nesmanjenim tempom i entuzijazmom nastavili smo rad u sklopu međunarodnih arheoloških istraživačkih projekata: Borđoš, sa Univerzitetom iz Кila i Arheološki park Čurug, u saradnji sa Državnim Ermitažom. Uz sve rečeno, stručnjaci Muzeja Vojvodine istakli su se u etnološkim istraživanjima, pre svega u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa. Tokom 2023. naš Muzej realizovao je 17 tematskih izložbi, a izložbe naše ustanove ostvarile su osam gostovanja, između ostalog i u Narodnom muzeju Čačak – u sklopu programa prve srpske prestonice kulture. Među brojnim postavkama koje obrađuju različite teme – od fotografije i karnevalskih kostima, do važnosti reke Dunav i istaknutih ličnosti istorije srpske medicine, po svojoj značajnosti, obimnosti i interdisciplinarnosti izdvajaju se dve velike izložbe: „Pšenica. Od njive do trpeze“ i „Staklo“. Tokom 2023. naš Muzej napredovao je i u izdavačkoj delatnosti. Objavili smo 16 različitih publikacija: godišnjak „Rad Muzeja Vojvodine broj 65“, tri monografske publikacije iz oblasti starije i savremene istorije, sedam kataloga izložbi i zbirki, dve dečje publikacije – interaktivna slikovnica i ilustrovana pesmarica, te nekoliko brošura. Ponosni smo i na broj različitih edukativnih programa: ukupno 458. Igra „Bekstvo iz muzeja: mitološka avantura“, „Teatrić“, „Miš Harlampije“, muzejske igraonice i učionice, radionice za osobe sa invaliditetom i penzionere, predavanja i koncerti, pokazuju da smo i u 2023. odgovorno shvatali svoju društvenu ulogu.
Muzej žrtava genocida, Beograd
Muzej kroz istoriju : Muzej za – uvek.
Muzej žrtava genocida je referentna ustanova kulture od nacionalnog značaja. Osnovan je odlukom Narodne skupštine Republike Srbije 1992. godine radi trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Muzej se bavi i prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o Holokaustu i Samudaripenu. Muzej prikuplja, obrađuje i čuva podatke o pojedinačnim i grupnim žrtvama zločina genocida i drugim genocidnim činjenicama, građu o zločinu genocida, službena dokumenta, spiskove, svedočenja, muzejske eksponate, fotografije, filmove, video i tonske snimke, knjige, medicinsku i drugu dokumentaciju, podatke od značaja za utvrđivanje organizatora, izvršilaca zločina, naredbodavaca i saučesnika odgovornih za zločine genocida, podatke o spasiocima žrtava genocida. Muzej radi na obeležavanju mesta stradanja, obezbeđuje korišćenje kulturno-istorijske građe i saznanja kojim raspolaže u kulturne, obrazovne, vaspitne, informativne i druge svrhe putem izlaganja građe u okviru stalnih i povremenih izložbi, publikovanja i na drugi način, čineći ih dostupnim javnosti. Muzej je do sada objavio više od 180 naučnih monografija, realizovao više od 30 izložbi i nekoliko projekata čiji su rezultat bili dokumentarni i dokumentarno-igrani filmovi. Muzej ima specijalizovanu biblioteku sa bezmalo 10.000 naslova, više od 15 ličnih fondova sa 52.000 dokumenata i 40.000 skeniranih jedinica dokumentarne građe, više od 230 arhivskih kutija sa 200.000 dokumenata, zbirku sa više od 20.000 dokumentarnih fotografija, zbirku digitalne arhivske građe sa oko 1.500.000 jedinica, zbirku video i audio zapisa sa više od 200 sati materijala. Muzej poseduje i značajne zbirke umetničkih dela, predmeta, vatrenog i hladnog oružja, originalna dokumenta i predmete logoraša iz logora u NDH. Deo muzejskih zbirki je u kontinuiranom procesu prinovljavanja, obrade i digitalizacije. Usvajanjem Zakona o muzejskoj delatnosti u oktobru 2021. godine, Muzej žrtava genocida je postao matični muzej u Republici Srbiji za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida i holokausta.
https://www.facebook.com/MuzejJugoslavijeBeograd
instagram.com/muzej_jugoslavije
twitter.com/MuzejYU
https://muzej-jugoslavije.org/
RADNE AKCIJE U MUZEYU: #OBNOVA 2.0 #AKVIZICIJE #REČI U RATU #JEŽEVA KUĆICA #PLODNA ZEMLJA #MUZEJSKA LABORATORIJA #JUGOSLOVENSKE FILMSKE SOLIDARNOSTI #LETO U MUZEYU #ČITAONICA U MUZEYU #VOĐENE TURE #PORODIČNI DAN #ZNAKOVNI MUZEJ #STUDENTSKI KLUB #GOSTOVANJA: #O FABRIKAMA I RADNICIMA #GASTERBAJTERSKE PRIČE #LUBARDA - JEDNA PRIČA #PARTIZANKA I FRAGONAR
Krajem 2023. godine završena je rekonstrukcija fasade i pristupnih platoa Muzeja 25. maj. Na ovaj način završen je proces obnove prvog namenski građenog muzejskog objekta u Beogradu, unapređeni su uslovi za kvalitetan rad na zaštiti i prezentaciji kulturnog nasleđa u ovom objektu, ali i stvoreni preduslovi za njegovo proglašenje za spomenik kulture Republike Srbije. Što se tiče osnovne delatnosti, u Muzeju Jugoslavije je nastavljen rad na unapređenju muzejske dokumentacije i započet je rad na implementaciji matičnosti nad jugoslovenskim nasleđem i društvenom istorijom, dobijenom Zakonom o muzejskoj delatnosti. Zahvaljujući otkupima i poklonima Muzejski fond je obogaćen značajnim brojem novih predmeta. Iako je glavni izlagački prostor u najvećem delu godine bio zatvoren za javnost, Muzej Jugoslavije je ostvario izuzetno veliku posećenost u druga dva objekta u kompleksu, kao i organizacijom različitih programskih sadržaja poput vođenja, radionica, razgovora, tribina, promocija, performansa, multimedijalnih događaja. Ukupan broj posetilaca svim programskim aktivnostima u kompleksu Muzeja Jugoslavije, od 1. januara do 31. decembra 2023. godine, iznosi 128.220. Treba ipak posebno istaći da je putem gostujućih izložbi, Muzej itekako bio prisutan u drugim gradovima u Srbiji, ali i šire. Izložba „Reči u ratu ili o (ne)mogućnostima svedočenja” postavljena je u Parizu, izložba „Gastarbajterske priče: S one strane Plive” postavljena je u Sarajevu, izložba „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz” gostovala je u Somboru i Jagodini, izložba „Lubarda – Jedna priča“ gostovala je u Gornjem Milanovcu i Ćupriji, a izložba „O fabrikama i radnicima” gostovala je u Leskovcu i Zrenjaninu. Izložba kojom je ponovo otvoren Muzej 25. maj „Ježeva kućica: izmišljanje boljeg sveta”, izazvala je izuzetnu pažnju publike zbog specifičnog pristupa koji nudi individualizovano iskustvo, apeluje na emocije, čula i sećanja posetilaca. Publika Muzeja Jugoslavije od ove godine može da koristi i unapređenu Wi-Fi mrežu, postavljenu u svim objektima i kompleksu u okviru projekta „Digitalizacija turističke ponude Srbije”.
Facebook i Instagram:
Spomen - park "Kragujevački oktobar"
Spomen - park "Kragujevački oktobar", Kragujevac
Muzej "21. oktobar" - mesto sećanja kao lekcija za budućnost
Spomen - park "Kragujevački oktobar"osnovan je 1953. godine, kao ustanova memorijalnog tipa, sa ciljem čuvanja sećanja na žrtve kragujevačke tragedije i obavezom uređenja i održavanja prostora na kojem su one sahranjene - memorijalnog parka, površine 352 hektara. Godine 2023. Spomen – park je obeležio 70 godina od svog osnivanja, prigodnom svečanošću. U okviru Spomen - parka se nalazi i muzej "21. oktobar", otvoren 1976. godine, sa ciljem čuvanja sećanja na žrtve kragujevačke tragedije, prikupljanja, istraživanja i prezentovanja informacija o kragujevačkoj tragediji i žrtvama. Poslednjih godina muzej beleži porast broja posetilaca, a u 2023. godini i rekordan broj, od skoro 40.000, i nebrojeno više posetilaca memorijalnog parka. Stalnu postavku muzeja čine istorijsko - dokumentarna multimedijalna postavka, iz 2003 i legat od 27 slika Petra Lubarde - ciklus "Kragujevac 1941". U 2023. godini u muzeju je realizovana bogata izložbena delatnost, sa dve gostujuće izložbe, kao i pet autorskih i timskih izložbi ustanove. Pored izložbene delatnosti, u Ustanovi su organizovane i tradicionalne oktobarske manifestacije - muzička manifestacija OKTOH (pet koncerata klasične muzike u oktobru), konkurs za decu "Dosta su svetu jedne Šumarice", "Bdenje" - manifestacija kolažnog tipa - 20. oktobra, 22. Međunarodni salon antiratne karikature, kao i centralna manifestacija "Veliki školski čas" 21. oktobra. Održane su tribine - "Holokaust nasleđe fašizma 5", povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i "Politike i kultura sećanja", u okviru Oktobarskih svečanosti. Spomen – park je realizovao dva kratka dokumentarna filma, "Prekinut let", povodom 60 godina od otkrivanja Spomenika streljanim đacima i profesorima i "Buđenje sećanja", povodom 70 godina rada Ustanove. U okviru izdavačke delatnosti odštampana su dva naučna zborika sa naučnih skupova održanih prethodne dve godine, kao i poema za Veliki školski čas. Navedeni program imao je mnoštvo pratećeg sadržaja (radionica, stručnih vođenja isl). Celokupan navedeni program realizovali su zaposleni muzejske službe muzeja "21. oktobar".
Народни музеј Крушевац / Меморијални комплекс Слободиште
Слободиште као место страдања различитих идеолошких противника, али заједничке смрти, треба да постане и место коначног помирења.
Након двадесет година затворених врата и три године континуираног рада на реконструкцији објекта Дома Слободишта, почело се са развијањем идеје о новој сталној поставци. Крајем децембра отворена је стална поставка Казнени завод – Логор у Крушевцу, ауторки Бојане Брајовић и Милијане Радосављевић. Пратећи принцип специфичног ентеријера, створен је простор који кроз три изложбене целине говори о страдању невиних грађана Крушевца и околине у периоду 1941-1944. године. Кроз хронолошки наратив пропраћен архивским материјалом у виду објава, фотографија, докумената, личних предмета и вокалног записа публици се приближава време немачке окупације и страдања у логору. Ови елементи доприносе да простор добије не само на својој естетизацији, већ и на стварању меморијалног места које подстиче јавност, а пре свега локално становништво на стварање заједнице сећања. Претходна година је у погледу оживљавања простора била кључна. Ту није реч једино о реконструкцији и прилагођавању замишљене поставке простору, већ и бројним истраживањима и откривањима нових елемената која су допринела формирању садржајније архиве. Сазнало се за имена многих жртава и тиме повећао број нама, до сада, познатих страдалника. Уз имена нађен је и идентификован позамашан број портрета и предмета који су им припадали, те је читав пројекат ширио размере.
Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak
U godini velikog jubileja, ustanova je bila jezgro programskih i infrastrukturnih aktivnosti projekta ''Čačanska rodna - Čačak, Prestonica kulture Srbije 2023.''. Realizacijom raznovrsnog programa posvećenog jubileju i svojim redovnim aktivnostima, kao i iniciranju formiranja Muzejskog kvarta, ustanova je postala sinonim za visoke domete u kulturi na domaćoj i internacionalnoj sceni.
Naglasak na programskoj aktivnosti za 2023. godinu, bio je na realizaciji obeležavanja velikog jubileja, 150 godina od rođenja Nadežde Petrović. Ovaj jubilej je svojim značajem prevazišao nacionalne okvire i zahvaljujući inicijativi i aktivnostima ustanove, svoje mesto je našao i u kalendaru organizacije UNESKO za 2023. godinu. Pored obeležavanja jubileja, zaposleni u ustanovi su učestvovali i u realizaciji mnogobrojnih aktivnosti u okviru projekta ''Čačanska rodna – Čačak, nacionalna prestonica kulture 2023''. Programi Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ Čačak za 2023. godinu realizovani su kroz delatnost muzeološke zaštite, izložbenih aktivnosti, izdavačke delatnosti, oblast pedagoškog rada, filmski i video program, a posebno, program ustanove je bio okosnica programskih i infrastrukturnih aktivnosti u okviru projekta „Čačanska rodna – Čačak, nacionalna prestonica kulture 2023“. Pored kataloga izložbi, objavljeno je 8 publikacija (4 u okviru redovnih edicija ''Nasleđe'' i Ravnoteža'', Almanah 2022. i tri specijalne publikacije posvećene jubileju). Tokom 2023. godine, kustosi ustanove u saradnji sa kolegama iz drugih ustanova održali su 15 predavanja i razgovora, 5 promocija, 4 seminara i konferencija, 4 radionice, objavljen je i naučni rad Marije Radisavčević, doktorantkinje Univerziteta umetnosti. Na Dan državnosti, 15. februara 2023. godine, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrovićˮ dodeljen je Sretenjski orden trećeg stepena – KOPR 25, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima. Kvalitet rada ustanove prepoznat je i na međunarodnom planu, pa je tako Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ prošle godine dobila specijalno priznanje, nagradu Foruma slovenskih kultura „ŽIVA“ za „otvorenost i odnos prema posetiocima“ koja je predstavnicima ustanove uručena na završnoj manifestaciji Foruma slovenskih kultura 4. oktobra 2023. godine u Bratislavi (Slovačka). U toku 2023. godine u Galeriji je priređeno 11 izložbi i tri ulične galerije, kao i dva posebna projekta („Nadežda Petrović. Istina i sloboda“ i „Slikarski razgovori“) koji su se odvijali tokom cele 2023. godine i koje treba posebno istaći.
NMK - mesto susreta i dinamična institucija edukacije, izazova i inspiracije koja u partnerstvu sa zajednicom promoviše nasleđe.
Narodni muzej Kikinda je tokom 2023. godine bio u najvećoj meri usmeren ka promovisanju lokalnog nasleđa i razvoju publike, a najvažniji projekat bio je otvaranje novog galerijskog prostora pod nazivom Galerija Nova. Ovaj izlagački prostor, otvoren u aprilu izložbom SANU-a je u nastavku godine bio domaćin gostujućim izložbama Muzeja nauke i tehnike i Muzeja Republike Srpske. Narodni muzej Kikinda je u 2023. realizovao četiri sopstvene izložbe: Budišini – priča o porodici kroz nekoliko portreta, 100 nevidljivih – nikada ili davno izlagani eksponati, U društvu sa mamutom i Đorđe Radak Kikinđanin. U sklopu izložbi, muzej je organizovao tematske programe i radionice za sve starosne kategorije i kontinuirano imao u ponudi edukativne programe uz radne listove u okviru stalne postavke i u prostoru mlina Suvača kojim upravlja kao svojim depadansom. Izdavačka delatnost obuhvatila je istorijsku slikovnicu Velika zemlja – priče o našim selima i društvenu igru Kikinda: Avantura kroz grad. Osim regionalne saradnje, muzej je u 2023. godini nastavio rukovođenje međunarodnim projektom arheološkog istraživanja lokaliteta Anka Siget, Rabe koji implementira sa Univerzitetima u Viskonsinu i Mičigenu, Balkanološkim institutom i MZZSK Subotica uz finansiranje Nacionalnog fonda za nauku SAD-a. Međuinstitucionalna saradnja u oblasti arheologije realizovana je u sklopu istraživanja arheološkog lokaliteta Lalina humka u Mokrinu sa Institutom BioSens i Laboratorijom za bioarheologiju. Međuinstitucionalna saradnja u lokalnoj zajednici ostvarena je sa Centrom za stručno usavršavanje, Muzičkom školom, mnogobrojnim udruženjima, osnovnim, srednjim školama i predškolskom ustanovom, Gerontološkim centrom, lokalnom Turističkom organizacijom, Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i Mokrin House-om u programu Rurban Days. Kustosi su tokom godine bili aktivni u stručnim udruženjima ICOM Srbija (ICOM SEE, ICOM CECA), Muzejskom društvu Srbije, u organizaciji konferencije u Čačku pod nazivom Atipični interpretativni alati u muzeju, Forumu slovenskih kultura, Udruženju Educa izobraževanje i saradnji sa ZAPROKUL-om na izradi Strategije razvoja kulture u Kikindi.
Muzej nauke i tehnike - Beograd
Više od muzeja
Muzej nauke i tehnike je u 2023. godini ostvario veliki broj saradnji, interaktivnog programa, izložbi, izdanja, učestvovao na kongresima, naučnim skupovima i konferencijama, a kustosi su objavili veliki broj autorskih radova. Edukativna vrednost i zabavni pristup naučnim i tehnološkim temama privukli su veliki broj posetilaca iz zemlje i inostranstva svih uzrasta i učinili su Muzej ponovo jednim od najpopularnijih muzeja u Srbiji. Realizovane su izložbe: Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara,Gola tehnologija, Mortui vivos docent – Kad mrtvi uče žive. Milovan Milovanović i njegovo doba: povodom sto godina nastave sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a mesec decembar je bio posvećen domaćem računaru „Galaksija“. Izložbe Muzeja „Tanka linija – Između leka i otrova", „O fabrikama i radnicima" i „Leta pre neta" gostovale su u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, Leskovcu, Valjevu, Kikindi, Gradskom muzeju u Vršcu, Muzeju Jadra i Domu kulture Knjaževac. Pored objavljenih kataloga za pomenute izložbe, objavljena je monografija „Zauvek u Beogradu: izgubljeni brodovi, prilozi poznavanju istorije plovidbe“. „Osnove muzeologije“ Vojćeha Glužinjskog, naučni časopis Flogiston 31 (26 autora, 424 strane), časopis Navoj 1/2022 (11 tekstova), Časopis za decu Vremeplov 1 i 2 i Navoj 1/2023-engleski. Ostvarena je saradnja na projektu FASIH (Future Art and Science in Industrial Heritage), zajedno sa Centrom za promociju nauke, Delavskim domom Trbovlje iz Slovenije, Sveučilištem u Rijeci, Akademijom primijenjenih umjetnosti i Prirodoslovnim muzejem iz Rijeke. Projekat je usmeren na interdisciplinarno istraživanje industrijskog i kulturnog nasleđa Beograda, Rijeke i Trbovlja kroz mapiranje, istraživanje i procenu arhitektonskih dostignuća i nematerijalnih procesa. Kustosi su učestvovali u izradi monografije o Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu, akedemiku Miomiru Vukobratoviću, sa Maticom srpskom na Srpskom biografskom rečniku u svojstvu urednika za arhitekturu i graditeljstvo. Realizovan je veliki broj interaktivnih radionica za decu, Vremeplov, Kustos detektiv i Moj muzej. Muzej je organizovao osam koncerata. Tokom decembra organizovano 3 predavanja.