LAUREAT: MUZEJ GODINE 2021
Jugoslovenska kinoteka je poznata kao jedna od najkompleksnijih ustanova zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji, jer uveliko premašuje okvire delatnosti imena koje nosi. Kinoteka objedinjuje delatnost arhiva, muzeja i biblioteka. Ustupanjem zgrade u Uzun Mirkovoj ulici na korišćenje, kolektiv Jugoslovenske kinoteke počinje da razvija ideju o pripremi stalne postavke, za koju ranije nije bilo mesta, već su se veliki jubileji vezani za film do tada, obeležavali kroz gostujuće izložbe u prostorima galerija i muzeja širom Srbije. Ovom prilikom želimo da istaknemo značaj te aktivnosti, kao jedne od mnogih muzeoloških aktivnosti koje je Jugoslovenska kinoteka ostvarila u protekloj godini, a to je upravo otvaranje nove stalne postavke pod imenom „Naš muzej filma“.
Uoči otvaranja stalne postavke direktor Jugoslav Pantelić istakao je da je „Naš muzej filma“ najambiciozniji projekat kada je reč o izložbenoj delatnosti Kinoteke. Prvi put u Republici Srbiji javnost ima priliku da poseti izložbu stalnog karaktera koja je posvećena filmu. Ideja iza koncipiranja narativa bila je da se publici pruži uvid u kompleksnost baštinjenja filmskog nasleđa od strane JK. U „Našem muzeju filma“ posetioci će kroz čak 28 izložbenih celina moći da sagledaju različite periode i aspekte koji su u tehnološkom i umetničkom smislu bitni za razvoj kinematografije. Stalnu postavku osmislio je stručni tim Jugoslovenske kinoteke. Arhitekturu i dizajn u ime studija „Vju“ potpisuju Ivan Mangov i Vesna Orović, a grafički dizajn i vizuelni identitet, u ime studija „Braća Burazeri”, potpisuju Nikola Radojčić, Isidora Tomić i Dušan Stokić.
Najznačajnije aktivnosti:
• Povodom sto godina od rođenja slavnog reditelja Federika Felinija upriličena je velika retrospektiva filmova, a 14. januara otvorena je privremena izložba „Crteži iz Felinijeve Knjige snova“;
• Otvaranje prve stalne postavke Jugoslovenske kinoteke 23. januara pod nazivom „Naš muzej filma“;
• Otvaranje privremene izložbe „Vek i po srpske škole glume“ 24. februara;
• Uručivanje Zlatnog pečata, najvišeg priznanja Jugoslovenske kinoteke Atomu Egojanu, Dejvidu Tjulisu, Džulijanu Sendsu, Kosti Gavrasu, Goranu Paskaljeviću;
• Uključivanje u poziv na digitalnu solidarnost:
◦ dostupni inserti iz bogatog fonda na zvaničnoj YouTube stranici;
◦ Filmovi iz fonda JK koji svedoče o burnim i slavnim danima Prvog svetskog rata dostupni na veb platformi European Film Gateway, kao i na zvaničnom Vimeo profilu JK;
◦ Svi brojevi časopisa Kinoteka, filmskog mesečnika u izdanju Jugoslovenske kinoteke, od 30.03.2020. dostupni za besplatno preuzimanje u elektronskom formatu;
◦ Premijere digitalno restaurisanih verzija filmova „Davitelj protiv davitelja“ i „Poseban tretman“
◦ Razglednice starog srpskog filma dostupne od 01.06.2020.
◦ Dan Kinoteke u virtuelnom prostoru 06.06.2020.;
• Film „Majstori, majstori!“ digitalno je restaurisan u okviru projekta Vip Kinoteka i prikazan na svečanoj projekciji na Tašmajdanu 25.09.2020;
• Nabavka nove oprema u cilju poboljšanja kvaliteta filmskih projekcija od 02.10.2020;
• Festival italijanskog filma je održan od 17. do 25. oktobra;
• Privremena izložba fotografija posvećena Albertu Sordiju povodom 100 godina od rođenja čuvenog rimskog glumca;
• Film Grešnica bez greha premijerno prikazan na otvaranju projekta Sezona evropskih filmskih klasika;
• Nitrat 22 – Festival kontinuiteta održan je od 16. do 23. decembra;
NOMINOVANI: MUZEJ GODINE 2021
Postavljen na granici između onoga što je bilo i što će tek doći, Muzej prkosi i prošlosti i budućnosti. Prošlosti, koja bi bez njega izbledela, a budućnost izgubila. Pokazujemo da iza nas stoje značajna dela, i gradimo svoje mesto na mapi dolazećeg.
1. Dana 19.06.2020. godine otvoren je drugi deo stalne postavke pod nazivom „Leskovac-Srpski Mančester 1878 – 1941“. U okviru toga urađen je i Katalog stalne postavke, multimedijalni sadržaj instaliran na ekranima na dodir, a postavku prati bogati promo i video materijal.
2. Za potrebe ovog dela stalna postavke izrađena je i višejezična mobilna aplikacija „Leskovac - Srpski Mančester“.
3. Održan je onlajn Serijal „Muzejska azbuka“ i „Izvanredni muzejski kviz“.
4. 15. i 16. oktobra 2020. godine održan XVIII Naučni skup „Kulturno-istorijska baština juga Srbije“.
5. Promovisana nova, 60. sveska Leskovačkog zbornika - časopis izlazi u kontinuitetu od 1961. godine svrstan je u red časopisa M52.
6. Publikacija - Svetlopisi vremena - Leskovac i njegovi ljudi 1878-1941
7. Publikacija - Arheološka nalazišta na teritoriji opštine Bojnik, čiji su autori kustosi muzeja.
8. Katalog - Zbirka radionica iz muzeja
Period za nama stavio nas je pred ogromne izazove: kako kroz zatvorena vrata komunicirati sa publikom? Proglašenje pandemije i vanrednog stanja, zatvaranje institucija, pa samim tim i muzeja nateralo nas je da svoju kreativnu stranu uključimo na maksimum, i publici prižimo predah i beg od trenutno strašne svakodnevice. U toku zatvaranja, muzej u Leskovcu je svakodnevno objavljivao serijal priča pod nazivom „Muzej od kuće“ ali i mali serijal (od 10 epizoda) „Muzejske azbuke“. Dok su epizode objavljivane sredom, petkom je objavljivan „Izvanredni muzejski kviz“. Kako bi omogućili lakše snalaženje na sajtu otvorili smo posebnu stranicu za decu pod nazivom Digitalni muzejon.
Ubrzo nakon ponovnog otvaranja muzeja, usledilo je i svečano otvaranje II faze nove stalne postavke „Vremeplov leskovačkog kraja“ pod nazivom – LESKOVAC - SRPSKI MANČESTER, čija je posećenost bila vidno povećana i zainteresovanost mladih daleko uočljivija.
U 2020. godini muzejska izdavačka delatnost takođe nije stala, promovisali smo 60-tu svesku Leskovačkog zbornika i „Zbirku radionica iz Muzeja“. Iz štampe su izašle i dve monografije: „Arheološka nalazišta na teritoriji opštine Bojnik“ i „Svetlopisi vremena - Leskovac i njegovi ljudi 1878-1941“. Održan je naučni skup „Kulturna baština juga Srbije“.
NMZ je u toku 2020. godine realizovao 21 izložbu (dve su otvorene koncem 2019. godine) i tri izložbe koje su gostovale u drugim mestima. Od pratećih aktivnosti, u skladu sa epidemiološkim preporukama, realizovano je pet koncerata, tri promocije knjiga, dve promocije filma i jedno predavanje. Muzej je imao i jedno gostujuće predavanje u Istraživačkoj stanici Petnica, a učestvovao je i u arheološkim istraživanjima (Novi Bečej). Pedagoška služba Muzeja organizovala je četiri radionice. Takođe, prostor atrijuma Muzeja ustupljen je Narodnom pozorištu Toša Jovanović koje je tokom letnjih meseci izvelo 7 dramskih i lutkarskih predstava.
Narodni muzej Zrenjanin tokom 2020. godine uzeo je učešće u lokalnoj manifestaciji pod nazivom Leto u gradu, kao i u manifestacijama Muzeji za 10, Evropska noć muzeja, Dani evropske baštine i Dečja nedelja.
Tokom godine realizovano je i 5 projekata koji su finansirani sredstvima Ministarstva kulture i informisanja (4) i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu (1).
U 2020. godini su završeni decenijski projekat koje obuhvatio radove na uređenju muzejskog prostora predviđenog za novi deo stalne postavke Etnološkog odeljenja (Muzej poljoprivrede) sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Takođe kustosi Muzeja su napisali i predali na štampu desetak stručnih članaka za različite časopise, dok je Muzej kao izdavač publikovao više prospekata i kataloga.
S obzirom na okolnosti koje su uslovljene pandemijom Kovida 19, Muzej je u većoj meri uspeo da realizuje zacrtan plan i program za 2020. godinu, što se može smatrati najvećim uspehom u radu. Aktivnosti ni u jednom trenutku nisu prestajale, a Muzej se konstantno prilagođavao trenutnoj epidemiološkoj situaciji. Čak i u vreme vanrednog stanja, i u trenutku kada su saloni Muzeja bili zatvoreni, publici je bio dostupan deo izložbe Projekt Tolerancija: izložba plakata / Mala retrospektiva Mirka Ilića, na pokretnim panoima na Trgu Slobode i izlozima Salona.
Od posebnog značaja su realizovane autorske izložbe Priče iz depoa, Smrt fašizmu! (povodom oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu), Tito plakat – štampana akcija, dok je u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina realizovana izložba Narodno graditeljstvo Mađara. Izložba Priče iz depoa je nastala kao spontana reakcija na vanredno stanje i u njenoj realizaciji učestvovali su svi kustosi Muzeja, što je svojevrsni kuriozitet i nije se desio u instituciji od pedesetih godina kada je sličnim pristupom realizovana izložba Zrenjanin kroz vekove. Sličan koncept i princip primenio je i Muzej primenjene umetnosti u Beču izvlačeći zaboravljene predmete iz depoa u okviru izložbe Drsko i slobodno u decembru 2020. godine. Izložbu su pratile video prezentacije pojedinih izloženih predmeta koje su plasirane preko platforme Ju Tjub, čime je digitalizovan i virtuelno predstavljen deo muzejske građe.
NOVI SAD
Usaglašavanje rada muzeja sa duhom vremena neophodno je za njegov opstanak.
Uz pandemiju i vanredno stanje u još većoj meri smo bili izloženi digitalnom svetu, što je dovelo do brzog prilagođavanja poslovanju u tom okruženju. Započeli smo akciju pod nazivom „Ostani kod kuće i nauči nešto novo“ i „Budi odgovoran prema duhu i telu“.
Priče iz Muzeja dele se na društvenim mrežama, poseta vebsajtu Muzeja Vojvodine značajno je porasla, a broj pratilaca i pregleda na društvenim mrežama pokazao da je potreba za kulturom i umetnošću veća nego ikada.
Tokom 2020. godine intenzivirane su onlajn aktivnosti Muzeja uz kreiranje novih formata komunikacije sa publikom. Akcijom Ostani kod kuće i nauči nešto novo Muzej Vojvodine besplatno je ponudio sve digitalne sadržaje putem sajta, na kojem se, u novoj rubrici, Budi odgovoran prema duhu i telu svakoga dana objavljuju priče naših kustosa i konzervatora. Unapređen je rad na digitalizaciji dokumentacije kroz Jedinstveni informacioni sistem za muzeje, a takođe je omogućeno popunjavanje podataka na daljinu, tj. rad od kuće. Inovativnost u interpretaciji kulturnog nasleđa postignuta je kroz dva projekta kojima se uvodi teatarski pristup: Ruke prošlosti i Lutkarske priče. Realizovani su etnološki i arheološki istraživački projekti vezani za nematerijalno kulturno nasleđe i arheološko iskopavanje u Čurugu. Kroz projekat platforme eMuzeji započeto je umrežavanje muzeja i obrazovnog sistema i napravljen prvi sadržaj kojim se muzejski predmeti povezuju sa nastavnim jedinicama. Zajedno sa fakultetima tehničkih nauka iz Zrenjanina i Novog Sada bavili smo se mogućnostima primene 3D fotogrametrije u zaštiti i prezentaciji kulturnog nasleđa. Rezultat je virtuelna izložba Rimsko nasleđe u 3D, dostupna na sajtu Muzeja.
Što se tiče tradicionalnih vidova prezentacije – izložbi, tokom 2020. Muzej je realizovao deset izložbi, a u sklopu redovnog programa, izdao više monografskih i serijskih publikacija. Stručnjaci Muzeja su u sklopu matične delatnosti sprovodili stručni nadzor i pružali pomoć u oblasti muzeologije, digitalizacije i izrade projekata.
Važan posao koji je obavljen je adaptacija suterenskog prostora u jednom od objekata Muzeja, u Dunavskoj 37, čime je rešen višedecenijski problem plavljenja depoa.
Muzej Vojvodine postao je u 2020. i jedan od retkih pet frendli muzeja u zemlji.
Muzej Vojvodine je tokom 2020. pokazao prilagodljivost i inovativnost u poslovanju i uprkos pandemiji uspeo da realizuje mnoge programske aktivnosti. U velikoj meri prešlo se na rad u digitalnom okruženju, dok su aktivnosti koje su sprovedene uživo usklađene sa propisanim merama zaštite. Muzeju je zvanično poverena vodeća uloga u koordinaciji celokupnog procesa digitalizacije pokretnog kulturnog nasleđa na teritoriji naše zemlje i Republike Srpske, što ga čini liderom u ovoj oblasti. Zajedno sa promenom rukovodstva, započet je razvoj novog identiteta Muzeja kao našeg najvećeg muzeja kompleksnog tipa. Raznovrsnost zbirki i poslova koji se obavljaju u Muzeju postala je u potpunosti vidljiva, zahvaljujući revnosnom pisanju vesti i svakodnevnom ažuriranju vebsajta.
Uobičajena izložbena delatnost, izdavačka delatnost i raznovrsni programi uspešno su realizovani u 2020. Jedan od fokusa rada bio je ostvarivanje saradnje sa obrazovnim sistemom – Karlovačkom gimnazijom, univerzitetima – Akademijom umetnosti i tehničkim fakultetima, te srodnim ustanovama iz kulture, poput Srpskog narodnog pozorišta. Saradnja se realizuje kroz različite edukativne, istraživačke i izvođačke projekte. Inovativnost je postignuta u mnogim segmentima rada, a dobro utemeljena pedagoška delatnost Muzeja, duga 45 godina, dobila je novi oblik kroz projekte u kojima se teatar koristi za interpretaciju kulturnog nasleđa. Osim toga, u Muzeju Vojvodine osmišljena je platforma za učenje eMuzej – novi vid povezivanja škola i muzeja. Namenjena je kustosima, muzejskim edukatorima i nastavnom kadru, sa ciljem da se razvije tako da je nastavnici koriste u svakodnevnom radu sa učenicima. Uzevši u obzir navedeno, Muzej Vojvodine postaje ustanova koja uvodi nove standarde u poslovanje naših muzeja.
Tokom više nego izazovne 2020. godine, Etnografski muzej je realizujući planirane aktivnosti, ostvario značajne rezultate u domenu izložbenih aktivnosti, istraživanja i dokumentovanja etnografskog kulturnog nasleđa, konzervatorske obrade predmeta, očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa i izdavaštva.
Realizovane su studijske izložbe: „Svirale Etnografskog muzeja“, autora Miroslava Mitrovića, na kojoj je predstavljena kolekcija duvačkih instrumenata, i „Ornamentalna baština – dvopređne čarape Srbije“, autora Dušice Živković, nastala kao rezultat višegodišnjeg istraživačkog rada, na kojoj su, uz korišćenje digitalnih sadržaja, animiranih filmova, video-materijala i aplikacije, prikazane i veštine dvopređnog pletenja.
Izložbom „Pokloni i otkupi Etnografskog muzeja u Beogradu 2014–2019. lične istorije – zajedničko nasleđe“, autora Maše Peruničić i Ivana Maksimovića, dat je doprinos razumevanju društvene istorije, a izložbom u Manakovoj kući „Priča o Nini“ prikazan je rad muzejskog stručnjaka Nine Seferović.
Zlakusko lončarstvo upisano je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva zahvaljujući radu Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju. Stručni skup „Nematerijalno kulturno nasleđe između zajednica i eksperata“, organizovan je povodom obeležavanja 10 godina primene Uneskove Konvencije iz 2003. godine u Srbiji.
Kustosi Muzeja nastavili su istraživanje Zaplanja, okoline Svrljiga i srednjeg Pomoravlja.
Održan je XXIX međunarodni festival etnološkog filma, u onlajn formatu prikazano je 47 filmova.
Etnografski muzej je uspešno sproveo radove na sanaciji i konzervaciji fasade i modernizaciji dela izložbenog osvetljenja, te je na ovaj način zaštićena ne samo zgrada Muzeja već i kulturna dobra koja sakuplja, čuva i izlaže već 120 godina.
Značaj izložbi realizovanih u 2020. godini prepoznaje se u približavanju javnosti bogatog nasleđa iz zbirki Muzeja. Ostvarena je međuinstitucionalna saradnja izložbom „Ornamentalna baština – dvopređne čarape Srbije“, na kojoj je prikazan deo kolekcija iz zbirki Etnografskog muzeja i Zavičajnog muzeja Knjaževac. Na ovoj izložbi na nov način sagledani su etnografski predmeti, isticanjem bogatstva ornamenata i lepote narodne umetnosti. Dodatni doprinos ostvaren je korišćenjem digitalnih sadržaja, čime je unapređena komunikacija sa posetiocima u Muzeju i putem onlajn platformi.
Otvorenost Muzeja za saradnju sa lokalnim zajednicama, vidljiva je na primeru pratećih programa izložbe „Svirale Etnografskog muzeja“, na kojima su predstavljene tradicionalne izvođačke umetnosti, uz učešće stvaralaca iz različitih delova Srbije.
Kontinuiranim istraživačkim radom, i u složenim uslovima pandemije, potvrđen je značaj koji stručnjaci Muzeja posvećuju proučavanju kulturnog nasleđa.
U oblasti očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa najznačajniji rezultat je upis zlakuskog lončarstva na Uneskovu Reprezentativnu listu, kojim je rukovodio Centar za NKN. Stručnim skupom Centar je sagledao dosadašnji rad na očuvanju NKN-a. Praćenjem praktikovanja „živog“ nasleđa, doprineo je razmeni informacija na međunarodnom nivou o očuvanju NKN-a u uslovima pandemije i njihovom predstavljanju putem Uneskove platforme.
Prilagođavajući se izmenjenim uslovima rada Muzej je u potpunosti ostvario planirane aktivnosti, čemu je doprinelo unapređenje informatičkog sistema, započeto 2018. Zahvaljujući tome, tokom 2020. stručnjacima Muzeja je obezbeđeno nesmetano obavljanje osnovne delatnosti pristupom bazama podataka i u uslovima rada izvan prostora Muzeja, a poboljšane su i mogućnosti prezentacije kulturnog nasleđa u izložbenom prostoru.
KANDIDATI: MUZEJ GODINE 2021
Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi
kao nosilac kulturnog nasleđa
u digitalnom ogledalu virtuelne postavke.
Muzej je obeležio 20 godina od osnivanja otvaranjem Stalne postavke i Izložbom kojom je obuhvaćen rad ove ustanove u protekle dve decenije. Novu Stalnu postavku Zavičajnog muzeja – Petrovac na Mlavi čini arheološka postavka nalaza s kasnoneolitskog lokaliteta Belovode (5350–4600. godine stare ere) i dokumentarno-istorijska izložba o nastanku i razvoju Petrovca na Mlavi do početka Drugog svetskog rata. Za obe izložbe urađene su virtuelne ture koje se mogu videti na sajtu i fejsbuk stranici Zavičajnog muzeja Petrovac na Mlavi.
Zbog epidemiološke situacije, Nova stalna postavka, nije mogla biti predstavljena javnosti, tako da smo to prevazišli virtuelizacijom. Na ovaj način smo doprli do lokalne zajednice, kolega i dijaspore. Takođe, virtuelizovali smo i Izložbu 20 godina Zavičajnog muzeja Petrovac na Mlavi.
Na Stalnoj postavci posebna pažnja je posvećena životu ljudi na Belovodama kroz rekonstrukciju jedne vinčanske kuće sa predmetima koji su korišćeni u svakodnevnom životu. Duh vinčanske kulture predstavljen je artefaktima od kamena (okresanog i glačanog), životinjskih kostiju, zatim, umetničkih i tehnološki visokokvalitetnih grnčarskih proizvoda, kao i predmetima religijskog karaktera koje čine izvesni tipovi posuda, antropomorfne i zoomorfne figurine, keramički žrtvenici, amuleti itd. sa posebnim osvrtom na metalurgiju, koja se na ovim prostorima odvija već 7000 godina. Belovode su, za sada, najstarije nalazište u ovom delu Evrope, na kome je dokazano rudarstvo i metalurgija bakra.
Drugi segment Stalne postavke se odnosi na period formiranja naselja na obalama Mlave i njegov privredni, ekonomski, društveni i kulturni razvoj do sredine XX veka. Na regulacionom planu Petrovca iz 1928. godine predstavljeni su najbitniji objekti predratnog Petrovca koji su danas svedočanstvo o lokalnoj istoriji i kulturnom nasleđu, dok je na panoima, sveobuhvatno i tematski predstavljen život grada u trenutku njegovog razvoja i građanskog napretka: preko
uprave, trgovine, zanata, obrazovanja, sporta, kulturnih i humanitarnih udruženja.
Tokom 2020. godine realizovano je pet izložbi u galerijskim prostorima i jedna ulična galerija povodom 60 godina Memorijala Nadežde Petrović. Pored jubilarnog, 30. Memorijala koji je bio najznačajnija manifestacija i najveći produkciono-izložbeni poduhvat u dosadašnjoj istoriji ustanove, realizovane su i izložbe Marka Markovića, dobitnika nagrade na 29. Memorijalu (u virtuelnom obliku), Savremena umetnost Čačka, Risim – slikar na duge staze, Skulptura XX veka (iz zbirke Narodnog muzeja Kragujevac). Galerija je sa svojim programima i izložbama gostovala u Lazarevcu (Nadežda i savremenici), Banjaluci (Savremena umetnost Čačka) i Kosovskoj Mitrovici (program posvećen Sonji Savić). U okviru Memorijala, realizovan je i projekat ''Teritorija kulture'' u saradnji sa MSURS Banjaluka i Narodnim muzejom Crne Gore sa Cetinja, a pod pokroviteljstvom UNESCO.
U okviru izdavačke delatnosti, objavljena je istorijska studija ''Porodica Nadežde Petrović kroz XIX vek'', publikacija ''Memorijal Nadežde Petrović'' (srpski i engleski) i Almanah 2020. Redovno su obavljani muzeološki poslovi zaštite pokretnih kulturnih dobara, digitalizovanje zbirki, a kustosi su bili angažovani na mnogobrojnim projektima, seminarima i kao članovi odbora, stručnih komisija i slično. Nastavljen je i višegodišnji projekat ''Prepoznavanje'', a do uvođenja vanrednog stanja održavan je i prateći program (panel diskusije, stručna vođenja). Realizovan je i dokumentarni film o 30. Memorijalu u produkciji Galerije. Otvorena je rekonstruisana galerija Risim, a objekat Pavlovića kuća dat ustanovi na korišćenje.
U izuzetno teškim i nepredvidivim okolnostima, realizovan je jubilarni, 30. Memorijal sa najvećim brojem učesnika do sada (iz regiona bivše Jugoslavije i Bugarske) i na 11 lokacija u gradu Čačku (6 galerijskih i 5 javnih prostora). Po prvi put, ustanova je učestvovala u međunarodnom projektu po pokroviteljstvom UNESCO, ostvarila značajna partnerstva sa renomiranim institucijama iz regiona i postavila temelje za proširenje i intenziviranje saradnje u budućnosti. U izuzetno teškoj godini, realizovane su najvažnije planirane aktivnosti i obavljani redovni muzeološki poslovi. Uz minimalno redukovanje, očuvan je kontinuitet Memorijala i svih ostalih programa i delatnosti (edukativnih, pratećih, izdavačkih, saradnje sa drugim institucijama, civilnim sektorom i pojedincima...).