Aranđelovac i Aranđelovčani u Prvom svetskom ratu

Публикација (382 стр.) састоји се из два дела. Први део доноси наративни приказ: основне податке о Првом светском рату, историјат Аранђеловца до 1914, учешће Аранђеловчана на фронту (Шумадијска дивизија), живот Аранђеловчана под аустроугарском окупацијом, интернирања, заробљеништво, избеглице, рањеници и деца која су школовање наставила у иностранству. Пажња је посвећена и портретима 37 истакнутих суграђана, учесника Великог рата,као и меморијалима (Спомен-костурница у Аранђеловцу, изграђена 1932–1938, где су сахрањена око 3.500 српских и аустро-угарских војника; Споменик погинулим добровољцима у Добруџи). Други део садржи шест табела са именованим подацима за 2.134 жртве са територије данашњег Аранђеловца: погинули и умрли (1.134), интернирани и заробљени (470), рањени (268),нестали (212), избегли (52), ђаци у иностранству (25). Као директну последицу рата можемо сматрати и страдале у епидемијама (преко 2.219 лица). Сви подаци су поткрепљени изворима. Ово је темељна микро-историјска студија Првог светског рата на локалном нивоу. Доприноси локалној историографији балансираним приказом фронта и позадине, систематским пописом жртава са пуним именима и изворима, као и очувањем сећања на мање познате аспекте (окупација, интернирања, школовање у иностранству, епидемије). Књига треба да допринесе очувању колективног сећања на жртве и догађаје у аранђеловачком крају и документује судбине појединаца и породица. Садржај доприноси и попуњавању празнина у локалној и националној историографији и основа је будуће изложбе, едукацију, комеморације и незаобилазна литература за будуће истраживаче овог периода српске историје. Монографска студија треба да подстакне друге истраживаче да на сличан начин обраде историју Првог светског светског на мањим територијалним просторима јер се само тако може утврдити што прецизнији најмањи број жртава рата у Србији. Уједно, књига представља и промоција културне баштине и улоге Народног музеја у Аранђеловцу данас.