​ЛОЈАНИК праисторијски каменолом у централној Србији LOJANIK A Prehistoric Quarry in Central Serbia

Narodni muzej Srbije, Narodni muzej Kraljevo

Recenzije

Lojanik review Dušan Borić

Xavier Mangado Llach review

Review Chapter 10, Cristina Lemorini

У историјским текстовима дуго времена је владало уверење да се насељавање Краљева и околине одиграло током 15. века. Археолошка истраживања Лојаника и публиковање монографије су утицала да се ова поједностављена слика коренито измени. Кроз 12 тематских поглавља изложени су циљеви, методи, археолошка истраживања и резултати пројекта. Расправа о речним терасама, о Грабовачком сужењу у Чачанско-краљевачкој котлини као природном пролазу људи и идеја у епохи плеистоцена, о пореклу „окамењене шуме“ услед геолошког кретања с Котленика развејали су постојеће претпоставке и омогућили нову перспективу проучавања ране праисторије. Основу ове двојезичне монографије чине поглавља о пронађеним структурама рударских, радионичких и стамбених зона на Лојанику. Ове структуре су „заувек“ сачуване у документацији 3Д ласерског снимања терена, чиме је један од основних циљева монографије испуњен – визуелизација затеченог стања с обзиром на свакодневно уништавање природног добра. Специјалистичке студије о типовима и протоку сировина на Лојанику поставили су стандард за одређивање релације каменолома и праисторијских насеља у Шумадији. Релативно-хронолошка интерпретација археолошких целина и апсолутних датума сврстали су Лојаник у вишеслојно налазиште рударског и резиденцијалног карактера старог преко 200 000 година са траговима обраде јасписа и опала очуваних на више хиљада артефаката. По први пут у српској археологији доказана је употреба ватре на терену и у лабораторијским условима. Фонд средњопалеолитских налаза, технологија одбитака, употреба левалуа метода и израда стандардизованих језгара за сечива утицала су да интерпретација прошлости буде и довољно конкретна и прецизна. Посебан део књиге чине четири додатка са фактографијом о предузетим физичко-хемијским анализама и методама датовања, уз детаљно навођење порекла илустрација и литературе. Монографија о боравку различитих група рода хомо, од архаичног сапијенса и неандерталаца до анатомски модерног човека допринела је да се простор ушћа Ибра у Западну Мораву постави на мапу најстаријих зона насељавања у Србији. Релације мобилних група из каменолома и из насеља по први пут су предмет истраживања палеолита Србије.