АРХИТЕКТ МИЛАН ЗЛОКОВИЋ: СЛИКАРСКИ ПОРИВИ И ЛИКОВНИ СЕНЗИБИЛИТЕТИ

Архитект Милан Злоковић био је и пасионирани ликовни стваралац. Својим односом према ликовној уметности, изградио је јединствен рукопис који је неговао и развијао надахнут Медитераном из кога је умногоме црпео инспирацију за своје сликарске радове (предели, амбијенти, призори, атмосфера, боје и тонови), док је, подстакнут идејама пуризма, разматрао односе фигурације и простора. Његове теме су били предели углавном Јадранског приморја за које је био везан својим бокељским пореклом, затим апстрактни мотиви, мртве природе, женски портрети и актови, а спорадично и аутопортрети. Остао је привржен техници акварела којим је најпогодније могао да изрази своје сликарске побуде. Слободним цртачким покретом и префињеним осећајем за боју, преносио је своја осећања и експресије у којима се препознају животни ентузијазам и оптимизам. Због чињенице да је Злоковићева улога архитекте, професора и научника изузетно вреднована и значајна за развој српске архитектуре, његов сликарски проседе остао је у сенци и није му се придавао већи значај, будући да није представљао његово основно ангажовање. Стога ова монографија представља прву целовиту обраду Злоковићевог ликовног стваралаштва које обухвата око три хиљаде акварела и неколико уља на платну. Сликарство Милана Злоковића, коме се радо посвећивао и враћао током четири деценије дуге пројектантске каријере активног архитекта, идејно је имало упориште у модернистичким ликовним концепцијама, темама и естетици. У аутентичном доживљају сликарских тема, Злоковић бива наклоњен традиционалним вештинама ликовног изражавања и њиховом естетском значењу, а тиме и формалном односу према заступаној синтези архитектуре и ликовне уметности, тумаченој као метакултурна веза између различитих облика естетског испољавања. Узевши живот као основну инспирацију, посветио се мотивима и призорима који су га надахњивали и преокупирали, без потребе за званичном афирмацијом и критичком валоризацијом. Животне идеале архитекта Злоковића, усмерене стваралачким могућностима архитектуре у оквирима заједнице, употпуњивали су сликарски пориви и личан приступ који је приљежно развијао и неговао, остајући тематски и уметнички наклоњен оптимистичким светоназорима своје генерације.