30 godina Glaeije Haos

Tri decenije izlagačke delatnosti tako specifičnog likovnog izraza kakav je crtež nije uobičajena pojava niti zanemarljiv jubilej. Ne znamo da li posedujemo nove uglove gledanja i da li smo otkrili nove definicije crteža nakon decenija koje su se smenjivale. Verujemo da jesmo. Neke smo navodili u prethodnim publikacijama, povodom deset i dvadeset godina rada. U svakom slučaju, savremeni eksperimenti i likovna praksa su stalno iznenađivali i donosili nešto novo, pa se samim tim proširivala mogućnost za različite prezentacije. Neprestano su se smenjivali različiti pristupi ovoj vrsti likovnog govora i stalno su nam bili potrebni novi uvidi, raznovrsni motivi, teme, materijali, mediji u kojima se razvijala uloga linije. To što možemo ponovo da sačinimo pregled onoga što smo tokom tri decenije uradili i što to činimo i ovoga puta jednom posebnom publikacijom, ne znači da smo stavili tačku i iscrpili sve kapacitete ovog koncepta, znači našu potrebu da zaokružimo jedan poseban angažman. Da li je to nešto što ostavlja traga u našoj kulturi i da li je moglo više i bolje? Verovatno. Znamo samo da nam je bavljenje ovim poslom, u tako turbulentnim vremenima i sumornoj stvarnosti, bilo utočište i beg, potreba da se kulturna scena brani, obogaćuje nečim što nije postojalo i pokaže ono drugo, lepše lice našeg identiteta. „Umetnost je važnija – kako bi rekao uvaženi Ljubomir Simović, koji je opesnio svaki svoj tekst pa i onaj o Haosu – od običnih životnih neprilika“. Uprkos svim tim neprilikama kojima smo bili izloženi do današnjeg dana, nastojali smo da se ne obaziremo, već da imperativno istrajavamo i idemo dalje. Tako smo stigli do ovog jubileja i trenutka kada je trebalo odlučiti gde smestiti i kome ustupiti prikupljene radove.