Neorenesansni duh Mediterana u Banatu
Dejan Vorgić
Ustanova ili organizacija koja je nosilac projekta
Olga Ninkov, muzejska savetnica, direktoirka Gradskog muzeja Subotica
Teme projekta su svedoci prošlih vremena i simboli ponavljajućeg neprekidnog niza izlomljenih linija antičkog meandra, koji predstavljaju promene, preporod i kontinuitet nekadašnjeg Velikog Bečkereka, a danas Zrenjanina.
Osnovu projekta pod nazivom „Neorenesansni duh Mediterana u (srednjem) Banatu” čini kompleksna izložba sastavljena od pet izložbenih postavki različitog obima i jedne video prezentacije koje predstavljaju neorenesansno kulturno nasleđe grada XIX i XX veka, kroz vizuru arhitekture, zidnog religioznog slikarstva, primenjene umetnosti (majolika u enterijeru), renesansne literature, putovanja i ličnosti književnika i likovnog kritičara Todora Manojlovića. Cilj je bio da se kulturno nasleđe Zrenjanina predstavi u jednom novom i drugačijem svetlu i duhu, sa akcentom na uticaje koji su stizali sa Mediterana, pre svega Italije. Izložbene postavke, koje prati obimna studijska monografija, je suštinski platforma za niz pratećih dešavanja i događaja. Ciljevi projekta su idealistički i teže ka obnovi i preporodu (renesansi) kulture u gradu. Tumačeći prošlost želimo da podstaknemo budućnost kulturne politike i brigu o kulturnom nasleđu grada Zrenjanina. Projekat „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu” sufinansirali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Zrenjanin, u okviru projekta Zrenjanin - Prestonica kulture Srbije 2025.
Projekat počiva na saradnji brojnih pojedinaca i različitih institucija čime se dobila neophodna širina u razmeni ideja i njihovoj primeni. U projektu je učestvovalo više od 50 pojedinaca i 6 kulturnih institucija (Narodni muzej Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin, Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, Istorijski arhiv Zrenjanin, Muzej Vojvodine i Matica srpska). Aktivno učešće u projektu uzeli su i volonteri Crvenog krsta Zrenjanin. Projekat je uključio i kreativnu industriju kroz keramičarske radionice koje su realizovane u saradnji sa ateljeom "Luča". Prateći program je posebnu pažnju obratio na specifične grupe posetilaca, kao što su deca ili osobe sa invaliditetom. U istraživačkom smislu treba reći da se tema neorenesanse po prvi put istoriografski na području Srbije tumači u ovako jednom širokom kontekstu i sa primenom interdisciplinarnog pristupa. Projekat je pratio i bogat brendirani štampani promotivni materijal u vidu notesa, majica, kesa, vizitkarti. Po svečanom otvaranju izložbenih postavki realizovano je 30 pratećih aktivnosti, dok je broj posetilaca izložbe bio blizu 2.600 osoba, što se s obzirom na opšte društvene okolnosti može smatrati uspehom.
_0_88019400%201774215734.jpg){kind=tracking}
Aktivnosti
Izložbene postavke koje predstavljaju pet projektnih tema sa više od 160 eksponata i pratećim materijalom realizovane su u Salonu, Malom salonu i holu prvog sprata Narodnog muzeja Zrenjanin. Za vizualni identitet projekta i izložbe, zaslužni su pored autora projekta još i grafički dizajneri i vizualni umetnici Dragan Mileusnić i Nikola Vasić. Cilj vizuala bio je da se uz poštovanje standardne muzejske prakse predstave predmeti u ambijentu koji je u isto vreme moderan i istoricistički. Šesta tema je predstavljena u vidu video materijala koji je prezentovanom u specifičnom enterijeru pod krstastim svodovima pomoćnog ulaza u muzej. Desetominutni video uradak u produkciji Digital Style-a je takođe realizovan u okviru projekta i na njemu je predstavljen enterijer rimokatoličke katedrale u Zrenjaninu sa zidnim slikama i oltarima, gde su posebno istaknute kopije renesansnih autora.
PSX_20260330_005914 (1)_0.58888000 1774825573.pdf
%20(1)_0_39500600%201774215782.jpg)
Publikacija projekta koja ima formu monografije sa elementima zbornika i izložbenog kataloga. Recenzenti publikacije su prof. dr Jasna Jovanov (muzejska savetnica, istoričarka umetnosti) i dr Dragana Sabovljev (diplomirani bibliotekar GNBŽZ), dok je urednik bio autor projekta . U pisanju tekstova učestvovali su sledeći autori sa pripadajućim temama: Bojan Kojičić (konzervator savetnik, istoričar umetnosti), Vesna Karavida (konzervatorka savetnica, istoričarka umetnosti), Dejan Vorgić (kustos, istoričar umetnosti): Neorenesansna arhitektura i objekti kulturnih institucija Zrenjanina; Vanja V. Stojković (samostalna istraživačica‒saradnica, istoričarka umetnosti): Eho renesanse: kopije dela Leonarda da Vinčija i Rafaela u rimokatoličkim crkvama Zrenjanina; Dejan Vorgić (kustos, istoričar umetnosti): Mediteranska majolika u enterijeru Velikog Bečkereka–Petrovgrada–Zrenjanina (XIX–XX vek); dr Milena Jokanović (viša naučna saradnica, istoričarka umetnosti): Prvobitna školjka u sobi: (neo)renesansni duh Todora Manojlovića; Dejan Vorgić (kustos, istoričar umetnosti): Renesansna književnost i primenjena grafika u gradu na Begeju; Lazar Sretenović (kustos, istoričar) Renesansni Jadran u foto-putopisu petrovgradske porodice Gros–Štagelšmit.
Neorenesansni duh Mediterana u Banatu B5 web (1)-compressed_0.37729800 1774225582.pdf
Na otvaranju izložbe (20.11.2025) javnosti su se obratili Jelena Gvozdenac Martinov, v.d. direktora Narodnog muzeja Zrenjanin, autor izložbe Dejan Vorgić i recenzent publikacije projekta prof. dr Jasna Jovanov, muzejska savetnica istoričarka umetnosti. Svečanost je upotpunio muzički duo u sastavu Karolina Beter, koja je svirala renesansnu traverso flautu (kopija po Šniceru, Nirnberg oko 1600) i Jovana Topalov, koja je svirala čembalo (graditelj Bici, prema principima italijanske manufakture oko 1600). Muzički repertoar je bio u potpunosti prilagođen projektu i ambijentu izložbenih postavki.
Prateći program izložbe činila su četiri dualna predavanja koja su obrađivala teme projekta i približavala neorenesansni duh široj i stručnoj javnosti. Predavanja su priredili: kustos – istoričar umetnosti Dejan Vorgić (NMZ), kustos - istoričar Lazar Sretenović (NMZ - SGZ), konzervator savetnik - istoričar umetnosti, Bojan Kojičić (ZZZSKZ), samostalna istraživačica – istoričarka umetnosti Vanja Stojković (FFUB), muzejska savetnica - istoričarka umetnosti dr Olga Kovačev Ninkov i viša naučna saradnica - istoričarka umetnosti Milena Jokanović (FFUB).
Muzejska edukatorka Aleksandra Kurjak (NMZ) održala je deset kreativnih radionica pod nazivom "Duh Mediterana na majolici" sa školskom decom u okviru pratećeg programa projekta. Pored edukacije o samom projektu, cilj je bio da se deca inspirišu izložbenim postavkama i da se upoznaju sa načinom dekoracije renesansne majolike. Kroz dečji kutak i radionice prošlo je više od dve stotine dece mlađih razreda osnovne škole.
Autor projekta je zainteresovanim posetiocima približio projekat Neorenesansni duh Mediterana u Banatu kroz stručna tematska vođenja. Publika je u dva navrata imala priliku da obiđe i upozna se sa svih pet postavki i video prezentacijom, ali i da postavi pitanja autoru projekta. Posebno stručno stručno vođenje za članove Organizacije slepih i slabovidih Zrenjanin (zatvorenog tipa) autor projekta je realizovao sa specijalizovanim višim vodičem Marijom Šnajder (NMZ) u saradnji sa Organizacijom slepih i slabovidih Zrenjanin. Vođenje proz izložbene postavke projekta je u potpunosti prilagođeno osobama sa invaliditetom (slepima i slabovidima). Specijalno vođenje je u potpunosti prilagođeno posetiocima sa mnoštvom konceptualno deskriptivnih momenata ali i delom koji je posvećen taktilnom ugođaju u kome su prezentovani pojedini predmeti (eksponati) u kontrolisanim uslovima.
U promociji projekta napravljeni su značajni pomaci pre svega zahvaljujući portalu i internet mrežama Meandri kulture koji su pratili dešavanja vezana za manifestaciju Prestonica kulture. Projekat je prezentovan i van okvira grada. Tako je, na primer, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu (15.1.2026) održana uspešna promocija studijske monografije i projekta. Učešće su uzeli autor projekta, istoričar umetnosti Dejan Vorgić, kustos Narodnog muzeja Zrenjanin, i članovi projektnog tima: prof. dr Jasna Jovanov, muzejska savetnica, istoričarka umetnosti i recenzentkinja projekta, Bojan Kojičić, konzervator savetnik - istoričar umetnosti, i Lazar Sretenović, kustos – istoričar.
Tokom trajanja projekta razvijani su novi vidovi komunikacije sa publikom. Tako je, na primer, na svojevrsnom punktu 27. decembra 2025. u okviru Salona muzeja autorski tim projekta, razvijao dijalog sa publikom i odgovarao je na pitanja posetilaca u vezi sa projektom, a takođe su analizirani i interpretirani predmeti, fotografije i razglednice koje su posetioci doneli sa putovanja iz Italije, Španije i drugih mediteranskih zemalja sa renesansnim nasleđem. Ovakav tip interakcije, kroz formu „živog nasleđa”, ostvaruje novi i drugačiji pogled na neorenesansnu baštinu u Banatu i dovodi do novih saznanja. Takođe, dijalozi sa građanstvom kroz kolektivno sećanje pomogli su i prilikom evaluacije projekta, ali i ukazali na trasu razvoja i održivost projekta u budućnosti. Pred zatvaranje izložbe (7.2.2026) u Salonu muzeja održan je nagradni kviz za zainteresovane građane u formi testa na temu neorenesansnog nasleđa grada. Učesnici koji su dali tačne odgovore na postavljena pitanja dobili su prigodne poklone.
U okviru projekta „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu” održano je 8 kreativnih i praktičnih radionica keramike realizacionog tima u saradnji sa ateljeom „Luča” iz Zrenjanina i primenjenom umetnicom Jovanom Solomun. Ispiraciju za izradu unikatnih predmeta u vidu tanjirića kreativni tim je crpeo iz neorenesansnih primeraka majolike izloženih u vidu eksponata, dok su tematski motivi birani u skladu sa konceptom izložbi uz poštovanje gradskih simbola. Nakon upoznavanja sa procesom izrade keramike, definisanjem forme i tri osnovna motiva (školjka, sunce i rog izobilja), krenulo se u izradu svojevrsnog simbola i suvenira projekta.
Formalni kraj projekta „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu” obeležen je u petak, 13. februara 2026. godine u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin. Autor i vođa projekta, kustos istoričar umetnosti, Dejan Vorgić je tom prilikom, pred saradnicima i prijateljima projekta, rezimirao ovaj poduhvat od samih početaka 2024. godine, do njegovog kraja. Poseban akcenat stavljen je na prezentaciju kreativnih i praktičnih radionica keramike, koje su realizovane u okviru projekta, sa ciljem izrade simbola i suvenira projekta. Finalni produkti ovih radionica u vidu malih oslikanih keramičkih tanjira su potom svečano dodeljeni saradnicima kao mali gest pažnje i u znak sećanja i zahvalnosti na uspešnu saradnju.