Лазар Вујаклија: протест према себи

https://mnmu.rs/izlozba-lazar-vujaklija-protest-prema-sebi/

Препоруке

Мирослав Карић, кустос МСУБ

Изложба Лазар Вујаклија: протест према себи, представља први институционални, свеобухватни, ретроспективни приказ опуса овог значајног уметника. Реализована поводом 40 година од његове последње самосталне изложбе и 30 година од смрти, отвара простор за нова читања Вујаклијиног јединственог стваралачког језика у светлу савремене историје уметности.

Изложба Лазар Вујаклија: Протест према себи представља први свеобухватно конципиран, институционални, ретроспективни увид у опус овог значајног уметника. Реализована поводом четрдесет година од уметникове последње самосталне изложбе и тридесет година од његове смрти, изложба настоји да понуди савремене критичке интерпретације и отвори простор за нова тумачења Вујаклијиног ликовног језика. Наслов изложбе инспирисан је цитатом из његове самиздат монографије: „Ове безимене слике примите како вам драго, као мој протест према себи али и као моју чежњу за лепотом смисла живота.” Изложба окупља 170 радова, презентујући уметников опус кроз све медије у којима је стварао – сликарство, графику, цртеж, таписерију, мурал, плакат, илустрацију књига, скулптуру и дизајн тепиха, и заснива се на темељном истраживању уметниковог опуса. На тај начин изложба настоји да понуди целовитији увид у сложеност и континуитет његове уметничке праксе. Уместо линеарног, хронолошког приказа, поставка је организована у шест тематских целина: Дишановски гест – у којој се испитује чин самоцитирања као стратегија ауторства; Апропријација, која промишља присвајање као метод преосмишљавања визуелних узора; Антиципација, као исказ протеста према канону модернизма и својеврсни деколонијални импулс; Амбивалентност, кроз схватање уметности као простора преиспитивања; Анахроничност – у којој је прошлост активирана у савремености; и Демократизација уметности, у којој се уметност испољава као заједнички простор искуства. На тај начин, кустоски концепт изложбе реартикулише уметников мисаони и стваралачки простор, представљајући сликарство као процес отпора и самопропитивања. Поставка је додатно употпуњена богатим аудио-визуелним материјалом, како архивским тако и новопродукованим који омогућава документовање и презентацију мање познатих, девастираних или данас теже доступних радова реализованих у јавним просторима и ентеријерима. Реализација изложбе остварена је у сарадњи са двадесет музеја и институција културе широм Србије као и Народног музеја Црне Горе, чији су фондови и архивска грађа били од кључног значаја за реконструкцију и интерпретацију Вујаклијиног опуса – од репрезентативних амбијената Палате Србија до једине сачуване скулптуре у кругу фабрике "Први Maj" Пирот.

Лазар Вујаклија припада генерацији уметника који су оставили значајан траг у обликовању југословенске и српске ликовне сцене друге половине 20. века. По образовању књиговезац, Вујаклија се бави уметношћу од ране младости, али се први пут представља публици тек 1952. године, демонстрирајући снажан индивидуални приступ насупрот тада још увек владајућем духу соцреализма. Био је члан групе Самостални, Децембарске групе, двоструки представник Југославије на Бијеналу у Венецији, а, истовремено и упркос томе, уметник чији опус до сада није био темељитије истражен, представљен и критички интерпретиран у музејским оквирима. Музеј наивне и маргиналне уметности је у години када обележава 65 година постојања овом помало запостављеном али изузетно значајном уметнику посветио ретроспективну изложбу, третирајући је као платформу за поновно промишљање дестабилизованих тумачења феномена у историји југословенске уметности 20. века, и то посебно оних лиминалних који измичу анахроним интерпретацијским категоријама попут Лазара Вујаклије. Један од значајнијих аспеката изложбе представљају позајмице остварене кроз међуинституционалну сарадњу двадесет музеја и институција културе и приватних колекција, као и Народног Музеја Црне горе, што је омогућило да публика по први пут на једном месту види респектабилан број остварења насталих у различитим периодима уметниковог стварања. Изложбом је обухваћено 170 дела, где су, поред богатог сликарског опуса, представљени различити медији у којима је уметник стварао: таписерија, графика, цртеж, скулптура, мурал. Праћена луксузно опремљеном монографијом у припреми, изложба је била и повод да се на симболичан начин обележи 55 година од првог београдског мурала, чију је реинтерпретацију за потребе изложбе извела уметница Даринка Поп Митић.