Tribina "Ko štiti ono što ne vidimo?"
Maida Turkmanović, Milica Vuruna
Istraživačko izdavački centar Stari Vlah i Dom kulture "Jovan Tomić" Nova Varoš
"Ko štiti ono što ne vidimo?" - Tribina koja povezuje stručnjake i zajednicu u očuvanju arheološkog nasleđa. Naš cilj je da podignemo svest, inspirišemo odgovornost i pokažemo da kulturno nasleđe nije samo prošlost, već temelj budućnosti.
Tribina "Ko štiti ono što ne vidimo?" održana je 7.novembra 2025. u Domu kulture "Jovan Tomić" u Novoj Varoši, kao prvi događaj ciklusa "Tragamo za prošlošću starovlaškog područja" Organizatori su bili Istraživačko izdavački centar"Stari Vlah" i Dom kulture u okviru manifestacije Godina arheologije 2025. Moderatori Maida Turkmanović i Milica Vuruna istakle su značaj upoznavanja lokalne zajednice sa arheološkim nasleđem - nevidljivim, ali temeljnim delom identiteta. Prvo predavanje dr Adam Crnobrnja iz Narodnog muzeja Srbije, predsednika Srpskog arheološkog društva, bilo je posvećeno očuvanju nasleđa u Srbiji - od kućnog vaspitanja do kaznenih mera. On je naglasio da nasleđe ne posedujemo, već ga čuvamo za buduće generacije. Doc. dr Zorica Kuzmanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu govorila je o Autarijatima, moćnom plemenu gvozdenog doba i važnosti pravilne interpretacije arheoloških svedočanstava kao dela kolektivnog identiteta. Vladan Vidosavljević kustos muzeja "Ras" iz Novog Pazara, u predavanju "Konzervacija i(ili) devastacija" ukazao je na pritiske i rizike sa kojima se arheolozi susreću posebno u zaštiti nepokretnog nasleđa. Prof. dr Adnan Kaljanac sa Filozofskog fakutleta u Sarajevu predstavio je tehniku LIDAR-a kao savremenu, neinvazivnu metodu dokumentovanja lokaliteta, na primeru antičkog rudnika "Dardagani" u Zvorniku. Tribina je prvi naučni skup otvorenog tipa u Novoj Varoši, sa jasnom porukom da odgovorno ponašanje prema nasleđu mora biti deo opšteg obrazovanja. Kulturno nasleđe pripada svima i zahteva zajedničku brigu. U godini arheologije, ovaj događaj predstavlja značajan korak ka podizanju svesti lokalne zajednice i otvara mogućnost saradnje stručnjaka, institucija i građana u očuvanju prošlosti za buduće generacije.
Tribina "Ko štiti ono što ne vidimo?" predstavlja prvi naučni skup otvorenog tipa u Novoj Varoši, organizovan u okviru Godine arheologije 2025. Njen cilj je bio da loklanu zajednicu upozna sa arheološkim nasleđem kao temeljem identiteta, ali i da otvori dijalog između stručnjaka i građana o načinima njegove zaštite. U stručnom i naučnom smislu, tribina je doprinela širenju znanja o arheološkom nasleđu kroz predavanja vodećih arheologa iz Srbije i BiH. Predstavljene su različite metode - od zakonskih mera i edukacije, preko interpretacije istorijskih svedočanstava, do savremenih tehnologija poput LIDAR-a. Na taj način lokalna zajednica je dobila uvid u aktuelne naučne pristupe i izazove u oblasti arheologije. U kulturnom smislu, tribina je istakla da nasleđe nije samo materijalno dobro već deo kolektivnog pamćenja identiteta. Pravilna interpretacija prošlosti, kao i odgovorno ponašanje prema kulturnim dobrima, postaju osnova za negovanje kulturne svesti i očuvanje tradicije. U društvenom smislu, projekat je postakao zajednicu da aktivno učestvuje u zaštiti nasleđa. Povezivanjem institucija, stručnjaka i građana stvorena je platforma za saradnju koja može da dovede do konkretnih rezultata u očuvanju kulturnih dobara. Tribina je pokazala da nasleđe pripada svima i da je njegova zaštita moralna obaveza, ali i preduslov za održivi razvoj zajednice. Ovaj projekat ima trajnu vrednost jer podiže svest, obrazuje i inspiriše povezujući naučne rezultate sa kulturnim i društvenim potrebama. On predstavlja model kako lokalna incijativa može da doprinese širem razumevanju i očuvanju kulturnog nasleđa.
Aktivnosti
Dr Adam Crnobrnja muzejski savetnik Narodnog muzeja Srbije i predsednik Srpskog arheološkog društva, govorio je o tome šta je arheološko nasleđe i zašto je važno njegovo očuvanje. Poseban akcenat stavio je na činjenicu da nasleđe nije naša svojina, već zajedničko dobro koje smo pozajmili od predaka i koje moramo sačuvati za buduće generacije. Predstavio je spektar mera - od kućnog vaspitanja i obrazovanja do zakonskih i kaznenih mehanizama - kojima se štiti nasleđe od krađe, nelegalne prodaje i uništavanja. Njegovo predavanje naglasilo je moralnu obavezu svakog pojedinca da se odnosi odgovorno prema kulturnim dobrima i da aktivno učestvuje u njihovom očuvanju.
https://www.facebook.com/reel/697901896702953
https://zoomue.rs/tribina-ko-stiti-ono-sto-ne-vidimo-u-novoj-varosi/
Doc. dr Zorica Kuzmanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu predstavila je arheološka svedočanstva o plemenu Autarijata, koje je u gvozednom dobu naseljavalo prostor Starog Vlaha. Ukazala je na bogastvo prošlosti ovog kraja . od kamenog doba do savremenog perioda - sa posebnim naglaskom na vreme kada su Autarijati bili jedno od najmoćnijih plemena Balkana. Paralaleno je ukazala na razvoj antičke grčke civilizacije pokazujući da je lokalna istorija deo širih mediteranskih procesa. Istakla je značaj pravilne interpretacije arheoloških svedočanstava, jer ona čuva sećanja i gradi kolektivni identitet. Njeno predavanje približilo je prošlost lokalnoj zajednici kroz priče i sećanja koja oživljavaju zavičaj.
Vladan Vidosavljević , viši kustos arheolog muzeja " Ras" iz Novog Pazara, govorio je na temu " Konzervacija i(ili) devastacija. Ukazao je na brojne izazove sa kojima se arheolozi i konzervatori susreću tokom rada,, posebno kada je reč o nepokretnom nasleđu. Objasnio je da pritisci savremenog društva, nedovoljna stručna kontrola i neadekvatni postupci mogu dovesti do oštećenja ili gubitka kulturnih dobara. Naglasio je da arheološko nasleđe pripada svima i da je neophodno da cela zajednica preuzme odgovornost za njegovu zaštitu. Njegovo izlaganje podstaklo je diskusiju o tome kako se može obezbediti bolja saradnja između institucija, stručnjaka i građanja u očuvanju nasleđa.
Prof.dr Adnan Kaljanac rukovodilac Insitituta za arheologiju pri Filozofskom fakultetu u Sarajevu i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu predstavio je savremenu tehniku LIDAR-a kao sredstvo zaštite arheoloških lokaliteta. Na primeru antičkog rudnika " Dardagani" u Zvorniku pokazao je kako ova neinvazivna metoda omogućava arheolozima da dokumentuju objektivno stanje lokaliteta u realnom vremenu. LIDAR tehnologija omogućava prikupljanje podataka bez oštećenja terena i postaje sve zastupljenija u arheološkim istraživanjima. Njegovo predavanje istaklo je značaj primene novih tehnologija u zaštiti nasleđa, kao i mogućnost da se savremena nauka približi lokalnoj zajednici kroz praktične primere
Maida Turkmanović i MIlica Vuruna kao incijatorke, organizatorke i moderatorke tribine "Ko štiti ono što ne vidimo?", Maida i Milica su odigrale ključnu ulogu u osmišljavanju i realizaciji ovog prvog naučnog skupa otvorenog tipa u Novoj Varoši. Njihova ideja da se lokalna zajednica direktno uključi u razgovor o arheološkom nasleđu pokazala je koliko je važno da kulturna politika bude zasnovana na saradnji stručnjaka i građana. Za svoj doprinos u organizaciji i promociji kulturnog nasleđa Maida i Milica su bile predstavnice Istraživačkog izdavačkog centra Stari Vlah u Beogradu na dodeli zahvalnica za organizovanje ove tribine. Ovo priznanje nije samo lična nagrada, već i simbol da udruženi napori pojedinaca i institucija mogu da donesu trajne rezultate u zaštiti kulturnih dobara. Njihov rad pokazuje da lokalna inicijativa može postati primer dobre prakse u širem naučnom i kulturnom kontekstu.
Maida Turkmanović i MIlica Vuruna kao incijatorke, organizatorke i moderatorke tribine "Ko štiti ono što ne vidimo?", Maida i Milica su odigrale ključnu ulogu u osmišljavanju i realizaciji ovog prvog naučnog skupa otvorenog tipa u Novoj Varoši. Njihova ideja da se lokalna zajednica direktno uključi u razgovor o arheološkom nasleđu pokazala je koliko je važno da kulturna politika bude zasnovana na saradnji stručnjaka i građana. Za svoj doprinos u organizaciji i promociji kulturnog nasleđa Maida i Milica su bile predstavnice Istraživačkog izdavačkog centra Stari Vlah u Beogradu na dodeli zahvalnica za organizovanje ove tribine. Ovo priznanje nije samo lična nagrada, već i simbol da udruženi napori pojedinaca i institucija mogu da donesu trajne rezultate u zaštiti kulturnih dobara. Njihov rad pokazuje da lokalna inicijativa može postati primer dobre prakse u širem naučnom i kulturnom kontekstu.
Maida Turkmanović i MIlica Vuruna kao incijatorke, organizatorke i moderatorke tribine "Ko štiti ono što ne vidimo?", Maida i Milica su odigrale ključnu ulogu u osmišljavanju i realizaciji ovog prvog naučnog skupa otvorenog tipa u Novoj Varoši. Njihova ideja da se lokalna zajednica direktno uključi u razgovor o arheološkom nasleđu pokazala je koliko je važno da kulturna politika bude zasnovana na saradnji stručnjaka i građana. Za svoj doprinos u organizaciji i promociji kulturnog nasleđa Maida i Milica su bile predstavnice Istraživačkog izdavačkog centra Stari Vlah u Beogradu na dodeli zahvalnica za organizovanje ove tribine. Ovo priznanje nije samo lična nagrada, već i simbol da udruženi napori pojedinaca i institucija mogu da donesu trajne rezultate u zaštiti kulturnih dobara. Njihov rad pokazuje da lokalna inicijativa može postati primer dobre prakse u širem naučnom i kulturnom kontekstu.
Maida Turkmanović i MIlica Vuruna kao incijatorke, organizatorke i moderatorke tribine "Ko štiti ono što ne vidimo?", Maida i Milica su odigrale ključnu ulogu u osmišljavanju i realizaciji ovog prvog naučnog skupa otvorenog tipa u Novoj Varoši. Njihova ideja da se lokalna zajednica direktno uključi u razgovor o arheološkom nasleđu pokazala je koliko je važno da kulturna politika bude zasnovana na saradnji stručnjaka i građana. Za svoj doprinos u organizaciji i promociji kulturnog nasleđa Maida i Milica su bile predstavnice Istraživačkog izdavačkog centra Stari Vlah u Beogradu na dodeli zahvalnica za organizovanje ove tribine. Ovo priznanje nije samo lična nagrada, već i simbol da udruženi napori pojedinaca i institucija mogu da donesu trajne rezultate u zaštiti kulturnih dobara. Njihov rad pokazuje da lokalna inicijativa može postati primer dobre prakse u širem naučnom i kulturnom kontekstu.
Kristina Penezić uvodna reč i malo o manifestaciji Godina arheologije 2025.
_0_12239700%201773739602.jpg)
Dr Adam Crnobrnja pozdravna reč