Ватра, ваздух, вода, земља: симболичко читање предмета из збирки Музеја примењене уметности
Ана Самарџић
Музеј примењене уметности
Бојана Поповић, Јована Николић, Ивана Лемкул
Прича о четири елемента је ванвременска, универзална и увек актуелна тема, а ова изложба је, у складу са хуманистичким принципима на којима се поменута тема базирала и развијала кроз историју, подсетила на то да је могуће продубљивати знања њиховом забавном и креативном интерпретацијом.
Изложба Ватра, ваздух, вода, земља: симболичко читање предмета из збирки Музеја примењене уметности, ауторке и кустоскиње Ане Самарџић реализована је поводом обележавања 75 година од оснивања Музеја примењене уметности у периоду од 6. новембра 2025. до 31. јануара 2026. године у Главној галерији Музеја. Изложено је 59 експоната из збирки Музеја који су на симболичком нивоу одговорили на тему о четири основна елемента – ватри, ваздуху, води и земљи који су се вековима сматрали окосницом теорије о настанку космоса и свеопштег живота у њему и били константна инспирација за уметнике различитих интересовања и усмерења у свим временским епохама. Ова тематска изложба настала је на основу промишљања о заједничком именитељу музејских збирки, које су од оснивања Музеја конципиране према разнородним материјалима, а идеја је, даље, реализована селекцијом предмета који су на симболичком нивоу одговарили на тему о четири основна елемента управо кроз материјал, али и намену и декорацију, без обзира на њихову провенијенцију, хронологију, стил и контекст настанка. Код појединих предмета су на основу иконографије уочене сличности између њихових мотива и персонификација елемената из амблематских и алегоријских зборника, а код осталих је симболичко читање препуштено асоцијативности и искуству посматрача. Један од циљева изложбе је био да се посетиоци из другачије перспективе, кроз ванвременску и симболичку тему, упознају са различитим врстама предмета које Музеј примењене уметности баштини, од којих су многи изложени први пут, а датују се у период од краја XVII до краја XX века.
Значај изложбе се огледа у другачијем приступу проучавању и презентацији дела примењене уметности. Тема о четири елемента је изабрана као спона између изузетно различитих предмета, код којих су у фокус стављени материјал, намена и декорација, као неке од кључних одлика примењене уметности. На основу декорације која је, у овом случају подразумевала орнамент, мотив, симбол, представу или композицију, уочавале су се сличности између предмета и иконографије представа елемената, какве су биле заступљене у амблематским и алегоријским зборницима. Таквим, упоредним методом, као и иконолошким методом, који је традиционално био доминантнији у тумачењу ликовне уметности, уочени су одређени правци у којима би се поједини предмети примењене уметности могли даље проучавати. Паралеле између мотива предмета и персонификација елемената објашњаване су проширеним легендама на изложби, тамо где те везе нису биле довољно очигледне, као што је случај са одређеним симболима који данас, у односу на минуле епохе, више не носе иста значења. Оваква перспектива и употреба музејског материјала пружиле су свежину и другачију визуру предметима који су претежно посматрани у контексту њихове свакодневне функције у оквиру историјских ентеријера, а заинтересовала публику креативном презентацијом теме о ватри, ваздуху, води и земљи, подстичући је на учитавања симболике у складу са њеним знањима и искуствима, а посебно истичући кључна имена значајна за развој српске и југословенске примењене уметности. Иновативност у примени традиционалних метода и ширење знања у оквиру матичне дисциплине допринело је новим закључцима — дефинисању првобитних тема мањег броја музејских предмета за које се до сада није узимало у обзир да су настали са намером да представе неки од четири елемента, као и отварању питања њиховог датовања. Актуелност оваквог приступа огледа се у чињеници да су све заступљеније изложбе европских музеја које разнородне предмете групишу према тематским целинама и одрђеним феноменима, тражећи њихове међусобне споне.
Aktivnosti
Kаталог: Истоимени каталог изложбе од 80 страна у издању Музеја примењене уметности конципиран је тако да прати поставку. Дизајнер каталога и поставке је архитекта Реља Петровић. Структуру текста ауторке Ане Самарџић чине три поглавља уводног карактера која говоре о древности, актуелности, значењу, симболици и иконографији четири елемента. У наредна четири поглавља подробније је представљена симболика сваког елемента понаособ уз конкретне музејске примере. Потом следе закључак, литература, извори и каталог изложених дела. Поједине делове текста је на енглески језик превела Драгана Рашић Вуковић. Редакцију су чиниле Јелена Пераћ, Јелена Поповић и Биљана Згоњанин (лектура и коректура). Каталог има 67 илустрација, од чега 59 репродукција предмета и четири фотографије поставке. Ауторка већине фотографија је Драгана Удовичић, a други аутори су Веселин Милуновић, Владимир Поповић, Хранислав Мирковић и Јована Јаребица. Остатак фотографија је власништвo Музеја, док су илустрације персонификација јавно власништво (Artvee) и власништво Рајксмузеума, одакле су позајмљене у виду дигиталних репродукција.
Изложба и јубилеј: Размишљајући о годишњици Музеја примењене уметности и његовој историји током претходних 75 година, створила се идеја о четири основна елемента који двоструко евоцирају почетак. С једне стране, то је прича о почетку као таквом, о настанку космоса и свега у њему која на симболичком нивоу објашњава бројне феномене у односу човека и природе, а са друге стране, ова тема се наметнула промишљањем о оснивању и почецима рада музеја, када су његове збирке конципиране на основу различитих материјала међу којима су ватра, вода, ваздух и земља виђени као заједнички именитељ.
Концепт изложбе: Идеја је била да се комплексна тема о четири основна елемента публици предочи кроз конкретне музејске предмете и то кроз материјал, намену или декорацију. Ватра је на изложби представљена свећњацима, пећи, мотивом ковача, Сунца или даждевњака; ваздух флашом од дуваног стакла, лепезом, параваном, мотивом птица, авиона и ветрова; вода чашама, гарнитуром за умивање, огледалом, скулптурама рибе; а земља флоралним мотивима, пејзажима и представама вегетације. Код појединих примера везе су биле очигледне: мотив рибе био је јасна асоцијација на воду, као и свећњаци на ватру, док је за мањи број предмета било потребно укључити додатна објашњења, као код мотива даждевњака, симбола ватре или камелеона који се дуго сматрао симболом ваздуха. Такав концепт условио је да изложба буде вишеслојна, интердисциплинарна и наративна, а то приповедање (storytelling) о елементима и предметима на којима су они заиста представљени или, пак, учитани, посебно је долазило до изражаја на ауторским вођењима кроз изложбу.
Конзервација: За репрезентативан изглед предмета на изложби, њихову конзервацију и чишћење, били су заслужни конзерватори Милан Андрић, Бојана Волаш и Мина Јовић. За поједине предмете посебно је била значајна рестаурација њихових одређених делова, тачније атрибута који су недостајали на фигуралним композицијама сатова, а који су имали кључну улогу у читању њихових симболичких значења, попут српа у рукама женске фигуре — персонификације земље или трозупца у рукама Нептуна, које је извео Милан Андрић.
Дизајн поставке: Четири просторне целине на поставци у Главној галерији Музеја имале су по једно ефектно дизајнерско обележје које је симболички указивало на одређени елемент. За ватру је то била рефлектујућа фолија сребрног тона, у складу са свећњацима, која је асоцирала на метал, материјал који се традиционално доводио у везу са ватром. За ваздух су посебно дизајнирани „висећи” прозрачни зидни постаменти са звонима, који су одавали утисак лебдења предмета и који су због специфичног осветљења на зиду формирали сенке. За воду су због рефлексије изабрана изломљена огледала, а за земљу куглице експандиране глине. Иновативност дизајна Реље Петровића, поред оваквих визуелних решења, огледала се и у техничком аспекту, посебно када је реч о излагању свећњака. Кључни мотив графичког дизајна поставке, који се уједно провлачи и на насловној и на преградним странама каталога, била је текстура преузета са монументалне таписерије Ветрови, која је потом стилизована и симболички прилагођена колориту сваког елемента.
Аудио-визуелни садржај: Сваком просторном целином која је представљала по један елемент, посебно наглашен дизајном поставке, креирала су се четири амбијента, истичући предмете који су у њима изложени. На по једном екрану у све четири просторије, презентована је по једна анимација коју је извео Реља Петровић, направљена од одговарајуће илустрације у целини, као и од њених увеличаних детаља. Илустрације представљају серију од четири персонификована елемента Адриана Коларта (према цртежу Мартена де Воса) из 1580-84. године, које се чувају у Рајксмузеуму у Амстердаму, а које је овај музеј љубазно уступио у виду висококвалитетних дигиталних репродукција. Сваку анимацију пратио је звук (пуцкетање ватре, хук ветра, шум морских таласа и звуци прашуме) чији је аутор др Никола Крстић, уметник и продуцент звука.
_0_87422600%201774436515.jpg)
Интерактивност: Комплексни систем симболике елемената, као древног концепта, према коме сваком елементу одговарају одређено годишње и животно доба, планета, темперамент, телесна течност, орган, својство, као и зодијачки знак, представљен је једном инсталацијом у виду едукативног круга, на коме је сваки посетилац могао да на основу митологије знака или елемента пронађе његове друге карактеристике, истовремено индивидуалне и колективне. Публика се тако упознала и са античком хуморалном теоријом, према којој се сваки организам састоји од четири течности чији умерени дисбаланс проузрокује специфичан тип личности, а неумерени одређену болест. Изложба је, на тај начин представила спој различитости, повезаних у једну целовиту и апстрактну, али увек актуелну и забавну идеју, у чијој се космолошкој симболици и архетиповима људи константно проналазе. Реља Петровић је аутор дизајна круга, који је у одређеној мери био инспирисан илустрацијом из Вечног календара Захарија Орфелина из 1783. године, који је публика могла да види истовремено на сталној поставци Музеја.
Ауторска вођења: Једночасовна јавна ауторска вођења била су организована сваке друге суботе у 13 ч. током трајања изложбе. Публика је временом показивала све веће интересовање за изложбу, а посебну пажњу на вођењима су привлачили едукативни круг због своје архетипске приче дубоко укорењене у европску визуелну културу, монументални предмети, дела истакнутих локалних уметника, куриозитетни предмети који се и данас користе али се више не праве у истом облику, предмети иза којих стоји занимљива прича о њиховом настанку и пореклу или паралеле између елемената, њихове деструктивне природе и актуелних уметничких тендеција у области екологије. Поред јавних, организована су и групна вођења студената Филозофског факултета, Факултета примењених уметности и Архитектонског факултета, као и вођење током стручне посете изложбе Завода за заштиту природе Србије. Поједине посетиоце, колеге из струке или љубитеље уметности, изложба је инспирисала да објаве своје утиске у виду приказа изложбе.
https://magazin.politika.rs/sr/clanak/577982/blago-vatre-vazduha-vode-i-zemlje)#google_vignette
Мини-циклус предавања: Током јануара 2026. године планирана су три предавања у оквиру пратећег програма: Представе четири основна елемента у европској примењеној уметности (Ана Самарџић, ауторка и кустоскиња изложбе); Четири елемента у уметности средњег века (др Ивана Лемкул, кустос Збирке послевизантијске уметности и руководилац Одељења за средњи век Народног музеја), након чега је уследио и краћи разговор о каталогу изложбе са архитектом Рељом Петровићем, као и Ботаничка илустрација (др Јована Николић, Институт за историју уметности Филозофског факултета). На мини-циклус предавања позвани су предавачи чије области истраживања подразумевају симболику у најширем смислу, симболизам и симболичке композиције из различитих епоха и са разнородних аспеката, а коментари публике допринели су подстицајном разговору о елементима.
Радионице: Током трајања изложбе у Музеју су организоване радионице за децу предшколског узраста, као и за ученике основних и средњих школа. Леа Зеи, музејски ликовни педагог, осмислила је различите програме како би причу о ватри, ваздуху, води и земљи приближила најмлађој и школској публици реализујући их у сарадњи са њиховим васпитачима и наставницима. У радионицама под називима: Дечји поглед на елементе (ОШ Иван Горан Ковачић); Елементи у бојама (ОШ Краљ Петар Први); Прича воде и ватре (ОШ Краљ Петар Први); Прича о четири царства (ПУ Чукарица Радосно детињство); Елементи, мит и савремени цртеж (Школа за дизајн текстила), учесници из предшколских установа, као и основних и средњих школа у Београду, опробали су се у различитим техникама и осмислили бројна креативна визуелна решења као одговор на сваку појединачну тему радионице.