Muzej savremene umetnosti u Beogradu
https://msub.org.rs/?lang=sr
https://www.instagram.com/msub_mocab/; https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/?locale=sr_RS
MSUB je međunarodno priznata institucija čiji umetnički fond predstavlja važan resurs za istraživanje, obradu, prezentaciju i zaštitu nasleđa moderne i savremene umetnosti 20. i 21. veka.
MSUB je međunarodno priznata institucija čiji umetnički fond predstavlja važan resurs za istraživanje, obradu, prezentaciju i zaštitu nasleđa moderne i savremene umetnosti 20. i 21. veka. U 2025. intenzivirana je saradnja sa muzejima u Evropi i svetu. Ostvarena je prva međumuzejska saradnja sa Muzejom savremene umetnosti u Lionu (macLYON) kroz izložbu „Lične priče / Političke realnosti“. Na izložbi je radio kustoski tim koji čine Isabelle Bertolotti, direktorka macLYON-a; Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Miroslav Karić, kustos u MSUB-u; i Matthieu Lelièvre, rukovodilac zbirki u macLYON-u. Saradnja je podrazumevala zajednički rad tima obe institucije na koncepciji, selekciji, produkciji i realizaciji izložbe zasnovane na uspostavljanju dijaloga između dela iz obe kolekcije. Realizovan je projekat „Future of Melancholia“ u saradnji sa Halle für Kunst u Gracu, kao i izložba Vladimira Veličkovića u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci. Dodatno, potpisan je Sporazum o saradnji sa Nacionalnom galerijom Severne Makedonije, dok su započeti pregovori za realizaciju projekta „Museum Yet To Be“ sa Muzejom savremene umjetnosti Crne Gore. U skladu s tim, Muzej će i ubuduće razvijati snažnu saradnju sa međunarodnim institucijama, uz kontinuiranu realizaciju izložbi umetnika sa međunarodnom karijerom i značajem. Cilj ovih aktivnosti jeste pozicioniranje MSUB-a kao vodeće institucije u regionu i mesta susreta stručnjaka iz oblasti zaštite, istraživanja i interpretacije umetničkog nasleđa. Poseban fokus bio je na razvoju publike i njenoj aktivnoj participaciji u muzejskim programima, kroz različite formate: stručna vođenja, Dečiji klub, inkluzivne radionice, edukativne programe za tinejdžere, promocije stručnih publikacija, Artist’s Film Program, programe performansa i digitalne umetnosti, kao i panel diskusije. Paralelno, Muzej je intenzivirao procese digitalne transformacije i eksperimentisao sa novim modelima komunikacije i prezentacije nasleđa. Otvorenost ka digitalnoj transformaciji i inovativnim kustoskim praksama dodatno je potvrđena priznanjem Top50 (PC Press) u kategoriji Obrazovanje i kultura, čime je MSUB prepoznat kao institucija koja aktivno oblikuje savremene komunikacijske tokove muzejske prakse.
Programska politika Muzeja savremene umetnosti u 2025. godini bila je usmerena na obeležavanje jubileja – 60 godina od osnivanja. Centralni događaj bilo je otvaranje izložbe iz kolekcije „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945“, čime je započet novi višegodišnji ciklus reafirmacije zbirke kroz tri velike postavke koje obuhvataju umetnost od 1900. godine do danas. U okviru obeležavanja jubileja realizovane su i izložbe Olge Jevrić „Muzikalnost i skulpturalnost“ i „Slike drugog sveta“ Klare Siprel i Pola Stranda. Jubilej je obeležen i izložbom „Dejvid Hokni: Od papira do ekrana“, u saradnji sa Britanskim savetom. Ova izložba proistekla je iz činjenice da je Hokni izlagao u Muzeju u njegovim prvim godinama, a njegova tadašnja izložba imala je značajan međunarodni odjek. U okviru izložbe realizovan je razgovor sa kritičarem Martinom Gejfordom. Paralelno je realizovana i velika retrospektiva Zdravka Joksimovića „Svetlucavo prijateljstvo“, koja je izazvala veliku pažnju publike. Na međunarodnom planu pokrenuta je prva saradnja sa Muzejem savremene umetnosti u Lionu (macLYON) kroz projekat „Lične priče / Političke realnosti“, koji kroz dijalog kolekcija istražuje odnos umetnosti i društva, sa realizacijom u Lionu i Beogradu. Saradnje su ostvarene i sa SANU, Muzejom savremene umetnosti Banja Luke i Crne Gore. Muzej je realizovao i izložbu „Geometrija praznine“ Ane Knežević u Srpskom kulturnom centru u Parizu. Program je obogaćen nastavkom ciklusa „Umetnost i ličnosti: Skulptorke iz kolekcije MSU“ kroz izložbe Ane Viđen i Dragane Ilić, kao i predstavljanjem segmenta izložbe „Javno telo“ iz Pekinga. U Salonu MSUB i Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavljeni su umetnici Jaka Babnik, Philipp Timischl, Ivana Bašić, Maja Bekan, Jelena Micić, Irena Lagator Pejović, Dragan Jelenković i Saša Pančić, kao i grupna studentska izložba i saradnja sa Halle für Kunst iz Graca („Future of Melancholia“). Muzej je nastavio realizaciju projekta „Dečiji klub“ i pokrenuo inkluzivne radionice „Zvuk vidljivog“, usmerene na pristupačnost umetnosti slepoj i slabovidoj publici.
Aktivnosti
OBELEŽAVANJE JUBILEJA - 60 GODINA POSTOJANJA MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI Povodom obeležavanja 60 godina postojanja, MSUB realizovao je niz programskih aktivnosti, centralno okupljenih oko izložbe iz kolekcije „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945“ kustoskinja Mišele Blanuše, Žakline Ratković i Rajke Bošković. Na dan jubileja izložbu je posetilo oko 1000 posetilaca, čime je predstavljen prvi segment nove stalne postavke Muzeja. Kroz približno 400 dela, izložba sagledava razvoj moderne i avangardne umetnosti u kontekstu društvenih promena, strukturirana kroz četiri istorijsko-stilske celine i prateće tematske segmente, uključujući i mikroizložbe „Portret jednog umetnika“. Izložbu prati obimna publikacija od 300 strana i redovna stručna i autorska vođenja. Jubilarni program dodatno je obogaćen izložbama „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta“, koja po prvi put integralno predstavlja fotografske portfolije iz zbirke Muzeja, kao i „Olga Jevrić: Muzikalnost i skulpturalnost“, kojom se afirmiše izuzetno važan i autentičan opus umetnice kroz dela iz više kolekcija.
https://drive.google.com/drive/folders/1kOO7GURoJ-ggm7h7OATT-NP0SJPhdt0w?usp=sharing
IZLOŽBA: DEJVID HOKNI ,,OD PAPIRA DO EKRANA'' Izložba Dejvida Hoknija je realizovana povodom obeležavanja 60 godina MSUB-a, predstavlja značajan programski i simbolički događaj kojim se nastavlja kontinuitet sa istorijom institucije i njenim međunarodnim delovanjem. Još 1970. godine mladi Dejvid Hokni imao je samostalnu izložbu u Muzeju, što je bio rani pokazatelj njegovog globalnog značaja, ali i važan trenutak u istoriji Muzeja. Više od pet decenija kasnije, Hokni se vratio beogradskoj publici kroz reprezentativan izbor radova koji osvetljavaju razvoj njegovog umetničkog jezika. Ideja o ponovnom predstavljanju njegovih dela proistekla je iz želje da se istakne umetnik koji je obeležio rane godine Muzeja, ali i da se potvrdi dosledna posvećenost institucije predstavljanju relevantnih umetničkih praksi. Kustoskinja je Marijana Kolarić, a Muzej je imao čast da u okviru izložbe ugosti Martina Gejforda, britanskog kritičara, Hoknijevog bliskog saradnika i autora teksta u publikaciji koja prati izložbu. Njegovo predavanje izazvalo je izuzetno interesovanje.
https://drive.google.com/drive/folders/1K-Pu-Au1zoAmOG8nxaKL6nGHiMiKvtsS?usp=sharing
RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA ZDRAVKA JOKSIMOVIĆA - ,,SVETLUCAVO PRIJATELJSTVO'' Kao jedan od protagonista nove beogradske skulptorske scene krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, Joksimović je početne impulse istraživanja materijala i predmeta dosledno razvijao, usmeravajući svoj rad ka ispitivanju formalnih i semantičkih mogućnosti savremenog skulptorskog izraza. Izložba je bila koncipirana kroz dvanaest celina zasnovanih na ključnim tematskim fokusima autorovog rada – od istraživanja izražajnih potencijala likovno-plastičkih principa kroz različite materijale i tehnike, preko fenomena telesnog, biomorfnog i erotskog, do preispitivanja religiozne ikonografije, kao i ličnih omaža bivšoj Jugoslaviji i opusu Bore Iljovskog. Postavka je obuhvatila radove nastale od kraja osamdesetih godina do najnovije produkcije, uključujući skulpture, objekte i crteže, koji predstavljaju važan segment umetnikovog istraživanja percepcije i asocijativne moći oblika. Izložba nije pratila linearnu retrospektivu, već kroz paralelne hronološke tokove i otvorenu strukturu postavke omogućila dinamičan uvid u razvoj, preokrete i kontinuitete jedne istraživačke umetničke prakse. Kustos izložbe je Miroslav Karić.
Zdravko Joksimović - Svetlucavo prijateljstvo.pdf
https://drive.google.com/drive/folders/1jg1-n8cUYRtH21knQZa2wNmFH_CdOnBG?usp=sharing
MEĐUNARODNA SARADNJA MSUB je prethodne godine ostvario dve značajne međunarodne saradnje, potvrđujući strateško opredeljenje ka internacionalnoj promociji kolekcije. Ključni projekat realizovan je sa Muzejom savremene umetnosti u Lionu kroz izložbu „Lične priče / Političke realnosti“. Prva međumuzejska saradnja ova dva muzeja podrazumevala je zajednički rad tima obe institucije na koncepciji, selekciji, organizaciji, produkciji i realizaciji izložbe zasnovane na ideji dijaloga između dela iz obe kolekcije. Na izložbi je radio kustoski tim koji čine Isabelle Bertolotti, direktorka macLYON-a; Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a; Miroslav Karić, kustos MSUB-a; i Matthieu Lelièvre, rukovodilac zbirki u macLYON-u. Organizovani su javni programi u Lionu – predavanje Miroslava Karića zatim Marijane Kolarić i Une Popović, koje su predstavile istorijat muzeja i zbirku Novih medija. Druga značajna saradnja ostvarena je sa institucijom HALLE FÜR KUNST kroz izložbu „Future of Melancholia“ u Gracu i Beogradu, uz učešće brojnih savremenih umetnika iz Srbije.
https://drive.google.com/drive/folders/1ywSN0SHsqljpDHYI9zyuqpmpzGoxq2J4?usp=sharing
REGIONALNA I LOKALNA SARADNJA Tokom 2025. godine MSUB intenzivirao je regionalnu i lokalnu saradnju kroz realizaciju i pokretanje niza značajnih projekata sa partnerskim institucijama. U tom kontekstu, realizovana je izložba Vladimira Veličkovića „Figura kao izraz egzistencije“ u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske, autorke muzejske savetnice Svetlane Mitić, čime je dodatno osnažena međuinstitucionalna razmena i vidljivost umetničkog nasleđa u regionu. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa Nacionalnom galerijom Severne Makedonije otvoren je prostor za dalje zajedničke projekte, uključujući planiranu izložbu umetnika Žarka Bašeskog u 2026. godini. Paralelno su započeti pregovori o realizaciji projekta „Museum Yet To Be“ sa Muzejom savremene umjetnosti Crne Gore, čija je kustoskinja muzejska savetnica Mišela Blanuša, sa ciljem razvoja inovativnih kustoskih modela i savremenih formata saradnje. Na lokalnom nivou, u Galeriji SANU realizovana je izložba „Svih stvari mera je čovek“ umetnika Mladena Srbinovića, u saradnji sa Muzejom, autorke Svetlane Mitić. Ove aktivnosti potvrđuju kontinuitet i strateško jačanje mreže saradnje muzeja.
Regionalna i lokalna saradnja.pdf
https://drive.google.com/drive/folders/1lJ3pJuOnXA54b2brgYrt8Sadf7sQX4UN?usp=sharing
MONOGRAFIJA GORANKE MATIĆ Monografija posvećena našoj poznatoj fotografkinji Goranki Matić predstavlja obimno i reprezentativno izdanje koje na gotovo 600 stranica, kroz impresivan izbor od oko hiljadu fotografija, rekonstruiše njen umetnički opus i osvetljava širi društveni i kulturni kontekst u kojem je stvarala. Publikacija je koizdavački poduhvat više institucija: RTS, MSUB, Službenog glasnika, Galerije Novembar i Popboksa. Urednici Nebojša Grujičić i Una Popović (MSUB) su okupili autore koji kroz analitičke i kritičke tekstove nude različite uvide u rad i angažman fotografkinje. Posebnu vrednost publikaciji daju transkribovani intervjui umetnice, koji donose intimnu dimenziju i omogućavaju dublje razumevanje njenog stvaralaštva. Kao koizdavački projekat više relevantnih institucija i svojevrsni nastavak retrospektive koja je bila upriličena u Muzej savremene umetnosti 2021, ova monografija predstavlja zaokruženo i dragoceno svedočanstvo o umetnici, ali i o kulturnoj i društvenoj sceni jednog vremena, narodna i grada. Za ovu monografiju ULUPUDS je dodelilo nagradu Muzeju savremene umetnosti za Izdavački poduhvat godine.
https://drive.google.com/drive/folders/1MrNW1wlHD73MtLW0nXzMhqVJwAf-qZ4W?usp=sharing
DEČIJI KLUB Tokom 2025. godine Dečiji klub MSUB-a realizovan je kroz kontinuirani program radionica za uzraste između 3 i 14 godina, razvijan u vezi sa aktuelnim izložbama, pre svega „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945”, „Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta” i ,,Muzikalnost i skulpturalnost - Olga Jevrić”. Radionice su bile usmerene na sadržaje aktuelnih izložbi, ali i na teme bliske svakodnevnom iskustvu dece — grad u kojem žive, telo i pokret, međuljudske odnose i društvo, kao i sezonske motive poput novogodišnjeg perioda. Program je bio zasnovan na neposrednom radu sa umetničkim delima i autorima iz kolekcije, među kojima su Milena Pavlović Barili, Milan Konjović, Jovan Bijelić i Olga Jevrić, kao i fotografije Klare Siprel i Pola Stranda. Deca su kroz kreativan rad istraživala različite medije i tehnike: suvi pastel, akvarel, tuš, kolaž, grafiku i štampu, vajanje, kao i osnove fotografije, uz elemente dramskih i performativnih aktivnosti.
https://drive.google.com/drive/folders/1GNkeuaHY-AmwMfr4TI6syQkn5DqfWZXe?usp=sharing
RAD SA OSETLJIVIM GRUPAMA U godini jubileja Muzeja započet je serijal inkluzivnih radionica „Zvuk vidljivog''. Serijal je realizovan u okviru izložbe „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900 –1945” i namenjen je svim posetiocima, sa posebnim fokusom na slepe i slabovide osobe, zasnivajući se na višečulnom doživljaju umetničkih dela. Radionice u okviru serijala razvijene su kao prostor zajedničkog iskustva, u kojem se dela vizuelne umetnosti upoznaju kroz dodir, zvuk i miris. Videći učesnici imaju priliku da stave povez na oči i, zajedno sa slepim i slabovidim posetiocima, istražuju umetnička dela oslanjajući se na druga čula i lični doživljaj. Jedna od radionica bila je posvećena slici Milana Milovanovića „Car Dušanov most na Vardaru”, kroz koju su učesnici istraživali kako se motivi poput svetlosti, odraza i atmosfere mogu doživeti i razumeti i van isključivo vizuelnog iskustva. Svojim projektima vezanim za inkluzivni rad, Muzej je konkurisao za prestižnu nagradu AMA.
https://drive.google.com/drive/folders/1qXrARuZQq2_GxC9OiXSKeHhktZpQPE0A?usp=sharing
PRESS TOP 50 NAGRADA U 2025. godini zvanični sajt Muzeja savremene umetnosti u Beogradu nagrađen je priznanjem Top50 od strane PC Press-a u kategoriji Obrazovanje i kultura. Ova nagrada, koja se dodeljuje već 29 godina, prepoznaje digitalne platforme koje se transformišu u skladu sa najnovijim tehnologijama, koje se izdvajaju funkcionalnošću, ažurnošću, kvalitetnim sadržajem i dizajnom koji se ističe. Sajt Muzeja istaknut je kao relevantan digitalni prostor koji publici omogućava jasan i pregledan pristup informacijama o izložbama, programima i kolekciji. Poseban akcenat stavljen je na kvalitet kulturnog sadržaja, dostupnost informacija i kontinuitet u komunikaciji sa publikom.
https://drive.google.com/drive/folders/1uEwq0ArdMU2V6-EcmBbY4xdAftMK9Ylx?usp=sharing
MEĐUNARODNI REZIDENCIJALNI PROGRAM U 2025. godini Muzej savremene umetnosti u Beogradu završio je rekonstrukciju i opremanje stana koji je muzeju ostavio umetnik Bora Iljovski. Nakon što je prostor preuzet u vlasništvo muzeja, sprovedeni su neophodni radovi kako bi stan bio u potpunosti funkcionalan i adekvatno opremljen za boravak gostiju i realizaciju različitih programskih aktivnosti muzeja. Na inicijativu direktorke muzeja, ovaj prostor je od ove godine opredeljen za pokretanje međunarodnog rezidencijalnog programa namenjenog umetnicima iz inostranstva. Rezidencijalni program ima za cilj da podstakne umetničku razmenu, produkciju novih projekata i intenzivnije povezivanje domaće umetničke scene sa međunarodnim kontekstom. Tokom boravka u rezidenciji umetnici će imati priliku da razvijaju svoje projekte u dijalogu sa lokalnom scenom, dok će njihovo prisustvo biti praćeno javnim programima, razgovorima i predstavljanjima u okviru aktivnosti muzeja.