Сама чињеница да је повод изложбе био јубиларно обележавање 100. година од покретања Зенита и зенитизма, концепт је морао да репрезентује основни мотив. У том смислу задатак ауторке изложбе, музејске саветнице Гордане Станишић био је захтеван, подразумевао је најпре стручно проучавање објављене комплексне грађе на тему зенитизма и међуратних авангарди, истраживање литературе о заступљеним уметницима, али истовремено и свеобухватно упознавање са разноврсном документарном грађом као пратећим а веома битним артефактима који чине неодвојиву целину са уметничким делима. Циљ је био да се представе најрепрезентативнија дела и да се кроз њихову директну релацију са документаристичким прилозим и зенитистичким паролама, критички сагледа процес развоја водећих стилова југословенске авангарде, а истовремено презентује и нагласи међународни значај Мицићеве колекције.
Избор уметничких предмета сачињен је тако да на најбољи и најсврсисходнији начин представи све тада актуелне стилове и да се функционално уклопи у одговарајући галеријски простор. Далеко је био сложенији задатак који се конкретно односио на разноврсну документарну грађу, било је потребно у мноштву часописа, књига, фотографија и летака, писама и личних докумената, издвојити оне који су се садржајно најдиректније односили на активности Љ. Мицића, на континуитет зенитизма, на односе Мицића са уметницима и сарадницима часописа, и то је био дуг процес у којем су ауторки помагале сараднице на изложби, Драгана Љубеновић и Евгенија Блануша, а испред Центра за документацију Душан Радовановић.
Радови су генерално били у добром стању, раније стручно конзервирани и заштићени за дужи период, али с обзиром да је већина дела радова на папиру, било је неопходно да се изврши комплетак преглед и евентуално интервенише како не би дошло до могућих промена на овако осетљивом материјалу. Наравно, то је подразумевало и преглед и конзервацију документарне грађе, посебно старих часописа и појединих писама која су била подложнија уништењу током дугог времена чувања, и у томе је учествовала конзерваторка-рестаураторка Ефтерпи Ђукић.
Пратећи материјал за изложбу укључује три видео рада и две аудио драме. Први видео комбинује два кључна догађаја за настанак авангардних покрета: први Светски рат и Октобарску револуцију. Kолажним поступком и ритмом, видео посетиоце, пре уласка на изложбу, уводи у атмосферу међуратног периода. Други видео комбинује приватне фотографије Љубомира Мицића и његових сарадника приказујући интимну, личну причу. Трећи рад чини део саме поставке и цртежима и сликама Бранка Ве Пољанског, насталим у постзенитистичком периоду у Паризу између 1928-1930 године, представља најобимнији део Мицићеве заоставштине, али обзиром да није директно везан за зенитистички период, осмишљен је да буде заступљен као један самостални документ. Аутор видео радова је Душан Радовановић. Посетиоци изложбе могу да чују и две радио драме режиране према текстовима у Зениту, Зенит експлозија Балкана (1982) ауторки Ирине Суботић и Видосаве Голубовић и Ти мораш бити Зенитиста (1992) аутора Бранислава Љубишића.
https://home.mycloud.com/action/share/a94f89a0-13cc-42a1-9c9f-73ae0e7da287
https://home.mycloud.com/action/share/bfec96f8-7ca7-4b3c-97d4-885b442990d6
Како би иницијална идеја и концепт били реализовани у адекватном музејском простору непоходно је ангажовање музејских манипуланата који вешто и технички стручно већ годинама рукују музејским предметима. Горан Богојевић, Миодраг Миљуш и Момир Владисављевић у сарадњи са тимом колега из музеја и спољних сарадника материјализовали су дизајн поставке.
Имајући у виду да посетиоци имају потребу за различитом количином додатаних информација Гордана Станишић је у фази припремања обимног каталога приредила у зенитистичком духу дизајниран деплијан који је доступан свим заинтересованим посетиоцима.
Многобројна ауторска и стручна вођења која се одвијају четвртком и суботом конципирана су тако да се различитим профилима и узрастима посетилаца приближи ова тема и на што разноврснији начин, сходно њиховим интересовањима, интерпретира вредност колекције и идеја реализације изложбе. У том смислу, организована су и вођења за одређене групе, у коју су укључене и различите школе, али исто тако и креативне радионице за децу различитог узраста у чему се са својим пројектом укључило и Педагошко одељење и служба за едукацију.
https://www.facebook.com/narodnimuzej/posts/10158714980089646
https://www.facebook.com/narodnimuzej/posts/10158713389219646
С обзиром на обим и повод, али и одабир предмета који су ретко у прилици да се сви заједно нађу на једном месту, изложба је привукла велику пажњу медија и целокупне јавности. Само отварање 28. децембра пропраћено је с огромним интересовањем публике, а с обзиром на сам крај године, изложба је окарактерисана као "Празник зенитиста".
https://www.danas.rs/tag/izlozba-zenitistima-celog-sveta/
https://www.casopiskus.rs/zenitistima-celog-sveta/
https://nova.rs/kultura/zenitizam-ljubomir-micic-izlozba-narodni-muzej/
https://www.politika.rs/scc/clanak/495649/Kultura/Praznik-zenitizma-u-prestonickom-Narodnom-muzeju
Данас незаобилазан, креативан и занимљив начин коминукације свакако представља продукција утилитарних предмета дизајнираних у складу са духом изложбе. У овом случају мајице, роковници, маске и цегери са аплицираним зенитистичким паролама и одабраним радовима авангардних уметника не представљају само фунционалне предмете већ су и средство за дистрибуирање порука, и што је најважније, промоција музејског материјала и саме инстируције.
https://www.facebook.com/narodnimuzej/posts/10158731098774646
https://www.facebook.com/narodnimuzej/posts/10158714980089646