PARTICIPATIVNA ONLINE IZLOŽBA #YUDOM

Autorke:

Sara Sopić

Tamara Marković

​

MUZEJ JUGOSLAVIJE

​

Kako bi tim Muzeja Jugoslavije dao ravnopravni doprinos onlajn izložbi #YUDOM i podstakao publiku da pronađe upotrebne predmete iz jugoslovenskog perioda u svojim domovima, tokom trajanja projekta na društvenim mrežama deljeni su zanimljivi edukativni tekstovi i vizuelna rešenja koja su sadržala predmete iz Tehničke zbirke Muzeja. Jedno od njih je i priloženo, koje prikazuje Iskra Minirama, crno-beli televizor iz 1970-ih, prepoznatljivog dizajna.

Izložba je bila deo šireg programa #OSTANIUMUZEYU, pokrenutom tokom perioda vanrednog stanja usled pandemije COVID-19 u martu 2020. Realizovana je od 7.4. do 10.5.2020. na društvenim mrežama Fejsbuk, Tviter i Instagram. Tim Muzeja odgovorio je na situaciju u kojoj lokalna zajednica pretežno boravi u kućama i ovo je bio način da se taj boravak učini interesantnijim, tj. da se ponudi neka vrsta podrške i da se stvori prostor razmene i razumevanja u trenutku izolovanosti. Koristeći virtuelni prostor kao većini dostupan, projekat je nastojao da podstakne osećaj povezanosti i pripadnosti među lokalnom i regionalnom zajednicom, razvije novi kulturni program relevantan u datim oklonostima, ali i da obezbedi prisustvo Muzeja u virtuelnom prostoru u trenutku kada je sam Muzej kao javna institucija zatvoren. 

     • U saradnji sa profesorkom Radinom Vučetić osmišljen je koncept onlajn izložbe, a zatim je muzejski tim istražio Tehničku zbirku Muzeja, koja je poslužila kao baza za odabir predmeta i razradu tekstova korišćenih za potrebe #YUDOM projekta.
    • U saradnji sa grafičkom dizejnerkom Jovanom Pavlović osmišljen je vizuelni identitet izložbe i razrađena grafička rešenja potrebna za realizaciju projekta. Kreirani sadržaj se zasnivao na upotrebnim predmetima iz jugoslovenskih domova koji su deo Tehničke zbirke Muzeja. Na ovaj način je muzejski tim dao svoj ravnopravni doprinos izložbi, aktualizovana je zbirka, a publici su prikazani predmeti koji inače nisu deo stalne postavke.
    • Kreiran je tekst koji poziva pratioce muzejskih kanala na društvenim mrežama i sajta Muzeja, ali i širu publiku, putem medija, kako iz zemlje, tako i sa celog nekadašnjeg jugoslovenskog prostora, da pronađu jugoslovensko nasleđe u svojim kućama, oprobaju se u „kustoskom“ poslu i na taj način budu deo tima koji realizuje virtuelnu izložbu  #YUDOM.  Plasiranje teksta pratila je i intenzivna komunikacija sa zainteresovanim predstavnicima medija.
    • Kustoski tim pripremao je i delio fotografije predmeta koji su bili deo svakodnevnog života, a danas su deo muzejskog fonda. Pratio ih je zanimljiv opis, a pojedini predmeti ovom prilikom istaknuti, nisu deo stalne postavke, pa je ovo bila i jedinstvena prilika za publiku da ih upozna.

    • Kroz svakodnevnu prisnu komunikaciju muzejskog tima sa učesnicima, projekat je angažovao mnogobrojnu publiku iz nekadašnjih jugoslovenskih zemalja, koja je delila fotografije predmeta iz svojih kuća, kao i lična i porodična sećanja iz jugoslovenskog perioda (podeljeno je više od 1000 fotografija sa oznakom #YUDOM).
    • Kreirana je jaka virtuelna zajednica oko projekta koja je razmenjivala priče, utiske, komentare, anegdote, fotografije predmeta koji su obeležili pojedine periode njihovog života i života njihove porodice, a koja je nastavila da to čini i po završetku poziva. 
    • Zahvaljujući projektu, napravljena je baza kolekcionara najrazličitijih predmeta koji odgovaraju korpusu jugoslovenskog nasleđa, što je stvorilo mogućnost dalje dopune muzejskog fonda akvizicijama, ili pak privremene pozajmice za tematske izložbe.
    • Finalni rezultat projekta je stvaranje onlajn publikacije u kojoj je prikazana selekcija objava sa društvenih mreža. Selekcija je vršena na osnovu kvaliteta fotografija, raznolikosti materijala, ali i priča koje su pratile fotografije predmeta. 
    • Temeljna analiza rezultata i evaluacija projekta

 

Rezultat virtuelne izložbe je više od hiljadu fotografija veoma raznolikih predmeta (od znački nekadašnjih fabrika, omota ploča, ambalaža prehrambene industrije, do odeće i knjiga) učesnika iz celog regiona. Uporedo sa predmetima koje je postavljala publika, kustoski tim delio je fotografije predmeta koji su bili deo svakodnevnog života, a danas su deo muzejskog fonda. Pratio ih je zanimljiv opis, a pojedini ovom prilikom istaknuti, nisu deo stalne postavke, pa je ovo bila i jedinstvena prilika za publiku da ih upozna. Tako je muzejski fond prikazan u drugačijem kontekstu od uobičajenog, mešajući se sa fotografijama upotrebnih predmeta i suvenira koje publika čuva u svojim domovima. Koristeći ovako inovativan interpretativni model, Muzej je svoju kolekciju približio lokalnoj i regionalnoj publici, pokazujući da predmeti koje oni čuvaju nisu mnogo drugačiji od onih koje baštini muzejska kolekcija.

 

Primera radi, predmet poput Iskrinog telefona ETA, čuva se u kolekciji Muzeja Jugoslavije i Muzeja moderne umetnosti u Njujorku zbog svoje umetničke vrednosti, ali takođe i u kućama širom regiona, zbog svoje emotivne vrednosti. Ideja je bila da se ovakvim pristupom Muzej prikaže u otvorenom i emancipatorskom svetlu, ne kao institucija koja se pozicionira autoritativno i elitistički, već naprotiv - kao prostor koji je u najneposrednoj komunikaciji sa publikom i uključuje je u same procese stvaranja muzejske kolekcije i drugih muzejskih sadržaja.
Metodologija projekta bazirana je na tezi da disonantno jugoslovensko nasleđe treba koristiti u svrhe postizanja društvne kohezije i razumevanja, nasuprot, na ovim prostorima, dominantnom narativu, koji ističe netrpeljivosti i podstiče dalja neslaganja.  Ova teza se u mnogome reflektovala u rezultatima koji su pokazali da se u domovima u različitim gradovima na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru, može naći mnogo identičnih predmeta, koje prate emotivne lične priče i anegdote, koje se u mnogome podudaraju.

Ovaj projekat, osmišljen u kratkom roku, kao trenutna reakcija na aktuelne složene okolnosti, pokazao je da muzeji mogu biti, i da jesu, istovremeno i mesta temeljnog i planskog istraživanja i  promišljanja, koji čine bazu njihovog rada, ali da su, isto tako, i aktivni deo društva kadar da reaguje u trenutku i odgovori na potrebe zajednice u izazovnim vremenima