Inauguracija projekta u Parku skulptura MSUB održana je 2.10.2020. U okviru prve faze projekata realizovano je osam skulptura i instalacija u Parku skulptura, kao i jedan mural na zidu OŠ Svetozar Marković. Otvaranje je pratio i prenos uživo performansa Regine Hoze Galindo iz grada Gvatemale. Sve umetničke radove pratile su i posebno dizajnirane i pravljene legende od Objašnjenje metala sa osnovnim informacijama o radu. Ikonice dizajnirane za svaki rad, poslužile su i kao markeri za posebno napravljeni softver „msub vodič”, aplikaciju koju su posetioci mogli slobodno da preuzmu za mobilne telefone, i da poput QR koda uđu u vodič gde su za svaki rad mogli da dobiju dodatne informacije, biografiju umetnika ili umetnice, kao i opis celog projetka. U duhu projekta, napravljen je i PDF portfolio umesto štampanog kataloga, i on se kontinuirano dopunjavao i postavljao na vebsajt Muzeja. Sve pomenute komunikacijske platforme i dokumentacije projekta su rađene dvojezično.
https://www.youtube.com/watch?v=0m6jlgp2Alo&list=PLdRSi-osERXthxxlDvq6dn9up-p7DuNSY&index=1&t=55s
Sledeću aktivnost predstavljao je niz raznorodnih umetničkih akcija. Elena Laveles održala je radionicu Ušće u pokretu, a zadatak polaznika je bio da prikupe i klasifikuju različite predmete u parku Ušće. Cilj radionice je bio da se kroz dijalog učesnika aktiviraju alternativne mogućnosti za nastanak novog doba suživota ljudi i prirode. Ana Moreno je na Instagram stranici MSUB započela da objavljuje odlomake iz buduće knjige BILENIJUM, pisane na osnovu istraživanja utopijske arhitekture španskog arhitekte Rikarda Bofilja. mirko nikolić odžao je performans voda je (ne)život #1: posle carstva na obali Save u kome se na poetski način bavio temom ekstraktivizma i neophodnošću uspostavljanja drugačijih društvenih i proizvodnih odnosa koji prirodu neće posmatrati samo kao resurs za zadovoljenje ljudskih potreba. Konačno, Mariele Videler objavila je personalizovanu poštansku marku s motivom jedne od ptica koju je nacrtala u okviru projekta 365 PTICA, kada je tokom 2019. svakoga dana crtala po jednu izmišljenu pticu.
Serija tribina i onlajn panel diskusija je ukazala na mogućnost da se i u vreme pandemije aktivira zajednica i ostvari saradnja sa ekspertima i ekološkim inicijativama aktivnim u domenu zaštite životne sredine. To je u lokalnom kontekstu bio jedan od ključnih ciljeva projekta koji je dao dobre rezultate u razmeni ideja, umrežavanju i razvijanju ekološke svesti. Program je započeo trbinom Život posle ekstrakcije prirode koja je okupila lokalne organizacije civilnog društva koji deluju u zonama Srbije gde predatorski kapitalizam, baziran na ekstrakciji prirode, pokušava da uspostavi svoju logiku kroz ubacivanje reka u cevi i intenzivno rudarenje uglja i metalnih minerala. Potom su organizovane još četiri onlajn panel diskusije na teme koje su se nametnule kao bitne za celokupan korpus ekoloških problema: Zagađenje životne sredine – uzroci i posledice; Klimatske promene – efekat staklene bašte i ljudski faktor; Privatizacija gradova ili ekocid na vodi?!; Otpad: stari problemi i nove paradigme
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/videos/369930714250319
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/videos/706197096671809
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/videos/217642523137985
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/videos/1116752338749387
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/videos/708767100003303
U okviru diskurzivnog programa projekata održana su tri onlajn predavanja renomiranih predavača iz inostranstva. Prvo predavanje Sju Spejd s temom „Budite bioraznoliki: pčele, umetnost i diverzitet” za polazište je imalo tezu da je biodiverzitet u direktnoj srazmeri s kulturnom različitošću, i kroz brojne primere pokazalo zavisnost biološke od ljudske raznolikosti. Akcenat je bio na umetničkim radovima koji ukazuju na značaj biodiverziteta i zaustavljanje izumiranja vrsta. Predmet predavanja profesora Ti Džej Dimosa „Radikalni futurizmi: pobunjenička univerzalnost, solidarnost i budući svetovi” bili su savremeni umetnički modeli radikalnih futurizama i budućih svetova koji Objašnjenje odbijaju da se predaju kapitalističkom realizmu, gde se radikalno promišljanje susreće s radikalnom praksom u materijalnim silama solidarnosti, i političkim vidom kolektivnog pripadanja. Predavanje Maje i Rubena Fouksa „Reke kao motori promene” ukazalo je da se u praksi i svetskom imaginariju, velike reke sveta, od krotkih slugu razvojnih agenda kontrole vodokova, pretvaraju u neukrotive sile društvenih i ekoloških promena.
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/videos/139981300984392
https://www.facebook.com/MSUB.MoCAB/videos/523661291943316
Drugu fazu projekta predstavljala je velika međunarodna izložba sa 60 umetnika održana na svih pet niova zgrade MSUB na Ušću od 19.6. do 20.9. 2021. Na osnovu postavljene ekološke problematike i ideje da se ekološkom pravdom bavimo iz različitih vizura, kustoska strategija se zasnivala na podeli na 6 tematsko-problemskih celina na izložbi; Rod, rasa i kolonijalni trag; Vodotopije; Bez ivica!; Pouke starosedelačkog znanja; Nakon Antropocentrizma; Povratak u budućnost. Ti klasteri predstavljali su i metodološke jedinice za produkciju i saradnju s umetnicima. Svaki od njih imao je ulogu think-tank-a za proizvodnju znanja povezanog sa podtemama izvedenim iz šireg koncepta i odgovarali su rizomatskoj ideji gde različite oblasti predstavljaju međusobno povezane zasebne podteme. Preko ikonica – vizuelnih kodova za svaki od 6 klastera, i uz legende o svakom radu, mogla se pratiti i tema kojom se svaki od umetnika bavi, pri čemu su se oni mogli istovremeno doticati i više podtema
https://drive.google.com/file/d/1uRRQrMHqv_YkJ_D1mbxftXAnu4LkiiNf/view
Poseban diskruzivni program od dve panel diskusije sa prisutnim umetnicima koje su moderirali kustosi projekta osmišljen je za dan otvaranja izložbe. Na prvom panelu „Oblici odumiranja: zemlja, voda i biodiverzitet” (učesnici: Vasko Araužo, Markus Hislajtner, Elena Laveles, Huanli Karion i grupa Škart) govorilo se o raznim oblicima odumiranja koji nastaju kao posledica uvođenja neoliberalnih politika i sistema eksploatacije u globalne ekonomije. Ove problematike su analizirane u odnosu na politiku korišćenja zemljišta, „vodene ratove” i sve veći gubitak biodiverziteta. Predmet drugog panela „Povratak u budućnost: alternative, mogućnosti i spekulativna scenarija” bila je sposobnost umetničkih praksi da vizuelizuju buduće alternative u doba ekološkog sloma. Tražeći put iz distopije ka utopiji kroz radove umetnika učesnika panela (Kinga Kjelžinska, Ana Moreno, Mihael Nažar, Robertin Šebjanič & Gjino Šutić, Huan Zamora) ukazano je na potrebu da se izgrade novi narativi da bismo mogli da ponovo osmislimo svet u kakvom bismo želeli da živimo.
https://www.youtube.com/watch?v=Y1NoEFLoqUI&list=PLdRSi-osERXthxxlDvq6dn9up-p7DuNSY&index=5&t=2s
https://www.youtube.com/watch?v=nPihIUBujls&list=PLdRSi-osERXthxxlDvq6dn9up-p7DuNSY&index=6&t=2s
Poseban program kontinuiranih javnih vođenja, uvek sa drugom temom, osmislio je ko-kustos Zoran Erić. Uvodno vođenje zainteresovanim posetiocima je predstavilo koncepciju i „čitanje”izložbe uz primer novoproduciranih radova, kao radova umetnika iz Srbije. Potom su usledila tri vođenja koja su objašnjavala po dve komplementarne podteme izložbe: „Bez ivica!” i „Vodotopije”, zatim, „Rod, rasa i kolonijalni trag” i „Pouke starosedelačkog znanja” i konačno „Nakon Antropocentrizma” i „Povratak u budućnost”. Pored uvoda u teorijske probleme svake od podtema, diskutovalo se i o paradigmatičnim radovima za svaku od njih. Peto javno vođenje bilo je na engleskom jeziku za zajednicu stranaca koja živi u Beogradu. Šesto vođenje Objašnjenje pod nazivom „Javni prostor / izložbeni prostor” bavilo se odnosom radova u Parku skulptura i u izložbenom prostoru. Poslednje javno vođenje održano je uz diskusiju sa prisutnim umetnicima Verom Stevanović, Branislavom Nikolićem i mirkom nikolićem.
„Letnji ekološki forum” otvorio je prostor za diskusiju o raznovrsnim ekološkim problemima u lokalnom kontekstu. Program je osmišljen kao javni forum u kome su akteri – ekološke organizacije, aktivističke grupe, stručnjaci, umetnici i građani – u izložbenom prostoru Muzeja diskutovali o aktuelnim problemima zaštite životne sredine u Srbiji, razlozima za njihov nastanak, kao i predlozima za njihovo rešavanje. Na prvom forum udruženje građana „Zajednička akcija blokova 70 & 70a” pokrenulo je diskusiju o inicijativi za stvaranje Zelenih koridora Beograda i izgradnju Linijskog parka Novog Beograda. Sa energetskom zadrugom „Elektropionir” diskutovalo se o obnovljivim izvorima energije. Platforma „Plavo i zeleno”, pokrenula je pitanje razvoja strategije za smanjivanje smeća. Incijativa „Pravo na vodu” predstavila načine borbe protiv privatizacije vode i zaštite vodnih dobara od zagađenja. Pokret „Odbranimo šume Fruške gore” ukazao je na sve probleme, uključujući i nasilje nad članovima, s kojima se suočava u borbi protiv seče šuma.
https://www.youtube.com/watch?v=hyKwnLLkKAQ&list=PLdRSi-osERXthxxlDvq6dn9up-p7DuNSY&index=3&t=8s
https://www.youtube.com/watch?v=39HvlRdp6s4&list=PLdRSi-osERXthxxlDvq6dn9up-p7DuNSY&index=4&t=1s
https://www.youtube.com/watch?v=TERYRWu36Vc&list=PLdRSi-osERXthxxlDvq6dn9up-p7DuNSY&index=7&t=2s
https://www.youtube.com/watch?v=AfXDTfZ4zUM&list=PLdRSi-osERXthxxlDvq6dn9up-p7DuNSY&index=8&t=2s
U skladu sa smernicama održivosti nije štampan katalog projekta, već je napravljena PDF publikacija, dostupna na veb stranici MSUB. PDF katalog je postavljen nakon prve faze projekta, i potom se dopunjavao svim potonjim aktivnostima. Tokom trajanja izložbe, na blagajni je preko QR koda mogao da se preuzme besplatno PDF katalog da bi zainteresovani posetioci imali dodatne informacije pored didaktičkih tabli i legendi koje su opisivale sve radove.
Da bi se kod posetilaca razvila svest o neophodnosti brige prema materijalima koje koriste u svakodnevnom životu, osmišljena je posebna serija suvenira u skladu sa osnovnim idejama i smernicama održivosti projekta. Svi proizvodi koji su producirani za tu namenu imali su “ekološke oznake”: Na primer, dukserice i kačketi sa sloganima ili logom projekta su bili od biorazgradivog pamuka, a napravljen je i termos sa nazivom i logom projekta da bi se skrenula pažnja da je alterantiva plastičnim flašama vode prisutna i poželjna. Participativnost publike u zajedničkoj brizi o životnoj sredini podstaknuta je sa tri serije običnih olovaka koje su sadržale seme nane, bosiljka ili žalfije, tako da su posetioci pored upotrebne vrednosti olovke mogli i da zasade pomenute biljke.