PROJEKAT

Copy of Goranka Matic na pripremama za izlozbu u MSU, foto B. Janjic_0.52457600 1648209475
Copy of 274945651_10226298854960604_1600540190173576138_n_0.02105200 1648117976.jpg
Copy of 6-Plakat-3._0.88440200 1646992394.jpg
Copy of vodjenje_0.20586900 1648228320.jpg
Copy of Plakat Prepoznavanje5_0.05317800 1648163841.jpg

PROJEKAT GODINE

ISTORIJAT

Do sada su, tokom 19 godina istorije Nagrade, najbolji projekti došli iz Galerije SANU (2021), Muzeja Jugoslavije (2020), Muzeja Vojvodine (2019), Galerije Matice srpske (2018, 2010), Artis centra (2017), Istorijskog muzeja Srbije (2015), Narodnog muzeja u Kraljevu (2014), Muzeja afričke umetnosti (2013), Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (2012), Muzeja grada Beograda (2012, 2006), Narodnog muzeja (Beograda / Srbije) (2010, 2005), Muzeja primenjene umetnosti (2009, 2008), Narodne banke Srbije (2007), ULUPUDS (2004).

 

Autori koji su se upisali u laureate su: Darko Ćirić, jedini kolega koji je dva puta nagrađen u kategoriji Projekat godine (2012 i 2006 u koautorstvu sa koleginicom Biljanom Stanić), Igor Borozan (2021), Tamara Ognjević (2017), Ivana Vojt (2013), Petar Petrović (2010), Slobodan Jovanović (2009), Gordana Biba Marković (2004).

Koautorstvo potpisuju: Ana Panić i Simona Ognjanović (2020), Suzana Milovanović i Aleksandar Petijević (2019) Nebojša Damnjanović, Snežana Solunac Jović, Vuk Obradović (2015), Ivanka Zorić i Milica Križanac (2008), Tatjana Bošnjak, Roza d’Amiko (2005).

Grupni pristup projektu izabrali su stručni timovi Galerije Matice srpske (2018, 2010), Narodnog muzeja u Kraljevu (2014), Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (2012) i Narodne banke Srbije (2007).

Narodni muzej Kraljevo već je osvojio Nagradu u kategoriji Projekat godine (2014), a istim priznanjem okitio se i Muzej Jugoaslavije (2020). Međutim, oba ova muzeja sada čine deo produkcije, tako da će se u svakom slučaju dogoditi da Nagradu ovoj kategoriji osviji debitant.

NOMINOVANI 2022

  • Muzej savremene umetnosti Beograd: Una Popović: Iskustvo u gužvi: retrospektivna izložba Goranke Matić

Ovo bi bila prva ikada nagrada za Muzej savremene umetnosti u kategoriji Projekat godine, pored do sada osvojenih za Muzej (2020) i Muzejskog stručnjaka (2007).

  • Narodni muzej Zrenjanin, Olivera Skoko: Merak mi je... Hedonizam u delima iz Zbirke likovne umetnosti

Narodni muzej u Zrenjaninu kandidovao je ove godine tri odlična i raznovrsna projekta. Ipak, Olivera Skoko se svojim projektom Merak mi je… bori za prvo odličje zrenjaninskog Narodnog muzeja u istoriji Nagrade

  • Narodni muzej Šabac, Aleksandra Jovanović: Muzeju na dar: Poklon zbirka porodice Кrstić-Milikić

Narodni muzej Šabac se do sada nije upisao u listu ustanova, ili pojedinaca koji su osvojili Nagradu NK ICOM Srbije ili za nju bili nominovani. Zahvaljujući koleginici Jovanović i porodici Krstić-Milikić, ovo je prva prilika.

  • Muzej Jugoslavije / Muzej nauke i tehnike, Ada Vlajić, Jovana Nedeljković, Rifat Kulenović, Radovan Cukić:  O fabrikama i radnicima: Industrijsko nasleđe Srbije

Muzej Jugoslavije već se upisao u listu pobednika u kategoriji Projekat. Koleginice Ana Panić i Simona Ognjanović uspele su 2020. Da li će samo dve godine kasnije, u sradanji sa kolegama iz Muzeja nauke i tehnike ponovo doći do odličja, koje bi MNT-u bilo prvo u ovoj kategoriji ?

  • Narodni muzej Kraljevo / Umetnička galerija Kruševac, Biljana Grković, Ljubiša Simović, Julka Marinković, Milica Todorović, Ljiljana Karadžić, Svilen Stefanov: Prepoznavanje 5

Još jedan zajednički poduhvat u domenu valorizacije savremene umetničke scene ima priliku da donese kraljevačkom Narodnom muzeju Nagradu u istoj kategoriji posle 8 godina i prvu ikada kruševačkom muzeju. Narodni muzej Kraljevo je pak sa svojim stručnim timom osvojio Nagradu (2014).

PREGLED: 

DSC_2409_0.59722700 1648209474.jpg

ISKUSTVO U GUŽVI

Retrospektivna izložba Goranke Matić

Autorka

Una Popović

U prostoru iskustva i gužve

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD

U MSUB u periodu od 24. marta do 24. maja 2021 priređena je obimna retrospektiva domaće fotografkinje Goranke Matić (1949) pod nazivom “Iskustvo u gužvi”. Autorka izložbene koncepcije i kustoskinja izložbe jeste Una Popović, viša kustoskinja MSUB. Od 80tih godina prošlog veka Gorankin rad paralelno se odvijao u domenima novinske, reportažne i umetničke fotografije. Izložba i prateći monografski katalog predstavljaju apsolutno pionirsku artikulaciju celokupnog i složenog opusa fotografkinje sa ciljem da se monografsko autorsko delo sagleda i kroz širi društveni i medijski okvir. Izložbom je težilo da se kroz autorske fotografske cikluse ukaže i na niz društvenih i kulturnih okolnosti vezanih za period od 80tih godina pa do početka dvehiljaditih, nekadašnje države Jugoslavije, Srbije i Beograda.

 

Osmišljena je dinamična postavka na tri sprata muzeja, izbegnuta je hronološka struktura a markirane su celine koje su se u opusu umetnice izdvojile kao dominantne. Izložba je podeljena u pet tematskih celina : 1. Prve autorske izložbe i radovi realizovani u mediju fotografije; 2. Rok fotografija osamdesetih zajedno sa akterima likovne scene oko SKC-a u Beogradu 3. Portreti – umetnici, reditelji, pisci, političari i dr.; 4. Fotografije sa političkih manifestacija i protesta u Beogradu od 1990. do 2000. godine; 5. Umetnički projekti, autoportreti, autorski ciklusi. Izložbom je objedinjena i interpretirana celovita foto-misija autorke, koja je od početka bila orijentisana na sagledavanje javne, a kroz to i intimističke sfere te je cilj bio da i izložbena prezentacija deluje reverzibilno, od slike društva ka slici autorke.

 

Kustoska namera je i bila da se u muzeju predoći lokalna istorija fotografije i kroz savremenu muzealizaciju uspostavi promišljanje dokumentarne, foto žurnalističke i umetničke fotografije. Ovo je imalo za cilj da se predstave dinamične i mnogostruke pozicije koje postoje pri jedinstvenom fotografskom Opis i ciljevi projekta opusu i da se kroz isti ukaže i na sve moguće uloge i prirode unutar fotografskog medija. Ovo je prva fotografska retrospektiva domaćeg autora, u ovom slučaju fotografkinje u MSUB. Sa značenjskog aspekta prvi put je analizirano celokupno a kompleksno stvaralaštvo. Prilikom rada na izložbi pošlo se od ideje da ne treba izložiti samo umetničke fotografije, interpretirati samo likovni i konceptualni segment što je možda najkarakterističnije za umetničke muzeje. Upravo unutar interpretacije savremenih umetničkih i muzejskih praksi ova izložba se nudi kao nezamenjiv materijal pri različitim vrstama kulturoloških i društvenih istraživanja.

 

Prezentovan je segment pop kulture, objašnjena je veza između jugoslovenske muzičke i likovne scene oko SKC-a, prikazana je dokumentarna, umetnička i reportažna fotografija, predstavljene su razne fotografske tehnike (polaroid, analogna, digitalna fotografija,foto-video zapisi). Kulturološki – kroz autorkin kompleksan opus predočava nam se istorija fotografije u malom, nude nam se primeri koncertne fotografije i njenih ranih komunikacionih aspekata unutar časopisa, „nove fotografije“ 80tih i interpretacija iste na likovnom i teorijskom nivou; objašnjen je značaj fotografije u popkulturi kao i pri društvenim i političkim situacijama, važnost unutar široke primene koju je imala kroz distribuciju. Upoznali smo se i podsetili vremena, ličnosti, događaja koji su obeležili društvenu istoriju ovih prostora s kraja prošlog veka. Izložba je delovala kao dokumetacija i društvena analiza dve poslednje decenije 20 veka.

 

Preporuka Milanka Todić

Istoričarka umetnosti, Redovna profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti 

Naslovna fotografija_0.47786600 1648116875.jpg

MERAK MI JE...

Hedonizam u delima iz Zbirke likovne umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin

Autorka

Olivera Skoko

Na izložbi “Merak mi je…” kao i u pratećem katalogu, u kontekstu hedonizma razmatrano je 30 slika i crteža iz fonda zrenjaninskog muzeja, uz paralele sa sličnim temama iz drugih ustanova, a kroz atrktivnu i neobičnu postavku koja o hedonizmu govori s aspekta likovnosti, književnosti, muzike, filozofije...

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

Izložba “Merak mi je…” otvorena je u Salonu Muzeja 23. decembra 2021. i trajala je do 15. marta 2022. Autorka izložbe: Olivera Skoko, viši kustos – istoričar umetnosti. Na izložbi i u pratećem katalogu, u kontekstu hedonizma, razmatrano je 30 slika i crteža koji asociraju na zadovoljstvo i čija tema su kafana, piće, hrana, muzika, igra, odmor u kući ili u prirodi...Izložba je otvorena na dan rođenja slikara Stevana Aleksića, autora čuvene žanr-kompozicije „Veseli Banaćani“ koja se motivom i atmosferom, nametnula kao centralna slika postavke. Osim ove slike izdvojeno je još nekoliko sa kafanskim prizorom kao i one u kojima dominiraju muzika i igra; „Duet” mađarskog autora Ištvana Senjija, „Svirač” i „Orkestar” Vladislava Vukova, ili crtež “Banatsko kolo” Uroša Predića. Uživanje u hrani predstavljeno je u delima dve slikarke savremenice, Zore Petrović i Friderike Bende, dok je hedonizam u prirodi, prikazan u scenama pored vode („Kupačice”, „Pecaroši”) ili pod okriljem drveća („Društvo u parku”, „Letnja bašta”).

 

Analiziranje slika i crteža iz zrenjaninske kolekcije iniciralo je pominjanje i publikovanje radova sa sličnim motivima iz fondova drugih muzejskih i galerijskih ustanova. Iskorak iz likovnog okvira postavke manifestovan je uključivanjem stihova i citata kao i predmeta iz drugih zbirki zrenjaninskog muzeja, što je doprinelo atraktivnom ambijentu tzv. muzejske kafane i kafe-kutka. Izložba je sve vreme tokom trajanja imala raznovrstan prateći program: tematske večeri, edukativne programe, autorska stručna vođenja, interaktivni /participativni pristup posebno u delu postavke tzv. “muzejske kafane”, što je sve rezultiralo posećenošću i zainteresovanošću publike kao i medijskom pažnjom. Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja RS i Grada Zrenjanina uz uključivanje sponzora i saradnika. Projekat je imao za cilj da nakon jednogodišnjeg istraživačkog rada, u vidu izložbe promoviše kulturno nasleđe kroz jedan do sada Opis i ciljevi projekta nerazmatran kontekst (hedonizam), kroz atraktivnu i neobičnu postavku, konstantan prateći program i animiranje brojnih saradnika.

Izložba “Merak mi je…” za temu ima hedonizam kojim se autorka bavila razmatrajući likovna dela iz fonda zrenjaninskog muzeja. Uz njih je pominjala i sagledavala radove iz nacionalnih i svetskih kolekcija, stvarajući paralele i komparacije na istu temu. Pr. “Kupačice” Lipota Hermana (Narodni muzej Zrenjanin), “Šidijanke” Save Šumanovića (Galerija “Sava Šumanović”, Šid), “Kupačice” Gistava Kurbea (Muzej Fabre, Montpelje). Takođe, na izložbi je razmatran odnos hrišćanstva i hedonizma kao i filozofski pogled na hedonizam od antičkih teoretirača Demokrita i Epikura do savremenog francuskog mislioca Mišela Onfrea. Uz to, pomenute su muzičke kompozicije unutar hedonističkog okvira (napitnice, Tafelmuzik) kao i književni citati i stihovi Đure Jakšića, Getea, Zuke Džumhura, Davida Albaharija, Suzan Sontag…

 

Atraktivnom izgledu i vizuelnom identitetu postavke i kataloga doprinela je saradnja sa arhitektom /dizajnerom koji je koristeći savremenu tehnologiju štampe “obukao zidove” salona. Posebnu pozornost publike predstavljao je ambijent kafane sa autentičnim kafanskim mobilijarem pa je sve vreme trajanja izložbe taj prostor bio najposećeniji. Učesnici pratećih programa (međunarodni vinski sudija, strukovni vaspitač za tradicionalnu muziku i igru, gastroheritolog…) doprineli su sagledavanju hedonizma iz sopstvenih interesovanja, kao i popularizaciji same izložbe.

Preporuka Tamara Ognjević

Direktorka Artis centra

6-Plakat-3._0.88440200 1646992394.jpg

МУЗЕЈУ НА ДАР

Поклон збирка породице Крстић-Миликић

Ауторка

Александра Јовановић

Потреба за прикупљањем предмета о начину живота у последњим деценијама 20. и почетком 21. века јер је: „... неопходно приступити набавци савремених материјала, водећи се речима Стојана Новаковића и Михајла Валтровића 'о градиву кога је у народу сваким даном све мање'.“

НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ

Изложба и пратећи каталог МУЗЕЈУ НА ДАР, Поклон збирка породице КрстићМиликић Градимир Миликић, дизајнер у пензији из Београда, поклонио је 2014. године Народном музеју у Шапцу, збирку од преко 3000 предмета коју је с великом пажњом и љубављу стварао и чувао више од педесет година, са жељом да се обогате фондови Музеја и трајно сачува збирка, као и да дâ свој допринос даљим истраживањима историјског и културног наслеђа шабачког краја. Народни музеј у Шапцу је, поштујући вољу и жељу поклонодавца, уз пуну захвалност примио поклон који је употпунио и значајно обогатио постојеће музејске збирке и обавезао се да ће поклоњене предмете чувати као посебну целину у оквиру Етнолошке збирке под називом Поклон збирка Крстић - Миликић.

 

Поклон чине документа и предмети који су припадали породици Крстић- Миликић, његова лична документа и предмети које је сам сакупио, а који сведоче о свакодневном животу појединца и породице од друге половине 19. до почетка 21. века. Народни музеј у Шапцу се приликом пријема поклона обавезао да ће направити изложбу везану за поклоњени материјал. Изложба „Музеју на дар“ има за циљ упознавање публике са потребом чувања личних сећања и улогом институције музеја у животу друштва и животу појединца, као и представљање поклоњеног материјала који је значајно обогатио и употпунио постојећу Етнолошку збирку Народног музеја у Шапцу. Посетиоци изложбе су имали прилику да виде предмете за које никада не би претпоставили да би могли бити део музејских збирки, што је био један од циљева како би се публика запитала шта би то из њиховог дома могло бити "сведок" времена у којем живимо. А живимо у потрошачком друштву и ери масовне дигитализације и сваким даром који учинимо музеју стварамо историју за будуће генерације.


У Етнолошкој збирци Народног музеја Шабац, уочава се неједнака заступљеност сеоског и градског материјала, и периода из кога он потиче, што је у складу са досадашњим трендом у музеологији, где су етнолошка истраживања, набавка и презентација били усмерени према руралнојсеоској, традиционалној култури. „Студије етнологије су до последњих деценија 20. века образовале кадрове који су усмеравани на истраживање и проучавање традиционалних сеоских друштава, занемарујући чињеницу да свакодневни живот постоји и у граду у свим својим нијансама.“ (В. Душковић, Ковчежић Етнографског музеја у Београду 1901-2016, Београд 2016, 19). Поклоном Градимира Миликића, постојећа Етнолошка збирка Народног музеја у Шапцу значајно је обогаћена предметима везаним за урбану културу друге половине 20. века на просторима бивше СФРЈ. Поклоњени предмети представљају изврстан материјал садашњим и будућим истраживачима (етнолозима, историчарима) за будуће пројекте везане за историју "обичних људи и породица" на простору бивше Југославије. Етнолошка збирка Народног музеја у Шапцу је овим поклоном добила и нове збирке (стакла, амбалаже, дечјих играчака, прибора за писање, кућне технике, спортских реквизита...).

O Fabrikama i radnicima plakat_0.54502400 1648228319.jpg

O FABRIKAMA I RADNICIMA

Industrijsko nasleđe Srbije

Autori

 Ada Vlajić

Jovana Nedeljković

Rifat Kulenović

Radovan Cukić

Materijalni i nematerijalni tragovi industrijskih procesa nosioci su istorijske, tehnološke i arhitektonske vrednosti, ali i društvene i kulturne vrednosti i važan segment ličnih i identiteta čitavih zajednica. Jedino interdisciplinarnim pristupom i međuinstitucionalnom saradnjom možemo deo ovog nasleđa sačuvati za buduće generacije.

MUZEJ JUGOSLAVIJE

MUZEJ NAUKE I TEHNIKE

Izložbu „O fabrikama i radnicima“ zajednički su organizovali Muzej nauke i tehnike i Muzej Jugoslavije u želji da kompleksnu temu industrije i industrijskog nasleđa sagledaju iz više perspektiva. Tematski okvir je povezan sa procesima industrijalizacije na teritoriji današnje Srbije, od ranih pojava industrijske proizvodnje sredinom 18. veka, preko razvoja u sklopu različitih državnih i društvenih uređenja tokom 19. i 20. veka, zaključno sa prvim decenijama 21. veka, kada dolazi do gašenja većine industrijskih preduzeća, nekadašnjih nukleusa rada i života pojedinaca i zajednica. Materijalni i nematerijalni tragovi ovih procesa nosioci su istorijske, tehnološke i arhitektonske vrednosti, ali i društvenih i kulturnih vrednosti, koje proizilaze iz društvenih odnosa oblikovanih pod uticajem industrije. Na izložbi je predstavljeno pet industrijskih lokaliteta na teritoriji današnje Srbije – Rudnici u Boru i Majdanpeku, Vojno-tenički zavog u Kragujevcu, Tekstilna industrija u Leskovcu, Servo Mihalj u Zrenjaninu i Elektronska industrija u Nišu.

 

Odabrani su sa primarnim ciljem prikazivanja brojnih fenomena koji se vezuju za proces industrijalizacije: uloga radničke klase, radnički standard, uticaj na prirodnu sredinu, veza industrije i nauke. Na primeru pet odabranih studija slučaja predstavljena je celokupna industrija Srbije, njen razvoj i funkcionisanje u različitim istorijskim periodima, političkim i društvenim uređenjima i u različitim državama. Ciljevi: - istraživanje, prezentacija i interpretacija nasleđa koje svedoči o razvoju industrije i procesima industrijalizacije na teritoriji današnje Srbije, a koje reflektuje šire iskustvo na (post)jugoslovenskom prostoru - podizanje svesti o relevantnosti industrijskog nasleđa kod šire javnosti - povezivanje sa lokalnim zajednicama u industrijskim centrima predstavljenim na izložbi - razvoj i unapređenje međuinstitucionalne saradnje kao ključnog elementa multidisciplinarnosti na kojoj projekat počiva Izložbu je pripremio kustoski tim iz dva muzeja: Ada Vlajić, Rifat Кulenović, Jovana Nedeljković i Radovan Cukić. Autorka postavke je Breda Bizjak, a grafičko oblikovanje radio je Saša Pančić. Realizaciju izložbe pomogli su pozajmicama predmeta i vizuelnih dokumenata brojne ustanove kulture i pojedinci.

Inovativnost projekta vidimo pre svega u modelu saradnje, gde dve ustanove, svaka matična za jednu oblast nasleđa, obrađuju jednu kompleksnu temu kao što je industrija i potom rezultate prezentuju kroz dve komplementarne izložbe, koje su publici prikazane u istom vremenskom periodu. Na ovaj način, industrija je sagledana i prikazana i kao proces proizvodnje, i kao složeni oblik udruživanja ljudi. Na značaj projekta utiče široko postavljeni tematski i hronološki okvir, sagledan preko pet vrlo reprezentativnih studija slučaja, u kojima su industrijski giganti koje obrađujemo bili pravi nukleusi rada i života pojedinaca i zajednica i nosilac kolektivnog identiteta čitavih gradova. Imajući u vidu da su u procesu privatizacije (i deindustrijalizacije) prestali da postoje, ili su opstali u značajno izmenjenom obliku, ovim projektom utičemo u velikoj meri i na povećanje svesti o potrebi zaštite industrijskog nasleđa.

Preporuka Marina Simić

Redovna profesorka, Fakultet političkih nauka
 

Prepoznavanje 5_0.29582100 1648163840.jpg

PREPOZNAVANJE 5

Autori

Biljana Grković

Ljubiša Simović

Julka Marinković

Milica Todorović

Ljiljana Karadžić

Svilen Stefanov

Prepoznavanje umrežavanja saradnika za ostvarivanje novih oblika rada kao dopirnos savremenoj likovnoj sceni i predstavljanje otvorenosti za nove ideje muzeja/galerija i kustosa.

NARODNI MUZEJ KRALJEVO

UMETNIČKA GALERIJA KRUŠEVAC

„Prepoznavanje 5“ je umetnički projekat koji se realizuje kroz izložbu priređenu od novembra 2021. do marta 2022. godine u Narodnom muzeju u Kraljevu, Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja u Kruševcu, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku i Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, ustanovama partnerima na projektu. Pored ustanova iz Srbije saradnici na projektu i izložbi su i institucije iz Bugarske i Crne Gore: Umetnička galerija „Nikola Petrov“, Vidin i Centar savremene umjetnosti Crne Gore, Podgorica. Izložba, kojoj je prethodio rezidencijalni program, predstavlja radove 12 umetnika u 6 selekcija, od kojih je većina nastala u okviru projekta, uvažavajući kontekst mesta i individualne pristupe i realizacije u različitim medijima. U svakoj od postavki u ustanovama saradnicima ostvarivana je drugačija komunikacija između selekcija i radova, što je otvaralo i razgovore koji su se ticali galerijskih i muzejskih prostora. Izložbu prati katalog, koji takođe, objedinjuje sve selekcije sa tekstovima kustosa, predstavlja radove i učesnike projekta. Stručni tim koji čini šest istoričari umetnosti, Biljana Grković, Milica Todorović, Julka Marinković, Ljubiša Simović, Ljiljana Karadžić i Svilen Stefanov, opredelio se za radove umetnika Jelene Šalinić Terzić, Nenada Dimitrijevića (Kraljevo), Milene Maksimović Kovačević, Milke Žunjanin (Kruševac), Teodore Vojinović, Marka Jozovića (Čačak), Nikole Markovića, Miljana Nedeljkovića (Niš), Tijane Vujović, Zorana Živkovića (Crna Gora), Svilena Stefanova, Bogdana Aleksandrova (Bugarskaa).

 

Izložba razmatra niz pitanja koja se tiču umetnika i umetničkog dela u savremenom svetu opterećenog pandemijom, potrošačkom kulturom. Radovi tematizuju egzistencijalna pitanja, društvene i socijalne pojave, odnos prema prirodi, uticaj tehnike i tehnologije na svakodnevni život. analiziraju fenomeni sadašnjosti između prošlosti, krize savremenosti i neizvesne budućnosti. Prepoznavanje 5 je nastavak umetničkog projekta koji se kroz različite oblike odvija od 2004. (objedinjene postavke autorskih izložbi, konferenciju, Opis i ciljevi projekta rezidencijalne programe i izložbe) i predstavlja lokalne likovne scene i specifične teme kroz partnersku saradnju galerija/muzeja i kustosa.

Umetnički projekat Prepoznavanje je posvećen uspostavljanju i promovisanju partnerske saradnje galerija, muzeja, kustosa i umetnika u zajedničkom delovanju na prepoznavanju lokalnih umetničkih scena i vidljivosti savremene umetničke prakse u regionu. Ustanovljen kao veoma široka platforma u koncepcijskom i idejnom smislu, projekat, osim što daje mogućnost za priključivanje novih saradnika, omogućava i izložbu koja objedinjuje selekcije kustosa i radove umetnika različitih umetničkih praksi, ostvarenu u 2021.

 

Izložba Prepoznavanje 5, prezentacijom lokalnih scena, doprinosi njihovoj valorizaciji, procesu decentralizacije u kulturi, povećanju vidljivosti regionalne umetničke scene i pospešivanju mobilnosti kustosa, umetnika i umetničkih ideja, kroz umrežavanje muzeja/galerija. Izložba, koja se priređuje u svim ustanovama saradnicima, je i predstavljanje muzejskog rada na inovativan i kompleksan način što u same institucije unosi izazove vremena sa kojima se svakodnevno suočavaju i doprinosi jačanju važnosti uloge muzeja i galerija u novim okolnostima, a lokalne likovne scene postavlja u širi kontekst ka boljem razumevanju savremene likovne umetnosti i približavanju publici. Stvaranje novih mreža institucionalnih, kustoskih i umetničkih, doprinosili su uspostavljanju novih saradnji i široj regionalnoj kulturnoj sceni. Projekat podržava Ministarstvo kulture i informisanja RSrbije, predstavljen je na konferenciji IU MDS, razmatran kao način dugoročne saradnje ili iz pozicije kustoske prakse u stručnim časopisima (Muzeji 6 i 7).

Preporuka Irina Subotić

Istoričarka umetnosti, Profesorka emerita