aleksandar r. strucnjak NASLOVNA.jpg

ALEKSANDAR REPEDŽIĆ

Etnolog - kustos

 

Muzej Ponišavlja, Pirot

Ukoliko odbijate gostoprimstvo domaćina, odbijate običaje, verovanja, tradiciju i kulturu jednog naroda.

Tokom 2020. godine radeći u Muzeju Ponišavlja Pirot pored redovnih aktivnosti u muzeju, nabavka predmeta za zbirku, Aleksandar je radio na očuvanju i prezentovanju nematerijalne kulturne baštine. U maju mesecu po prvi put je muzej Ponišavlja snimio film „Mlečni put“ o tradicionalnom pravljenju kačkavalja u selu Kusa Vrana, u saradnji sa urednicima RTS-a pre svega sa Biljom Bojković. U više navrata bio je gost u jutarnjem programu i govorio koliko je bitno očuvanje nematerijalne kulturne baštine, takođe je i u ostalim gostovanjima isticao koliko je bitno  očuvanje nematerijalnog blaga koje polako nestaje, a tokom prošle godine skoro je bilo nemoguće otići na terenska istraživanja. Iz tog razloga došao je na ideju da oformi blog „Etnolog“, stranicu na Fejsbuku i instagram stranicu na kojima će redovno objavljivati radove autora koji su se bavili ili koji se bave očuvanjem nematerijalne kulturne baštine i svoje autorske radove koji su već objavljeni u njegove dve prethodne knjige „Mitovi, legende i narodni običaji Đerdapa“, koja je izašla u izdanju Muzeja u Majdanpeku i delove njegove knjige „Muma paduri“ koja je izašla u izdanju Centra za kulturu u Kučevu.

Cilj bloga je da na pravi način iz ugla etnologa upozna čitaoce sa običajima, verovanjima i tradicijom naroda Balkana a i šire.  Za svega četri meseca postojanja blog je posetilo više od 25.000 posetilaca, dok je Instagram stranica sa 700 pratilaca narasla na 2.800 pratilaca. Tokom epidemije korona virusa uspeo je da zabeleži i neke od najinteresantnijih priča sa Stare planine, obilazeći sela Oreovica, Radin dol, Rsovci i da napravi video i audio bazu za buduća istraživanja ali i nove objave na društvenim mrežama. Imajući u vidu da su ljudi zatvoreni zbog epidemije želeo je da dopre do što većeg broja ljudi i da ukaže na važnost očuvanja tradicije i kulture. U moru influensera koji pokazuju udaljene destinacije, želeo je da čitaocima dočara lepotu naše zemlje.

Takođe tokom prošle godine, sa lokalnom samoupravom Kučevo, nakon višegodišnjih pregovora i razgovora sa opštinskim čelnicima, uspeo je da pripremi pogodno tle za formiranje Zavičajnog muzeja Zvižda. Takođe u Kučevu u saradnji sa Visual anthropology centrom iz Beograda, dogovorio je otvaranje Laboratorije za vizuelnu antropologiju, koja će početi sa radom tokom aprila meseca 2021. godine. Polaznici laboratorije i radionica bili bi pre svega učenici osnovne i srednje škole koji će na taj način dobiti svoja prva znanja o antropologiji i važnosti očuvanja nematerijalne kulturne baštine, o značaju audio-vizuelnih uređaja za snimanje sadržaja. Ovim projektom svako dete moglo bi postati etnograf imajući u vidu da svi koriste mobilne uređaje i drušvene mreže. Na taj način očuvao bi se jezik, tradicija jednog etnosa na Balkanu.

Ne smemo da zaboravimo da je usled virusa veliki broj ljudi stradao, a na ovaj način koristeći modernu tehnologiju, priče bi bile zabeležene i pohranjene u jednu jedinstvenu bazu, koja bi služila za detaljnu etnološku analizu. Što se njegovog rada u muzeju tiče, moram da pomenem da je u Muzeju Ponišavlja Pirot tek godinu dana, a za to vreme, radio je na upoznavanju zbirke i čuvanju iste. Nakon više godina sređen je depo, u saradnji sa kolegama konzervirali su kućne ikonostase, konzervirali zbirku preslica, očuvana je zbirka zubuna, trenutno radi na pregledu zbirke ćilima koji nisu pregledani od kada je muzej ostao bez kustosa istoričara umetnosti, a kasnije i bez kustosa etnologa. Pored ovih aktivnosti redovno radi na IPA Projektu Prekogranične saradnje sa Bugarskom, pravi foto dokumentaciju za muzej.

Pregled i čuvanje zbirke: dužnost svakog kustosa etnologa jeste da čuva i obrađuje predmete iz svoje zbirke. 

Film „Mlečni put“ –  ovaj film ima poseban značaj, pre svega zato što se nalazi na listi nematerijalne kulturne baštine, on prati i modifikacije u samom pravljenju kačkavalja. Naime nekada je to bio „muški posao“ i prenosio se sa kolena na koleno, danas se ovim zanatom isključivo bave žene.

Blog „Etnolog“  ima višestuki značaj, on pre svega upoznaje korisnike društvenih mreža sa radom domaćih autora, tradicijom i kulturom naroda Balkana.  Dostupan je široj publici koji svakodnevene objave mogu da prate putem svojih uređaja, stvara se interakcija sa publikom koja se priseća običaja, neguje nematerijalnu kulturnu baštinu, ima tendenciju da preraste u jedan prepoznatljiv brend koji će na pravi način inforimisati publiku o tradiciji i kulturi naših naroda. Najteže je sačuvati čoveka, ali na ovaj način konzerviraju se priče, verovanja i običaji koji će opstati. Ovaj način upotrebe tehnologije daje i nove mogućnosti ka širenju ideje o virtuelnom muzeju nematerijalne kulture, youtube kanalu, koji će svakodnevno rasti.  

MLECNI PUT.png

Film „Mlečni put“ prikazuje kako se na tradicionalan način spremao kačkavalj u staroplaninskom selu Kusa Vrana (opština Dimitrovgrad). Ovaj film ima za cilj da ukaže na bogatsvo nematerijalne kulturne baštine naše zemlje.  Pirotski kačkavalj je tradicionalni proizvod sa područja Stare planine. Tradicija pravljenja kačkavalja se prenosi po muškoj liniji, te su i nosioci ključnih uloga u procesu izrade kačakavalja muškarci (baskijar, parač, sekač, majstor kačkavaljdžija), danas je situacija drugačija, tako da su žene preuzele ulogu i recepturu pravljenja kačkavalja na sebe o čemu ovaj film i govori. Izrada pirotskog kačkavalja, jedinstveno je nasleđe iz domena veština vezanih za tradicionalne zanate stanovništva pirotskog kraja u oblasti jugoistočne Srbije, zbog čega je proces izrade pirotskog kačkavalja uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. 

https://youtu.be/CZKumkrmBEQ 

agelast podkast.png

Aleksandar Repedžić je etnolog i antropolog iz Majdanpeka. Radio je kao direktor muzeja u 
Majdanpeku, a trenutno je kustos muzeja Ponišavlja u Pirotu (Muzej Ponisavlja Pirot). Kao stručnjak za vlašku kulturu, vlaški jezik i istoriju, bavi se već 17 godina, a rezultate svog rada objavio je i u svojim publikacijama LEGENDE, MITOVI I NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA i MUMA PADURI Šumska majka.
Aleksandar je u podkastu Agelast sa Galebom Nikačevićem razgovarao o vlaškoj tradiciji i kulturnom nasleđu, ali i o izazovima i pogrešnim tumčenjima sa kojima se ono suočava u savremeno doba. 

https://www.youtube.com/watch?v=tQS1eYSQ9vg 

blog etnolog.jpg

Blog etnolog kreiran je u cilju prezentacije narodne tradicije od strane stručnjaka bez mistifikacije, da na zanimljiv način i iz ugla etnologa prikaže narodne običaje, kulturu i verovanja naroda Balkana a i šire. Pored autorskih tekstova, na blogu Etnolog mogu se naći tekstovi domaćih i stranih stručnjaka etnologa i antropologa. Blog je osmišljen da u vreme kovida i tokom zabrane kretanja na pravi način približi tradiciju i običaje Balkana. Do sada je blog posetilo preko 25 000 ljudi iz celog sveta. 

https://repkeetnolog.blogspot.com 

visual anthropology.jpg

Tokom novembra i decembra meseca 2020 godine Aleksandar Repedžić ostvario je saradnju sa Visual anthropology centar iz Beograda, a rezultat te saradnje je Laboratorija za vizuelnu antropologiju koja će početi sa radom 2021 godine u prostorijama Centra za kulturu u Kučevu. 

Postignuti su i dogovori sa lokalnom samoupravom oko otvaranja zavičajnog muzeja Zvižda u Kučevu. 

repke insta.jpg
repke.jpg

Tokom 2020 godine napravljena je stranica @repke_84 koja se bavi promocijom nematerijalne kulturne baštine Srbije i koja na zanimljiv način mlađim generacijama približava kulturno blago Balkana. Stranica je edukativnog karaktera i jedna je od retkih koja bez stereotipa i mistifikacije prikazuje tradicionalni život na Balkanu.

Svestan da mladi sve više koriste društvene mreže, Aleksandar je u koraku sa vremenom mlađoj generaciji predstavio tradiciju i kulturu. Instagram stranica je brojala 2800 pratilaca iz zemlje i regiona i taj broj se svakodnevno povećavao sve dok nije preuzeta od strane hakera. Međutim, Aleksandra to nije obeshrabrilo da nastavi sa radom. Svoj trud i rad preusmerio je na novu stranicu @repkeetnolog istog karaktera, koja trenutno broji 358 pratilaca, ali se takođe svakodnevno povećava. Ovo je još jedan razlog zbog kog smatram da Aleksandar Repedžić zaslužuje da bude prijavljen za muzejskog stručnjaka godine. 

https://www.instagram.com/repkeetnolog/

LOGO sajta i nagrade.jpg