Naslovna_Ciscenje slika.jpg

ČIŠĆENJE SLIKA I DRUGIH POLIHROMNIH POVRŠINA

Autori:

dr Danijela Korolija Crkvenjakov

dr Slobodan Gadžurić

 

GALERIJA MATICE SRPSKE

Kako da konzervator bude sigurniji da tokom čišćenja neće ukloniti i deo autorskog sloja? Nažalost, nema univerzalnog recepta za ovo delikatno pitanje. „Učimo da budemo čarobnjaci”, govorio je u šali Džon Brejli, konzervator Metropoliten muzeja u Njujorku, svojim studentima.

Knjiga Čišćenje slika i drugih polihromnih površina je koautorski doprinos konzervatora i hemičara, redak u našoj praksi. Potreba za ovakvim tekstom na srpskom jeziku postoji odavno, a dosadašnja praznina u tom delu stručne literature je posledica uskih specijalizacija koje karakterišu moderno doba. Izrazito multidisciplinarni karakter oblasti konzervacije umetničkih dela zahteva napor da se u dovoljnoj meri osvoje znanja iz druge oblasti. U slučaju procesa čišćenja slika, tako važnog i istovremeno potpuno nereverzibilnog, potrebna je sinergija konzervatora i hemičara, što je u slučaju koautorskog tima Korolija Crkvenjakov - Gadžurić u potpunosti ostvareno.
Knjiga je istovremeno i teorijska i etička rasprava o pristupu čišćenju, o određivanju mere čišćenja i posledicama koje ova konzervatorska operacija ima na vizuelni doživaljaj slike, a sa druge strane i priručnik sa jasnim metodološkim pristupom u praktičnom, operativnom radu na čišćenju. 


Knjiga je podeljena na dva dela: prvi deo kojim se uvode elementi hemije i drugi koji diskutuje proces čišćenja. Autori  su uspeli da  prirede tekst u kojem se konzervacija, hemija i teorijski pristup čišćenju kroz valorizaciju slojeva prirodno prepliću, nadovezuju i dopunjuju.  Na taj način knjiga je zanimljiva i svima koji razmišljaju o posledicama koje čišćenje ima na doživljaj slike, bilo kao manja ili veća promena u odnosima boja na njoj, ili kao tehnički zahtevna operacija visokog rizika. Za konzervatore koji sprovode praktičan deo rada na čišćenju slika, knjiga je i vredan priručnik, ali ne samo u operativnom smislu zaštite, već i u pozivu da se o svakom koraku promišlja dublje, sa svešću o mogućim neizbrisivim posledicama.


Upućujući upravo na tu stalnu potrebu proveravanja puta i cilja kojim jedan konzervatorski postupak ide, autori daju i osvrt na istorijske dileme, prakse (pozitivne, ali i one negativne) koje su ostavile tragove koje danas vidimo na nasleđu koje nam je povereno. Obilje primera u knjizi su dragocena ilustracija koja teorijski deo rasprave konkretizuje, dajući uvid u neophodnost stalnog unapređivanja znanja i stalne razmene iskustava. Tako su, pored primera iz prakse Galerije Matice srpske  dati i primeri iz poznatih evropskih konzervatorskih ateljea. Ni oni nisu odabrani slučajno – oni su plod stručne saradnje koja je razvijana niz godina, u okviru međunarodne saradnje Galerije Matice srpske sa srodnim institucijama, pre svega iz Italije i Austrije. U tom smislu, ova knjiga je savremeni pregled metodologije u oblasti čišćenja slika, zamišljen kao tekst koji će biti pri ruci konzervatorima u ateljeu, oslonac u svakodnevnom radu, ali istovremeno i tekst koji podstiče preko potreban multidisciplinarni dijalog među muzejskim profesijama. 

Izvod iz recenzije dr Dijane Metlić:

Autori čitavu knjigu razvijaju na pozadini neizbežne dileme konzervatora kako odabrati dobar balans između prirodnih nauka i humanistike, rukovodeći se rečima Dejvida Bomforda, uticajnog hemičara i konzervatora više prestižnih svetskih galerija i muzeja. Pokušavajući da pomenutu ravnotežu i sami održe, Daniela Korolija Crkvenjakov i Slobodan Gadžurić studiju pišu s konkretnim ciljem, kako bi popunili „zjapeću” prazninu u domaćoj literaturi za konzervatore praktičare i studente konzervacije, u jednoj tako važnoj oblasti rada kao što je čišćenje slika. Pri tome, ni u jednom trenutku ne zaboravljaju na ključnu dilemu stručnjaka u polju čišćenja umetničkih predmeta: da li se vratiti na početak, da li sa umetničkog dela očistiti sve tragove prošlosti ili pak, sačuvati patinu vremena kao neizbežni dokaz „upisivanja” višedecenijskih i/ili viševekovnih naslaga na površinu slika koje su,  neizbežno, do nas došle u izmenjenom obliku.

prilog 1.jpg

 Radionica o novim metodama čišćenja slika, GMS 2017. 

prilog 2.jpg

Radionica o novim metodama čišćenja slika, GMS 2018. 

prilog 3.jpg

Konferencija Čišćenje: etika. Tehnika i estetika, GMS 2019. 

prilog 4.jpg

Učesnici konferencije Čišćenje: etika. Tehnika i estetika,  GMS, 2019. 

prilog 5.jpg

Knjiga je štampana 2020, godine  u izdanju Galerije Matice srpske 

prilog 6.jpg

Autorsko predstavljanje knjige, GMS 2021. 

LOGO sajta i nagrade.jpg